• quote 6
  • А 125
  • а 225
  • авлије 1
  • авлији 3
  • авлију 1
  • адвоката 1
  • адвокате 1
  • Аја 1
  • Ајдемо 1
  • ако 38
  • Ако 38
  • акта 3
  • ала 2
  • алату 1
  • Али 44
  • али 55
  • алов 1
  • алове 1
  • аљетке 1
  • аљкав 1
  • аљкавост 1
  • аљкавости 1
  • Ама 12
  • аманет 1
  • амбар 2
  • амбара 1
  • американ 4
  • американом 1
  • амо 1
  • ан 1
  • анђели 1
  • Антонија 2
  • Антоније 17
  • апелацији 1
  • Аранђела 1
  • арча 1
  • Атанасије 1
  • Аша 1
  • ашчија 1
  • ашчију 2
  • Баба 2
  • баба 23
  • бабајка 1
  • бабајко 1
  • бабе 1
  • бабица 1
  • бабице 1
  • Бабо 8
  • бабо 92
  • бабов 2
  • бабовини 1
  • бабових 1
  • бабову 1
  • бабом 1
  • бабу 10
  • бавио 1
  • бадаваџије 1
  • бадњак 1
  • бадњем 1
  • базања 1
  • бане 2
  • Бановић 1
  • бану 1
  • Бар 1
  • бар 6
  • бардака 1
  • бардаке 1
  • барјаком 1
  • бата 1
  • баталите 1
  • батином 1
  • бато 2
  • баца 3
  • бацали 2
  • Баци 1
  • баци 5
  • бацише 2
  • баш 12
  • Баш 2
  • башкари 1
  • башти 1
  • Башчинама 1
  • бега 1
  • беде 2
  • беднији 1
  • без 31
  • безбели 1
  • безјацима 1
  • бекрија 1
  • бела 2
  • беле 2
  • белег 1
  • белеге 1
  • бели 4
  • белом 1
  • белошљива 1
  • бељег 1
  • берба 1
  • берем 1
  • беру 1
  • беса 1
  • беспослан 1
  • беспослен 1
  • беспослене 1
  • беспослено 1
  • беспослица 2
  • беху 1
  • беше 16
  • Беше 2
  • Би 1
  • би 150
  • бива 1
  • бије 1
  • била 14
  • биле 6
  • Били 1
  • били 12
  • Било 4
  • било 69
  • Био 1
  • био 39
  • бира 1
  • Бирају 1
  • бирали 2
  • бирамо 2
  • бирате 2
  • бирати 2
  • бити 31
  • Биће 1
  • биће 4
  • бићемо 1
  • Бићеш 1
  • бих 10
  • бјеше 3
  • благ 1
  • блага 1
  • благне 1
  • благну 1
  • благо 2
  • Благо 2
  • благодарим 1
  • благородне 1
  • благосиља 1
  • благудану 1
  • блате 1
  • блатио 1
  • бледе 1
  • бледи 1
  • бледушкав 1
  • блене 3
  • блену 1
  • блесне 1
  • ближе 1
  • близини 2
  • близу 2
  • блузи 1
  • Бо 1
  • Бог 69
  • Бога 34
  • богаства 1
  • богаство 1
  • богат 3
  • богата 1
  • богате 2
  • богати 2
  • богме 1
  • Богме 3
  • боговетно 1
  • Богу 7
  • Боже 16
  • Божић 1
  • Божића 1
  • божја 1
  • Божја 3
  • Божјој 1
  • бој 1
  • Бој 1
  • боје 1
  • боји 3
  • бојим 1
  • Бојим 1
  • бојиш 1
  • бокови 1
  • бокори 1
  • Болан 1
  • болан 2
  • болела 1
  • болесника 1
  • болест 4
  • болешчина 1
  • боли 4
  • боло 1
  • боловала 1
  • болује 1
  • боља 1
  • боље 18
  • Боље 3
  • бољег 5
  • бољега 1
  • бољи 3
  • бољитку 1
  • бољу 3
  • Боме 1
  • боравио 1
  • боре 1
  • бори 2
  • борили 1
  • боровином 1
  • бос 2
  • боса 2
  • босиљка 2
  • босиљком 1
  • босоног 1
  • боцу 1
  • бочити 2
  • Бошко 2
  • брава 4
  • Бравос 4
  • бравче 1
  • браде 1
  • браду 4
  • бразду 2
  • брајке 1
  • брајко 1
  • брали 1
  • брани 1
  • Бранили 1
  • Бранкова 1
  • браном 1
  • брану 1
  • брат 3
  • брата 1
  • брате 20
  • братић 1
  • братом 1
  • братску 1
  • браћа 2
  • Браћо 1
  • браћо 6
  • браћом 1
  • брашно 1
  • брвана 3
  • брвна 3
  • брду 1
  • бре 4
  • брег 2
  • брега 1
  • брезовим 1
  • брекћу 1
  • бреме 1
  • брже 4
  • Брзо 1
  • брзо 4
  • брига 2
  • бригај 1
  • бриге 2
  • бригу 3
  • брижан 2
  • бризи 1
  • бризну 2
  • бријач 1
  • бринеш 1
  • брини 2
  • брините 1
  • брину 1
  • бритком 1
  • Бритком 1
  • брише 2
  • брк 2
  • брке 3
  • бркова 1
  • бркове 2
  • бркови 1
  • брковима 4
  • брлогу 1
  • брљив 1
  • брњица 2
  • брњице 1
  • брњицу 1
  • број 1
  • броје 1
  • броји 4
  • бруји 1
  • Брука 3
  • брука 7
  • бруке 1
  • Бруке 1
  • бруку 3
  • брцима 1
  • буба 1
  • будак 1
  • будалаша 1
  • будалаштинама 1
  • будали 1
  • будалом 1
  • буде 16
  • будем 3
  • будете 1
  • будеш 2
  • Буди 3
  • буди 5
  • будите 1
  • будуће 1
  • будући 1
  • будућност 1
  • буђа 2
  • буђу 1
  • бујало 1
  • букао 1
  • буквар 1
  • буквара 1
  • буклија 1
  • буклије 1
  • буклију 4
  • букову 1
  • буљуке 1
  • бунара 1
  • бунгура 1
  • бунилу 1
  • бунован 1
  • буњак 1
  • буњиште 1
  • бурад 3
  • буранију 1
  • буре 1
  • бурета 1
  • бурмут 1
  • буџак 1
  • буџуље 1
  • в 1
  • Ва 1
  • Ваведеније 2
  • вади 1
  • вадили 1
  • ваздан 4
  • ваздуху 1
  • вајат 8
  • вајата 6
  • вајате 1
  • Вајати 1
  • вајату 10
  • вајда 2
  • вајдим 1
  • вајдити 1
  • вајка 1
  • вајкада 2
  • вајкати 1
  • вакат 1
  • вако 2
  • вала 11
  • Вала 3
  • вали 1
  • ваља 19
  • ваљају 1
  • ваљало 3
  • ваљана 1
  • ваљани 1
  • ваљаних 1
  • ваљаног 1
  • Ваљда 2
  • ваљевске 1
  • вам 29
  • вама 2
  • вамо 1
  • ван 1
  • Варагић 1
  • Варагића 3
  • варакајући 1
  • вареником 1
  • варош 4
  • варошана 1
  • вароши 12
  • варошке 1
  • вас 12
  • вате 1
  • ватимо 2
  • ватра 5
  • ватре 2
  • ватрице 1
  • ватру 7
  • ваш 1
  • вашар 1
  • вашару 3
  • ваше 2
  • вашег 1
  • ведар 2
  • ведрији 1
  • ведрих 1
  • веђе 1
  • вежби 1
  • веже 2
  • вежем 1
  • везане 1
  • везао 1
  • везе 2
  • вези 1
  • везилаца 2
  • везиоци 1
  • век 3
  • века 3
  • вековао 1
  • Веле 2
  • веле 28
  • вели 63
  • велика 9
  • велике 3
  • велики 5
  • великим 1
  • велико 1
  • великој 1
  • Великој 1
  • великом 2
  • великоме 1
  • велику 8
  • Велим 1
  • велим 24
  • велимо 1
  • велите 3
  • величине 1
  • велиш 20
  • Велиш 4
  • вене 1
  • венцима 1
  • вера 1
  • Вера 1
  • веру 1
  • верује 2
  • верујем 1
  • Весела 1
  • весели 1
  • веселији 1
  • веселниче 1
  • ВЕСЕЉЕ 1
  • весеље 4
  • весео 3
  • ветар 1
  • ветрењачу 1
  • већ 41
  • Већ 5
  • већа 1
  • веће 3
  • већи 2
  • већином 1
  • Вече 1
  • вече 8
  • вечера 1
  • Вечерали 1
  • вечерао 1
  • вечери 1
  • вешају 1
  • вешалице 1
  • вешт 1
  • вештином 1
  • вешто 1
  • ви 20
  • Ви 7
  • Виде 1
  • виде 7
  • видела 1
  • видели 1
  • видело 2
  • Видео 1
  • видео 22
  • видети 4
  • видећете 1
  • видећеш 1
  • Видећеш 1
  • види 29
  • Види 5
  • видим 7
  • видимо 2
  • видите 2
  • видити 1
  • видиш 11
  • Видиш 7
  • видна 2
  • видне 1
  • Видосав 165
  • Видосава 34
  • Видосаве 25
  • Видосављев 1
  • Видосављева 3
  • Видосављеви 2
  • Видосављевим 1
  • Видосављево 1
  • Видосављеву 2
  • Видосавом 4
  • Видосаву 14
  • виђају 1
  • виђали 1
  • виђаше 1
  • виђени 1
  • вијуга 1
  • викао 2
  • викати 4
  • викне 2
  • викну 10
  • виле 2
  • вилицама 2
  • вилице 1
  • Вилотија 2
  • Вилотије 1
  • виме 1
  • вимена 1
  • вина 5
  • вино 3
  • виноград 1
  • винограде 1
  • виногради 1
  • вис 2
  • виси 1
  • висове 1
  • висок 3
  • висока 1
  • високи 1
  • високо 4
  • високог 1
  • високом 1
  • вит 1
  • витао 2
  • витла 1
  • витлићу 2
  • витлом 1
  • Витор 151
  • Витора 34
  • Виторе 20
  • Виторов 4
  • Виторова 6
  • Виторове 1
  • Виторових 1
  • Виторово 1
  • Виторовог 1
  • Виторовој 1
  • Виторовом 1
  • Виторову 4
  • Витором 6
  • Витору 16
  • Вићентија 3
  • Вићентије 16
  • Вићентијем 1
  • виче 25
  • вичу 3
  • вичући 1
  • Више 1
  • више 70
  • вишина 1
  • владања 1
  • владаочеву 1
  • владаш 1
  • влас 3
  • власт 4
  • власти 4
  • влашћу 1
  • Воведеније 2
  • Вода 1
  • вода 3
  • воде 12
  • Воденица 1
  • воденица 2
  • воденице 11
  • воденици 8
  • воденицом 2
  • воденицу 3
  • воденички 3
  • Води 2
  • води 5
  • водимо 1
  • водио 1
  • водити 1
  • водиш 3
  • водом 3
  • воду 6
  • вођицама 1
  • Воже 1
  • возао 1
  • возиоце 1
  • војник 1
  • војнике 1
  • војничким 2
  • војску 1
  • војсци 2
  • воко 1
  • вола 1
  • воле 2
  • Волели 1
  • волели 2
  • волем 1
  • Волео 1
  • волео 3
  • волети 1
  • воли 6
  • волим 2
  • Волимо 1
  • волова 1
  • волове 5
  • волови 1
  • волујска 1
  • воља 2
  • вољан 2
  • воље 4
  • вољом 1
  • вољу 4
  • вотњак 4
  • вотњака 7
  • вотњаке 1
  • вотњаку 2
  • воћка 1
  • воћке 1
  • воћнаку 1
  • воћњаку 1
  • вочић 1
  • враг 1
  • врана 1
  • врањ 1
  • врат 1
  • Врат 1
  • врата 25
  • врати 11
  • вратим 1
  • вратима 5
  • вратимо 1
  • вратио 1
  • Вратићу 1
  • вратно 1
  • врату 1
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћајући 1
  • враћати 1
  • врбом 1
  • врдати 1
  • врдне 1
  • Вреба 1
  • врева 1
  • вреву 1
  • вредан 1
  • вреди 1
  • вредили 1
  • вредни 1
  • Вредно 1
  • вређаш 1
  • Време 1
  • време 19
  • времена 3
  • времену 1
  • вретено 2
  • вретенцетом 2
  • врећа 2
  • врећу 4
  • врзине 1
  • врзину 1
  • ври 1
  • вријеме 1
  • врљика 2
  • врљике 2
  • Врљуга 3
  • Врљугама 5
  • врпољи 3
  • врскати 1
  • врсте 3
  • Врт 1
  • врт 2
  • врта 1
  • врти 2
  • врту 4
  • врућа 1
  • врућина 1
  • врућине 1
  • врућу 1
  • врх 6
  • врху 3
  • врчи 1
  • вршај 1
  • вршају 2
  • вршидба 1
  • вршити 1
  • вршњака 2
  • Вујана 8
  • Вујану 2
  • вукло 1
  • вуницом 1
  • вуче 4
  • га 290
  • Газда 1
  • газда 14
  • газдараце 1
  • газдарица 1
  • газдашке 1
  • газде 3
  • гајдаш 1
  • гајити 1
  • гајтан 3
  • гајтана 2
  • гасови 1
  • гаћаста 3
  • гвоздена 1
  • гвоздени 2
  • гвозденим 1
  • Где 17
  • где 45
  • гдегод 2
  • гди 1
  • глава 8
  • главе 15
  • глави 6
  • главно 1
  • главње 1
  • главњу 1
  • главобоља 1
  • главом 20
  • главу 27
  • гладан 1
  • глади 2
  • глајте 2
  • глас 15
  • гласа 6
  • гласно 2
  • гласови 4
  • гласом 5
  • глатка 1
  • глатко 1
  • гледа 46
  • Гледај 3
  • гледај 7
  • гледајте 1
  • гледају 6
  • гледајући 2
  • гледала 1
  • Гледам 1
  • гледам 2
  • гледање 1
  • гледао 2
  • гледати 3
  • гледаш 2
  • гледна 1
  • глобите 1
  • глуп 1
  • глупости 1
  • го 1
  • говеда 3
  • говеди 2
  • говечета 1
  • Говор 1
  • Говоре 2
  • говоре 5
  • Говори 1
  • говори 20
  • говорила 1
  • говорили 1
  • говорим 1
  • говорисмо 1
  • говорите 1
  • говорити 4
  • говориш 4
  • говорно 1
  • говору 1
  • год 7
  • годе 1
  • годило 1
  • година 19
  • годинама 6
  • године 19
  • години 5
  • Годину 2
  • годину 4
  • голадија 1
  • голадијом 1
  • голадију 1
  • голет 2
  • голи 1
  • голица 1
  • голог 1
  • гологлав 3
  • гомила 1
  • гомиле 2
  • гомили 1
  • гомилицама 1
  • гомилице 2
  • гомилу 1
  • гоним 1
  • гора 2
  • горе 5
  • гори 4
  • горим 1
  • горко 1
  • горњем 3
  • горњи 2
  • горњој 1
  • горњом 1
  • горњу 1
  • гору 2
  • господин 2
  • Господин 3
  • господина 2
  • Господине 1
  • господине 19
  • господоне 1
  • господу 2
  • господује 1
  • Госпође 1
  • Госпођи 1
  • гост 1
  • госта 1
  • госте 8
  • Гости 1
  • гости 6
  • гостију 2
  • гостили 1
  • гостима 5
  • госту 1
  • готова 1
  • готови 2
  • готово 4
  • готовом 1
  • готову 1
  • граби 1
  • грабуље 1
  • гради 1
  • грађевина 1
  • грађевине 1
  • грађено 1
  • гракнуше 1
  • гране 2
  • грани 1
  • граничи 1
  • гранчице 1
  • грања 2
  • грање 1
  • грањем 1
  • грбачу 1
  • грде 1
  • грди 4
  • греде 1
  • греду 1
  • грехота 2
  • грешан 1
  • гризе 1
  • грицкајући 1
  • грла 1
  • грмачи 1
  • грмачио 1
  • гробу 1
  • грожђа 1
  • грожђе 1
  • грознице 1
  • гром 1
  • грош 4
  • гроша 4
  • груди 2
  • грудима 1
  • грудњак 1
  • Гружанин 1
  • Груже 1
  • Грујица 1
  • Грујицом 1
  • грунуше 1
  • груписаног 1
  • груписаном 1
  • груписао 1
  • групише 1
  • грчевито 1
  • губером 1
  • губи 1
  • губити 1
  • гужву 1
  • гумна 1
  • гунђао 1
  • гунђати 1
  • гунђорећи 1
  • гунђори 5
  • гуњ 2
  • гуњеве 1
  • гуњу 2
  • гуњче 2
  • гуркају 1
  • гуркање 1
  • гусле 1
  • густа 2
  • густу 1
  • гута 1
  • гуше 1
  • гуши 4
  • гушћа 1
  • гушу 1
  • да 1013
  • Да 61
  • Дабогме 2
  • давала 1
  • Давали 1
  • давао 2
  • ДАВИДОВИЋ 1
  • ДАВИДОВИЋА 1
  • даде 11
  • дадох 2
  • даду 3
  • дај 10
  • Дај 3
  • даје 5
  • Далеко 1
  • далеко 5
  • далеког 1
  • Даље 4
  • даље 9
  • даљина 1
  • дам 9
  • Дамљан 12
  • Дан 2
  • дан 30
  • дана 39
  • данак 1
  • данас 15
  • Данас 4
  • данашњи 3
  • дангуба 1
  • дане 1
  • дани 1
  • данка 1
  • дану 2
  • Дању 1
  • Дао 1
  • дао 7
  • дарнуо 1
  • Дарован 1
  • дата 1
  • дати 5
  • даће 2
  • Даће 2
  • дах 1
  • даш 3
  • Два 1
  • два 28
  • Двадесет 1
  • двадесет 2
  • дваестину 1
  • дванаест 2
  • дванаесторо 1
  • Две 1
  • две 20
  • двоје 3
  • двојим 1
  • двојином 2
  • двојица 5
  • двојицом 1
  • двојицу 1
  • двојичица 2
  • двокрилна 1
  • двокрилну 1
  • двори 2
  • дворила 2
  • дворишта 3
  • Двориште 1
  • двориште 6
  • дворишту 10
  • двоумљења 1
  • де 16
  • дебала 1
  • дебели 2
  • дебелог 3
  • дебла 1
  • дебло 2
  • девендела 1
  • девет 1
  • деветоро 1
  • девету 1
  • девојака 2
  • девојка 8
  • девојкама 1
  • Девојке 1
  • девојке 6
  • девојку 2
  • девојче 1
  • деда 1
  • деде 1
  • Деде 8
  • декламовати 1
  • Декламује 1
  • дела 2
  • Дела 2
  • дели 1
  • дељу 1
  • денули 1
  • дерао 1
  • дериште 2
  • дерња 1
  • дерњање 1
  • дерњао 1
  • десет 5
  • десетак 3
  • десети 1
  • десетину 1
  • десетој 1
  • десеторица 1
  • десеторицу 1
  • десеторо 1
  • деси 3
  • десила 1
  • десили 1
  • десило 2
  • десне 2
  • десницом 1
  • десно 1
  • десну 2
  • дете 23
  • детелина 1
  • детелини 1
  • детелином 1
  • детелину 10
  • детелишта 7
  • детелиште 10
  • детелишту 4
  • детенце 1
  • детиње 1
  • детињиш 1
  • детињства 1
  • детињу 1
  • деца 23
  • Деца 6
  • деце 5
  • деци 4
  • децо 2
  • децом 5
  • децу 11
  • дечаци 1
  • дечица 2
  • дечице 5
  • дечици 1
  • дечицом 1
  • дечицу 2
  • дечурлија 2
  • диви 1
  • дивљи 1
  • дивљу 1
  • дивне 1
  • дивно 1
  • дигли 1
  • дигну 1
  • диже 2
  • дизата 1
  • дизгине 1
  • Дијете 1
  • дијете 3
  • дим 3
  • дима 1
  • димњаку 1
  • димом 1
  • диму 1
  • динар 2
  • динара 3
  • дирају 2
  • дирати 1
  • диреку 1
  • диринџим 1
  • дланове 3
  • длану 1
  • длачица 1
  • Дмитрић 6
  • Дмитрића 2
  • Дмитрићем 1
  • дна 1
  • дну 1
  • До 3
  • до 81
  • доба 10
  • добави 1
  • добар 5
  • добаци 1
  • добацује 2
  • добацују 1
  • доби 3
  • добили 1
  • добио 6
  • добити 2
  • добра 7
  • Добри 1
  • добри 3
  • добрим 1
  • Добрим 2
  • добрина 2
  • Добро 16
  • добро 29
  • доброг 1
  • добродошлицу 1
  • добром 1
  • добротвора 1
  • добру 5
  • довде 1
  • доведе 1
  • доведене 1
  • доведи 1
  • доведоше 1
  • довека 1
  • довео 3
  • довије 1
  • довикује 2
  • довољно 2
  • доврши 2
  • догађају 1
  • договор 1
  • дода 5
  • додаде 3
  • додаје 5
  • додају 2
  • додира 1
  • Дође 1
  • дође 32
  • дођем 1
  • дођи 1
  • Дођи 2
  • дођох 2
  • Дођоше 1
  • дођоше 2
  • Дођу 1
  • дођу 2
  • дозвати 1
  • дозволе 1
  • дозволио 2
  • Дозволите 1
  • дозволити 5
  • дозивају 3
  • дозивати 1
  • дозна 1
  • дознао 3
  • дозовеш 1
  • доиста 2
  • Док 12
  • док 34
  • Докажи 2
  • доказао 1
  • доказати 1
  • доказивање 1
  • доказивати 1
  • доказује 2
  • доказују 1
  • Докле 1
  • докле 4
  • доколица 1
  • доколице 1
  • доколици 2
  • доколичи 1
  • доколичимо 1
  • докон 1
  • долазак 1
  • долази 2
  • долазили 2
  • долазио 2
  • долазиш 1
  • долапа 1
  • доласка 3
  • доласком 1
  • доласку 1
  • доле 2
  • доли 1
  • долива 1
  • доликује 2
  • дом 2
  • дома 4
  • домазлук 1
  • домаћин 13
  • Домаћин 4
  • домаћина 3
  • Домаћине 1
  • домаћине 6
  • домаћини 2
  • домаћинске 1
  • домаћинским 1
  • домаћинско 1
  • домаћинској 1
  • домаћину 3
  • домаћица 1
  • домаћице 1
  • дому 1
  • донекле 2
  • донела 1
  • донели 1
  • донео 1
  • донесе 8
  • Донеси 1
  • донесу 1
  • Донеше 1
  • донио 1
  • доноси 1
  • доносила 1
  • доносити 1
  • доношаше 1
  • доња 1
  • доњем 3
  • допало 1
  • допирати 1
  • дорастао 1
  • Дорастао 1
  • доручкује 1
  • Досад 1
  • досад 9
  • досадан 1
  • досадио 1
  • досађује 2
  • досађујем 1
  • досипају 1
  • доследан 1
  • доспела 1
  • доста 6
  • доставише 1
  • достојан 1
  • достојно 1
  • досу 1
  • дотадањих 1
  • дотера 1
  • дотерао 1
  • дотеривати 1
  • дотле 5
  • Доћи 3
  • доћи 7
  • доучиш 1
  • дохвати 2
  • доције 1
  • доцкан 1
  • Доцне 1
  • доцније 10
  • Доцније 6
  • дочека 7
  • дочекала 1
  • дочекали 1
  • дочекамо 1
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • дочекивао 1
  • дочекује 1
  • Дошао 1
  • дошао 25
  • дошаптавати 1
  • дошла 2
  • Дошли 1
  • дошли 17
  • дошло 2
  • Дошло 2
  • драгим 1
  • драго 1
  • дрва 7
  • дрвено 1
  • дрвета 2
  • дрвету 1
  • дрвећа 2
  • дрвљаника 1
  • дрвљанику 1
  • Дрво 1
  • дрво 7
  • дрекну 4
  • дреку 1
  • дремеж 1
  • дреши 1
  • државна 1
  • држалица 1
  • држаљицом 1
  • држаљицу 1
  • држао 2
  • држати 2
  • држећи 1
  • Држи 2
  • држи 8
  • држиш 1
  • дрктавим 3
  • дрктао 1
  • дркте 1
  • дркће 2
  • дрмну 1
  • друг 1
  • друга 3
  • друге 10
  • Други 2
  • други 28
  • Другим 1
  • другим 6
  • другима 1
  • других 3
  • Друго 1
  • друго 9
  • другова 1
  • друговању 1
  • другове 1
  • другови 2
  • друговима 1
  • другог 11
  • другога 3
  • ДРУгој 1
  • другој 5
  • другом 8
  • другоме 3
  • другу 7
  • дружеван 1
  • дружевни 1
  • Дружи 1
  • дружи 3
  • дружином 2
  • дружицом 1
  • друкчија 1
  • Друкчије 1
  • друкчије 7
  • друкчији 2
  • друштво 7
  • друштвом 2
  • друштву 2
  • дрхат 1
  • дубље 1
  • Дубок 1
  • дубоко 2
  • дуван 3
  • дувана 4
  • дувањару 2
  • дуварове 1
  • дувару 2
  • дуга 1
  • дугачак 1
  • дугачка 1
  • дугачке 1
  • дугачки 3
  • дугачким 1
  • дугим 2
  • дугих 1
  • дуго 4
  • дугогодишња 1
  • дугу 2
  • дугује 3
  • дугујем 1
  • дугују 2
  • дужан 3
  • дуже 1
  • дужност 2
  • дука 1
  • дукат 1
  • дуката 5
  • дукате 1
  • дулеке 1
  • дуљијати 2
  • дуљијаш 1
  • дупли 1
  • дурну 1
  • дућан 1
  • дућана 1
  • дућане 1
  • дућанима 2
  • дућанске 1
  • дућану 1
  • дућанџија 1
  • душа 3
  • душак 1
  • душе 1
  • души 4
  • душмане 1
  • Душмани 1
  • душмани 5
  • душом 1
  • душу 5
  • ђаво 1
  • Ђавола 1
  • ђаволи 1
  • ђаволише 1
  • ђак 2
  • ђака 1
  • Ђорђа 1
  • ђубре 1
  • ђубрити 1
  • ђугумаре 1
  • Ђурђевдана 2
  • Ђурица 41
  • Ђурици 4
  • Ђурицом 1
  • Ђурицу 10
  • Ђуричиног 1
  • Ђурковић 2
  • Ђурковића 3
  • Ђуцира 1
  • Е 18
  • еве 1
  • Еве 1
  • Ево 15
  • ево 6
  • еда 1
  • еј 1
  • Еј 7
  • ејвала 1
  • ексера 2
  • ексери 1
  • елду 1
  • ене 2
  • Ене 5
  • ено 5
  • Ено 6
  • Ето 14
  • ето 8
  • жагоре 1
  • жалбу 1
  • жале 1
  • Жали 1
  • жалим 4
  • жалиш 1
  • жалост 1
  • жандарима 1
  • жао 2
  • жбун 2
  • жваће 1
  • ждере 1
  • жега 1
  • Жедан 1
  • желео 2
  • жели 2
  • жеља 5
  • жељан 1
  • жељу 1
  • Жена 1
  • жена 5
  • женама 3
  • Жене 5
  • жене 6
  • жени 2
  • женидбу 1
  • женом 3
  • женска 2
  • женско 2
  • жену 1
  • жетву 1
  • жетелица 2
  • жетеоци 1
  • Жив 1
  • жив 11
  • Жива 1
  • жива 2
  • живахан 1
  • живе 2
  • живели 2
  • живео 2
  • живети 3
  • живи 6
  • живим 1
  • живите 2
  • живље 1
  • живљи 3
  • живо 7
  • живог 1
  • живој 1
  • живом 2
  • живот 4
  • живота 1
  • животу 2
  • живу 3
  • Жикићем 1
  • жир 2
  • жира 1
  • жиром 1
  • жита 2
  • жито 9
  • жњу 1
  • жудња 1
  • журним 1
  • журно 2
  • жутим 1
  • жућкастом 1
  • За 26
  • за 290
  • забава 1
  • забаве 1
  • забавља 8
  • забављале 1
  • забављати 3
  • забаву 1
  • забаченом 1
  • забезекнули 1
  • забечи 3
  • забечио 2
  • заби 1
  • заблуда 1
  • забоде 1
  • заболети 1
  • заборави 3
  • заборавио 4
  • заборавих 1
  • заборавиш 2
  • Забраздио 1
  • забран 1
  • забрана 1
  • забране 1
  • забрани 2
  • забранила 1
  • забринут 2
  • забринута 1
  • Завади 1
  • завадила 1
  • завали 3
  • заведе 1
  • завезака 1
  • завидели 1
  • завири 2
  • завирујеш 1
  • завише 1
  • заводи 1
  • заводио 1
  • заволе 1
  • заволео 2
  • заворњева 1
  • заврзоше 1
  • заврнуо 1
  • заврте 1
  • завршена 1
  • заврши 1
  • завукао 2
  • завући 1
  • загвирила 1
  • загледа 10
  • загледају 3
  • загледали 1
  • загледао 1
  • загледати 2
  • загледаше 1
  • заглушише 1
  • заговара 2
  • загради 1
  • заградио 2
  • заграђује 1
  • загрејан 1
  • загризе 1
  • загрли 1
  • загрцну 2
  • загушиле 1
  • загушио 1
  • Задај 1
  • задао 1
  • задела 2
  • задену 1
  • задијао 1
  • задиркује 1
  • задовољан 3
  • задовољити 1
  • задовољна 1
  • задовољно 4
  • задовољство 1
  • задремамо 1
  • задржа 1
  • задркта 3
  • задрља 1
  • задруге 1
  • задружна 1
  • задружним 1
  • задрузи 2
  • задрхта 1
  • задубао 1
  • задубе 1
  • задуго 1
  • задужбину 1
  • задужио 1
  • зађе 2
  • зажариле 1
  • зажмури 1
  • зажмурим 1
  • зазеленело 1
  • зазеленеше 1
  • зазнала 1
  • заиграше 2
  • заинтаче 1
  • заинтачи 1
  • заинтересовали 1
  • заиште 1
  • зајаука 1
  • заједничку 1
  • Заједно 1
  • заједно 11
  • зајеца 1
  • зајеча 1
  • зајитунли 1
  • зајми 1
  • закаукаше 1
  • закачише 2
  • закашља 2
  • закикоташе 1
  • закикоћу 1
  • заклетви 1
  • заклети 1
  • закона 1
  • законе 2
  • законом 1
  • закрвављеним 2
  • закркља 1
  • закрчио 1
  • закупе 1
  • закуца 1
  • закуче 1
  • залајаше 1
  • залепљено 1
  • залетим 1
  • залеће 1
  • залива 1
  • заливадим 1
  • заливадиш 1
  • залогај 3
  • залуфе 1
  • заљуља 2
  • замаза 1
  • замазује 1
  • замастили 1
  • замаче 2
  • замедљеног 1
  • замењује 1
  • замиловала 2
  • замириса 1
  • замисли 6
  • замислио 1
  • Замислио 1
  • замишља 1
  • замишљала 1
  • замишљен 3
  • замишљена 1
  • замишљено 1
  • замјешателство 1
  • замолити 1
  • замршена 1
  • замуку 1
  • замуцну 3
  • заната 1
  • занатлијама 1
  • занату 1
  • занаџија 1
  • занеме 2
  • занео 2
  • занеопранио 1
  • занимао 1
  • зао 1
  • заокругли 1
  • заорава 1
  • заоравао 1
  • заораваш 1
  • заорао 1
  • Заори 1
  • заорила 1
  • запазили 1
  • Запали 1
  • запали 3
  • запалимо 1
  • запалити 1
  • Запалише 1
  • запаприли 1
  • запевају 1
  • записа 1
  • записано 1
  • записе 1
  • запиташе 1
  • запиткивали 1
  • запиткивати 1
  • запиткује 1
  • запиткујеш 2
  • запиткују 2
  • запишта 1
  • запљешта 1
  • заповеда 2
  • заповедају 1
  • заповедам 1
  • заповедати 1
  • заповеди 2
  • запостављен 2
  • започе 1
  • започели 1
  • започео 1
  • започиње 1
  • запрегао 2
  • запрегнут 1
  • запрепасти 1
  • запреће 1
  • запросио 1
  • запурен 1
  • Запустио 1
  • запушимо 1
  • запуштен 1
  • Зар 26
  • зар 6
  • заради 1
  • зарастоше 1
  • зарекох 1
  • заречила 1
  • зари 1
  • засадили 1
  • засадиће 1
  • засађена 1
  • засађени 1
  • заседања 1
  • заседање 4
  • заседањем 1
  • заседању 1
  • засеја 1
  • засејао 2
  • засејати 1
  • засео 1
  • засипао 2
  • засјаја 1
  • засјајаше 1
  • заслужио 4
  • заслужно 1
  • заслужује 1
  • засмеја 1
  • засмејао 1
  • засмеју 1
  • засмрди 1
  • заспала 1
  • заспе 1
  • заспем 1
  • засрете 1
  • засретне 1
  • Застаде 1
  • застаде 10
  • застадоше 1
  • застајали 1
  • застајкивали 1
  • застане 1
  • застао 1
  • застидеше 2
  • застрте 1
  • застртим 2
  • заструг 1
  • заступа 1
  • засузе 1
  • засузише 1
  • затворену 1
  • затвори 3
  • затеже 1
  • затежеш 1
  • затекао 1
  • затекла 1
  • затекли 1
  • затече 2
  • Затим 17
  • затим 7
  • затискује 1
  • затисне 1
  • затисни 1
  • Затисни 2
  • зато 5
  • Зато 6
  • затребају 1
  • затрепташе 1
  • затупи 1
  • затура 1
  • затурали 1
  • затуреним 1
  • затурили 1
  • затурио 3
  • заћута 3
  • заћуташе 1
  • Заћуташе 1
  • заћуте 1
  • заћути 1
  • заузе 1
  • заузела 1
  • заузеше 1
  • заузимао 1
  • заузме 1
  • заустави 3
  • зауставио 1
  • зауставити 1
  • зауставља 1
  • заустављају 1
  • заусти 2
  • захлађује 1
  • заценио 1
  • зацену 1
  • зацерека 1
  • зацерекају 1
  • зацрвене 3
  • зацрвенио 1
  • зачас 1
  • зачешља 1
  • зачина 1
  • зачкиљио 1
  • зачу 1
  • зачуди 1
  • зачудио 1
  • зачукао 1
  • Зашишта 1
  • Зашта 1
  • заштите 1
  • заштиту 1
  • зашто 4
  • Зашто 5
  • Збаци 1
  • збива 1
  • збиља 1
  • збиље 1
  • збиљски 2
  • Збиљскије 1
  • збира 3
  • због 6
  • збрчкана 1
  • звала 1
  • Звали 2
  • звани 1
  • званице 1
  • званици 1
  • звао 1
  • Звао 1
  • звера 4
  • зверајући 1
  • звоне 2
  • звони 1
  • звоца 1
  • звркала 1
  • зврколи 1
  • згађ 1
  • згладићу 1
  • згледају 3
  • згледаше 3
  • згодим 1
  • зготовити 1
  • зграда 3
  • зградама 1
  • Зграде 1
  • зграде 2
  • згране 1
  • згранут 1
  • здоговара 1
  • здоговорићемо 1
  • Здоговорише 1
  • здрав 4
  • Здрав 7
  • здрава 1
  • здраве 1
  • Здрави 4
  • здрави 5
  • здравице 3
  • здравише 1
  • здравље 7
  • здрављу 7
  • здраво 1
  • Здраво 11
  • зебњом 2
  • зева 1
  • зевају 1
  • зевате 1
  • зекциру 1
  • зелена 2
  • зелено 1
  • зеленом 3
  • зелену 1
  • земанле 2
  • земља 2
  • земље 14
  • земљи 5
  • земљиште 1
  • земљишту 1
  • земљом 1
  • земљу 12
  • зенгују 1
  • зец 1
  • зечеви 1
  • зи 1
  • зид 2
  • зидана 1
  • зидове 1
  • зидови 1
  • Зидови 1
  • зима 3
  • зиме 1
  • зими 3
  • зимњег 1
  • зимска 1
  • зимским 1
  • зинуле 1
  • зинуо 1
  • зла 2
  • златоуст 1
  • зле 1
  • зли 1
  • зликовачки 1
  • зло 1
  • Злопоглеђа 1
  • Зна 4
  • зна 63
  • знаду 7
  • знака 1
  • знале 1
  • знали 1
  • Знали 1
  • Знам 12
  • знам 32
  • Знамо 2
  • знамо 4
  • знања 1
  • знање 1
  • знањем 1
  • Знао 1
  • знао 9
  • Знате 1
  • знате 5
  • знати 2
  • знаћеш 1
  • значило 2
  • знаш 29
  • Знаш 9
  • зној 4
  • зноја 1
  • знојави 1
  • зноји 1
  • зобницу 1
  • Зове 1
  • зове 3
  • Зови 1
  • зовнемо 1
  • зовну 1
  • зову 1
  • зоре 2
  • зору 2
  • зре 1
  • зрела 1
  • Зрели 1
  • зрео 1
  • зрна 2
  • зрно 1
  • зуба 1
  • зубе 2
  • зубима 1
  • зубун 2
  • зукне 1
  • зулуфе 1
  • И 169
  • и 2039
  • иа 1
  • Ива 1
  • Иво 3
  • игда 1
  • игде 1
  • иглама 1
  • иглу 1
  • игра 1
  • играо 1
  • иде 40
  • Иде 6
  • идем 4
  • идемо 2
  • Идеш 1
  • идеш 4
  • иди 4
  • Иди 6
  • Иду 1
  • иду 6
  • иженили 1
  • ижљубила 1
  • ижљубише 1
  • Из 1
  • из 115
  • иза 18
  • изабра 1
  • изабрао 1
  • Изабрасмо 1
  • изабраше 1
  • изађе 12
  • изађи 1
  • изађу 1
  • изазива 1
  • изазивати 1
  • изасланика 1
  • изасланицима 1
  • изаћи 3
  • изашао 2
  • изашло 1
  • избаци 2
  • избегава 3
  • избегавајући 1
  • избегавао 3
  • избегао 1
  • избегне 2
  • избере 2
  • изберете 1
  • изберите 1
  • избечи 1
  • избије 1
  • избијеним 1
  • избило 1
  • избити 2
  • избора 1
  • избрецне 1
  • избриса 2
  • Извади 1
  • извади 9
  • извали 1
  • извалили 1
  • извалио 2
  • изведе 1
  • изведемо 1
  • извезао 1
  • извезен 1
  • извезеној 1
  • извезла 3
  • извео 1
  • извести 1
  • изветрео 1
  • извешала 1
  • извешана 1
  • извешано 1
  • извешаше 1
  • изви 1
  • извиди 1
  • извијао 1
  • извини 1
  • извири 2
  • извирује 1
  • извлаче 1
  • извлачи 1
  • извлачио 1
  • извлачиш 1
  • изводити 1
  • извол 1
  • Извол 11
  • Изволте 1
  • извор 1
  • изврнуо 1
  • извуче 3
  • изгибосмо 1
  • изглади 1
  • изглед 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 2
  • изгледала 1
  • изгледало 1
  • изгледао 3
  • изгледи 2
  • изговори 3
  • изграби 1
  • изгрди 1
  • изгубио 1
  • изгубити 1
  • изгубиш 2
  • Изгубљен 1
  • изгужван 1
  • изгужваним 2
  • изда 2
  • издато 1
  • издаш 1
  • издвоји 2
  • издвојила 1
  • издвојили 1
  • изделе 1
  • издиже 1
  • издирати 1
  • издиреш 1
  • издражимо 1
  • издре 1
  • издржава 1
  • издржала 1
  • издржи 1
  • издржљив 1
  • издробити 1
  • изео 1
  • изићи 1
  • изјавио 2
  • изјада 1
  • изјадао 1
  • изјадати 1
  • изједначили 1
  • изјутра 1
  • излаз 1
  • излазе 1
  • излизаних 1
  • изложена 1
  • изломи 1
  • изломљен 2
  • измазао 1
  • измакне 4
  • измами 1
  • измаћи 1
  • измахне 1
  • Измахује 1
  • измаче 4
  • између 5
  • Измејаху 1
  • измени 2
  • изменило 1
  • изменити 1
  • измењено 1
  • измери 1
  • измеримо 1
  • Измеси 1
  • измет 1
  • измешали 1
  • измешану 1
  • изми 2
  • измивени 1
  • измије 1
  • измирио 2
  • измиче 1
  • измишљају 1
  • измлевено 1
  • Измлевено 1
  • изназдрављали 1
  • изнајпре 1
  • изнаоколо 1
  • изнела 1
  • Изненада 1
  • изненади 2
  • изнео 1
  • Изнео 1
  • изнесе 1
  • изнети 1
  • изнеше 1
  • изникло 1
  • изниче 1
  • износи 1
  • изопија 1
  • Изопија 1
  • изора 1
  • изорски 1
  • изостао 1
  • изосташе 1
  • изравна 1
  • изравњава 1
  • израдила 1
  • израз 1
  • Израсла 1
  • израчуна 2
  • изугризала 1
  • изудара 1
  • Изузели 1
  • изумели 1
  • изустио 1
  • Изучио 1
  • изучио 4
  • икакве 2
  • икаку 1
  • ико 2
  • иконом 2
  • Икону 1
  • или 48
  • Или 8
  • иловаче 1
  • им 40
  • има 38
  • Има 7
  • имаде 1
  • имадосмо 1
  • Имају 1
  • имају 13
  • Имали 1
  • имали 5
  • имало 1
  • имам 16
  • Имам 5
  • имамо 1
  • Имамо 3
  • имања 16
  • Имање 2
  • имање 45
  • имањем 10
  • имању 20
  • имао 23
  • имаовина 1
  • имаовином 1
  • Имате 1
  • имате 2
  • имати 8
  • имаће 1
  • Имаш 1
  • имаш 11
  • име 2
  • имја 1
  • имовином 1
  • имућан 1
  • имућнијих 1
  • инат 4
  • инате 1
  • инати 4
  • иначе 4
  • Инђија 1
  • инокосник 2
  • интересе 1
  • ипак 9
  • искаже 1
  • исказивао 1
  • искашљати 1
  • искашље 1
  • искецаном 1
  • искиданим 1
  • искићени 1
  • ископаће 1
  • ископаше 1
  • искоси 1
  • искрене 1
  • искрено 2
  • искреност 1
  • искренуо 1
  • искреће 1
  • Искриви 1
  • искриви 3
  • искривити 1
  • искрпи 1
  • искрпљеним 1
  • искрпљено 1
  • искупи 2
  • искупио 1
  • искуца 1
  • Исмева 1
  • исмева 2
  • исмевају 1
  • исмевао 1
  • исмејава 1
  • испаване 1
  • испадне 1
  • испала 1
  • испасти 2
  • испе 1
  • испекли 1
  • испијаху 1
  • испира 2
  • испирала 1
  • исписаше 1
  • исписници 1
  • исплатио 1
  • исплели 1
  • исплете 1
  • испљували 1
  • испљује 1
  • испљуска 1
  • исповедиш 1
  • испод 11
  • Испод 2
  • исполага 1
  • исполагати 1
  • испостила 1
  • испра 1
  • исправи 2
  • исправио 1
  • исправно 1
  • испрати 1
  • испраћа 1
  • испред 2
  • испретурате 1
  • испречиш 1
  • исприча 4
  • испричали 2
  • испричам 1
  • испричао 1
  • Испричао 1
  • испричати 2
  • испрући 1
  • испунила 1
  • испунимо 1
  • испусти 1
  • Иста 1
  • исте 3
  • истера 3
  • истерају 1
  • истераш 2
  • исти 5
  • Истина 2
  • истина 9
  • истини 3
  • Истину 1
  • истину 4
  • истисне 1
  • истих 1
  • истичем 1
  • исто 8
  • истог 2
  • истока 1
  • истоку 1
  • истом 1
  • источну 1
  • истрајаћу 1
  • истргнути 1
  • истре 1
  • истребио 1
  • истребише 1
  • истресли 1
  • исту 1
  • истура 1
  • исхрани 1
  • ићи 4
  • их 67
  • иш 1
  • ишао 6
  • ишарали 1
  • ишарао 1
  • Ишли 1
  • ишло 3
  • ишта 1
  • ишчукаше 1
  • ишчупа 1
  • ишчупао 1
  • ја 169
  • Ја 62
  • јаблане 1
  • Јабука 1
  • јабука 2
  • јабуке 2
  • јабуком 4
  • јабуку 4
  • јабучицом 1
  • јабучицу 1
  • јава 1
  • јави 2
  • јавим 2
  • јавка 1
  • јавља 2
  • јављали 1
  • јављам 1
  • јављати 2
  • јавно 1
  • јагањци 1
  • јагњад 1
  • јагњи 1
  • јагодицама 1
  • јагодице 2
  • јада 2
  • јаде 1
  • Јадно 1
  • јаза 5
  • јазу 1
  • јаја 1
  • јак 2
  • јака 1
  • Јакако 1
  • јаки 1
  • јако 1
  • јаком 1
  • Јана 1
  • Јане 1
  • Јани 1
  • Јанићије 2
  • Јанку 1
  • Јано 1
  • јарам 1
  • јаран 1
  • јаране 1
  • јарко 1
  • јасен 4
  • јасена 1
  • Јасенице 1
  • јасније 1
  • јасно 3
  • јастреба 1
  • јастука 1
  • јастуцима 1
  • јачала 1
  • јаче 2
  • јачу 1
  • јаше 2
  • Је 16
  • је 937
  • јевтина 1
  • јевтиније 2
  • јевтиној 1
  • једак 1
  • један 43
  • Један 6
  • једанпут 2
  • једар 1
  • једаред 4
  • Једва 1
  • једва 8
  • једе 6
  • једемо 1
  • једи 1
  • једини 1
  • једити 1
  • Једна 1
  • једна 4
  • једнако 2
  • Једне 1
  • једне 6
  • једни 1
  • једним 5
  • једних 1
  • једно 16
  • Једно 2
  • једног 23
  • Једног 6
  • једнога 2
  • једној 7
  • Једном 1
  • једном 16
  • једну 32
  • једу 2
  • језик 4
  • језиком 1
  • језичак 1
  • јела 3
  • јелек 1
  • јелеке 1
  • јелеку 1
  • јелецима 1
  • јелечету 1
  • јело 7
  • јелу 1
  • јер 9
  • јес 13
  • Јес 15
  • јесам 3
  • Јесам 3
  • јесен 4
  • јесени 4
  • јеси 11
  • Јеси 8
  • јест 6
  • Јест 7
  • Јесте 12
  • јесте 6
  • јести 1
  • Јестратије 2
  • Јестратију 1
  • јетко 1
  • Јефтино 1
  • јецаше 1
  • Јована 3
  • Јованике 1
  • Јовану 3
  • Јовица 15
  • Јовице 1
  • Јовици 2
  • Јовицом 1
  • Јовицу 4
  • јој 40
  • јок 1
  • Јок 6
  • још 53
  • Још 7
  • Јошевина 3
  • Јошевине 2
  • Јошевини 5
  • Јошевину 13
  • Јошевну 1
  • ју 6
  • Југовић 1
  • Југовићу 1
  • јулијски 1
  • јунад 4
  • јунак 7
  • јунаци 1
  • јуне 4
  • јунетом 2
  • јурити 1
  • јуриш 1
  • јуришио 1
  • јутарња 1
  • јутарце 1
  • јутра 2
  • јутро 4
  • Јутрос 1
  • јутрос 4
  • јутрошње 1
  • јутрошњем 1
  • Јуче 3
  • јуче 5
  • к 9
  • ка 1
  • кабил 1
  • кавге 1
  • каву 5
  • кад 159
  • Кад 81
  • кадгод 1
  • кадивицу 1
  • кадове 1
  • каже 15
  • Каже 2
  • кажем 30
  • Кажем 7
  • кажеш 3
  • кажи 3
  • Кажи 3
  • кажу 1
  • каза 9
  • казали 1
  • казана 1
  • казао 13
  • казати 5
  • Казаће 1
  • казивао 1
  • казујеш 2
  • кајати 1
  • кајиша 1
  • кајише 2
  • кајишу 1
  • какав 13
  • Какав 2
  • каква 6
  • Каква 6
  • какве 6
  • какви 4
  • каквих 2
  • Какво 1
  • какво 3
  • каквом 1
  • Какву 2
  • какву 3
  • Каки 1
  • каки 6
  • како 186
  • Како 48
  • Каку 1
  • каку 2
  • каламљене 1
  • калемити 1
  • каљаво 1
  • камен 4
  • камена 1
  • камење 1
  • камо 1
  • канда 1
  • Канда 1
  • кандиоце 1
  • кантар 1
  • кантарским 1
  • канцеларију 2
  • Као 11
  • као 205
  • кап 4
  • капама 1
  • капе 1
  • Капетан 5
  • капетан 7
  • капетана 2
  • капетане 4
  • капетанову 1
  • капи 1
  • капијом 1
  • капију 2
  • капке 2
  • капом 1
  • капу 6
  • капцима 1
  • карања 1
  • кари 1
  • карлице 2
  • КАРЛОВЦИ 1
  • касацији 1
  • касти 1
  • кастиле 1
  • ката 1
  • каткад 1
  • кафа 2
  • кафу 4
  • каца 1
  • каце 1
  • качарском 1
  • Качера 3
  • Качерац 1
  • Качеру 3
  • качице 1
  • качкин 1
  • качњак 1
  • кашику 1
  • кашље 1
  • кашћу 1
  • кварити 1
  • келнераја 1
  • керчад 1
  • кеса 1
  • кесе 3
  • кесице 1
  • кесом 1
  • кесу 6
  • кида 1
  • кидати 1
  • кидишем 1
  • кидљив 2
  • кија 1
  • Кија 1
  • кијну 1
  • кикић 2
  • кикот 4
  • кикоћу 1
  • киле 2
  • кило 1
  • ким 16
  • киме 4
  • кипело 1
  • Кипело 1
  • кисне 1
  • киша 1
  • кишом 1
  • Кладници 1
  • кладу 2
  • клас 1
  • класје 1
  • Клаћемо 1
  • клемпава 1
  • Клео 1
  • клима 1
  • климну 1
  • клин 1
  • клип 2
  • клипи 4
  • клипови 2
  • клиповима 2
  • клис 4
  • клоне 1
  • клону 3
  • клонуше 1
  • Клонуше 1
  • клопарају 1
  • клупама 5
  • клупе 3
  • клупици 1
  • клупу 1
  • клупче 1
  • кљусад 2
  • кљусе 3
  • кљуца 2
  • кљуцну 1
  • кмества 2
  • кмет 1
  • кмета 1
  • кметове 1
  • Кметови 1
  • кметовима 1
  • књига 1
  • књигама 2
  • књиге 5
  • књигом 1
  • књигу 2
  • књижица 3
  • књижице 2
  • књижицу 3
  • Ко 23
  • ко 52
  • ког 1
  • Кога 1
  • кога 31
  • Код 5
  • код 62
  • козу 1
  • која 17
  • Које 3
  • које 30
  • којекад 1
  • којекакве 1
  • којекоме 1
  • којечему 2
  • који 57
  • Који 6
  • Којим 1
  • којим 2
  • којима 7
  • којих 1
  • којој 5
  • коју 13
  • кока 1
  • кокошињи 1
  • кокошка 1
  • кокошке 1
  • кола 5
  • колан 2
  • колац 1
  • колач 7
  • колача 1
  • колена 3
  • колено 1
  • колибе 2
  • колибу 1
  • колики 1
  • колико 18
  • Колико 5
  • колима 1
  • Колир 1
  • колир 3
  • колиће 1
  • Коло 1
  • коло 2
  • колом 1
  • коломаза 1
  • колу 1
  • колубарка 1
  • колубарку 1
  • колубарског 1
  • колута 2
  • коље 1
  • комад 1
  • комада 1
  • команду 1
  • коме 17
  • Коме 2
  • комендије 2
  • комесија 1
  • комесију 1
  • комис 2
  • комиша 1
  • комишања 1
  • комишање 1
  • комишању 1
  • комишаоце 1
  • комишаоци 1
  • комотно 1
  • комуше 3
  • комушом 1
  • комушу 3
  • Комшија 1
  • комшија 4
  • комшији 2
  • комшију 3
  • комшилука 2
  • конак 1
  • конаку 1
  • конаца 2
  • конопцем 1
  • Константина 1
  • контролише 1
  • конца 1
  • конце 1
  • коншија 2
  • коња 4
  • коње 2
  • коњима 1
  • коњицу 1
  • коњска 1
  • коњу 3
  • копању 1
  • копачи 1
  • копка 1
  • копље 1
  • копоран 2
  • копорана 2
  • копоранима 1
  • копорану 3
  • копчи 1
  • корак 3
  • корацима 2
  • корача 1
  • корачаји 1
  • корење 1
  • корисни 1
  • корисније 1
  • корисно 1
  • корист 4
  • користе 1
  • користи 3
  • користио 1
  • корицама 1
  • корова 1
  • Коружић 1
  • Коружића 3
  • Коружиће 1
  • Коружићи 1
  • косе 3
  • коси 4
  • косио 2
  • косити 1
  • косице 1
  • кост 1
  • Коста 1
  • КОСТИЋ 1
  • косу 5
  • котарице 1
  • котарицу 2
  • кофе 1
  • коца 1
  • кочање 1
  • Кочањка 1
  • кочањком 1
  • кочањку 1
  • кочине 1
  • кочопернији 2
  • кош 2
  • кошеви 1
  • коштало 1
  • коштуњаве 1
  • кошуљама 1
  • кошуље 1
  • крава 1
  • краве 3
  • краву 1
  • краду 1
  • крај 14
  • краја 5
  • крајева 1
  • крајност 1
  • крају 11
  • Краља 1
  • краљеви 1
  • Краљевић 1
  • Краљево 1
  • Краљеву 1
  • красан 2
  • красније 1
  • крв 2
  • крви 2
  • кревет 9
  • кревета 4
  • кревети 1
  • кревету 2
  • кредом 1
  • крезав 1
  • крезава 1
  • крепи 2
  • крепио 1
  • кресати 1
  • кретати 1
  • кретно 1
  • креће 1
  • крећи 1
  • крештао 1
  • крештећим 1
  • крешти 1
  • Крив 1
  • крив 11
  • крива 2
  • криви 1
  • кривице 2
  • криво 6
  • крије 3
  • кријемо 1
  • кријеш 1
  • крију 1
  • кријући 1
  • крила 1
  • крили 1
  • крило 1
  • крио 2
  • кришку 1
  • кришом 1
  • крмаче 1
  • Крмачица 1
  • крмачицу 3
  • кров 2
  • кровином 1
  • кровом 3
  • кроз 6
  • Крочи 1
  • крочи 2
  • крочих 1
  • крошњав 1
  • крпељ 1
  • крпи 1
  • крпом 1
  • крст 1
  • крсташом 1
  • крсте 1
  • крсти 1
  • крстина 1
  • Крстова 1
  • кртичњаке 1
  • кругови 1
  • круњач 2
  • крупан 4
  • крупна 2
  • крупнији 1
  • крупних 1
  • крупну 2
  • крутуљастији 1
  • крушке 1
  • крчаг 1
  • крчагом 1
  • кћер 1
  • ку 1
  • кубуре 1
  • кубурлук 1
  • кубуру 1
  • кува 1
  • Куд 4
  • куд 8
  • куда 1
  • Куда 2
  • кудраве 1
  • кујне 1
  • кујни 1
  • кујну 1
  • кукама 1
  • кукасти 1
  • Кукуруз 1
  • кукуруз 9
  • кукуруза 8
  • кукурузе 2
  • кукурузи 1
  • кукурузом 1
  • кули 1
  • кум 5
  • кума 2
  • Кумашевцу 1
  • кумови 1
  • куне 1
  • купају 1
  • купе 1
  • купи 3
  • купили 1
  • купимо 1
  • Купио 1
  • купио 2
  • куповном 1
  • купује 3
  • купујем 1
  • купусово 1
  • куражан 1
  • куражи 3
  • Куражило 1
  • курјака 1
  • куршум 1
  • кутија 2
  • кутије 1
  • кутијице 1
  • кутију 1
  • кутња 2
  • кутњи 2
  • Кућа 3
  • кућа 9
  • кућама 3
  • кућани 1
  • кућаник 1
  • куће 59
  • кући 99
  • кућом 11
  • кућу 50
  • куша 1
  • кчиљи 1
  • л 6
  • лаж 1
  • Лаже 1
  • Лажеш 1
  • лажи 1
  • Лаз 1
  • лазнеш 1
  • лакат 1
  • лаким 1
  • Лакин 1
  • лако 6
  • Лако 7
  • лаком 1
  • лакост 1
  • лаку 2
  • лакше 3
  • лакшим 1
  • ландара 1
  • ланеног 1
  • лани 2
  • ларма 1
  • ларме 1
  • леб 2
  • лебди 1
  • леве 2
  • лево 1
  • левој 1
  • легне 1
  • легну 1
  • лед 1
  • ледини 1
  • ледину 4
  • ледне 1
  • ледну 1
  • леђа 6
  • леђима 4
  • лежаше 1
  • лежи 1
  • лезао 1
  • лези 1
  • Лези 1
  • лејама 3
  • леје 3
  • лелече 1
  • лемезовима 1
  • ленија 1
  • лења 1
  • лењи 1
  • леп 4
  • лепа 1
  • Лепе 1
  • лепим 1
  • лепиње 4
  • лепињу 1
  • лепо 16
  • лепог 1
  • лепом 2
  • лептирак 1
  • лепу 3
  • лесковину 1
  • лета 7
  • Летина 1
  • лето 6
  • лећи 1
  • лечи 1
  • ли 91
  • ливада 4
  • ливаде 4
  • ливади 1
  • ливадско 1
  • Ливаду 1
  • ливаду 3
  • ливењаци 1
  • лиже 2
  • лијнуше 1
  • липсало 1
  • лисица 1
  • лисичите 1
  • лист 4
  • листовима 1
  • литра 1
  • литре 1
  • лица 3
  • лице 2
  • Лице 2
  • лицу 9
  • личи 2
  • личит 3
  • лична 1
  • лично 2
  • лишће 3
  • ло 1
  • лозе 1
  • лозу 1
  • лојанице 1
  • лојем 1
  • локве 1
  • лом 1
  • ломи 3
  • ломио 1
  • лонци 3
  • лончић 1
  • лопаре 1
  • лопате 1
  • лопов 1
  • лопове 1
  • Лопови 1
  • лубенице 1
  • Луд 1
  • луд 4
  • луда 1
  • лудак 4
  • лудаке 1
  • лудоријама 1
  • лукаво 2
  • лупа 1
  • лупи 3
  • луча 1
  • лучи 1
  • ЉУБ 1
  • љубав 1
  • љубави 1
  • љубе 3
  • љубили 1
  • људе 11
  • људи 60
  • Људи 7
  • људима 11
  • Љут 2
  • љут 6
  • љута 1
  • љуте 2
  • љути 1
  • љутио 2
  • љутити 1
  • љутиш 3
  • М 1
  • ма 5
  • маже 1
  • мајка 7
  • мајку 6
  • мајоку 1
  • мајстор 2
  • мајсторе 1
  • мајсторију 1
  • мајци 3
  • мајчин 2
  • маказе 1
  • макао 1
  • макар 2
  • макне 1
  • мала 5
  • Мале 1
  • мале 4
  • мален 1
  • маленом 1
  • Мали 1
  • мали 4
  • малишани 1
  • малишанима 1
  • Мало 12
  • мало 68
  • малог 1
  • малтер 1
  • маљем 1
  • маму 1
  • мана 1
  • манастирима 1
  • МАНАСТИРСКА 1
  • мани 1
  • ману 1
  • мања 1
  • мање 2
  • Мара 1
  • марама 1
  • марамом 2
  • марву 1
  • Маринчића 1
  • марио 1
  • Марић 1
  • Маркезан 1
  • Марко 1
  • Марковићу 1
  • Маро 1
  • масалног 1
  • масла 1
  • Маслаћ 5
  • Маслаћа 1
  • Маслаћев 1
  • масна 1
  • масним 1
  • масних 1
  • мастионицом 1
  • Мато 1
  • матори 1
  • маторије 1
  • маћи 3
  • мах 1
  • махне 1
  • Махне 1
  • махну 7
  • махове 1
  • маховине 1
  • маче 1
  • мачка 1
  • маџарка 1
  • машати 1
  • маше 7
  • Маши 1
  • маши 2
  • машина 1
  • ме 66
  • мед 1
  • меденицу 3
  • меди 1
  • међи 2
  • међу 18
  • Међу 2
  • Међудневница 1
  • Међудневницу 1
  • мека 1
  • меке 1
  • мекој 1
  • меље 1
  • мене 30
  • Мени 1
  • мени 19
  • мења 2
  • мењати 1
  • мере 1
  • мери 5
  • мерим 1
  • мером 1
  • меру 1
  • месе 1
  • Месец 1
  • месец 2
  • месио 1
  • места 3
  • местима 1
  • место 13
  • месту 10
  • метлом 1
  • метне 1
  • метнем 1
  • метну 6
  • мећава 2
  • мећем 1
  • мећу 1
  • механа 1
  • механе 2
  • механи 4
  • механска 1
  • механским 1
  • механској 1
  • механу 8
  • механџија 1
  • механџије 1
  • механџијом 1
  • меша 1
  • мешаје 2
  • мешао 1
  • мешина 1
  • ми 125
  • Ми 5
  • Мијат 10
  • Мијата 1
  • Микача 1
  • Микачин 1
  • Микачић 18
  • Микачића 21
  • Микачићем 1
  • Микачићу 2
  • миле 2
  • Миле 3
  • мили 2
  • милије 1
  • милији 1
  • Милики 1
  • милило 1
  • милина 1
  • Мило 1
  • мило 5
  • миловао 1
  • милодуне 1
  • милости 1
  • Милош 1
  • Милу 2
  • милује 4
  • мимо 8
  • мимоишла 1
  • миндерлук 1
  • министар 1
  • Минуше 1
  • миран 2
  • мирна 3
  • мирно 4
  • миром 1
  • мисао 3
  • мисле 1
  • мисли 25
  • мислили 1
  • Мислим 1
  • мислим 2
  • мислима 2
  • мислио 4
  • мислите 1
  • мислити 1
  • мислиш 8
  • Мића 2
  • Мићо 5
  • Мићом 1
  • миши 1
  • мишићима 2
  • мишку 3
  • мишљење 1
  • млад 1
  • Млад 1
  • Младе 1
  • младеж 1
  • Младеж 1
  • Младежи 1
  • Младена 1
  • Млади 1
  • млади 3
  • младим 1
  • Младић 1
  • младић 7
  • младића 4
  • младиће 1
  • младићем 1
  • младићи 3
  • младићу 4
  • младице 2
  • младо 1
  • Младо 1
  • младога 1
  • младожења 1
  • Младожења 2
  • младожење 1
  • младожењин 1
  • младожењина 1
  • младожењином 1
  • младолик 1
  • младом 1
  • младости 3
  • млађи 8
  • млађим 2
  • млазеве 1
  • млака 1
  • млаке 1
  • млакоња 1
  • млатајући 1
  • млатарати 1
  • млати 2
  • млатити 1
  • Млатиш 1
  • млека 3
  • млекар 2
  • млеко 2
  • многи 3
  • многих 1
  • много 24
  • многоме 1
  • многу 1
  • мном 3
  • Моба 1
  • моба 2
  • мобилаца 2
  • мобу 2
  • Мог 1
  • мог 3
  • мога 9
  • могао 19
  • могла 1
  • могле 1
  • Могли 1
  • могли 4
  • могло 3
  • Могу 1
  • могу 16
  • модрикасте 1
  • можда 2
  • Можда 2
  • Може 1
  • може 56
  • можемо 2
  • Можеш 2
  • можеш 7
  • Мој 1
  • мој 22
  • моја 16
  • Моја 2
  • Моје 1
  • моје 19
  • моји 5
  • мојим 4
  • мојих 1
  • мојој 4
  • мојом 1
  • моју 8
  • молбе 1
  • молећиво 1
  • Моли 1
  • моли 2
  • молила 1
  • Молили 1
  • молим 12
  • Молим 21
  • молитвати 1
  • молити 1
  • молиш 1
  • момак 1
  • момачкој 1
  • момачком 1
  • моме 13
  • момци 1
  • Момци 3
  • момцима 1
  • момчадије 2
  • момчадијом 1
  • момчић 1
  • мора 6
  • Моравац 2
  • Мораве 6
  • моравским 1
  • Моравца 4
  • мораде 2
  • морају 1
  • Морам 2
  • морам 4
  • морамо 1
  • Мораш 1
  • мораш 3
  • Море 14
  • море 21
  • мори 2
  • мостова 1
  • мотику 1
  • мотку 3
  • моћи 2
  • мравци 1
  • мраз 2
  • мразеви 3
  • мрака 1
  • мраку 3
  • мрачна 1
  • мрачне 1
  • мргуље 1
  • мрда 8
  • мрдају 1
  • мрдаше 1
  • мрдну 9
  • мрзе 1
  • мрзи 6
  • мрзио 2
  • мрзнути 1
  • мрс 1
  • мрсно 1
  • мрсу 1
  • мртав 1
  • мртве 1
  • мрцину 1
  • мрштио 1
  • му 325
  • мужу 1
  • музаре 1
  • музе 1
  • муке 2
  • муком 3
  • муку 1
  • мулевине 1
  • муњом 1
  • мургасте 1
  • мургуље 1
  • мурдарлук 1
  • мурдарлука 1
  • мутвак 1
  • мутвака 1
  • мутне 1
  • мућурла 1
  • мучањ 1
  • мученик 1
  • мучи 3
  • мучили 2
  • мучио 1
  • мучиш 1
  • мушко 1
  • На 34
  • на 479
  • набави 6
  • набавила 1
  • Набавио 1
  • набавио 2
  • набавити 1
  • Набавиће 1
  • набавља 2
  • набављати 1
  • набавно 1
  • набацано 1
  • набацаше 1
  • набаци 1
  • наби 1
  • набија 1
  • набио 2
  • набраја 1
  • набраше 1
  • набројати 1
  • навалила 1
  • навалише 1
  • навикао 8
  • навикне 1
  • Навикни 1
  • навикоше 1
  • Навикоше 2
  • навлачи 1
  • наврнча 1
  • наврнчава 1
  • навро 2
  • нагваждати 1
  • нагињати 1
  • нагласком 1
  • нагони 2
  • над 6
  • надали 1
  • надао 1
  • надати 1
  • надвири 1
  • надвирише 1
  • надзорници 1
  • надигло 1
  • наднео 1
  • наднесу 1
  • надници 1
  • надницу 1
  • надничаре 1
  • надничари 1
  • наду 1
  • надула 1
  • надуло 2
  • надун 1
  • нађе 11
  • нађоше 1
  • нађу 2
  • назва 2
  • наздрави 3
  • наздравља 3
  • назива 1
  • назимад 1
  • назире 1
  • назове 1
  • наиђох 1
  • нај 1
  • најбоља 2
  • најбоље 8
  • најбољем 2
  • Најбољи 1
  • најбољи 4
  • најбољим 1
  • најбољу 1
  • највеће 2
  • највећег 2
  • највећи 1
  • највише 4
  • најволели 1
  • најволи 4
  • најгадније 1
  • Наједаред 2
  • наједаред 3
  • најкраћем 1
  • најлепшем 1
  • најмање 1
  • најмањег 2
  • најновије 1
  • најнужније 1
  • најнужнијим 1
  • најплоднијих 1
  • најпосле 2
  • најпотребније 1
  • Најпре 1
  • најпре 5
  • најпријатнија 1
  • најсветије 1
  • најслађе 1
  • најстарије 1
  • најтеже 2
  • најури 1
  • најурим 1
  • најцрње 1
  • најчешће 1
  • накакав 1
  • накани 1
  • наканити 1
  • накастио 2
  • накашља 3
  • накељи 1
  • наких 1
  • накнадим 1
  • нако 4
  • накрај 1
  • накрену 1
  • накриви 1
  • накрст 1
  • Накупио 1
  • налаже 1
  • налазио 1
  • налазите 1
  • налакти 3
  • налактио 1
  • налеђушке 1
  • наложена 2
  • наложила 1
  • наљути 1
  • наљутио 1
  • наљутиш 1
  • нам 5
  • нама 6
  • намах 1
  • намаче 2
  • намера 1
  • намере 1
  • намерио 1
  • Намести 1
  • намести 7
  • наместили 1
  • наместио 1
  • наместише 6
  • наметати 1
  • намешта 3
  • намештати 1
  • намештена 1
  • намештене 2
  • намештени 1
  • намигну 1
  • намирио 2
  • Намрштио 1
  • нанишани 1
  • нано 2
  • нану 1
  • наоколо 1
  • Наоколо 3
  • наопако 1
  • наочара 1
  • наочаре 1
  • напада 2
  • нападао 1
  • нападне 1
  • нападну 1
  • напакостио 1
  • напакостиш 1
  • напасеш 1
  • напасла 1
  • напили 1
  • напио 1
  • напити 1
  • напишем 1
  • наплести 1
  • наплетемо 1
  • напољу 2
  • Напољу 3
  • напослетку 3
  • Напослетку 4
  • направи 2
  • направио 5
  • направити 1
  • направише 2
  • Напред 1
  • напред 8
  • напредак 1
  • напреднијег 1
  • напредовала 1
  • напредује 1
  • напретком 2
  • напретку 2
  • напричали 1
  • напупила 1
  • напусти 1
  • Напустио 2
  • напустио 3
  • нарав 1
  • нарави 1
  • наравњали 1
  • нараштај 2
  • нараштајем 1
  • нареде 1
  • наредиш 2
  • нарезато 1
  • Народ 2
  • народ 4
  • народну 1
  • народу 3
  • нарочита 1
  • нарочито 1
  • наруга 1
  • наручио 1
  • наручја 1
  • Нас 1
  • нас 11
  • наследи 2
  • наследници 1
  • наследно 1
  • наслон 2
  • наслона 1
  • наслони 1
  • наслонио 2
  • наслужује 1
  • насмеја 4
  • насмејан 2
  • насмејана 1
  • насмејаше 1
  • Насмеје 1
  • насред 1
  • Наста 4
  • наставао 1
  • настави 1
  • настаде 1
  • Настаде 2
  • настаје 3
  • настале 1
  • настали 1
  • настани 1
  • настанити 1
  • настану 1
  • настао 2
  • настарији 1
  • насташе 1
  • наступила 1
  • наступити 1
  • насуте 1
  • натакну 1
  • Натеже 1
  • натера 2
  • натерао 1
  • натерати 2
  • натмурио 1
  • наточи 1
  • наточио 1
  • натраг 1
  • натрпава 1
  • натури 1
  • натуткаш 1
  • наћве 1
  • наћи 3
  • наука 1
  • науке 6
  • науком 1
  • Наумио 1
  • наумио 3
  • наумно 1
  • наусмено 1
  • науци 1
  • научен 1
  • научи 3
  • научила 1
  • научили 1
  • научим 1
  • Научио 1
  • научио 11
  • научно 1
  • нафору 1
  • нахвали 1
  • нахватала 1
  • нахије 1
  • нацепамо 1
  • нацепљеним 1
  • начин 2
  • начина 1
  • наш 3
  • наша 1
  • Наша 1
  • нашао 9
  • наше 7
  • нашег 2
  • нашега 1
  • нашем 3
  • наши 5
  • нашим 2
  • наших 1
  • нашкодити 1
  • нашла 1
  • нашли 1
  • Нашли 1
  • нашло 1
  • нашој 5
  • нашом 1
  • Нашто 2
  • нашу 4
  • не 338
  • Не 62
  • неачко 1
  • Небо 2
  • неваљалица 2
  • неверица 1
  • невесео 1
  • невешт 3
  • невоља 1
  • невоље 1
  • невољу 1
  • нега 1
  • негда 3
  • Негде 1
  • негде 5
  • Него 2
  • него 61
  • негујеш 1
  • негују 1
  • недеље 1
  • недељи 1
  • Недељом 1
  • недра 1
  • недрага 1
  • незвани 1
  • незваном 1
  • незгода 1
  • незнања 1
  • незнатне 1
  • Неиспаван 1
  • неистине 1
  • Нек 12
  • нек 29
  • Нека 11
  • нека 18
  • некад 1
  • некадањега 1
  • некакав 4
  • некаква 2
  • некакве 1
  • некаквим 1
  • некакво 1
  • Некакво 1
  • некаквом 1
  • некакву 1
  • некако 4
  • неке 4
  • неки 12
  • неким 4
  • некима 1
  • Неко 1
  • неко 25
  • неког 2
  • неколике 7
  • неколико 22
  • неколицина 1
  • неколицином 1
  • неком 1
  • некоме 1
  • некретно 1
  • некретности 1
  • неку 19
  • Нема 10
  • нема 33
  • немају 1
  • немам 2
  • Немам 2
  • немате 1
  • Немаш 2
  • немаш 4
  • немаштине 1
  • немила 1
  • Немој 11
  • немој 7
  • немојте 1
  • Немојте 3
  • необичан 1
  • необично 6
  • неопажене 1
  • неочешљан 1
  • неповерењем 4
  • неповерљив 1
  • неповољно 3
  • непознати 1
  • непознатим 1
  • непознато 1
  • непознатог 2
  • непосредном 1
  • неправо 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 12
  • непријатељима 1
  • непријатности 2
  • неприлика 1
  • неприлике 2
  • неприлику 1
  • неприметно 1
  • неприступачнији 1
  • нераздвојени 1
  • нерасположен 3
  • нерастове 1
  • нероткиња 1
  • несигурна 1
  • несносан 1
  • несносно 1
  • неспавања 1
  • несретниковићима 1
  • несретницима 1
  • несрећа 4
  • несреће 2
  • несрећом 1
  • несрећу 1
  • неста 1
  • нестане 2
  • нестрпљиво 1
  • несугласице 1
  • Несуђени 1
  • несумњива 1
  • нетремице 1
  • Неће 2
  • неће 23
  • Нећеш 2
  • нећеш 8
  • нећу 6
  • Нећу 7
  • неугледан 1
  • неуспеха 1
  • нешта 2
  • Нешто 5
  • нешто 65
  • ни 121
  • Ни 3
  • нигда 7
  • Нигде 1
  • нигде 7
  • Ниже 1
  • ниже 5
  • низ 8
  • низа 4
  • низбрдицом 1
  • није 147
  • Није 37
  • ник 1
  • никад 1
  • Никад 1
  • никада 1
  • никакав 1
  • никаква 2
  • никакве 1
  • никако 3
  • Нико 1
  • нико 26
  • никог 2
  • никога 7
  • ником 2
  • никоме 7
  • нимало 1
  • нисам 26
  • Нисам 8
  • ниси 14
  • Ниси 5
  • нисмо 2
  • Нисмо 5
  • нисте 3
  • нису 17
  • Нису 5
  • нити 18
  • Нити 3
  • ниче 3
  • нишанио 1
  • Ништа 3
  • ништа 50
  • Но 2
  • но 38
  • нов 3
  • НОВА 1
  • новац 1
  • новачење 1
  • нове 5
  • нови 3
  • новим 5
  • новина 1
  • новине 1
  • новину 2
  • нових 2
  • ново 5
  • новог 3
  • новом 5
  • новост 1
  • нову 3
  • новцато 1
  • новцем 1
  • нога 1
  • ногавица 1
  • ногама 3
  • ноге 9
  • ногу 7
  • нож 2
  • ној 1
  • ноје 1
  • нокат 1
  • ноката 1
  • номад 2
  • носе 4
  • носеће 1
  • носи 14
  • Носи 4
  • носила 1
  • Носим 1
  • носио 1
  • носити 3
  • ноћ 10
  • Ноћ 2
  • ноћас 2
  • ноћева 1
  • ноћевати 1
  • ноћи 3
  • ноћима 1
  • ношњом 1
  • нуде 1
  • нуди 4
  • Нудили 1
  • нудио 1
  • нужда 2
  • нужде 1
  • нути 1
  • нутка 2
  • нуткати 1
  • нуткаше 1
  • ње 7
  • Њега 2
  • њега 88
  • његов 11
  • Његова 1
  • његова 17
  • Његове 1
  • његове 7
  • његови 4
  • његовим 5
  • његових 2
  • његово 10
  • Његово 2
  • његовог 4
  • његовој 6
  • његовом 7
  • његову 16
  • њему 38
  • Њему 5
  • њен 2
  • њене 1
  • њеном 1
  • њива 4
  • њивама 3
  • њиве 11
  • њиви 13
  • њивом 1
  • њиву 11
  • Њим 1
  • њим 27
  • њима 18
  • њиме 8
  • Њих 3
  • њих 35
  • њихнога 1
  • Њихну 1
  • њихов 1
  • њихове 2
  • њиховим 1
  • њиховој 3
  • њиховом 1
  • Њихову 1
  • њихову 4
  • њој 11
  • Њојзи 1
  • њом 5
  • њоме 1
  • Њу 1
  • њу 23
  • О 10
  • о 89
  • обазире 1
  • обазре 3
  • обасја 1
  • обасјава 1
  • обдарише 1
  • обе 1
  • обедује 2
  • обележен 1
  • обележје 2
  • обели 1
  • обер 1
  • обеси 1
  • обећа 1
  • обзира 1
  • обзире 2
  • обзиру 1
  • Обиђе 1
  • обиђе 2
  • обиђем 1
  • Обиђи 1
  • обија 2
  • обијен 1
  • обилази 3
  • обилазити 2
  • Обилић 1
  • обичаја 1
  • обичаје 3
  • обичају 3
  • обичне 1
  • обичним 1
  • Обично 1
  • обично 3
  • обичног 1
  • обишао 1
  • обишла 1
  • објасни 3
  • објаснио 2
  • објашњава 3
  • објашњавају 1
  • објашњавам 1
  • објашњавање 1
  • објашњавати 1
  • облачка 1
  • облеће 2
  • облећем 1
  • облећу 1
  • обли 1
  • облигацију 1
  • облизујеш 1
  • облицу 2
  • ободом 1
  • обојадиса 1
  • обојак 1
  • обоје 1
  • Обојица 1
  • обојица 6
  • обојицом 1
  • обојицу 2
  • обор 1
  • обори 6
  • оборила 1
  • обрадатио 1
  • обрадова 1
  • обрадовао 2
  • обрадоваше 1
  • обрађивању 1
  • обрађивати 2
  • образ 1
  • образа 3
  • образе 3
  • образит 1
  • образита 1
  • образу 2
  • обрамицу 1
  • обратити 1
  • обрашчића 1
  • обрашчиће 1
  • обрашчићима 1
  • обрва 2
  • обрвама 3
  • обрве 2
  • обреди 1
  • Обредише 1
  • обредише 2
  • обрија 2
  • обријана 1
  • обриса 2
  • Обрисали 1
  • обрну 2
  • обручева 1
  • обручеве 1
  • обувају 1
  • Обузе 1
  • обузе 3
  • обузме 1
  • обукао 2
  • обукли 1
  • обухватио 1
  • обуче 5
  • обучени 1
  • Ова 2
  • ова 9
  • овај 29
  • Овај 5
  • оваке 2
  • оваки 1
  • оваким 1
  • оваких 2
  • Овако 1
  • овако 21
  • оваког 3
  • овакоме 1
  • оваку 1
  • овамо 1
  • Овамо 4
  • овас 5
  • оваца 2
  • овде 25
  • Овде 3
  • овденак 1
  • ове 13
  • Ове 2
  • овесели 2
  • Ови 1
  • ови 5
  • овим 4
  • Ових 1
  • ових 2
  • овлаже 1
  • овлажила 1
  • овлажило 1
  • овласти 1
  • ово 45
  • Ово 8
  • овог 5
  • овога 4
  • овој 7
  • оволике 1
  • оволики 1
  • оволико 1
  • овом 3
  • овоме 2
  • овсом 1
  • ову 9
  • овцама 1
  • овце 2
  • овци 1
  • овцу 2
  • овчари 1
  • огласи 1
  • огласио 1
  • огледа 1
  • огледало 1
  • огњишта 2
  • огњишту 3
  • оговара 1
  • оговарају 1
  • оговарамо 2
  • Оговарање 1
  • оговарати 1
  • ограда 1
  • ограде 3
  • огради 2
  • оградиће 1
  • оградом 1
  • ограду 9
  • ограђен 1
  • ограђено 2
  • огрејаше 1
  • огрешио 1
  • огуглао 1
  • Од 11
  • од 234
  • одавали 1
  • одавде 5
  • Одавно 1
  • одавно 3
  • одазва 3
  • одакле 3
  • Одакле 3
  • Одатле 2
  • одатле 3
  • одахну 1
  • одбаци 1
  • одбити 2
  • одборници 1
  • одбрађеном 1
  • одваја 1
  • одвајају 1
  • одведе 6
  • одведоше 1
  • одвела 1
  • одвести 1
  • одвићи 2
  • одвоји 1
  • одвојила 1
  • одвојио 1
  • одврати 2
  • одговара 9
  • одговараш 1
  • одговори 9
  • одговорим 1
  • одговорити 1
  • одгурне 1
  • одгурну 2
  • одгурнуо 1
  • оде 29
  • одевен 1
  • одевено 1
  • одело 2
  • оделу 4
  • одем 2
  • одзива 2
  • одзивају 1
  • одзове 1
  • оди 1
  • Оди 3
  • одигну 1
  • одисати 1
  • одиста 1
  • одједном 1
  • одјури 1
  • Одјутри 1
  • одкако 1
  • одлазак 1
  • одлазио 1
  • одлакнуло 1
  • одличну 1
  • одлу 1
  • одмакне 1
  • одмарају 1
  • одмарајући 1
  • одмах 13
  • Одмах 2
  • одмахну 2
  • одмаче 2
  • одмереним 1
  • одмерено 1
  • одмицала 2
  • одмицали 1
  • одмиче 1
  • Одмиче 1
  • одмичу 1
  • одмолитва 1
  • одмор 1
  • однекле 1
  • однела 1
  • однесе 2
  • однети 1
  • односима 1
  • одобравају 1
  • одобраваш 1
  • одобрења 1
  • одобри 1
  • одобрите 1
  • одобриш 1
  • одобровољио 2
  • одовуд 1
  • одозго 1
  • одоздо 1
  • одох 1
  • Одох 1
  • Одоше 1
  • одоше 2
  • одранио 1
  • одрастао 3
  • одрасте 2
  • одрасту 1
  • одреди 1
  • одредио 1
  • одређени 1
  • одрећи 1
  • одрешен 1
  • одрешене 1
  • одрешио 1
  • одсео 1
  • одсијече 1
  • одскочи 1
  • одскочило 2
  • Одспава 1
  • одстојању 1
  • оду 5
  • одужиш 1
  • одупро 1
  • одфикари 1
  • ожењени 2
  • оживели 1
  • озад 1
  • озбиља 1
  • Озбиља 2
  • озбиљан 1
  • озбиљних 1
  • озбиљно 4
  • озбиљном 1
  • озго 1
  • оздо 1
  • озидана 3
  • Озидаће 1
  • ознојио 1
  • озуђурио 1
  • Ој 1
  • ојађени 1
  • ојађениче 1
  • ојс 1
  • Ојс 2
  • ока 7
  • оканеш 1
  • окани 2
  • Оканите 1
  • окарио 1
  • оке 3
  • окињаче 1
  • окињачом 1
  • окнима 1
  • окно 1
  • Око 1
  • око 33
  • околине 1
  • околину 1
  • околиши 1
  • окомишаног 1
  • окрајцима 3
  • окрене 2
  • окренеш 1
  • окрену 4
  • окренуо 2
  • окрепи 2
  • окрепили 1
  • окретан 1
  • окретати 1
  • окрете 5
  • окретно 1
  • окретоше 1
  • окреће 1
  • окречи 2
  • округластом 1
  • окружног 3
  • окрунити 1
  • оку 1
  • окупи 1
  • окуражи 1
  • Окуражи 1
  • окуражише 1
  • оловке 1
  • омалтериса 1
  • омање 1
  • омахну 1
  • омела 1
  • омилео 1
  • Омиље 1
  • Омразили 1
  • омрз 1
  • омрзао 2
  • омрзне 1
  • омрзнути 1
  • омркне 1
  • Он 167
  • он 254
  • Она 44
  • она 63
  • онај 25
  • Онај 5
  • онакав 1
  • Онакав 1
  • онаки 1
  • Онако 2
  • онако 23
  • онаког 3
  • онаком 1
  • онамо 1
  • онда 24
  • Онда 4
  • онде 12
  • Оне 3
  • оне 8
  • онемогућавају 1
  • Они 24
  • они 48
  • оним 2
  • Онима 1
  • оних 2
  • оно 38
  • Оно 8
  • оног 9
  • онога 8
  • оној 1
  • оноликих 1
  • онолико 7
  • оном 3
  • ономад 1
  • Ономад 1
  • ономе 5
  • ону 17
  • онуда 1
  • опазе 1
  • опази 2
  • опазио 1
  • Опазо 1
  • опајала 1
  • опали 1
  • опанака 1
  • опанка 1
  • опанке 2
  • опанцима 2
  • опасност 1
  • опекама 1
  • опеке 2
  • опереш 1
  • опери 1
  • опет 37
  • Опет 8
  • опија 1
  • Опија 1
  • опије 1
  • опио 1
  • оплете 1
  • опомену 1
  • оправку 1
  • опрали 1
  • опраше 1
  • опрашио 1
  • опредељено 1
  • оприча 2
  • опричаше 1
  • Опрости 4
  • опростите 1
  • опрућио 1
  • опсова 1
  • опуте 1
  • општини 2
  • ораси 2
  • орати 2
  • оре 2
  • ориба 1
  • ормани 1
  • орманче 1
  • орна 1
  • оружје 1
  • осам 2
  • осваја 1
  • осване 1
  • освану 1
  • осванули 1
  • освежава 1
  • освете 1
  • освети 1
  • осветити 1
  • осветиће 1
  • освитао 2
  • освојимо 1
  • осврће 2
  • осврћеш 1
  • осекао 1
  • осетили 1
  • осетљив 2
  • осетљивост 1
  • осећа 1
  • Осећао 2
  • осећаше 1
  • осећи 1
  • осече 2
  • осјем 1
  • оскоруша 2
  • оскудевао 1
  • оскудна 1
  • ослања 1
  • ослободе 2
  • ослободила 1
  • ослони 1
  • ослонио 1
  • ослушкиваху 1
  • ослушкује 3
  • ослушне 1
  • осмак 3
  • осмака 1
  • осмејкује 2
  • осмејкују 1
  • осмехну 5
  • осмехнула 1
  • осмешкују 1
  • осмој 1
  • осмољио 1
  • основне 2
  • основну 3
  • особине 1
  • особити 1
  • осова 1
  • осовине 1
  • осорљиво 1
  • осрамотимо 1
  • осрамотиш 1
  • осредње 1
  • осредњег 1
  • оста 3
  • Остав 1
  • остави 6
  • Остави 6
  • оставила 1
  • оставило 1
  • оставим 1
  • оставимо 2
  • оставио 2
  • Оставите 2
  • оставити 3
  • оставићу 1
  • остављају 1
  • остављено 1
  • остаде 2
  • остадоше 1
  • остајете 1
  • остала 2
  • остале 4
  • остали 8
  • осталим 4
  • осталих 1
  • Остало 1
  • остало 5
  • осталог 1
  • осталом 1
  • остане 5
  • остану 2
  • остао 1
  • Остарио 1
  • остати 5
  • остаћу 1
  • осташе 1
  • осу 1
  • осуши 2
  • отаву 1
  • отале 1
  • отац 4
  • отворено 2
  • отвори 7
  • оте 1
  • отеже 1
  • отера 1
  • отерао 1
  • отераше 1
  • отети 1
  • отима 4
  • отимали 1
  • отимања 1
  • отимаш 1
  • отире 1
  • Отишао 1
  • отишао 8
  • откидати 1
  • откиде 1
  • откосе 1
  • откосима 1
  • открчити 1
  • Откуд 3
  • откуд 4
  • отпаса 1
  • отпоздравља 1
  • отпоздрављају 1
  • отпоздрављао 1
  • отпоче 2
  • отпочети 1
  • отпочеше 1
  • отпочну 2
  • отпустила 1
  • отпустиле 1
  • отреби 1
  • отреса 1
  • отресит 1
  • отреситији 1
  • отрести 1
  • отриети 1
  • отрпети 1
  • отрча 6
  • отрчаше 1
  • отрчи 1
  • Отуд 1
  • отуд 2
  • оћута 6
  • оћутати 1
  • оћуткује 2
  • оћуткују 2
  • оца 7
  • оценио 1
  • оцу 2
  • оч 1
  • очас 1
  • очевине 1
  • очекивала 1
  • очекивали 1
  • очекивао 1
  • очекиваше 1
  • очекује 1
  • очекују 1
  • очешља 1
  • очешљана 1
  • очешљани 1
  • очи 45
  • очију 6
  • очима 24
  • очински 1
  • очисти 1
  • очицама 2
  • очува 1
  • очувао 1
  • оџака 2
  • оџаке 1
  • оџаклије 3
  • оџаклији 9
  • оџаклију 10
  • ошиша 1
  • ошкрину 1
  • ошљаре 1
  • оштар 1
  • п 1
  • П 1
  • па 334
  • Па 72
  • пада 1
  • паде 5
  • падне 3
  • пажљиво 1
  • пажње 1
  • пажњу 2
  • пазар 2
  • пазаримо 1
  • пазарног 3
  • пазарује 1
  • Пази 1
  • пази 4
  • пазим 1
  • Пазите 1
  • пазити 1
  • пак 1
  • Пак 1
  • паклић 1
  • пакост 1
  • пакости 1
  • пала 1
  • пали 1
  • палидрвца 1
  • палидрвце 1
  • палим 1
  • Палим 1
  • палицом 1
  • Палиш 1
  • пало 2
  • памет 1
  • Паметан 1
  • паметан 10
  • памети 2
  • Паметна 1
  • паметна 2
  • паметне 1
  • паметни 3
  • паметнија 1
  • паметнији 4
  • Паметно 1
  • паметно 6
  • паметног 1
  • памтивека 1
  • памуклији 1
  • памуклију 1
  • памучним 1
  • Пандиралу 1
  • Пандур 1
  • пандур 4
  • пандури 1
  • Пандури 1
  • панталонама 1
  • пантљиком 2
  • папира 2
  • папратњаче 1
  • папраћу 1
  • паприке 1
  • паприку 1
  • пара 4
  • параграфе 1
  • паре 3
  • парника 2
  • парнично 1
  • парожак 1
  • парожје 1
  • пару 4
  • парче 4
  • парчета 2
  • парчету 1
  • пас 1
  • пасмину 4
  • пасторак 1
  • пасторче 1
  • пастрма 1
  • пасу 1
  • пасуљ 2
  • пасуља 1
  • патос 3
  • патоса 1
  • патосане 1
  • патосано 1
  • паучина 1
  • паучине 1
  • паучину 2
  • пача 1
  • пашњака 1
  • пашњаци 1
  • пашчад 1
  • пева 2
  • певуше 1
  • педесет 10
  • педесетој 1
  • пек 1
  • пекао 1
  • пекарницу 1
  • пеку 2
  • пени 1
  • пење 1
  • пере 1
  • Пере 1
  • Перића 1
  • перо 1
  • Перовац 1
  • пером 1
  • перу 1
  • Перџа 1
  • песма 2
  • песмом 1
  • песму 1
  • песница 1
  • пет 4
  • петље 1
  • петоро 1
  • Петровдана 1
  • печали 1
  • печат 1
  • пече 1
  • печеницу 1
  • печења 1
  • пешке 1
  • пи 1
  • пивница 1
  • пивницом 1
  • пивницу 1
  • пијавице 1
  • Пијан 1
  • пијан 4
  • пијана 1
  • пијаним 1
  • пијанка 1
  • пијац 1
  • пијаца 1
  • пијаце 1
  • пијаци 3
  • пијацу 2
  • пије 10
  • пијем 1
  • пијемо 1
  • пијне 1
  • пијнем 1
  • пијнете 1
  • пијнеш 1
  • Пијте 1
  • пију 3
  • пили 3
  • пилиће 1
  • пио 1
  • Пио 1
  • пипају 1
  • Пипне 1
  • пир 1
  • пирка 1
  • Пис 1
  • писаљком 2
  • писаљку 1
  • писати 1
  • пискараче 1
  • пискарачи 1
  • писме 1
  • писмен 1
  • писмо 2
  • Пита 1
  • пита 8
  • Питај 1
  • питај 2
  • питају 4
  • питам 4
  • питамо 2
  • питање 1
  • питао 3
  • питате 1
  • питаш 2
  • питомога 1
  • питомца 7
  • питомци 1
  • питомцима 1
  • пића 3
  • пиће 4
  • пићу 4
  • пише 4
  • Пишем 1
  • пишемо 1
  • пишти 2
  • пиштољ 1
  • пиштоља 1
  • плаве 1
  • плавим 2
  • плавиш 1
  • плавкаста 1
  • плавкастог 1
  • плавкастој 1
  • плаво 1
  • плавуља 1
  • пламен 1
  • Пламен 1
  • план 1
  • пландује 1
  • планина 2
  • планинка 1
  • планинском 1
  • планове 2
  • пластове 1
  • плати 2
  • платила 1
  • платио 1
  • платна 2
  • плаћају 1
  • плач 2
  • плаче 1
  • плачеш 1
  • плачи 1
  • плашим 1
  • плеви 1
  • плевом 1
  • плете 2
  • плетенице 1
  • плетењу 1
  • плетеш 1
  • плива 1
  • плодови 1
  • плот 1
  • плуг 6
  • плугом 1
  • плужи 1
  • пљеска 1
  • пљесну 1
  • пљеснуо 1
  • пљештући 1
  • пљуни 1
  • пљусак 1
  • по 184
  • По 7
  • побегох 2
  • побије 1
  • побију 1
  • побратим 3
  • побратима 1
  • побратиме 1
  • побратими 2
  • побратимили 2
  • побратимима 1
  • побратимство 1
  • побратимству 1
  • побрину 1
  • побудила 1
  • поведе 2
  • поведу 1
  • повезу 1
  • поверити 1
  • поветарцу 1
  • повешће 1
  • повика 1
  • повикаше 1
  • повику 2
  • повири 6
  • повирују 1
  • повисоко 1
  • повлаче 1
  • повлачио 1
  • поводећи 1
  • поводом 1
  • повраз 2
  • повратак 1
  • поврате 1
  • поврати 8
  • повратило 1
  • повратку 1
  • поврћа 2
  • поврх 1
  • повукао 1
  • повукоше 1
  • повуци 1
  • повуче 3
  • повученији 1
  • погао 2
  • погинути 1
  • поглед 16
  • Погледа 1
  • погледа 30
  • Погледај 1
  • погледају 1
  • погледајући 1
  • погледаш 2
  • погледаше 3
  • погледе 4
  • Погледи 1
  • погледима 1
  • погледити 1
  • погледом 4
  • погна 1
  • погнуо 2
  • погнуте 5
  • погоди 1
  • Поградили 1
  • погрбио 1
  • погрбљених 1
  • погрбљеше 1
  • погрда 1
  • погрешио 2
  • погурен 1
  • погурених 1
  • погурио 1
  • погурну 1
  • погучио 1
  • Под 2
  • под 32
  • подадуо 1
  • подалеко 1
  • подаље 4
  • подапео 1
  • подбочи 1
  • подбуо 3
  • подведе 1
  • подвезама 1
  • подвикну 6
  • подвикнути 1
  • подвикује 4
  • подвлачи 2
  • подврискивањем 1
  • подврискују 1
  • подговарали 1
  • подгуркивали 2
  • подгуркује 1
  • подевојчила 1
  • подељена 1
  • подесан 1
  • подесна 1
  • подивљао 1
  • подигао 3
  • подигла 1
  • подигли 1
  • подигне 2
  • подигнеш 1
  • подигоше 1
  • подиже 14
  • подизао 1
  • подизати 2
  • подизаше 1
  • подилази 1
  • подићи 2
  • подјазници 1
  • подједнак 1
  • подлећи 1
  • подмажеш 1
  • подмигивање 1
  • подмигује 1
  • подмигују 2
  • подмладак 1
  • Подмлади 1
  • подмлађена 1
  • подне 3
  • поднесу 1
  • подолази 1
  • подрум 5
  • подрумом 1
  • подруму 1
  • подсме 1
  • подсмева 2
  • подсмевају 4
  • подсмевати 1
  • подсмевком 1
  • поду 1
  • подударају 1
  • подуже 3
  • подузима 1
  • подухватио 2
  • подушје 1
  • подшивеном 1
  • пође 7
  • пођеш 1
  • пођубриш 1
  • пожали 1
  • поживи 1
  • пожњео 1
  • пожурите 1
  • позабацио 1
  • позавађа 1
  • позва 2
  • позвао 3
  • позват 1
  • поздрави 1
  • Поздрави 1
  • поздравља 2
  • позеленелих 1
  • позив 3
  • позива 1
  • позицију 2
  • познавати 2
  • познаје 2
  • Познаје 2
  • познајем 1
  • познајемо 1
  • познајете 2
  • познајеш 2
  • познам 2
  • познаника 1
  • познаницама 1
  • познанство 3
  • познати 4
  • познато 1
  • поиздалека 1
  • поизмаче 2
  • поименце 1
  • поинате 2
  • Појавише 1
  • појас 3
  • појаса 3
  • појасом 1
  • појевтино 2
  • поједе 2
  • појединце 1
  • појести 1
  • поји 1
  • појинатише 1
  • појми 3
  • појмила 1
  • покаже 2
  • покажем 1
  • покажу 1
  • показа 4
  • показао 2
  • показати 2
  • показаше 1
  • показивао 1
  • показује 3
  • покајао 3
  • покиселио 1
  • поклања 1
  • поклањаш 1
  • поклони 1
  • покојна 1
  • покојне 1
  • покојни 1
  • покојним 1
  • покојног 1
  • покојну 1
  • покоси 1
  • покосити 1
  • покосише 1
  • покошеном 1
  • Покрај 1
  • покрепала 1
  • покривач 1
  • покривена 2
  • покрио 2
  • покровац 1
  • покрпаше 1
  • покупи 2
  • покуповао 1
  • покушавао 2
  • покушате 1
  • пола 7
  • полагано 1
  • полаже 1
  • полазио 1
  • полако 43
  • Полако 5
  • полгође 1
  • полежу 1
  • Полексија 1
  • Полиј 1
  • полије 1
  • полић 1
  • полици 1
  • половину 1
  • половном 1
  • положај 2
  • положајем 1
  • положају 1
  • положимо 1
  • положио 1
  • поља 1
  • поље 1
  • пољопривредном 1
  • пољу 3
  • Пољуби 1
  • пољуби 7
  • пољубити 1
  • пољубише 2
  • пољуте 1
  • помагали 1
  • помагаче 1
  • помаже 3
  • помажеш 1
  • помажу 5
  • помене 3
  • помену 2
  • поменути 3
  • помести 1
  • помешан 1
  • помилова 1
  • помињати 1
  • помиње 1
  • помињеш 1
  • помињу 1
  • помирише 1
  • помисли 5
  • помислио 2
  • помог 1
  • помогао 4
  • помогне 2
  • поможе 1
  • помози 1
  • Помози 5
  • помоли 3
  • помолити 1
  • помолише 2
  • помрећемо 1
  • помрчине 1
  • помрчину 2
  • понаша 2
  • понашај 1
  • понашање 1
  • понашати 1
  • понеки 1
  • понекима 1
  • понеко 2
  • понеку 1
  • Понеку 1
  • понео 1
  • понесе 1
  • Понеси 2
  • понешто 2
  • понижен 2
  • поникао 1
  • поништиш 1
  • поновац 1
  • понови 3
  • поновили 1
  • поновио 1
  • понос 1
  • поносе 1
  • поноси 2
  • поносио 2
  • поносити 1
  • поносиш 2
  • поносно 1
  • поноћи 1
  • понуди 1
  • понудих 1
  • поњава 1
  • поњаве 1
  • поњави 1
  • Поодавно 1
  • поодавно 2
  • поора 1
  • поорао 1
  • поорати 1
  • попала 2
  • попева 1
  • попеваш 2
  • попи 1
  • Попије 1
  • попије 7
  • попијем 1
  • попијемо 2
  • попио 4
  • пописмо 1
  • попити 1
  • попише 2
  • поплаве 1
  • попластио 1
  • попреко 2
  • Попрешће 2
  • попустио 1
  • порадили 1
  • порадио 4
  • порадише 1
  • поранио 2
  • поранићу 1
  • пораст 1
  • поре 1
  • поред 10
  • Поред 3
  • поређа 1
  • поређала 1
  • поређана 1
  • поређане 1
  • поређаше 2
  • порез 2
  • пореза 1
  • порезе 1
  • порезу 1
  • пореску 1
  • поретко 1
  • порећи 1
  • поримио 1
  • поричем 1
  • породице 1
  • поручи 3
  • посао 23
  • Посвршава 1
  • посвршава 2
  • посвршавамо 1
  • посвршаваше 1
  • поседају 4
  • поседали 5
  • поседало 1
  • Поседаше 1
  • поседаше 4
  • Поседи 1
  • посеја 2
  • посејали 1
  • посејао 3
  • посејати 3
  • посеје 1
  • посејем 2
  • Посилили 1
  • посинак 11
  • посинка 9
  • посинком 1
  • посинку 4
  • посинче 1
  • поскакују 1
  • поскидаше 1
  • поскочи 1
  • посла 40
  • После 3
  • после 7
  • последње 2
  • последњи 1
  • послетка 1
  • послетку 5
  • послова 1
  • послове 7
  • пословима 1
  • пословицу 1
  • послом 1
  • послу 10
  • послужење 3
  • послужи 5
  • послужује 1
  • послужују 1
  • послује 2
  • послуша 2
  • послушава 1
  • Послушавам 1
  • послушаваш 1
  • послушан 1
  • послушаш 1
  • послушна 1
  • послушни 1
  • посматра 2
  • посматрају 1
  • посматрати 1
  • посматраше 3
  • посно 1
  • поспали 2
  • пост 1
  • Поста 1
  • постави 2
  • поставише 3
  • постављена 1
  • Постављена 1
  • постао 2
  • постарао 1
  • постарила 1
  • постарио 1
  • постат 1
  • Посте 1
  • постеље 1
  • постељи 1
  • постељу 1
  • постепено 2
  • постигла 1
  • постигне 1
  • постигнеш 1
  • постидео 1
  • постидети 1
  • постиже 1
  • постићи 2
  • постојати 1
  • постоји 1
  • пострекавају 1
  • поступати 1
  • посуђе 2
  • потаркивати 1
  • потврди 1
  • потврдили 1
  • потврдити 1
  • потврђењу 1
  • потегни 1
  • потковица 1
  • поткрепљују 1
  • поток 1
  • потпрашену 1
  • потражи 2
  • потраја 1
  • потребе 2
  • потребно 1
  • потреви 2
  • потрицу 1
  • потруди 1
  • потрча 1
  • потрчи 1
  • потуреним 1
  • потуца 1
  • Поћута 4
  • поћута 6
  • поуздан 1
  • поуздати 1
  • поучавати 1
  • поучио 1
  • поучити 1
  • поучићемо 1
  • поучних 1
  • похабаним 1
  • похађао 1
  • похвали 1
  • походи 1
  • поцепан 1
  • поцепаних 1
  • почаст 1
  • почасте 1
  • почастити 1
  • почастиш 1
  • поче 33
  • Поче 4
  • почели 2
  • почео 10
  • Почесмо 1
  • почетак 2
  • почетка 1
  • почетку 2
  • почех 2
  • почеша 1
  • почеше 12
  • почиње 1
  • почитовати 1
  • почитује 2
  • почитујеш 2
  • почне 4
  • почнеш 1
  • почну 2
  • почупаше 1
  • почучнуо 1
  • поџавељали 1
  • поџевељају 1
  • пошалица 1
  • пошалице 1
  • пошао 2
  • пошашољи 1
  • пошљу 1
  • поштапљује 3
  • поштени 3
  • поштеним 2
  • поштено 1
  • пошто 5
  • Пошто 6
  • Поштовани 2
  • поштовање 5
  • Поштуј 2
  • поштује 1
  • Поштује 1
  • поштујем 1
  • поштујеш 1
  • прав 2
  • права 1
  • правда 1
  • праве 2
  • прави 3
  • правије 3
  • правилно 1
  • правити 1
  • правиш 3
  • прављаше 1
  • Право 11
  • право 23
  • правом 1
  • праву 2
  • праг 2
  • прага 1
  • прагу 3
  • празан 1
  • празна 1
  • празник 3
  • празника 6
  • Празнике 1
  • празником 1
  • празнику 1
  • празничић 1
  • празничном 1
  • празно 2
  • практиканти 1
  • практичније 2
  • прасади 2
  • прасе 3
  • праси 1
  • прасци 1
  • прате 1
  • пратимо 1
  • прашину 1
  • Прва 1
  • прва 4
  • прве 1
  • Први 3
  • први 7
  • првим 1
  • првих 3
  • прво 1
  • ПРВО 1
  • првог 2
  • прву 1
  • пргава 1
  • пре 14
  • Пре 2
  • пребаци 1
  • пребацише 1
  • пребере 1
  • пребледео 1
  • превали 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • превасходио 1
  • преведе 1
  • превија 1
  • превртањем 1
  • превртати 1
  • прегонише 2
  • прегрешио 1
  • Пред 5
  • пред 53
  • преда 16
  • предавања 2
  • предаје 2
  • предам 1
  • предаћемо 1
  • Предвиђала 1
  • пределу 1
  • предлаже 1
  • предложим 1
  • предмет 1
  • предмета 1
  • председник 4
  • Председник 4
  • председника 3
  • председниче 1
  • Предсобље 1
  • предузе 5
  • предузео 1
  • предузети 2
  • предусретали 1
  • предусретао 1
  • предусретљив 1
  • пређе 4
  • пређем 1
  • пређу 1
  • преживети 1
  • презам 1
  • презивам 1
  • презрен 1
  • прејала 1
  • прекида 1
  • прекиде 4
  • прекину 1
  • прекипело 1
  • преклапаш 1
  • преклињала 1
  • Преко 1
  • преко 27
  • прекорну 2
  • прекосутра 1
  • прекрсте 1
  • прекрсти 3
  • прекрстили 1
  • прекрстио 1
  • прекрстиш 1
  • Прекрстише 1
  • прелистава 2
  • прелом 1
  • прељетака 1
  • према 3
  • премаза 1
  • премештала 1
  • премину 1
  • пренемаже 1
  • пренесе 4
  • преноћи 1
  • преобразио 1
  • преобуке 1
  • преотео 1
  • преписао 1
  • преплануо 1
  • преплашена 1
  • препоручују 1
  • препочели 1
  • препочео 2
  • препочињу 2
  • препредајући 1
  • пресади 1
  • пресадити 1
  • пресвуку 1
  • пресвуче 1
  • пресек 1
  • пресели 1
  • преселити 1
  • пресецима 1
  • пресечемо 1
  • преслицу 2
  • пресрећу 1
  • престадоше 1
  • престане 1
  • престанка 1
  • престати 1
  • престаше 1
  • престигла 1
  • пресуди 1
  • претварања 1
  • претварате 1
  • претекне 1
  • претрес 1
  • претреса 2
  • претресају 1
  • претресати 3
  • претресоше 1
  • претрнула 1
  • претура 3
  • претурио 1
  • прећи 1
  • прецене 1
  • пречег 1
  • пречи 2
  • прешао 1
  • Прештампано 1
  • При 1
  • при 7
  • прибави 1
  • прибележи 1
  • прибере 1
  • прибије 1
  • приближује 1
  • прибор 1
  • прибором 1
  • прибра 1
  • приватан 1
  • приватну 1
  • приведе 1
  • приведем 1
  • привеза 1
  • привиђа 3
  • привреди 1
  • привредимо 1
  • привремено 2
  • привукла 1
  • привуче 3
  • приглавак 1
  • приглавка 1
  • пригна 1
  • приговарао 1
  • пригони 1
  • приграби 1
  • приграбио 1
  • пригрли 1
  • пригрне 1
  • пригрнуо 1
  • пригрнутим 1
  • прида 2
  • приђе 25
  • приђем 1
  • приђоше 2
  • приђу 1
  • призвали 1
  • призвао 1
  • призвати 1
  • призваше 1
  • Призивај 1
  • призивам 1
  • признаје 1
  • признајем 1
  • признају 2
  • признао 1
  • признати 2
  • призортио 1
  • пријавника 1
  • пријатељ 7
  • пријатеља 3
  • пријатеље 5
  • пријатељем 2
  • пријатељи 10
  • пријатељима 4
  • пријатељимо 1
  • пријатељску 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 8
  • пријатно 2
  • приказују 1
  • прико 1
  • прикоди 1
  • прикодити 1
  • прикодиш 1
  • прикрада 1
  • прикрадаш 1
  • прикрајка 1
  • прикупи 1
  • прикупио 5
  • прилазе 1
  • прилази 1
  • прилегао 1
  • Прилегао 1
  • прилика 2
  • приликама 3
  • прилике 3
  • прилику 12
  • прилици 4
  • прилоге 1
  • прилогом 1
  • приљубише 1
  • прима 3
  • приме 1
  • применити 1
  • пример 5
  • примере 1
  • примети 4
  • приметила 1
  • приметио 1
  • Приметио 1
  • приметити 1
  • примио 2
  • примити 2
  • примиш 1
  • приморати 1
  • Принесе 1
  • принесе 6
  • принесу 1
  • принеше 1
  • принови 1
  • приновили 1
  • принос 3
  • приноса 2
  • приноси 1
  • приобуо 1
  • припасаним 1
  • припијају 1
  • припијам 1
  • припијати 1
  • припило 1
  • приповеда 2
  • приповедају 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припомоћ 1
  • припремали 1
  • припремао 1
  • припремати 1
  • природним 1
  • присвојио 1
  • присети 2
  • прислони 2
  • прислужује 1
  • приставе 2
  • Приставили 1
  • пристављени 2
  • Пристаде 1
  • Пристадох 1
  • пристао 2
  • пристати 1
  • пристојно 2
  • присукује 1
  • присуствује 1
  • притврдио 1
  • притврђивао 1
  • притврђује 1
  • Притврђујем 1
  • притисли 1
  • притиснуо 1
  • притиште 2
  • притом 1
  • Притрча 1
  • притрча 2
  • прићи 3
  • прићуте 1
  • прихватише 1
  • прихваћај 1
  • приход 1
  • прихода 4
  • приходи 1
  • приходио 1
  • Прича 1
  • прича 19
  • причај 3
  • Причај 3
  • причајте 1
  • Причају 1
  • причају 2
  • причали 1
  • причам 3
  • Причао 1
  • причао 6
  • причати 7
  • причаш 1
  • причека 1
  • Причекај 1
  • причес 1
  • причест 2
  • причестише 1
  • причешћа 1
  • причувао 1
  • причувљава 1
  • причучнуо 1
  • пришанем 1
  • пркос 2
  • пркоси 1
  • прљав 1
  • прљавштину 1
  • прљну 1
  • прње 1
  • про 1
  • Проба 1
  • пробавио 1
  • пробати 1
  • проби 1
  • пробуди 1
  • провалила 1
  • проведрава 1
  • провео 2
  • проветре 1
  • провири 1
  • провичи 1
  • проводи 1
  • провуче 2
  • проговара 1
  • проговори 11
  • проговорити 2
  • прогорели 1
  • прогрејао 1
  • прогризли 1
  • прогунђа 1
  • прогунђори 1
  • прогуне 1
  • прогура 1
  • прогута 1
  • прода 2
  • продавца 1
  • продаде 1
  • Продаде 1
  • продаду 2
  • продаје 5
  • продају 1
  • продали 1
  • Продао 1
  • продао 2
  • продати 1
  • продера 1
  • продобујемо 1
  • продрмуса 1
  • продуже 1
  • продужи 17
  • продужио 1
  • продужише 1
  • продужује 4
  • продусрео 1
  • Прође 1
  • прође 6
  • Прођите 1
  • прођу 1
  • прозбори 3
  • прозборио 1
  • прозборити 3
  • прозоре 1
  • Прозори 1
  • прозорима 1
  • прозору 1
  • произношењем 1
  • Прој 1
  • прокисао 1
  • Прокопа 1
  • прокртољи 1
  • прокртољише 2
  • пролазе 1
  • пролази 1
  • Пролази 1
  • пролазило 1
  • пролетње 1
  • пролећа 2
  • пролеће 2
  • промени 1
  • промери 1
  • промеће 2
  • промоли 1
  • промукло 1
  • промуца 7
  • промуцује 1
  • проносимо 1
  • прообичајимо 1
  • пропаде 1
  • пропали 1
  • пропасник 3
  • пропасника 2
  • пропаст 1
  • пропасти 3
  • пропастио 1
  • пропастити 2
  • проплаче 1
  • пропрати 1
  • пропратише 1
  • пропусти 1
  • пропушта 1
  • проредили 1
  • просед 2
  • просечен 1
  • просиоци 1
  • просипа 2
  • проспавали 1
  • проста 1
  • простак 1
  • простирач 1
  • простирку 1
  • просто 1
  • пространа 1
  • простране 2
  • пространије 1
  • пространо 1
  • пространом 3
  • простре 1
  • прострта 1
  • просути 1
  • прот 2
  • протепа 2
  • против 1
  • противној 1
  • противу 1
  • протрља 1
  • протурише 1
  • проћи 1
  • прохода 1
  • прочевља 2
  • прочевље 1
  • прочевљу 2
  • прочита 3
  • прочитам 2
  • прошевина 1
  • прошета 1
  • прошло 1
  • проштац 2
  • прси 1
  • прслука 1
  • прслучићем 1
  • прст 4
  • прсте 2
  • прстима 2
  • прстом 2
  • пртена 1
  • пругасту 1
  • пружају 1
  • пружати 1
  • пружи 9
  • прутићима 1
  • пруће 1
  • пршти 1
  • пршуте 1
  • псовајући 1
  • псовале 1
  • псовао 2
  • псовки 1
  • Пст 1
  • псује 1
  • птица 1
  • пукотина 1
  • пукотине 1
  • пуктање 1
  • пуктати 1
  • пун 1
  • Пуна 1
  • пуна 4
  • пуне 2
  • пуни 2
  • пуним 4
  • пуних 2
  • пуно 2
  • пуној 2
  • пуну 2
  • пурењак 1
  • пурењаке 2
  • пусник 1
  • пуста 1
  • Пусти 2
  • пусти 4
  • пустио 2
  • пусто 1
  • пустог 1
  • пустолина 1
  • Пут 1
  • пут 17
  • пута 22
  • путање 1
  • путем 6
  • путу 7
  • пуца 3
  • пуцали 2
  • пуцао 1
  • пуцкарала 2
  • Пуче 1
  • пуче 2
  • пуше 2
  • пуши 4
  • пушим 1
  • пушио 1
  • пушку 1
  • пушта 1
  • пшеницу 1
  • ра 1
  • раван 1
  • равни 1
  • равном 1
  • рагастов 1
  • Рад 1
  • рад 40
  • рада 8
  • радан 1
  • раде 9
  • радећи 2
  • Ради 1
  • ради 75
  • радили 7
  • Радим 2
  • радим 6
  • радина 1
  • радинима 1
  • радио 21
  • радите 2
  • радити 10
  • радиш 16
  • радна 1
  • радник 5
  • радника 3
  • раднике 1
  • радних 1
  • радници 2
  • радно 1
  • радног 1
  • радноме 1
  • радну 1
  • радовао 1
  • радове 2
  • радовима 1
  • Радознали 1
  • радознало 1
  • Радојица 5
  • Радојицом 1
  • радом 3
  • Радоњом 1
  • радост 8
  • радости 7
  • радошћу 1
  • раду 8
  • радује 3
  • радују 1
  • ражали 1
  • ражљути 1
  • разбарушен 1
  • разбацане 1
  • разбијено 1
  • разбира 2
  • разбирај 1
  • разбирала 1
  • разбирам 1
  • разбирао 1
  • разбирати 1
  • разбираш 1
  • Разбираш 1
  • разбој 1
  • разборит 1
  • разборита 1
  • разборитији 1
  • разваљује 1
  • развијај 1
  • развијају 1
  • развије 1
  • развика 1
  • развити 1
  • развуче 3
  • развучених 1
  • разгали 1
  • разгласити 1
  • разгледа 5
  • разгледају 1
  • разгледам 1
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • Разговара 1
  • разговара 12
  • разговарају 13
  • разговарали 2
  • разговарамо 3
  • разговарао 1
  • разговарати 2
  • разговараш 1
  • Разговор 1
  • разговор 10
  • разговора 2
  • разговоран 2
  • разговоре 3
  • разговори 1
  • разговоримо 1
  • раздерња 2
  • раздире 1
  • раздра 1
  • разиђу 1
  • разјаснише 1
  • разлика 1
  • разликом 1
  • разлупају 1
  • размаку 1
  • размахнуо 1
  • разметања 1
  • размеће 2
  • размећете 1
  • размилеше 1
  • Размисли 1
  • размисли 2
  • размишља 7
  • размишљао 2
  • размишљати 1
  • размножи 1
  • размотава 1
  • разне 1
  • разно 1
  • разноврсне 1
  • разраколио 1
  • разреда 3
  • разреже 1
  • разуме 1
  • разумедоше 1
  • Разумем 3
  • разумео 2
  • Разумете 1
  • Разумеш 3
  • Рајина 1
  • ракија 5
  • ракије 10
  • ракијом 3
  • ракију 6
  • ракитово 1
  • раколи 1
  • ралицу 1
  • раме 8
  • рамена 1
  • раменима 15
  • рамену 2
  • раму 1
  • ране 3
  • раније 5
  • ранка 1
  • рано 4
  • раног 2
  • рас 1
  • расвит 2
  • расипа 3
  • раскомоти 1
  • раскорачених 1
  • раскрили 1
  • раскутњик 1
  • расла 1
  • расло 1
  • расматрају 1
  • расматрали 1
  • расматрање 1
  • распасати 1
  • распикућа 6
  • распикућу 2
  • Распита 1
  • распитивали 1
  • распитивати 1
  • распитује 3
  • распитују 1
  • расплаче 1
  • расплођавати 1
  • распознаје 1
  • распојас 2
  • располаже 3
  • расположен 3
  • расположена 2
  • распореди 1
  • распоређен 1
  • расприча 1
  • распричају 1
  • раста 1
  • растадоше 3
  • растанак 1
  • растанком 1
  • расте 1
  • растеже 1
  • растиру 1
  • растреса 1
  • растрља 1
  • растрти 1
  • расту 1
  • растурати 1
  • растуре 1
  • растури 1
  • растурити 1
  • расхладили 1
  • расхладим 1
  • рата 1
  • Ратарац 2
  • ратарац 4
  • ратарници 4
  • ратарницу 1
  • ратарске 1
  • ратарској 1
  • ратарску 5
  • ратарца 1
  • ратарцем 1
  • ратарцу 1
  • рахатлук 1
  • рачун 3
  • рачуна 4
  • рачунам 1
  • Рашчеврљи 1
  • рашчисти 2
  • рашчује 1
  • рвати 2
  • рђа 1
  • рђав 2
  • рђави 1
  • рђавом 1
  • рђаву 4
  • рђу 1
  • ред 7
  • реда 3
  • реде 1
  • редно 2
  • редовно 2
  • редом 7
  • реду 8
  • ређати 2
  • ређе 1
  • реже 1
  • резили 1
  • рекао 11
  • рекла 3
  • рекли 1
  • рекне 3
  • рекосмо 1
  • рекох 3
  • Рекох 4
  • Рекоше 2
  • рекоше 3
  • реп 1
  • репу 1
  • ретко 1
  • Ретко 1
  • реткој 1
  • реткост 2
  • рећи 34
  • реци 2
  • Реци 5
  • Рецимо 1
  • рецимо 3
  • реч 24
  • рече 74
  • речем 1
  • речемо 3
  • речено 1
  • речи 15
  • речима 2
  • речит 1
  • решавао 1
  • Решавао 1
  • реши 1
  • решио 3
  • Решите 1
  • решише 1
  • рибу 1
  • роб 3
  • рогат 1
  • рогове 2
  • роговорима 1
  • рогуље 3
  • рода 4
  • роди 1
  • родила 1
  • родио 5
  • родитеља 8
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родитељска 1
  • родитељској 1
  • родитељу 2
  • родна 1
  • родну 1
  • родом 1
  • рођаком 1
  • рођаче 1
  • рођеним 1
  • розге 3
  • розгу 1
  • роса 2
  • рошчићи 1
  • рпа 1
  • рпу 1
  • рубље 1
  • руво 1
  • рудини 1
  • рудину 1
  • Рудником 1
  • рудничких 1
  • Ружа 3
  • Ружић 9
  • Ружића 1
  • Ружићи 1
  • Ружица 36
  • Ружице 14
  • Ружици 2
  • Ружицом 2
  • Ружицу 7
  • Ружичин 1
  • Ружо 3
  • рука 4
  • рукав 2
  • рукава 1
  • рукаве 1
  • рукавом 1
  • рукама 8
  • Руке 1
  • руке 31
  • рукмаче 2
  • рукова 1
  • руковати 4
  • руковаше 2
  • руком 27
  • руку 26
  • рукује 3
  • рукују 2
  • рукунице 1
  • румен 2
  • Руменија 10
  • Руменије 1
  • Руменији 1
  • Руменију 1
  • рупу 1
  • рупчаге 2
  • рупчагу 1
  • рутаве 1
  • руха 1
  • рухо 1
  • руху 1
  • руци 13
  • ручају 3
  • ручак 5
  • ручали 3
  • ручицом 1
  • ручку 1
  • с 171
  • С 8
  • са 129
  • Са 2
  • сабајле 1
  • сабљом 2
  • сабор 3
  • сабора 2
  • саборима 1
  • сабрана 1
  • Сав 1
  • сав 4
  • савест 2
  • савете 2
  • савети 1
  • саветника 1
  • саветовати 1
  • саветује 2
  • сави 2
  • Савија 2
  • савијати 1
  • савије 1
  • савила 1
  • Савића 1
  • Савке 1
  • Савку 1
  • савлађујеш 1
  • савршеније 1
  • сагао 2
  • сагла 1
  • сагласише 1
  • сагле 1
  • Сагну 1
  • сагоше 1
  • Сад 37
  • сад 54
  • сада 2
  • садржавају 1
  • сажаљавају 1
  • саже 1
  • сазва 1
  • сазвао 3
  • сазват 1
  • сазвата 1
  • сазидати 1
  • сазнали 1
  • сазнало 1
  • сазнао 1
  • сазнати 1
  • сазрева 1
  • сајибија 1
  • сакри 1
  • сакрије 1
  • салаш 1
  • салашеве 1
  • салева 1
  • салетела 1
  • салети 1
  • Сам 1
  • сам 109
  • сама 5
  • саме 1
  • сами 6
  • самих 1
  • Само 15
  • само 53
  • самоучки 1
  • самохран 1
  • саму 2
  • самцит 1
  • сан 2
  • сандук 2
  • сандука 1
  • сандуке 2
  • сандуци 1
  • сандуцима 1
  • саопшти 1
  • саопштио 1
  • саопштити 1
  • сапун 1
  • сарани 1
  • сараниш 1
  • сарача 1
  • сарачани 2
  • сарачану 1
  • сасвим 4
  • саслуша 1
  • саслушам 1
  • саспе 1
  • састави 1
  • састаје 1
  • састају 1
  • састали 1
  • састанак 1
  • састане 3
  • састанке 2
  • састанку 6
  • састану 4
  • састати 1
  • сата 1
  • сатисати 1
  • сатре 1
  • сатрла 1
  • саће 1
  • сачму 1
  • Сачувао 1
  • сачуваш 1
  • сашапташе 2
  • сашио 1
  • св 1
  • Св 2
  • сва 7
  • свагда 1
  • свагдашњи 1
  • свадбе 1
  • свадбеном 1
  • свађа 1
  • свађају 1
  • свађам 1
  • свађаш 1
  • свађе 2
  • свађу 1
  • Свак 1
  • Свака 2
  • свака 5
  • сваке 6
  • Сваки 2
  • сваки 22
  • сваким 1
  • свако 7
  • сваковрсне 2
  • сваког 1
  • Сваког 1
  • свакога 2
  • свакој 2
  • свакојака 2
  • свакојаке 2
  • свакојако 1
  • сваком 2
  • свакоме 3
  • сваку 10
  • сван 1
  • свани 1
  • свану 1
  • свануо 1
  • свашта 1
  • све 148
  • Све 15
  • свег 1
  • свега 2
  • Свега 3
  • сведеш 1
  • сведоџбу 1
  • свеже 3
  • свезао 1
  • свему 14
  • свео 2
  • свест 1
  • свести 1
  • свет 38
  • Свет 4
  • света 5
  • свете 1
  • свети 3
  • светиње 1
  • светињу 1
  • светио 1
  • светла 1
  • Светог 4
  • светога 1
  • Светога 2
  • светоме 1
  • Светоме 2
  • светску 1
  • свету 2
  • свеће 1
  • свећу 1
  • свеца 1
  • свечаник 1
  • свечарски 1
  • Сви 10
  • сви 31
  • свиди 1
  • свиђа 2
  • свиђати 1
  • свиђаш 1
  • свију 4
  • свикли 1
  • свикоше 1
  • свилени 1
  • свиленом 1
  • свим 1
  • Свима 1
  • свима 4
  • свинче 1
  • свиња 2
  • свињама 1
  • свињац 1
  • свиње 2
  • свирала 1
  • свог 7
  • свога 12
  • Свој 1
  • свој 9
  • своја 4
  • своје 33
  • својим 24
  • својима 1
  • својих 3
  • својој 14
  • својом 6
  • својски 1
  • своју 18
  • свом 6
  • своме 7
  • сврати 2
  • свраћа 3
  • свраћали 1
  • сврнеш 1
  • свршено 1
  • свршетку 2
  • сврши 2
  • свршили 1
  • свршим 1
  • свршимо 1
  • свршио 3
  • Сву 1
  • сву 5
  • Свуда 1
  • свуда 6
  • се 1153
  • себе 20
  • себи 16
  • себицу 1
  • северац 2
  • седа 2
  • седају 2
  • седам 2
  • седамдесет 1
  • седе 21
  • седела 1
  • седели 5
  • седећи 1
  • Седи 11
  • седи 8
  • седимо 2
  • Седите 2
  • седиштима 1
  • седланика 2
  • седне 8
  • седнеш 1
  • сеђаше 1
  • Сеја 1
  • сејали 1
  • сејање 3
  • сејао 4
  • сејат 1
  • сејати 5
  • Сеје 1
  • сеје 10
  • сејем 1
  • сејеш 4
  • сејир 1
  • сејира 1
  • сејирите 1
  • секираш 1
  • секиром 1
  • секиру 2
  • секретар 1
  • секу 3
  • села 21
  • селе 1
  • сели 3
  • селима 1
  • село 19
  • селу 39
  • Сељак 3
  • сељак 5
  • сељака 2
  • сељаке 3
  • сељаку 2
  • сељаци 17
  • Сељаци 5
  • сељацима 1
  • сељачке 1
  • сем 9
  • семе 6
  • семена 1
  • семеном 2
  • семења 1
  • семење 1
  • сена 5
  • сенке 1
  • сено 3
  • сеном 1
  • сену 4
  • сео 4
  • сеоском 1
  • сести 2
  • сета 1
  • сети 3
  • сећа 1
  • сецкају 1
  • сече 1
  • сешћу 1
  • си 92
  • сивкасту 1
  • сивуљу 1
  • сигурно 2
  • Сигурно 2
  • сиђе 2
  • сиђеш 1
  • сијасет 1
  • сијасета 1
  • сијена 1
  • сијено 1
  • сијну 1
  • сикире 1
  • сикиру 2
  • сила 1
  • силавима 1
  • сили 3
  • силу 1
  • Сима 6
  • Симин 1
  • Симића 1
  • Симо 8
  • син 6
  • сина 5
  • сине 6
  • синко 10
  • синови 1
  • синовче 4
  • Синоћ 2
  • синоћ 3
  • синоћна 1
  • сињи 1
  • сипа 1
  • сипљив 1
  • сипљива 1
  • сира 1
  • сири 1
  • сириште 1
  • сиромах 3
  • сиромашак 3
  • сироте 1
  • сиротиња 1
  • сиротиње 1
  • сиротињи 1
  • сиротињске 1
  • сиротињском 1
  • сиротињу 3
  • сиротне 1
  • сирћетом 1
  • ситне 1
  • ситније 1
  • ситним 1
  • ситница 2
  • ситницу 2
  • Ситницу 2
  • сичију 1
  • скакуће 1
  • скачу 1
  • скида 2
  • скидају 1
  • скиде 5
  • скинеш 1
  • скину 1
  • скинуо 4
  • скинуто 1
  • склањам 1
  • склони 3
  • склонити 1
  • склонише 1
  • склопи 2
  • сколише 2
  • скоро 2
  • Скоро 2
  • скорупа 2
  • скотрљаше 1
  • скочи 10
  • Скочи 3
  • скочио 1
  • Скочише 1
  • скочише 4
  • скрајати 1
  • скренем 1
  • скренути 1
  • Скркла 1
  • скројио 1
  • скроман 3
  • скромна 1
  • скромнији 1
  • скромно 2
  • скромности 1
  • скрсте 1
  • скрстила 1
  • скрхао 1
  • скувам 1
  • скупа 1
  • скупи 2
  • скупили 1
  • скупило 1
  • скупише 1
  • скупљамо 1
  • скупље 2
  • скупо 2
  • скупштинари 1
  • скупштине 1
  • скупштини 1
  • скупштину 2
  • скуте 1
  • скући 1
  • скућио 2
  • слаб 3
  • слабачким 1
  • слабо 2
  • славу 3
  • слади 1
  • слађе 1
  • слами 2
  • сламњачом 1
  • сламу 3
  • слана 2
  • слане 1
  • сланине 3
  • сланицу 1
  • слао 1
  • слатко 1
  • слегао 1
  • Слегао 1
  • слеже 6
  • слежући 1
  • Слепи 1
  • слика 1
  • сликама 1
  • слике 1
  • слику 1
  • слисти 1
  • слободан 3
  • слободе 1
  • слободније 2
  • слободнији 1
  • слободно 5
  • слободу 1
  • слога 1
  • Слога 1
  • слогом 1
  • сложити 1
  • сложно 1
  • сломисмо 1
  • сломити 1
  • слуга 3
  • слугама 1
  • слуге 1
  • слугом 1
  • слугу 2
  • служ 1
  • служавка 1
  • служавник 2
  • служавнику 1
  • служба 1
  • службени 1
  • служби 2
  • Служећи 1
  • Служи 1
  • служи 7
  • служила 1
  • Служила 1
  • служим 1
  • служио 1
  • служите 2
  • служити 1
  • служиш 1
  • слутити 1
  • слутња 2
  • случај 1
  • случајно 1
  • слуша 11
  • слушај 1
  • слушајте 1
  • слушају 2
  • слушала 2
  • слушам 3
  • слушао 1
  • слушате 1
  • слушати 1
  • слушаш 3
  • смакнем 1
  • сматра 1
  • сме 4
  • смеђ 1
  • смеђим 1
  • смеја 3
  • смејали 3
  • смејања 1
  • смејање 1
  • смејао 1
  • смеје 10
  • смејете 2
  • смејеш 1
  • смеју 8
  • смејуре 1
  • смејури 7
  • смела 1
  • Смем 1
  • смем 2
  • смемо 2
  • смео 3
  • смести 1
  • сместише 1
  • смета 6
  • сметај 1
  • сметају 1
  • сметала 1
  • сметам 2
  • сметати 1
  • сметње 1
  • смећао 1
  • смеће 1
  • смећи 1
  • смех 1
  • смеш 3
  • смеши 5
  • смешка 1
  • смешкао 1
  • смешно 1
  • смештали 1
  • смијури 1
  • смијурином 1
  • смиље 1
  • смирају 1
  • смири 1
  • смислила 1
  • смо 32
  • смок 1
  • смокава 1
  • смокве 1
  • смотри 3
  • смотрио 2
  • смрт 2
  • смрти 3
  • смрче 1
  • сна 1
  • снабдевати 1
  • снаге 2
  • снагом 2
  • снагу 1
  • снази 1
  • Снајка 1
  • снебива 4
  • снебивају 1
  • снебивам 1
  • снебивати 1
  • снебиваш 1
  • снег 4
  • снега 1
  • снегу 1
  • сниска 1
  • сниској 1
  • сноп 1
  • снопа 1
  • снопље 1
  • снуждено 1
  • со 3
  • соба 2
  • собама 2
  • собе 9
  • соби 5
  • собици 1
  • собом 4
  • собу 11
  • Совра 1
  • совра 2
  • совре 7
  • соври 1
  • совром 7
  • совру 8
  • Сој 1
  • сој 2
  • соја 1
  • Сојка 12
  • Сојке 2
  • Сојки 1
  • Сојком 2
  • Сојку 4
  • Сојо 1
  • сорте 1
  • софром 1
  • сочиво 1
  • сочна 1
  • Спава 1
  • спава 2
  • спавају 1
  • Спавала 1
  • спавали 1
  • спавање 1
  • спавао 2
  • спаваш 1
  • Спаси 1
  • спасти 1
  • специјалитет 1
  • спири 1
  • спокојно 1
  • споменицу 1
  • споразума 1
  • споразумевати 1
  • споразумела 1
  • справа 1
  • справи 1
  • справљати 1
  • спрам 1
  • спрата 1
  • спрдају 1
  • спрдње 1
  • спрдњу 1
  • спрема 3
  • спремају 2
  • спреми 3
  • спремила 2
  • спремим 1
  • спремио 2
  • спусти 11
  • спустио 1
  • Спустио 1
  • спушта 2
  • спуштеним 1
  • СР 1
  • срађује 1
  • срам 1
  • Срам 1
  • Срамота 3
  • срамота 6
  • срамоти 1
  • Србина 1
  • Срђа 1
  • сребрно 1
  • среде 1
  • среди 1
  • средовечан 2
  • средовечна 1
  • средовечним 1
  • среду 1
  • сређује 1
  • срез 5
  • среза 4
  • срезане 1
  • срео 1
  • среске 1
  • среског 1
  • среску 3
  • срестава 1
  • сретан 1
  • срете 1
  • сретна 3
  • сретне 2
  • сретнији 1
  • сретно 4
  • сретну 1
  • Срећа 1
  • срећа 2
  • Срећан 2
  • среће 1
  • срећом 1
  • Срећом 1
  • срећу 2
  • сркну 2
  • сркнуше 1
  • сркутати 1
  • сродника 1
  • сродницима 1
  • срп 1
  • СРПСКА 1
  • српски 2
  • срца 4
  • Срце 1
  • срце 7
  • срцу 1
  • срчалук 1
  • стабљику 1
  • стављен 1
  • стаде 16
  • стадоше 4
  • стајало 1
  • стајаће 1
  • стајаше 2
  • стаје 1
  • стакленим 2
  • стакленце 3
  • стаклета 1
  • стаклиће 1
  • стакло 3
  • стаклоресца 1
  • сталан 1
  • стали 1
  • сталне 1
  • стално 1
  • стане 6
  • станеш 1
  • стани 1
  • становао 1
  • стану 3
  • станује 1
  • стања 2
  • стањем 1
  • стању 3
  • стао 5
  • Стар 1
  • стар 4
  • стара 5
  • старао 1
  • Старац 4
  • старац 6
  • стараца 1
  • старачка 1
  • старачки 1
  • стараш 1
  • стараше 1
  • старе 1
  • старешине 1
  • старешинску 1
  • Старешинство 1
  • старешинство 10
  • старешство 3
  • стари 13
  • Стари 2
  • старија 1
  • старије 3
  • старијег 4
  • старији 7
  • старим 4
  • старина 1
  • старинској 1
  • Старих 1
  • старих 2
  • старјешство 3
  • старкеља 1
  • старо 1
  • старог 2
  • старој 4
  • старом 3
  • староме 1
  • старост 2
  • старости 1
  • стару 6
  • старца 1
  • старцу 1
  • старчево 1
  • старчић 3
  • стасати 1
  • стати 3
  • ствар 5
  • ствари 10
  • стварима 1
  • стварчицу 1
  • сте 14
  • стеже 1
  • стезаше 1
  • стекао 2
  • стекли 1
  • стена 3
  • степенице 2
  • стече 1
  • стигао 1
  • стигне 1
  • стид 5
  • стида 2
  • стидан 1
  • стидиће 1
  • стидовати 1
  • стиже 3
  • стимам 2
  • стишало 2
  • сто 18
  • стог 1
  • Стој 2
  • стојаше 2
  • стоје 2
  • стојеће 3
  • стоји 13
  • Стока 1
  • стока 3
  • стоке 12
  • стоку 17
  • столицама 2
  • столице 3
  • столици 1
  • столицу 4
  • столичице 2
  • столичицу 2
  • столова 1
  • столовачу 1
  • столове 1
  • столом 6
  • столу 1
  • стопу 1
  • стотину 2
  • стоци 4
  • страда 1
  • стражари 1
  • страна 2
  • стране 10
  • страни 4
  • страну 16
  • страх 1
  • Страхиња 1
  • страшан 2
  • страшно 3
  • стрвољ 1
  • стрепи 2
  • стресе 1
  • стрпа 4
  • стрпао 1
  • струк 2
  • Студеници 1
  • стука 1
  • ступе 1
  • ступи 1
  • ступио 1
  • ступити 1
  • ступише 1
  • су 165
  • сув 2
  • сувињав 1
  • сувише 1
  • суво 3
  • сувога 1
  • суд 10
  • суда 12
  • судби 1
  • судбина 1
  • судбином 1
  • судио 1
  • судове 1
  • судом 1
  • судске 1
  • суду 6
  • суђена 1
  • суђено 1
  • сузбио 1
  • сузе 3
  • сузиш 1
  • сукна 4
  • сукненим 2
  • сукненог 1
  • сукње 1
  • сукњи 1
  • сукњом 1
  • сукоб 2
  • сукоба 1
  • сукоби 1
  • сукобили 1
  • сукћу 1
  • суме 1
  • суморно 1
  • сунашце 1
  • сунца 1
  • Сунце 1
  • сунце 4
  • сунцу 1
  • сусед 1
  • суседа 1
  • суседи 1
  • суседима 1
  • суседом 2
  • суседства 2
  • суседству 1
  • сусрет 1
  • сусретну 1
  • сусрећемо 1
  • сустиже 1
  • сустижу 1
  • Сутра 1
  • сутра 6
  • сутрадан 4
  • Сутрадан 4
  • сухе 2
  • сухим 4
  • сухо 2
  • суцу 1
  • суче 5
  • сучеш 1
  • суша 1
  • суше 1
  • суши 2
  • сушила 3
  • та 11
  • Та 3
  • табак 3
  • табаком 1
  • таблицу 2
  • таван 1
  • тавану 1
  • Тада 3
  • тада 8
  • ТАДИЈА 1
  • тај 31
  • Тај 8
  • тајац 2
  • така 2
  • такав 1
  • Такве 1
  • такве 2
  • таквим 1
  • таке 1
  • Таки 3
  • таки 4
  • таким 1
  • таких 2
  • такнути 1
  • Тако 40
  • тако 91
  • таког 1
  • такође 1
  • таком 2
  • такта 2
  • таку 1
  • таласасто 1
  • тамјана 1
  • тамна 1
  • тамну 1
  • тамо 18
  • Тамо 4
  • танади 1
  • танак 1
  • тапија 1
  • Тапију 1
  • тапију 3
  • тарне 1
  • тарну 1
  • тата 21
  • Тата 4
  • тате 2
  • тати 2
  • татина 2
  • татино 1
  • татиног 1
  • татом 1
  • тату 4
  • татулу 1
  • тачкама 1
  • твог 2
  • твога 1
  • твој 2
  • Твој 2
  • твоја 1
  • твоје 3
  • твоји 2
  • твојим 1
  • твојих 1
  • твојом 1
  • твоју 6
  • твоме 4
  • творижу 1
  • тврдим 1
  • тврдиш 1
  • те 209
  • Те 6
  • Тебе 1
  • тебе 29
  • теби 15
  • Теби 4
  • Тежак 1
  • тежак 2
  • тежачке 2
  • тежачки 1
  • тежачким 1
  • теже 2
  • тежи 3
  • тежио 1
  • тежиш 1
  • тезгом 1
  • тек 16
  • Тек 9
  • текао 3
  • телад 2
  • телећака 1
  • телечар 1
  • теме 1
  • темељ 2
  • темена 1
  • тенани 1
  • Тера 1
  • тера 6
  • терају 1
  • терајући 1
  • терао 1
  • тераће 1
  • терет 4
  • терзија 1
  • терзију 2
  • теркијама 1
  • тесна 1
  • тесним 1
  • тесној 1
  • тесном 1
  • тетка 6
  • теши 2
  • тешила 1
  • тешим 1
  • тешка 1
  • тешко 12
  • Тешко 2
  • тешку 1
  • ти 286
  • Ти 48
  • тим 17
  • тиме 7
  • Тих 1
  • тих 2
  • тихо 5
  • тица 1
  • тиче 7
  • тише 3
  • тишина 1
  • Тишина 1
  • тка 1
  • ткала 1
  • то 252
  • То 54
  • тобом 12
  • товара 1
  • товарног 1
  • Тог 3
  • тог 6
  • тога 20
  • Тодосија 17
  • Тодосије 125
  • Тодосијев 3
  • Тодосијева 4
  • Тодосијеве 2
  • Тодосијевим 1
  • Тодосијево 1
  • Тодосијевог 1
  • Тодосијевој 2
  • Тодосијевом 2
  • Тодосијеву 1
  • Тодосијем 4
  • Тодосију 5
  • тој 5
  • тојагом 1
  • тојагу 2
  • токачу 1
  • током 1
  • току 1
  • толика 1
  • толике 1
  • толики 1
  • толиким 2
  • толико 19
  • Толико 3
  • толикој 1
  • Том 1
  • том 20
  • томе 13
  • Томи 1
  • тоне 1
  • топла 4
  • топло 1
  • торбама 1
  • торбе 3
  • торби 1
  • Торбица 1
  • торбичицу 1
  • торбу 4
  • торове 1
  • торта 1
  • точкове 2
  • Трабуња 1
  • трава 1
  • траве 2
  • трави 1
  • травка 1
  • травке 1
  • травки 1
  • травку 3
  • траву 3
  • травуљине 1
  • траг 1
  • трагове 1
  • траже 3
  • Тражи 2
  • тражи 5
  • тражили 1
  • тражим 5
  • тражио 2
  • тражити 1
  • траје 1
  • трајну 1
  • траље 1
  • трампи 1
  • трампили 1
  • трампимо 1
  • трампио 1
  • Трампио 1
  • трампити 1
  • трампљаваш 1
  • трапави 1
  • трапам 2
  • трбуха 1
  • трг 1
  • тргне 1
  • трговац 1
  • трговцем 2
  • тргу 1
  • треба 46
  • Треба 5
  • требало 1
  • требао 1
  • Требао 2
  • Требаће 2
  • трезан 1
  • трем 3
  • треницама 1
  • тренут 1
  • тренутка 1
  • трепавице 2
  • трепће 2
  • тресе 1
  • Тресни 1
  • тресну 4
  • трећег 2
  • трећи 4
  • трећој 1
  • трећу 1
  • трешње 1
  • Трже 1
  • трже 10
  • три 26
  • тридесет 3
  • тридесетој 1
  • триста 1
  • трле 2
  • трли 1
  • трлу 2
  • трља 5
  • трљати 1
  • трљка 2
  • трљкати 1
  • трљну 1
  • трна 1
  • трновом 1
  • трношљива 1
  • трњем 1
  • троје 4
  • тројица 4
  • тројице 2
  • тројицу 1
  • троши 1
  • трошимо 1
  • трошио 1
  • трошкове 1
  • трп 3
  • трпају 1
  • трпао 1
  • трпеза 1
  • трпезе 1
  • трпезу 2
  • Трпио 1
  • труба 1
  • труда 2
  • трудио 1
  • трулим 1
  • трупиницу 1
  • трче 3
  • Трчи 1
  • трчи 4
  • трчкара 2
  • трчкарају 2
  • ту 58
  • Ту 9
  • туде 1
  • туђ 1
  • туђе 2
  • туђем 1
  • туђим 2
  • туђу 3
  • тужан 1
  • тужио 1
  • тужиш 1
  • тужна 1
  • тужно 1
  • тукао 1
  • тукли 1
  • тумара 4
  • тумарао 2
  • тумараш 1
  • тура 2
  • тури 7
  • турио 3
  • турите 1
  • турише 2
  • Турке 1
  • турски 1
  • Турцима 1
  • тутора 2
  • туторством 1
  • туце 1
  • ћа 1
  • ћаска 1
  • ћата 3
  • ћату 1
  • ће 151
  • ћебади 1
  • ћелав 2
  • ћемо 9
  • ћепенка 1
  • ћерамидом 3
  • ћерета 2
  • ћери 6
  • ћерку 1
  • ћете 2
  • ћеш 24
  • ћивота 1
  • ћилимова 1
  • ћилимовима 1
  • ћилимом 1
  • ћорав 1
  • ћошку 1
  • ћу 24
  • ћубаста 2
  • ћубу 1
  • ћурана 2
  • ћурани 1
  • ћуталица 1
  • ћутао 2
  • ћуте 2
  • ћути 29
  • Ћути 9
  • ћутим 2
  • ћутиш 4
  • ћутка 1
  • ћутљив 1
  • У 70
  • у 772
  • Уа 3
  • убеђен 1
  • убеђујем 1
  • убезвија 1
  • убио 1
  • Убио 4
  • убиће 1
  • убрадачу 2
  • убраја 1
  • убрајати 1
  • Убрзо 1
  • убриса 5
  • убрус 1
  • убрусом 2
  • увалио 1
  • увате 1
  • уведе 2
  • уведемо 1
  • увезао 1
  • увек 18
  • Увек 3
  • увео 1
  • Увео 1
  • уверавам 1
  • уверен 2
  • уверења 1
  • уверењем 1
  • увери 1
  • уверио 2
  • увеселио 1
  • увеселити 1
  • увлачили 1
  • уво 1
  • уводи 3
  • уводио 1
  • уводиш 1
  • увођења 1
  • увоштанио 1
  • уврачао 1
  • увредио 1
  • увреду 1
  • угао 1
  • угариш 1
  • угарке 2
  • угасила 1
  • угла 1
  • углави 1
  • углади 1
  • угледа 17
  • угледају 1
  • угледали 1
  • угледамо 1
  • угледао 2
  • угледати 4
  • угледаћеш 1
  • угледаше 2
  • угледни 2
  • угледнијим 1
  • угледно 1
  • угледног 1
  • углу 1
  • угљеваре 1
  • Уговор 1
  • уговор 6
  • уговорили 1
  • уграби 1
  • удаду 1
  • удају 2
  • удаљи 2
  • удар 1
  • удара 1
  • ударе 1
  • удари 4
  • ударио 1
  • ударити 1
  • удариш 1
  • удвојеном 1
  • удес 1
  • удеси 1
  • удешавати 1
  • удити 1
  • удовица 1
  • удовицу 1
  • удоми 1
  • удружили 1
  • уђе 15
  • уђоше 1
  • Уђоше 1
  • ужагри 3
  • ужета 2
  • ужива 1
  • ужинамо 2
  • ужинати 1
  • ужину 2
  • ужурбали 1
  • уз 25
  • узавре 1
  • узалуд 1
  • узалудан 1
  • узбезекну 1
  • узбеши 2
  • узбуђењу 1
  • узва 2
  • узвера 4
  • Узврпољи 1
  • узврпољи 5
  • Узврпољио 1
  • узврте 1
  • узгубио 1
  • уздах 1
  • уздахне 1
  • уздахну 2
  • уздахнуо 1
  • уздржа 1
  • уздржава 1
  • уздркта 1
  • уздркташе 1
  • узду 2
  • уздуж 1
  • Узе 1
  • узе 10
  • узела 2
  • узели 1
  • Узели 1
  • узео 4
  • узиграше 1
  • узима 1
  • узимају 1
  • узимали 1
  • узимам 1
  • узимао 2
  • узјати 1
  • узјаше 1
  • узмаха 1
  • узме 10
  • узмем 1
  • узмемо 1
  • Узми 1
  • узми 2
  • узмрда 4
  • узму 1
  • узмуца 1
  • узнемираваш 1
  • узнемири 3
  • узнемирило 1
  • узнемирио 1
  • узодао 1
  • узрели 1
  • ујак 1
  • ујака 1
  • ујаковића 1
  • ујам 2
  • ујкала 1
  • Ујогуни 1
  • Ујутру 1
  • уклепао 1
  • уклони 1
  • уклонио 1
  • уклонише 1
  • укољица 1
  • укоси 1
  • укоченим 1
  • укочи 4
  • укочио 1
  • украо 1
  • украса 1
  • укратио 1
  • укућана 1
  • укућане 1
  • укућанима 1
  • улаз 1
  • улазе 1
  • улази 2
  • улар 2
  • улари 1
  • улепљена 1
  • улепшавали 1
  • улепшао 1
  • уљудно 3
  • ум 7
  • ума 2
  • уме 10
  • умеде 3
  • умеју 1
  • умеле 1
  • умем 7
  • Умео 1
  • умео 7
  • умеси 1
  • Умесили 1
  • умесно 1
  • умете 1
  • умети 1
  • умеша 1
  • умешало 1
  • умешна 1
  • уми 1
  • умивао 1
  • умивен 1
  • умиј 1
  • умије 1
  • умијеш 2
  • умио 1
  • умириће 1
  • умор 1
  • уморан 1
  • уморио 1
  • умотава 1
  • Умочи 1
  • умре 1
  • умрем 1
  • умрљаним 1
  • уму 1
  • Умукни 2
  • уназадио 1
  • унаоколо 3
  • унапред 3
  • унапређује 1
  • унесе 1
  • уништи 1
  • уноси 1
  • уносио 2
  • унук 1
  • унуке 1
  • унутра 1
  • уобичајено 1
  • уобичајио 2
  • уозбиљи 3
  • уозбиљио 2
  • уорили 1
  • упаде 1
  • упали 1
  • упамтио 2
  • упамтити 1
  • Упекао 1
  • Упекла 1
  • упиљи 1
  • упиљио 1
  • упита 8
  • упитамо 1
  • упозна 3
  • упознавати 1
  • упознајеш 1
  • упознали 1
  • упознам 2
  • упознамо 1
  • Упознао 1
  • упознао 7
  • упознаћемо 1
  • употребљавају 1
  • употребљавати 1
  • управи 2
  • управља 3
  • управљам 1
  • управник 1
  • управника 1
  • Управо 1
  • управу 1
  • упрегне 1
  • упреше 3
  • упрло 1
  • Упропастио 1
  • упропастио 5
  • упрти 1
  • упртио 1
  • упртиш 1
  • упусти 2
  • упути 2
  • упутио 1
  • упутно 1
  • уради 1
  • урадио 4
  • урадиш 1
  • урађено 2
  • урани 1
  • ураскорак 1
  • уратлучи 1
  • уребес 1
  • уредим 1
  • уредио 1
  • уредити 1
  • уређено 2
  • урнебес 1
  • уродицу 1
  • уросила 1
  • усавршава 1
  • усавршавање 1
  • усадио 1
  • усвојили 1
  • усев 3
  • усева 1
  • усеве 1
  • усевима 1
  • усели 1
  • уселио 2
  • усинимо 2
  • усинио 3
  • усиниш 1
  • усиновљење 1
  • усиновљењу 2
  • уситниш 1
  • уситњава 1
  • уским 2
  • услове 1
  • услони 5
  • услонио 1
  • услоњени 1
  • услуге 1
  • услугу 1
  • уснама 4
  • усне 1
  • усница 1
  • уснице 3
  • усницом 1
  • усну 2
  • успети 1
  • успија 1
  • успијати 1
  • усплахирен 1
  • Усплахирио 1
  • успљешта 2
  • успомена 1
  • успомене 2
  • усправи 1
  • успрема 1
  • успремао 1
  • успремате 1
  • успреми 1
  • успремила 1
  • Успремише 1
  • усред 1
  • Усред 1
  • уста 16
  • устаде 5
  • Устадоше 1
  • устајао 1
  • устане 1
  • Устани 2
  • Усташе 1
  • устежеш 1
  • устима 6
  • устрепта 2
  • устумара 1
  • уступам 1
  • уступи 1
  • уступио 2
  • усуди 1
  • усука 1
  • усукао 1
  • усукује 1
  • усуче 1
  • утајало 1
  • утанча 1
  • утекао 1
  • утећи 1
  • утешио 1
  • утешну 1
  • утисну 1
  • утицало 1
  • утицати 1
  • утичем 1
  • утрвене 1
  • утркују 1
  • Утркују 1
  • утрчавати 1
  • ућута 4
  • ућутала 1
  • ућутасте 1
  • ућутах 1
  • ућути 1
  • Ућути 1
  • ућуткује 1
  • Уф 2
  • уха 2
  • ухвате 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 22
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • ухватио 2
  • ухватите 1
  • ухватити 1
  • ухватиш 1
  • Ухватише 1
  • ухо 4
  • ухране 1
  • ухрањено 1
  • Уче 1
  • уче 2
  • учевњак 1
  • ученик 1
  • учеста 1
  • учи 12
  • Учим 1
  • учим 3
  • Учини 2
  • учини 3
  • учинила 1
  • учиним 1
  • учинио 1
  • учинити 2
  • учинићете 1
  • Учио 1
  • учио 5
  • учионице 1
  • учитеља 2
  • учитељу 1
  • учити 1
  • учиш 3
  • учтиво 1
  • уџбеници 1
  • Ушао 1
  • ушао 2
  • ушара 2
  • уши 4
  • ушима 2
  • ушио 1
  • ушла 1
  • ушника 1
  • фалити 1
  • фалиш 1
  • фамилије 1
  • фамилијом 1
  • фарбане 1
  • фермен 1
  • фермену 1
  • фес 2
  • феса 1
  • фесова 1
  • филаретама 1
  • Филип 7
  • Филипа 1
  • филџан 1
  • фишеклија 1
  • фртаљ 1
  • фртаља 1
  • фуруни 1
  • хајд 1
  • Хајд 1
  • хајде 4
  • Хајде 5
  • хајдемо 1
  • Хајдемо 5
  • Хајдмо 1
  • хајте 1
  • хаљинама 3
  • хаљине 4
  • хаљинице 1
  • хаљинку 1
  • хартије 1
  • хартијом 2
  • хартију 5
  • хасне 1
  • хата 1
  • Хвала 13
  • хвала 7
  • хвале 7
  • хвали 5
  • хвалили 1
  • хвалио 3
  • хвалити 2
  • хвалиш 1
  • хвата 2
  • хватају 2
  • Хе 3
  • хе 4
  • хеј 1
  • хектара 1
  • хи 1
  • хиљаду 1
  • хитао 1
  • хитнија 1
  • хитро 2
  • хлад 5
  • хлада 1
  • хладан 1
  • хладна 2
  • хладне 1
  • хладнији 1
  • хладно 1
  • хладну 1
  • хладови 2
  • хладу 3
  • хлеб 4
  • хлеба 3
  • хм 1
  • хода 1
  • Хода 1
  • ходником 1
  • ходнику 5
  • Хорватовић 1
  • хоће 39
  • Хоће 6
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 11
  • хоћете 1
  • Хоћете 2
  • хоћеш 15
  • Хоћеш 4
  • хоћу 7
  • Хоћу 9
  • хране 3
  • храну 2
  • хте 2
  • Хтеде 2
  • хтеде 6
  • хтеднем 1
  • хтела 1
  • хтели 1
  • Хтео 1
  • хтео 5
  • хуке 1
  • хукну 4
  • хуче 1
  • цапари 1
  • Цара 1
  • Цареви 1
  • цванцик 1
  • цвет 2
  • цветићем 1
  • цветњак 1
  • цветовима 1
  • цвећем 1
  • цевке 1
  • цедила 1
  • цедуљицу 1
  • цедуљче 2
  • целе 3
  • Целог 1
  • целог 3
  • целога 1
  • целом 1
  • целу 1
  • цене 2
  • цени 2
  • цениш 1
  • цену 2
  • цео 5
  • цепа 1
  • цепаше 1
  • цепку 1
  • цера 1
  • церекају 1
  • церекате 1
  • Цигана 1
  • Циганку 1
  • цигар 1
  • цигара 1
  • цигаре 2
  • цигарице 1
  • цигаром 1
  • цигару 9
  • цигље 1
  • ципеле 1
  • цмакали 1
  • цокулама 2
  • црвена 1
  • црвени 3
  • црвеним 1
  • црвенкасте 1
  • црвеном 1
  • црвоглаво 1
  • црвоточина 1
  • црепом 1
  • црквама 1
  • цркве 1
  • цркви 4
  • црквом 1
  • цркву 2
  • цркло 1
  • црног 2
  • црномањаста 1
  • црњи 1
  • чађаве 1
  • чађаву 2
  • чак 3
  • чакширама 5
  • чакшире 5
  • чамотињи 1
  • чантре 1
  • чантру 1
  • чарапама 1
  • чарапе 2
  • чарапни 1
  • чарке 1
  • чаршије 4
  • чаршији 8
  • чаршију 5
  • час 28
  • Час 3
  • часком 2
  • Часне 1
  • часни 1
  • Часних 1
  • часова 1
  • част 1
  • части 4
  • частили 1
  • частиш 1
  • чатме 1
  • чауш 1
  • чаушем 1
  • чаше 4
  • чаши 1
  • чашицом 1
  • чашицу 1
  • чашћавају 1
  • чашћавао 1
  • чашу 8
  • чвор 1
  • чврк 1
  • Чега 1
  • чега 4
  • чежњу 1
  • чека 2
  • Чекај 2
  • чекају 1
  • чекрк 1
  • чела 5
  • чело 3
  • Челопек 1
  • челу 3
  • Чељад 2
  • чељад 4
  • чељаде 6
  • чељади 1
  • чем 1
  • чему 11
  • чеп 1
  • чепа 2
  • чепати 1
  • чепка 2
  • чепкори 1
  • чепова 1
  • чепрка 1
  • чепрљају 1
  • чес 2
  • Чес 2
  • чесницу 1
  • Честит 3
  • честито 1
  • Често 1
  • четворице 1
  • четврте 1
  • четерестој 1
  • четири 7
  • четрдесетим 1
  • четрнаест 1
  • чечвара 1
  • чешагија 1
  • чеше 1
  • чешља 1
  • Чешће 1
  • чешће 2
  • чибук 1
  • чивилук 2
  • чивилуку 1
  • чивилуцима 1
  • чизмама 1
  • чизме 1
  • чиј 1
  • Чиј 2
  • Чије 1
  • чије 3
  • чији 1
  • чик 2
  • Чик 4
  • чика 5
  • чикну 1
  • чикнуо 1
  • Чим 3
  • чим 9
  • чини 15
  • Чини 3
  • чинила 1
  • чинило 1
  • Чинило 3
  • чиним 3
  • чинио 2
  • чинити 1
  • чиниш 1
  • Чиновник 1
  • чиновници 1
  • Чињаше 1
  • чињаше 3
  • чипава 1
  • чираке 1
  • чист 2
  • чиста 3
  • чисте 1
  • чисти 2
  • чистим 2
  • чистити 1
  • Чисто 1
  • чисто 10
  • чистом 3
  • чистоћа 1
  • чистоћом 1
  • чита 8
  • читав 5
  • читава 2
  • читаве 1
  • читави 1
  • читаво 2
  • читаву 1
  • Читај 1
  • читам 2
  • читаније 1
  • читао 1
  • читати 1
  • читаш 1
  • Чича 65
  • чича 70
  • Чичи 1
  • чичу 1
  • члан 5
  • члану 1
  • чо 1
  • Чо 1
  • Човек 4
  • човек 68
  • човека 20
  • човеком 4
  • човеку 6
  • човече 1
  • чојице 1
  • Чолопек 7
  • Чолопеку 2
  • чорљав 1
  • чохом 1
  • чошном 2
  • Чу 1
  • чу 4
  • чува 2
  • Чувај 1
  • чувају 2
  • чувајући 1
  • чувала 2
  • чувао 3
  • чуваоца 1
  • чуварима 1
  • чувати 4
  • чуда 3
  • чудан 1
  • Чудан 2
  • чуде 2
  • чуди 3
  • чудимо 1
  • Чудна 3
  • Чудно 1
  • чудновате 1
  • чудновато 1
  • Чудновато 1
  • Чудо 1
  • чудо 4
  • чује 22
  • чујем 4
  • Чујем 6
  • чујемо 2
  • чујеш 7
  • чују 3
  • чука 3
  • чукари 1
  • чукну 1
  • чукундеда 1
  • чула 1
  • Чули 1
  • чули 2
  • чуло 1
  • чунци 1
  • Чуо 2
  • чуо 22
  • чупаву 1
  • чусмо 1
  • чути 2
  • чутура 1
  • чутурицу 2
  • чутуром 1
  • чутуру 6
  • чутурче 3
  • Чућеш 1
  • чуше 2
  • џаба 1
  • џака 1
  • џакају 1
  • џангризалица 1
  • џанкања 1
  • џбуна 1
  • џезву 1
  • џеп 10
  • џепа 1
  • џепу 2
  • џигљаст 1
  • Џимрија 1
  • ш 6
  • шајка 2
  • шајкачом 1
  • шајтова 1
  • шака 2
  • шакама 1
  • шаке 2
  • шаку 1
  • шалакају 1
  • шалама 1
  • шале 1
  • Шали 1
  • шали 6
  • шалу 3
  • шамијама 1
  • шамију 1
  • шану 3
  • шануше 1
  • шапће 2
  • шапћу 2
  • шапуће 1
  • шара 3
  • шарају 1
  • шарала 1
  • шарали 1
  • шареницама 2
  • шаренице 1
  • шарено 1
  • шарену 2
  • шару 2
  • шевар 2
  • шевару 2
  • шегачи 1
  • шездесет 1
  • шепртља 3
  • шесеторо 1
  • шеснаест 1
  • шест 2
  • шетају 1
  • шећер 4
  • шећера 2
  • шећерлијом 3
  • шећерлију 3
  • шеширина 1
  • шибљак 1
  • шије 2
  • шију 1
  • шикће 1
  • шиљастој 1
  • шиљте 1
  • шипарица 1
  • шипку 1
  • шири 1
  • широк 1
  • широка 1
  • широки 2
  • широким 1
  • широких 1
  • широко 1
  • шиша 1
  • Школа 2
  • школа 5
  • школама 1
  • Школе 1
  • школе 9
  • школи 4
  • школовани 1
  • школовања 1
  • школовање 1
  • школовати 1
  • школски 1
  • школском 1
  • школу 18
  • школује 1
  • шљива 3
  • шљиварским 1
  • шљиве 2
  • шљивовиком 1
  • шљунком 1
  • шмрче 1
  • шмурне 1
  • шоље 1
  • шољи 1
  • шпартан 1
  • Шта 110
  • шта 210
  • штаком 1
  • штаку 3
  • штала 1
  • шталама 1
  • штале 2
  • штали 1
  • шталом 1
  • шталу 3
  • ШТАМПАРИЈА 2
  • штап 4
  • штапа 1
  • штапић 1
  • штапом 6
  • штета 2
  • штете 9
  • штети 1
  • штетовао 1
  • штету 1
  • штити 1
  • што 267
  • Што 52
  • штогод 11
  • штошта 7
  • шћаше 1
  • шћукале 1
  • шубари 1
  • шубару 1
  • шума 1
  • Шума 1
  • Шумадији 1
  • шуме 2
  • шуми 1
  • шуму 2
  • Шунијом 1
  • шупу 2
  • шурка 1
  • шушањ 1
  • шушне 1
37892 matches
здан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{ 
осио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њ 
</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још  
тво и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство и 
и продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мис 
/p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Ми 
ина! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звал 
свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже с 
ари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде призна 
е изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти. 
у, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружиц 
дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута 
брно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широ 
ве! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још мили 
{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајк 
 тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</ 
около око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} 
/p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, н 
и праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она сел 
во се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор к 
е је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор доче 
оздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па 
да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посеј 
/p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се 
их послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није  
S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у р 
{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље  
читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p> 
киљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво 
— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе пре 
> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса 
 иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом 
е земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пу 
хране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је 
а, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту заса 
капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте ш 
а се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> < 
го она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и 
ећ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p> 
{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти  
 насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се В 
.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— 
ема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој  
p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p>  
ане човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим 
ерац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столич 
с и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... 
ислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да  
свит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, 
а и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да  
p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, п 
у... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у ње 
о па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили но 
еле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нек 
ке и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унес 
ђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S 
подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разу 
о кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је з 
рот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У  
о ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати к 
еж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати з 
и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, простр 
ву на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла  
и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобров 
— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> < 
мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови ј 
 И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p 
ко је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем 
 тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Ви 
ав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полага 
а њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену то 
асјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним су 
лију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— И 
о хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваљ 
одинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, 
p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговар 
о улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуц 
нио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полаз 
>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по  
 момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’  
селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људ 
је коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је  
 сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговара 
ову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира  
троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног го 
мешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагр 
јност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на 
..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p 
друзи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара 
наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и  
 на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витор 
принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна с 
, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће 
</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и 
а, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> < 
е познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишем 
ке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l 
сице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је 
S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек  
и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би бли 
ућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи погле 
дби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Са 
Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу 
љади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом к 
ријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас не 
} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, 
ог дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће калам 
денак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што о 
в маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џ 
 не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истрг 
 педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од ц 
ачице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед  
ју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не биј 
је Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, кој 
кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне 
 n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетан 
е, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n= 
ма из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мор 
омислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“ 
игде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> < 
ва казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају  
 И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за ши 
 Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама. 
ист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и н 
>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с к 
сигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, 
а макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову 
а, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>С 
штоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p 
бе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, от 
еда у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гун 
еплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчи 
осподине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску  
 седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздрављ 
на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} 
<pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим г 
е се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти к 
јевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и разм 
на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А  
овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да 
 школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао ј 
иђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му  
зговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> 
разника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао  
— дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p 
 Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чи 
а:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си  
 Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је ра 
гама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога м 
пу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.< 
 имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:< 
ште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>—  
 косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Се 
рилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и на 
га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ак 
и.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Ж 
га, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па по 
је и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог де 
/> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад ч 
</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде от 
тока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, 
, развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и  
с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор 
 вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посин 
па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо 
{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Ка 
p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</ 
 час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је леп 
клију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви  
 се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бо 
 па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене  
дан <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p> 
 n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти 
 дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га 
немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је  
ред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи с 
о умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад 
га, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа... 
га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p 
о како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта  
 онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Уб 
 по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се! 
г старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми изд 
 дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пру 
еоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав д 
и малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! —  
, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или кој 
оврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару  
носити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из к 
 кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псо 
 данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p 
 ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си нав 
 се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зо 
ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одоб 
Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан 
у, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, бра 
е знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> 
p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тре 
лити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му 
.. деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на 
а да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{ 
а, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане ме 
} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>—  
 <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Ар 
орићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми 
на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но в 
ека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и насле 
а на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви ку 
у ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" 
ејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене у 
емљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се под 
имо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с п 
пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано,  
... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... 
 знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде: 
апу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет  
 да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружиц 
оче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га  
азговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, 
 /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На 
> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче ср 
.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава ре 
роговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће 
ећ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром,  
 и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да 
Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче на 
, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“.. 
учи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко 
 имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је д 
поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било 
а осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком се 
ло <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да 
тровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље ко 
нос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две  
, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S 
 <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и с 
а.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он 
не, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} К 
вас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја о 
треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави д 
старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p 
ио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паме 
кају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} За 
пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели 
кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> г 
е у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да 
а дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде  
ејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђуриц 
 тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и 
и какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, и 
е да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све се 
ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} 
p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, ди 
како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну рамени 
 клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остал 
/p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и па 
дина да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што в 
им, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити 
 месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па 
 узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме 
и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — р 
и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb  
и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почи 
уна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p 
и парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за  
љало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланено 
у, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треб 
какав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да 
вру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слобо 
.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја срез 
ај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог  
и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у мом 
дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошев 
, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад  
лио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога род 
ади, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нит 
м гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па  
е, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља  
онија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој В 
его Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти  
д његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они н 
мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> 
заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— 
лена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба. 
тати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p> 
и купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није д 
ис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S 
— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој п 
ца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао  
да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p>  
/p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоће 
нети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а о 
?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p 
му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено 
" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми  
ка.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па п 
астанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> 
ком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по т 
{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и н 
</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа рата 
ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— 
p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није дан 
озбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то и 
.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у 
ић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, 
јете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не п 
</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну  
:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта  
тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> < 
ушу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, јед 
је гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би? 
не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и мо 
ј!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глав 
 Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није доз 
/p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, 
прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит 
оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи бл 
е покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, о 
м ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта р 
ду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, 
..{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те отк 
волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако с 
е Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима. 
е опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да з 
.</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} У 
икачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тог 
нам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као њего 
 нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити,  
г из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. ре 
зговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Ви 
 трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог по 
{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћ 
51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружи 
 док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треб 
а раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p 
ти кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује п 
А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — пр 
4" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише де 
, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи.. 
 Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И о 
врискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, с 
S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и ку 
-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумара 
лот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и  
и сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да  
 и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{ 
 те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у водениц 
цама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић  
о виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А  
ор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну рамени 
а: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради 
у новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обич 
 Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где ста 
они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се  
д његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем  
/p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога занат 
суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па  
> <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прав 
 полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} И 
 он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ак 
ран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забав 
{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја с 
> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један стар 
е па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек 
 куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена  
ешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А деч 
 ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао  
јеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Мо 
Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем С 
г је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се 
у дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако 
већу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слуш 
о, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и уми 
о крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим:  
 и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси р 
ом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у  
је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у 
ави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја  
мета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зов 
пије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Зн 
нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њ 
p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда  
урад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, ски 
знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S 
може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет 
 Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...< 
ор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шт 
реба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољ 
бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тр 
агда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти на 
да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} 
шим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не  
и: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну. 
о Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се ду 
> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да 
а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти и 
: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он ми 
гућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашт 
о, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор 
дељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у с 
у ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S 
еколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољ 
. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи свој 
— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S 
> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако  
родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима,  
 у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја и 
ти ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћ 
едаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш ид 
 се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p> 
</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелишт 
ошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака оста 
е сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргну 
намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које  
о се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родит 
 деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и в 
оденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарски 
 О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:< 
еса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p> 
, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми 
те успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да 
би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне 
пао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p 
вори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не  
ли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и о 
„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се 
 Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче 
 неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> < 
="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет за 
"63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти  
ин бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колу 
тај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја  
у.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се т 
 вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете 
урица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем. 
упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа 
 <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n=" 
а лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења тор 
 селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за  
 и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово т 
>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком, 
 се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{ 
p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да 
то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div t 
и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким 
ло се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао ни 
Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обича 
ијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом  
 све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете. 
му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Ти 
како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су  
?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоће 
Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да  
сетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне шко 
ога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p 
’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду.. 
као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је ст 
ља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро 
на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему  
а, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> ре 
ни, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопшти 
смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се 
век, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао 
и не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и 
осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „ 
p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p>  
аше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме ј 
 Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоћ 
вило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека 
совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и за 
 ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се 
Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их т 
 и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори вра 
да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима 
девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p> 
{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак има 
 тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} 
вим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се 
} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га вид 
њи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који  
же, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>О 
рафе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне н 
е за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изнич 
о чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?< 
ове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи пр 
јс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци 
 за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник 
 неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича 
а.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта  
љуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљ 
у кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!. 
еви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с к 
ле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају на 
о је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину  
е познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би  
ади паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погле 
ва ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у 
е неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Се 
ду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао  
} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се на 
 њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што  
за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Морав 
 одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће  
оварање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натер 
 ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p> 
де више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се 
ла, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је са 
игне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета! 
арити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрењ 
 ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заин 
 кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} 
гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да в 
 како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, ста 
рате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосав 
ајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете. 
ло право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђур 
ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у  
лушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> 
а ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби им 
одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу 
раш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти рад 
ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они 
— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p 
 Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с који 
н ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кућ 
неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S 
о њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p> 
 ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руко 
у и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она  
 баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p> 
довољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, ви 
 понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна 
.. — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те  
.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан  
ој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати  
постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из д 
 приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и њего 
 угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним  
 <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> 
ео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће р 
, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је  
чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кај 
 ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместиш 
необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по  
 Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да 
ама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће 
.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, 
 да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетан 
/p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, м 
</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Б 
екао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се с 
чекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и 
ујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолин 
рају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући 
 одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S 
чајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш о 
ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толи 
> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га  
дмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући 
без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у кл 
тире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова,  
ваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затиск 
.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као 
 да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихо 
да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" />  
мена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаш 
досав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брал 
} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај- 
 Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брук 
 би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели 
 и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јави 
па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим:  
 у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те доса 
 се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи 
ру заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се  
p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге 
овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Зна 
као на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да  
торе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу 
 отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здра 
ш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор  
њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S}  
еку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n 
 дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича 
 и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земљ 
ретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га  
било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је не 
а опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p>  
синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња 
ну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих 
не примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке 
бави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову С 
ника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> 
pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— И 
} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу  
раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она н 
 час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб  
ок вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се с 
ити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о д 
та у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачк 
у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала с 
е очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однел 
а... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад 
амести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек д 
што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полак 
етура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде н 
 како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су н 
<pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} 
о бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p> 
ча-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне 
ад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако д 
 она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очиц 
је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заора 
арају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласов 
кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им 
ви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној пос 
. што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озби 
кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђ 
азу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> 
негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type=" 
/> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} 
ста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од в 
 Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке 
 n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, н 
рите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био 
 n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног  
то нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их к 
је јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S 
ку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Тр 
ки човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе гл 
као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — из 
леже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости 
е гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу! 
ији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у 
код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кме 
Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> < 
 само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, б 
љег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и иск 
 речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја  
7" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...< 
>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе 
 кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S}  
 и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p>  
ека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на 
у на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајим 
/p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> < 
уд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако д 
 мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако пр 
ред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</ 
ста где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</ 
е зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати шта 
наш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Сра 
поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, св 
енима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пиј 
 овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те!  
 што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S 
ла још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која  
n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?< 
 Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 
коро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{ 
 села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу:  
 неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> 
 заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква о 
едан трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове од 
ује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједар 
скоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво 
ше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ов 
е штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C 
Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div  
е те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав с 
p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме 
{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се  
{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат 
аш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сара 
и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p>  
си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина  
 му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио  
каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме 
 дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p>  
као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страш 
 све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — до 
е у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше  
деници или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу б 
— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се к 
воје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распику 
уку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јов 
 ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме н 
сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши д 
 мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{ 
оми прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што  
е у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ј 
итора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве ште 
о и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство изб 
пи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече как 
на занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S}  
и укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зач 
p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој ок 
принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у пл 
 о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буд 
ше од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити 
м се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инат 
то, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— 
 То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p 
.{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му 
вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type=" 
ана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато  
</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни  
 Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не 
је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</ 
тно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека та 
у голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се см 
дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне  
 знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за деве 
ели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша пл 
ицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p>  
ила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то 
а веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим к 
 почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити ј 
је сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> 
{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је  
— шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико г 
рица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>—  
ци, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду з 
 спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p 
но, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n=" 
Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би  
ни вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу 
у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у 
н ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> < 
и наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници 
.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће  
истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у рам 
у и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они сек 
оде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} 
иву тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време  
а?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води 
 века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срам 
лушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, 
ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; н 
едам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> 
војичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9 
м није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебел 
аљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Ви 
е са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку с 
 обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само  
је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит  
еро измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну т 
и:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање 
„Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здр 
</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог 
сет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</ 
а радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> < 
и да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који с 
ство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Оп 
 <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпо 
уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb  
еле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</ 
о, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{ 
 молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што ради 
толове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, раз 
послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару 
коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И н 
</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче 
ла, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије 
ад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише с 
 па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд  
 То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с кол 
 — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Н 
идба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те нал 
у до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипо 
 Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме  
 сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу,  
трљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div 
Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га ис 
уштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо 
друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на с 
а: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса. 
!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе  
 Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изв 
p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>—  
и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што пла 
ваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану. 
бодан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да  
више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— 
ије ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и и 
врати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није с 
пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчу 
 то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: 
земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у  
 препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох  
пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Да 
м: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозбо 
би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је б 
ом, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази  
 пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби жи 
{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, уј 
а извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, та 
а бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодос 
зик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још бед 
 се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео 
 му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у прко 
 да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састан 
е, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе сл 
, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним п 
ди оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо 
амишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> 
том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен  
p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису 
а га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну р 
одинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ки 
ја и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масн 
илип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <p 
 Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на с 
S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вар 
ра, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извеш 
:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жен 
 загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се ч 
посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су  
се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од ш 
, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди 
и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити нећ 
{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свем 
гне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима  
е, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за гот 
68" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој си 
 да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима. 
ш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а т 
аздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолоп 
ресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже 
кону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид  
и, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуру 
едање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="11 
идосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да  
о из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што  
та?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S 
сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора  
у и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Ко 
о је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је н 
и: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S 
сав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропаст 
реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост,  
p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље... 
ка млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено 
село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси мн 
а ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{ 
сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све р 
у шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет 
 пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душман 
 била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за ц 
 је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негу 
м пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на докол 
 брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацал 
ника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поу 
.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивн 
аде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он им 
етелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> 
 Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и н 
тор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком ни 
 се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, 
м се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и  
p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је  
Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио  
ови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад 
к се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, завор 
 И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа 
ријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже к 
етелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Јед 
наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се реши 
ног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслу 
 и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема 
один да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, а 
еми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван 
оденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празн 
 /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају.. 
ко искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} 
е своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобил 
>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и в 
рица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осме 
 Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то би 
мамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи 
p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аран 
и оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш 
орао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио  
диће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на има 
уткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало ура 
и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но  
у му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две  
а да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p 
ко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није в 
 крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо и 
а је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да  
ква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Вит 
} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у оч 
тао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађ 
се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана  
.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S}  
.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на к 
идати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну 
 кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у  
о мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у об 
ко је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће 
атељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видо 
ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p 
>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да н 
ољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна  
а, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’м 
ајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S}  
ела на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта б 
 шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила 
е она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око 
зволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос к 
 пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:< 
едно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“  
јаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} К 
 паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>—  
гавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем жу 
и, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“  
Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те 
<pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа  
уза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе  
 ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и пок 
 боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њег 
олико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је 
лога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих 
ће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта 
је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поре 
ио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онд 
Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још н 
у се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и о 
. не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимај 
аведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И о 
<p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да сл 
 велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте  
ацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџак 
S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се уве 
давања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја ва 
никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут 
 по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, 
 ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} З 
ије његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању. 
ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угле 
S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема  
 у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подиг 
се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина,  
хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи.  
да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега. 
лико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежи 
му у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде пам 
ако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја  
гда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш она 
узе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{ 
о на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попл 
</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме с 
 сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!. 
 као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упоз 
 суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> < 
у је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче.. 
ељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је нас 
га има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он мно 
им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се  
ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</ 
ри! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шеће 
, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тод 
 и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучн 
</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан 
о дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњ 
исати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој пр 
>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, 
 и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар  
од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!< 
ћу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Б 
даш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да ку 
део да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Ниј 
очи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n=" 
.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Вид 
, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и п 
 сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p 
ешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то 
е од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику 
ље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео,  
ку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било 
авља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{ 
Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли  
 да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хва 
 /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу 
 и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Конст 
ора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш  
е изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја 
ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су он 
уги неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га  
а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га 
а, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би св 
огао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашт 
лачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с ран 
!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p 
жемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тод 
сије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да о 
, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову д 
 да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би  
раду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам  
е ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути и 
да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак 
идосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час  
 Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узб 
мље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки 
 <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме 
да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо:  
ог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему р 
<p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донес 
 није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој  
се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав 
што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко 
на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да го 
ћи се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и цр 
?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је т 
кмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говор 
ц вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша 
ије паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо науч 
осав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи  
тор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и 
а и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није 
ког ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је,  
анила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог 
м признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Са 
идосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се бо 
 се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређе 
мо је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срц 
и.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...< 
ма на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен 
јој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је 
е му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао  
 школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покуш 
 Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче 
је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање 
{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, 
арој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, 
 старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг  
 ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била  
.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћ 
Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видоса 
а, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину  
а њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} 
утрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, 
аше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћи 
од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, к 
ча он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су из 
сте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар 
 паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили 
им и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу 
, поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку изв 
 Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах  
и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како  
омна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што ста 
пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и ши 
наче волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но вел 
доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у ст 
проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице. 
и се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упоз 
 с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо  
јима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, ста 
де му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаш 
стити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека за 
и обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући,  
tone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао не 
/p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше 
! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог 
ана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочи 
ћемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо  
ије појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се  
— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, 
н одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни 
Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљевар 
тску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и п 
 и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па кр 
ше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њи 
ица.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на п 
рио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица вод 
, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав  
дгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ј 
ако је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="14 
сле оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, д 
S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S 
<p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имањ 
ела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни в 
ешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрад 
d> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претр 
 више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долази 
ела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли о 
а и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и  
тор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и 
p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерња 
 свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али 
досав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао 
 изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да 
мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојиц 
ешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те ј 
, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Вит 
ан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чи 
ћ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микач 
 што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гост 
 Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p 
 гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и наша 
туреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред 
и и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p 
> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад? 
 шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млак 
ника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за 
ц, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родит 
о чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — м 
а света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S 
 његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} 
му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p 
— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе с 
родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав са 
о и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и 
е се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки  
не, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће в 
и, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се мож 
e unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића ком 
 јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копоран 
у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да 
 нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — 
 <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по св 
 Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S}  
е?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу 
p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми  
и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSe 
ије код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумар 
еду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Как 
 не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла! 
итање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са ку 
кије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио н 
а ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, до 
наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити 
 својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати з 
луша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, 
{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као 
ије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује 
?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb 
чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и  
?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на 
 врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је ку 
рица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се 
ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било  
 час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{ 
.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њи 
нда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је 
био те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24 
кодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и  
ко су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему 
 и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и нај 
икао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао ј 
ао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, о 
остојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висо 
ханска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде  
 у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!< 
ао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегава 
ени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</ 
 колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој 
а, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чарши 
су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се  
 него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем са 
овице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси ч 
је ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој пос 
ом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ 
усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам ј 
а све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S 
ла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од к 
 сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уни 
ат у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над ј 
наш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам л 
е је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и 
идосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је. 
лазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мал 
рили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> 
јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина,  
 услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школ 
очеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{ 
>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>—  
> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја ка 
 Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи 
рали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекош 
иј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до вољ 
Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p>  
 <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да б 
н.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овог 
а да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће 
 да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по о 
ла не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава с 
.{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зној 
 није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у њего 
га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се  
а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{ 
е разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone u 
ваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме иска 
како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева с 
е и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, по 
штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S 
 сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души. 
пезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан,  
у, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чу 
еба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C 
ије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта  
 најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и  
ју, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и кам 
ели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да  
својимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, п 
ди како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељ 
<p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се р 
е ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га и 
 да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да прод 
може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим б 
и озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто с 
вини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на  
у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> 
ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опе 
ти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода  
 научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но тво 
ће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Ис 
у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има д 
то ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу  
какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте  
и ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене 
се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у  
дина и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом 
е и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте 
вља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на вра 
о наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> 
 никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар ради 
да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бриг 
 то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Б 
ишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћ 
 <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи 
досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем,  
и:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l> 
лопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом 
 Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Пре 
аници, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао од 
Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме и 
ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али з 
јас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и  
а ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издво 
 она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <p 
овор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — из 
тњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису има 
д њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запали 
озу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљав 
решти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог 
давно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби  
уга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде 
— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, 
к прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на  
 као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као д 
ица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда  
="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а нећ 
шом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледин 
мејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практика 
а!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад виш 
о у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служи 
, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше,  
повољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје  
ла трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерам 
 мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио д 
се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то 
у од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: 
соко и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је н 
а је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта 
рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим  
p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменим 
е.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта ј 
би и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> < 
ојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да... 
о да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике годи 
ту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису с 
зва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради 
из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добр 
 Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово 
че он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан р 
. баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав  
седник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакл 
Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене прими 
p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да 
ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд 
рави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна:  
бразита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њ 
тво предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воде 
ум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква зна 
еме посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>О 
радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и  
 на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте 
лицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хв 
 нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p> 
сети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад о 
</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћи 
досав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља...  
је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не позна 
ана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{ 
 замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било нај 
а ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није мо 
 газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p 
можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S 
же људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и ник 
 је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни  
лаву него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака 
ри и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали  
та...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те м 
му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да  
аборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш? 
ат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видо 
p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет у 
нце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду 
ију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотр 
ство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети 
 здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим мали 
ју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио глав 
 у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан 
да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се заус 
тари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— 
се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара 
S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да 
Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p> 
p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У 
 и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— Н 
ић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је 
око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— 
сав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Оп 
 и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S 
е ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке 
 рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да 
сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p 
лу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од  
и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио.. 
амиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и уз 
 и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу 
м и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говор 
јасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони 
p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и т 
</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20"  
е?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ј 
м полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</ 
ца се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повук 
p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: х 
и савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком 
једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну стра 
авом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови све 
м или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, 
руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" x 
га одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и  
аву.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Прав 
и и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хте 
/p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича 
тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p 
 пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S 
та говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је доб 
 по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него  
м селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала  
 се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p 
Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млат 
p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео 
вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p 
 ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! —  
.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бра 
е.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу,  
за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} 
 <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће је 
 не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћ 
е:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца  
 <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усин 
о:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не  
мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију! 
S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба 
еда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој  
} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема  
 његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет п 
 је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толик 
S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова 
S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели  
 сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени  
долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка 
 погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напако 
огледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то г 
Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Ја 
</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p> 
ити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видо 
 здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>—  
вори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу 
наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако 
.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рука 
а покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад  
гу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <m 
мљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу 
} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу св 
м...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, ш 
о.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xm 
чањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, т 
то шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... 
ега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се 
сао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S 
ој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ј 
урицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се к 
ивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо ви 
н успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја  
нуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи м 
д куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, 
 иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да изм 
 мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} 
као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио 
 и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се 
{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва  
видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призива 
ј је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је 
ир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или ко 
о досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја  
 unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видо 
е тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p 
<p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја гори 
 с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и  
/> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још је 
 но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима поне 
комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених у 
а и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Анто 
па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он оп 
али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати 
 Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни 
а, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћ 
ута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> < 
о, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’ 
такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у т 
... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чарши 
а колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> 
тари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и зашти 
а постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке ок 
> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло. 
 тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спаст 
ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су с 
народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља 
а га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што  
.{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело... 
 Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p 
 осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је н 
рила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно д 
} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите свој 
 ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћуба 
уду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао. 
 — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чу 
бро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто  
укује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући 
бе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код ње 
та има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се  
он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до ј 
. и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му да 
 да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p> 
 неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S}  
метне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</ 
има?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово с 
Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио к 
мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дре 
рица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су рад 
и:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако с 
о, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља кој 
енио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да 
 стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају 
ерица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витор 
>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме трав 
рате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљ 
га бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта вел 
ије то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротв 
 <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно оноли 
p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ так 
Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у  
а смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} За 
ели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се та 
 је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна не 
ајвећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, п 
им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу оград 
икупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио са 
и што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, как 
појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобо 
стале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио ка 
деници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помириш 
ли некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми,  
левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му из 
су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики ју 
а.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред  
у га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и 
{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу  
дић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем кра 
кашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпу 
пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</ 
 јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с  
сиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, по 
е се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p 
уњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало 
а... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор с 
ом.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те 
арко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусл 
ни на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произноше 
дија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да 
ни су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим 
 запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у 
натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, 
— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а  
 Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p 
о за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p 
 руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p 
зветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> < 
међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите  
 могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецано 
орану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена 
но и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвоји 
де, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ру 
.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:< 
</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — дови 
а толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамо 
 купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те 
.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је те 
 Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{ 
мље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењ 
iv type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> 
 семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше з 
р је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто с 
 /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p 
ог на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p 
да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу  
дником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце 
јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више зн 
ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи о 
ушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим 
, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, 
ужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да раз 
а да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и ого 
и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S}  
о поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отво 
тошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш оста 
ворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта ми 
Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше 
</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако 
едан рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип. 
/p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p>  
је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p>  
/> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то  
во, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се п 
итора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да буд 
ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се  
!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђури 
алио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознав 
 преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима 
 тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио 
аједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и 
есет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису ниг 
p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чи 
апетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу,  
капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они посед 
извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скрен 
крете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Н 
законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао срес 
тини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан 
/p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Д 
S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, п 
стаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним ви 
ћа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на  
елика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојањ 
p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта ради 
на...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</ 
апке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као из 
 био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S}  
о Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку  
као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ак 
</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, не 
што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без 
шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица 
S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и  
н брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и водениц 
рима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала 
ма и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију 
 грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Ста 
ајпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати 
ође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уст 
ко била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пла 
тња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је ско 
право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </ 
у да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко 
Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Каче 
 хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о св 
p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа.. 
>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек  
/> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући,  
о.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p>  
9030_C24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је 
саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим р 
 жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, ве 
други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим  
ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— В 
пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом 
 се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у  
а ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до в 
> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша 
, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не мож 
и му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бог 
а: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи  
да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> 
 сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити —  
 добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом р 
то једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет од 
 заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се о 
ој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Вит 
ке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да н 
ешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људим 
гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и  
, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама 
 припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу,  
а, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насм 
 у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Ви 
<p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p>  
 и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на  
Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи 
 прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући,  
ца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговара 
елу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне беле 
 збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене друг 
сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> 
S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеле 
. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој и 
чану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли 
а пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп 
 <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали  
остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гос 
е сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу 
ду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја з 
уку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако 
оје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме  
сти које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се п 
Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шт 
е да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала  
е чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p 
 селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ни 
</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Не 
 Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац з 
амо нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је п 
 шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p> 
 ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нек 
и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он п 
</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу 
 Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да с 
 ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ћ 
 ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја 
не...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је 
крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озб 
} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био ста 
и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје деч 
се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чи 
знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} 
а.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S 
штени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травк 
реднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.< 
и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу  
пштини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се сме 
асположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} 
дравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> п 
аћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У К 
и гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се на 
, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове  
 Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </ 
 полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више 
овим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје с 
вори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико... 
А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајк 
 <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, н 
ро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се заг 
па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... род 
вог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сеј 
 педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на 
а вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и баб 
Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не траж 
Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него 
 и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако има 
ће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Зн 
хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се 
н се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се се 
 газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг з 
Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога т 
и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху је 
лачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.< 
знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p>  
ила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако,  
зило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је 
p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ра 
го велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" / 
путе, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера 
идана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресе 
 дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у свак 
улу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све н 
размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио  
олу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кућ 
.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна  
по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича из 
е колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кућ 
а Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије на 
пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Ч 
, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:< 
у послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све 
тоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога 
ци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно  
еш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија колома 
сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач 
се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово... 
 још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и и 
ше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и 
ли би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву с 
пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; а 
, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овл 
 не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и 
ач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају пос 
меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, то 
смо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћ 
дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се,  
 соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса  
екао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никака 
!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шт 
у се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрош 
> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годин 
/p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, во 
ему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево  
пет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти  
 час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпу 
озао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p 
тнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на слу 
да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турит 
, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је с 
, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, у 
се јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу ј 
г празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му 
о доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p>  
ати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" />  
head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухв 
пасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под  
{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај 
досије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и  
, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шт 
> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и но 
чинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S}  
, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да  
</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свану 
шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита  
повима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха сва 
на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помис 
ако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чуту 
<pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разгово 
 ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо 
 пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема ку 
оше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његов 
ван, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му прине 
е су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо  
 је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица 
ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или  
м:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад о 
 <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињ 
у што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме 
p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако вели 
 бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зу 
с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је св 
, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијо 
е боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног 
<p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми 
ј...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што т 
шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p 
му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Н 
— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије п 
о да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{ 
а по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича В 
а ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разб 
 Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p 
 си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесе 
има.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> < 
о добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није гото 
у травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> < 
ом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу  
 јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта 
лас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове ст 
онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегон 
ке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су 
а и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој к 
ето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по све 
смевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам  
е напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени! 
и ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.< 
ја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа ра 
и Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је доба 
 нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>О 
 човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, бра 
 ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједа 
„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким 
ли и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од ме 
тор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену В 
ш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје М 
а татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ пр 
о има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо 
ина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по леп 
>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> < 
 ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он 
има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује г 
раћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив  
ао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погл 
руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш 
 заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се н 
} То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се и 
љевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се  
њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и  
чи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, ал 
— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је 
упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних посло 
колу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p 
ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти  
 што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да  
оше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора 
на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу ш 
 <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну при 
 <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да 
сије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и  
осав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка.. 
 час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испрету 
 отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Ми 
</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па 
еће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још 
Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гос 
Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас дол 
ерите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашња 
уке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p>  
чно не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} О 
своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам о 
</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јес 
у задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу  
, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> < 
 викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посин 
етку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да п 
ему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним  
и, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим  
чали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други 
н се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милод 
два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да с 
.{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изуз 
 Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечан 
аза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтач 
 су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, ни 
у и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи ч 
о Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и 
е па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} 
ељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом  
ва и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта с 
ђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} 
 ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну 
 јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у м 
 поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у меха 
о бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђур 
андури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају  
рилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству,  
— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Ви 
> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју дец 
 напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{ 
.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде 
хане, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду,  
S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb 
 не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица 
 имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трг 
игурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се у 
њижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио  
тена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре во 
ad>XXI</head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић  
ели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да т 
ћо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи,  
ка била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S}  
 се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опрост 
 се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам  
, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџ 
слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш 
?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се  
еп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао  
 се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете. 
..{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбоље 
Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас 
е педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то дост 
биљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p 
ведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— 
ада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Б 
Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Ка 
таро и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже висо 
омажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о св 
 опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседст 
 ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић п 
свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Чо 
стима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочев 
ама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије 
и!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја  
А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо  
ађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема чов 
а траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад ж 
ажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам м 
урицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Со 
 пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ра 
ог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам 
ато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског 
 копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови  
ва: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га у 
/> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђу 
p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га 
а дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S 
.{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S 
лију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Р 
> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p 
рестигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један  
 о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са 
p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад 
шке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а к 
позна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде 
 пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века 
ј се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе 
 један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p 
 чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана,  
ста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> < 
једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p 
 се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у  
 куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се 
ци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав доч 
ађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник  
старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{ 
Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} П 
ко не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прику 
о од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то 
у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити п 
е куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} З 
међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га  
Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p> 
и то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="ch 
и сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!< 
 веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Вид 
Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколик 
ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.< 
— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то  
а му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да 
а девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те 
</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи 
није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у св 
/p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестрат 
а их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину  
учио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим:  
 види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би о 
јми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После о 
ло на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у  
 имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твој 
 за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева 
 пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му  
ији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} 
ла, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухва 
 Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам 
p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p 
досављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повука 
еле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи. 
идосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче 
к јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Све 
p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина ч 
о за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И 
жић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овд 
 да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да прен 
талите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone uni 
!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзи 
 се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до  
 посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p>  
<p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је срет 
ала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одг 
ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу св 
ве изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури: 
</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</ 
тисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и  
е.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тод 
 завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што 
Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се 
сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже т 
</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огра 
— Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у х 
</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они с 
воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица? 
роша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где  
 Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако 
 мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу,  
м, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца 
 Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговар 
 Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Из 
поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да се 
 Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} 
p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> 
.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже р 
 Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало 
> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако. 
ја није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће о 
<p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче пола 
а не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она ј 
„Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у ја 
 гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по 
p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше!  
себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто приша 
 сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметов 
 наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико ра 
видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Кр 
 у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује 
ица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Ви 
пољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе... 
лир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости 
аветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испос 
издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но  
.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује 
е он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам  
риступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где с 
увам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још? 
 нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку 
је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема 
Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у ку 
а? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може гово 
“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем  
 Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог у 
аће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао;  
па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми да 
е, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по ва 
S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако 
чао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S 
p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих 
ско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен ли 
леб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се к 
 Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом. 
аоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа  
и собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из  
ј је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде 
ерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо с 
но опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена 
у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад ј 
 кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У 
, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш,  
ке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предус 
кочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снеби 
 са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p> 
p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сирот 
у сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било  
 ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, нај 
у.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p> 
и сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног д 
из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост  
розори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патос 
добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што 
е улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета 
а:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати 
 стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учи 
 n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је  
 а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап,  
 дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и ин 
 те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријате 
је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из  
ј стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје д 
елим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог ј 
 тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти 
одосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш:  
 је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} З 
свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу 
вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“ 
 <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу... 
ц навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p> 
да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти  
зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село по 
да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви гов 
 и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор  
ек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове  
ажим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у 
ек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек. 
 паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у к 
е стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и 
— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p>  
 а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> < 
реба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, т 
говор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам 
оже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p 
не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете... 
једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри с 
ам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, ос 
 <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица 
цу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, 
и ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p 
епаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа 
иње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што  
 повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му 
овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити...  
 измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе 
 и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волов 
 и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем? 
p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>—  
?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— 
е!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо,  
— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је 
раво велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узвр 
е у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, 
лиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмем 
де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме,  
{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како тре 
њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да има 
 столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово 
а очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено  
S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Н 
ј та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{ 
p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав м 
> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, 
еданпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиг 
нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме в 
о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, 
 сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и с 
ину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгуб 
ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и 
 новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и с 
ног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим 
више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодос 
тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручи 
p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
амилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с 
е.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се 
име ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узм 
итор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} 
/p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, зв 
качића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш,  
, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body 
epage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p> 
обично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, а 
све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит  
абринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блен 
 Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је о 
а и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мен 
умио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дука 
о уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада и 
>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумар 
варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима н 
гује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче 
{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко ј 
та ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Е 
е у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти  
ан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и рад 
пати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборил 
се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ј 
и не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам ра 
слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Ч 
 Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Как 
} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док  
 га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од н 
најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије! 
 нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да 
естане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али. 
а посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја  
се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га пости 
а је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пу 
д јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско че 
шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави м 
еба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држ 
сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га 
 гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, о 
је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав 
е сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> < 
н, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био  
} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица по 
се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина  
о ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту поп 
атвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе по 
 овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже 
 до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и 
бољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута 
гледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, пон 
а Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав 
ао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, 
То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је нау 
 И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако богов 
горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и  
љимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и  
 види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављал 
аовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да 
војој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</ 
им толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, 
о буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се 
ње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља 
мак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и  
чили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и 
ре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и савет 
итав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко гра 
то је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, п 
ре под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном сп 
ом бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла 
њег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу ј 
 гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан с 
није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи  
ма и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} 
а судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у с 
, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и ба 
, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, 
>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукур 
ри.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где план 
.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта б 
е видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до с 
име и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему 
ланове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, п 
} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је 
очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помил 
итомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Зн 
е усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> < 
 Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година жив 
</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича д 
абаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, —  
ти!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваз 
кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у ча 
ан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} 
Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шт 
 трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше,  
т и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме 
ку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам 
ује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек  
муше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу н 
 вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ  
посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p 
довицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је иза 
е: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За та 
упштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капе 
о мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не 
пи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори он 
ш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> 
емојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се  
>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на суши 
: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели,  
о, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у в 
да Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се к 
и идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодос 
цу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га ви 
е виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S 
ну, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, как 
оседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и  
ни имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њи 
га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек,  
ву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засеј 
ака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.< 
акво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе 
 се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и д 
неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни о 
торова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и 
е паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у  
 Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... 
 тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум 
Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни друг 
лед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — р 
 велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зид 
 рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења д 
иповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу 
путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Вид 
о у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очи 
ио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава дете 
кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинил 
шен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи ш 
лио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад  
од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда г 
е може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и позд 
ео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> < 
— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p 
на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начи 
 има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред 
та ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је с 
е не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, 
 море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори  
 видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у де 
е знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— 
, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, м 
и па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегони 
е, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али,  
обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату 
...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време да 
г пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог 
те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се ма 
ти, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је  
бак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Бо 
 одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и 
ај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чу 
о му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!< 
е од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не 
Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И и 
старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак 
е рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његов 
а од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их 
вао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, п 
брдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} 
 чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па 
 ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нем 
га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од т 
ек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па 
 аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто 
ако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа  
="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да прија 
о је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од  
авца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S 
и те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што д 
рчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непр 
 погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, ка 
е добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још  
 А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухват 
и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паме 
Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили бу 
 може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размиш 
изивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> 
, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што с 
што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако н 
p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p>  
p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу 
 Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?< 
досијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</ 
<p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Пр 
им без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђуриц 
еску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они заг 
 они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме  
х и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано 
 заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да 
у и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што с 
...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право вели 
.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.< 
, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он 
аповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</ 
оји дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од свој 
зва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште. 
нтије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор п 
вимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути: 
> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека  
 и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодос 
</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у ва 
очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се  
ем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И ч 
ама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! 
змет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће 
ће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек про 
ало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за  
ину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови 
а, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте 
хову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из  
 све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавк 
ивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принес 
сипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па 
празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице  
 се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана  
, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули 
ко не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће 
ладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува 
промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да 
оци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро до 
идосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбо 
 вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих уд 
а један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и мла 
ане младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су с 
 Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p 
има Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а 
њу „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} 
сред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по 
/p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{ 
а Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе  
њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак  
очило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176"  
књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање. 
 се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем 
одосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по ње 
и, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад  
 погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију 
сити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из кућ 
м Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну 
покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он  
.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосиј 
> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> 
учио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког род 
н ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S}  
 узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Ова 
у и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео 
их је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св.  
ту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећер 
 unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно 
 доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Н 
брину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му н 
е Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа 
... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла 
ли не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњ 
 жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави,  
обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафор 
и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово  
стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци 
То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече,  
оба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме  
да се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек.. 
/head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити 
</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило 
 ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им одн 
биљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њи 
ади... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p> 
ри моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас 
8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{ 
 да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p 
 дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S 
оред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, м 
полаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с т 
 да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али н 
људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за жи 
шу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би 
ава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми уд 
p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p 
Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту  
<p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и т 
.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло  
!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> 
се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јун 
вљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочека 
Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су 
 мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви 
 Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип,  
ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и 
ем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрч 
 место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{ 
о се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да 
и се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се кр 
еба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone  
лазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>—  
 који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и ста 
азговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говор 
оворе и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек,  
е по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју  
у.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише 
 поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не п 
> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије 
м друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она т 
е трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неоче 
ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, 
p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p 
И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.< 
 унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз њег 
 напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div typ 
/> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од на 
едузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код водениц 
ли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на  
ико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам  
као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге  
</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш ка 
, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p> 
досава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p> 
узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се за 
од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодоси 
ивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он м 
 га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Ла 
ли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не 
ољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарк 
датле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчава 
на тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n 
 пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана в 
ва их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.< 
а три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од ку 
d="SRP19030_C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе н 
/p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Мол 
м хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколи 
а се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово 
евају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обр 
 те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p>  
{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо,  
ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те 
ге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кр 
прдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>—  
.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на 
узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си  
 да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа кола 
 оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка,  
признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења но 
рсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p 
 што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на  
е одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p>  
ш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће п 
 па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта прав 
и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуш 
— вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забав 
еш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S}  
 у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин ко 
ору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додад 
а ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рука 
ваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи  
на, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погл 
чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово м 
е куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на  
! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па д 
унђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући 
ађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и 
 коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у п 
прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али ко 
а.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи св 
/p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и  
бару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p> 
у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује 
Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p 
 с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и об 
у, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задр 
гранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>—  
 се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим г 
 право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосиј 
ш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо.. 
дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо 
зговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрад 
 би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и В 
<p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси  
Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p>  
 седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће 
вару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао пој 
што сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене 
ије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор с 
d>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, пр 
пази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type="chapter" xml 
вром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе г 
осије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али  
почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићенти 
 јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p 
ин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав 
ике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детели 
ди.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— 
ну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p>  
о.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за мн 
а сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и 
разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не м 
и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га 
е.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је з 
е у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек р 
 јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа. 
ани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и ра 
<p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— 
 се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова 
хани погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто 
ек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нем 
сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... 
 „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А о 
рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде 
доше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} 
олако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо ко 
одитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча  
 стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже 
н ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здра 
а кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="15 
ри од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да 
 детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p 
дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да 
рићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што го 
је од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно 
и потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старије 
услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то рад 
руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p 
аме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од 
 како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду 
ао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје де 
... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш? 
туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко  
— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина о 
емири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</ 
е, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде пола 
љен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</ 
..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти  
 се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S 
 другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p> 
оодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа з 
 све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: 
на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Ви 
арцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њ 
дан другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су  
 увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се  
овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се 
да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p>  
иште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику про 
е глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стран 
али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бел 
або како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали  
његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне!  
ме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле вољ 
ореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене. 
учак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њи 
030_C13"> <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се не 
а будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настани 
пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку о 
и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба. 
нило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да 
</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш п 
ми прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја ве 
ерзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n= 
ивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теб 
t="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању 
раздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати 
те...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n 
здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у не 
во велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако 
p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не зна 
очеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђу 
 нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S}  
бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насре 
ло: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... как 
идосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} 
е вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си н 
ећином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забав 
ек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по  
ива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо. 
а: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p 
 одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>В 
е, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва 
 Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p>  
мамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> 
е ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крма 
замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с  
па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете 
ба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“  
 се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још  
жић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли посп 
тан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици 
аца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињ 
три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише  
по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако  
{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво 
наш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „ 
 мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује 
— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опе 
ава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање... 
икакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има 
 бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пун 
лији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с 
ну те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после при 
узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у ст 
 који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију,  
риставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не 
ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у го 
от...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и  
асадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати ж 
гли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>А 
 имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем руку 
етелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p>  
додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p> 
а, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на пр 
и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави и 
 Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакш 
ромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакшира 
 и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима. 
S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике го 
в би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи све 
Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек пред 
ла би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како з 
е главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а др 
 ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још  
ци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те 
 је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим бркови 
а свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у 
се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; зат 
 и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако  
војих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, љ 
 млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он 
о, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} 
 и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим  
и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А т 
> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарам 
..</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те ис 
ћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије и 
 деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије по 
али...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S 
И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку 
, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под ја 
ло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p> 
 а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или с 
, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S 
зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на сто 
ровом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са 
ани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, 
може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне По 
с’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— П 
нда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио 
 <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да с 
ог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онд 
њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом,  
На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг и 
одавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не  
 се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Де 
 прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и за 
ао ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p 
Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, 
.{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угл 
>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p>  
а прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи  
 и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за 
о...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није каза 
:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Зн 
 знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{ 
ко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по 
авао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на ја 
а му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се  
 Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа 
во, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, п 
те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио 
радан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се 
пратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу  
...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, 
 Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају 
, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости  
осао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пун 
 за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одг 
хватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе з 
</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p 
ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је  
аправио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузб 
 тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође  
урне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговор 
"> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој 
е тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући 
 она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што  
 на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по раме 
ог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе он 
и, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </ 
о јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његов 
тара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било 
 ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</ 
 и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на  
P19030_C27"> <head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје  
љно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Ус 
врнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много уте 
 Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта  
омуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} 
 девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Ка 
 кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} 
ар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није т 
каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у зас 
е прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се в 
убун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, см 
ње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S 
вога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурени 
а беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вот 
ири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш  
е измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд  
уо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треб 
дује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој  
 и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није м 
ли им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио 
слове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинс 
ену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти 
на и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му  
аки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па м 
тво?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознај 
сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим  
} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало с 
 боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне 
шли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи  
ур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја 
о и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво сл 
овори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, 
селио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме ј 
 виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— С 
са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника 
 ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само 
арошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S 
олага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како 
>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима 
..</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој 
е... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали св 
ујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="sub 
оља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина 
 обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико кол 
/p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p 
н на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S}  
</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је би 
аљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се...  
е и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом ма 
шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог  
да тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет год 
неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>На 
ћеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трам 
ваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наум 
:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће 
{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ра 
..</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ни 
ако!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек т 
..{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, глас 
иш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је  
те.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће 
— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђу 
 загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</ 
ом...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој ку 
ml:id="SRP19030_C2"> <head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгл 
ml:id="SRP19030_C4"> <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га 
а за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душма 
.{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојиц 
— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p 
рча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Ни 
— вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само к 
олим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убе 
шка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{ 
у:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Анто 
?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ва 
и с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и н 
ко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из б 
ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се То 
платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи 
ину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па не 
ара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: ниј 
ш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник 
 оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" / 
осије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, кл 
 суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако 
ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управ 
/p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам по 
нолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуш 
 служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса з 
 кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="cha 
ина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Са 
ло у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, 
 тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p 
ао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Нис 
на међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружи 
> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по 
ате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:< 
о да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" 
p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до друго 
5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну ле 
.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>З 
чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није ник 
ају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговор 
ану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, д 
 оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми 
двикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао  
{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и с 
d>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и дв 
Section" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи  
p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном 
стао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је чо 
досав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, 
— смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p 
кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их 
не, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" />  
ри се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: 
 него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упрти 
старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати 
егове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало б 
 се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле 
 једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, в 
ти да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, 
иче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље 
 па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Виће 
д га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је и 
 то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих п 
 ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи боље 
умара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — ве 
тор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не м 
</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш 
ватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чу 
/p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, 
одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао но 
 чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S}  
зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управ 
љу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да 
p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је о 
друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И п 
ице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба з 
ра:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?< 
јој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не о 
ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже гл 
а сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим млад 
га Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше ш 
оче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у В 
у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио  
p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па н 
, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Как 
о је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова,  
шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit="subSection" /> 
p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зл 
раном дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од по 
е зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А шт 
вари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран 
ао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружно 
и чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Ви 
— додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И с 
што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Мика 
 припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се за 
дно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта  
сати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit 
атна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао креве 
 да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Н 
</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вај 
Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и 
не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је п 
 да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчар 
ше сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију,  
p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они ра 
{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се п 
 и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село са 
 као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и те 
ди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабра 
>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што 
ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било  
> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговар 
разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! —  
 од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Од 
д оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у  
чића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дира 
 unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} 
ве им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрз 
 очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се св 
ош педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — 
кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S 
а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више распр 
ела...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој 
 зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри п 
не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава? 
} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто. 
 најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ов 
ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам 
/p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, 
ракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмоли 
онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p>  
 пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухва 
 и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријате 
еле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако 
ло за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисл 
?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ћ 
 чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинта 
овче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку.. 
тогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</ 
 и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одр 
се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио 
д човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће 
 њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помога 
а краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Мо 
..{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Фи 
м послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају друг 
сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се. 
вите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћу 
и кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав п 
а уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту. 
} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час 
дужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти од 
 наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, нег 
оља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Неб 
чио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да 
е размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— 
си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па а 
ћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не  
Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И 
/p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>—  
 изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам 
нат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше об 
и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</ 
казују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачић 
Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозби 
ио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите  
ан старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да ва 
у да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицо 
, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Сто 
е и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: р 
 Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смеј 
бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p 
и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба  
пи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи 
е неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чи 
ла!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик з 
 трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад  
ет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о  
</p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка  
ва као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је ова 
та, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>С 
а Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Ви 
е ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p 
госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гост 
ад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} К 
.“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type= 
сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, 
 И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна,  
говори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу? 
а је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што 
сав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи погле 
 Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столич 
од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар т 
 <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивањ 
м шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за - 
арао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф 
Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије з 
ави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек мар 
а само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које  
о дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак шт 
ли сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Витор 
 времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти 
48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
амо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад! 
није заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од 
о, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог це 
о на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p> 
у него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, д 
чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>—  
о и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То с 
кан“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} О 
 на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрн 
сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у 
ам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морај 
е више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе 
ек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако стр 
ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>—  
тија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича  
се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу 
олели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете ч 
 Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подвед 
рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што  
о бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу,  
а штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, пр 
чи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, д 
што би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека 
Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е,  
..</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколи 
да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девој 
 и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени 
е које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Вит 
 и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу  
домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p 
ки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапиј 
идосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наш 
p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш 
ужа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на В 
е имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја 
 с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из 
, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би 
</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђур 
 Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по оста 
 су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине 
к и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} 
одина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке 
 <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лет 
..{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме 
о рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по чети 
 Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ ка 
а ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича  
да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми  
 ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: 
ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да приб 
 „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем к 
ја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве,  
сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући т 
р Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и п 
гледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било н 
p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увесели 
 и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти т 
раде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађ 
ње.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} В 
стиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у со 
ла је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Ч 
певају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака 
ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... те 
ладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у 
нама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разг 
 Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га  
е сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вен 
ом донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на с 
ава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S 
т.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако 
оред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драг 
Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>М 
е је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брван 
Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевин 
адничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не 
 се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрад 
он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање 
и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити с 
се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздале 
рнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих и 
 обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешт 
та, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сас 
де право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> 
чицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: ве 
>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га пи 
зорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио вре 
Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она 
о жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувај 
 и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо запо 
је — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктањ 
шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта т 
еници.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, по 
> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, —  
 радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси ко 
 дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа о 
е њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој годи 
а другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p>  
у, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ли 
> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S}  
а као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} 
е да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито  
рила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па  
то ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Те 
p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе 
итор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу тр 
ли дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали 
да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p>  
ијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени 
денице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли  
</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чу 
че његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред  
 сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда 
 све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражи 
> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, сра 
 бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p> 
левом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како 
брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесе 
 рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако 
е служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и г 
они Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l>  
што сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовиц 
ни још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>—  
ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку  
А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ  
Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покис 
S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа,  
{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет  
 чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће. 
 не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.< 
штени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и по 
искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу кос 
На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавим 
е ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња 
Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су испи 
 човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја  
тор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Вито 
 га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест воло 
 и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у 
е и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да  
усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи 
м.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракиј 
авикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но 
на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, 
њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мић 
 је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> 
ара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару 
е принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, 
ли су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте ус 
за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у гов 
ли су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грб 
затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он б 
ма између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори о 
Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло  
ч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72 
же к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и р 
} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p> 
</p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у  
 ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати ка 
бру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако 
 правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> 
заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву,  
 још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и пок 
 дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта ве 
 <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p 
дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Дворишт 
и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и ст 
ољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је краса 
 смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изг 
ини, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из 
8" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видоса 
ако си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су 
} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија,  
а изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче об 
 и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="s 
љно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за к 
поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт св 
нка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило 
рана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све. 
тање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав огр 
 хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И 
требио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало  
онио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви о 
S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио  
ђеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у 
аџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесе 
"107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блат 
сијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама 
т, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!< 
е, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n=" 
мање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!.. 
лате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: с 
урлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, п 
еви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бит 
ти и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке 
е жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом р 
 и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и р 
ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да зап 
с мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џан 
 и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло  
>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука 
ду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — 
 свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — ре 
лгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> 
ори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са  
ларетама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По двориш 
> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне оч 
р.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из сл 
ице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је о 
узе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и о 
бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да 
ог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисл 
{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> 
>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>—  
ио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здр 
кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутији 
<p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Та 
ав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у  
итор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? —  
вукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S 
но звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо 
</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, 
јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, 
кла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве ви 
 ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију п 
/p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Ш 
</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тре 
Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... м 
ве, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољ 
е може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу  
 псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Вид 
 неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместиш 
_C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој крев 
прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, би 
ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и теш 
 приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
а, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да  
 да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој 
со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њив 
и:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде  
 дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{ 
њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталон 
никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ј 
ој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројат 
с-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Прод 
аби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи с 
Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног пр 
 ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко 
Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S}  
е и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погур 
Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви  
пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се 
м да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им 
ати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детели 
с тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим 
у је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, 
м, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са 
Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, и 
сије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред по 
 ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти 
нам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не с 
ри у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, госп 
уба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче ону 
преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Мо 
развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и ос 
} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње 
p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се.. 
 радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.< 
 и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљу 
— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени 
и на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем,  
ркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио  
а и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постав 
егов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ - 
а.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто  
ђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и ст 
а овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} 
 је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп гл 
била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко 
ћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислил 
ућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосав 
га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази 
е о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пр 
 и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи у 
сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</ 
овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за  
окошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено 
а користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су  
ио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји св 
у, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници с 
 се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да с 
е овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном р 
угога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну,  
дела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље. 
дела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике веша 
м.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукам 
х њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна... 
<p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где 
жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!< 
о да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а о 
а принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се  
ро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.< 
<pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— 
че Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном 
 чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча шт 
 му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растр 
а стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</ 
дити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже вре 
Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу 
коле.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврш 
м се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је т 
 пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уг 
паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њив 
к Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да ва 
 влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим  
И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право 
дан усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и би 
 порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се н 
и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то прича 
од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја д 
с’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозбо 
а сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изу 
ен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред  
бави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплод 
 му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, 
 имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>—  
е његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен  
сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он  
 Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није 
з среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не уме 
 други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне  
и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и пос 
тичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око к 
е буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читав 
 и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном 
у руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би 
не се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад  
и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеш 
 уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S}  
к једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p>  
гавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога,  
 и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кути 
— виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим М 
шање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скуп 
еше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкар 
Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже  
м, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав 
о, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руц 
адић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у врша 
им лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он,  
иђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на 
 па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље  
р мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p 
ај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, 
ма је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без 
 дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да усп 
ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и  
ду и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из  
и вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узм 
 по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некака 
руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако деришт 
 лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p 
једно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, 
 и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва 
послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица 
љиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи р 
есе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх сов 
си ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије 
, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ће 
који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десетор 
ше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем 
акастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне пр 
tion" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То бе 
жица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па 
а је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види 
, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“< 
ко тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, по 
ог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико  
што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда 
прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније иза 
рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави 
њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени 
ју Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну  
 кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао  
 би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не пр 
с молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну св 
м имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате прек 
газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте с 
елим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда 
знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у св 
па јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том  
у, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> < 
 реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, 
в је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и 
ровео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би р 
 изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубим 
штар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му  
...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— 
идосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше 
 не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} И 
теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отв 
па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну  
у да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао 
.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те 
жио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе г 
 опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, пр 
о.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Ви 
омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео  
 хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> 
.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" />  
а не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор 
дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост н 
стављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{ 
ило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата рас 
да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S}  
е.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га п 
 Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш 
 с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива 
Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешљ 
p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, ни 
та, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи  
 мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње на 
само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара 
>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани 
 Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.< 
стави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај с 
> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор ус 
 развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци по 
и смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти прови 
горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе об 
рковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш м 
ему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он 
а их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремен 
?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да 
ливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ли 
 воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S}  
тво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодо 
сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица 
<p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори  
</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зн 
једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом при 
мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта  
 час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се он 
</p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прил 
к.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио п 
ђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} 
ачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше с 
 /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата п 
 нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје 
уче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не и 
се прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико има 
ан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима 
, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као 
га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и 
а далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљк 
 маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те г 
разили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да за 
рпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се н 
на.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се ра 
уће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату,  
ре...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и по 
</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим 
убима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грозни 
њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шт 
груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Вид 
о ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S}  
обом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p>  
 руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попиј 
 га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је б 
чека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступа 
се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p>  
је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав 
„Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш....  
{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити д 
корну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није  
 шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му  
е с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: 
 би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини м 
, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, остави 
ди где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући са 
{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n 
<pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кр 
изнаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она п 
 на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Ова 
в: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа нео 
плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се д 
, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово дру 
н је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{ 
ећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Не 
 о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p> 
 призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.< 
ости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча ка 
ице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:< 
 се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="1 
ди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта би 
— мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмур 
ајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи ут 
Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Сед 
епочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати  
ва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немо 
а не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — 
е иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Т 
срећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону 
 Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за о 
S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину,  
>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у з 
ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ј 
им га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухв 
 совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш ка 
, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу, 
 /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос др 
} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је 
да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које  
рупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семен 
и, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и о 
апред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душман 
p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њи 
е савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради 
оденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дођ 
хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај ве 
 себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код 
} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није  
ије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p 
 кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гле 
емају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово  
е.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</ 
ди га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> 
ного више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађ 
 стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође п 
аћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште к 
ћ моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим 
ни уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику. 
требише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже кућ 
сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p> 
во!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе 
ат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, 
ш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p> 
пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и о 
а, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али 
камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о с 
 му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио 
 кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и уз 
 ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, баб 
 <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</ 
е рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се 
 га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи 
ко налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да 
ћо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите 
дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустав 
>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једн 
</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Д 
о, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он реч 
 се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p> 
поверењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и 
ас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане п 
а Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Мо 
 без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и м 
удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим 
су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који  
идиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун,  
</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.< 
море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тр 
 по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се 
свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И сед 
 им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Сто 
а се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћу 
рче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div 
ути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: 
анио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и  
p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p>  
p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе 
је њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њиво 
а ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У 
 како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати не 
о госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И п 
p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</ 
, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се о 
— дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> < 
га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— 
ити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их н 
 га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати 
о је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међ 
 се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је 
седима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и  
ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, н 
о дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишт 
има седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, ил 
ш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти с 
чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребе 
: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>—  
о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</ 
се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га 
 извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> 
Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: к 
 шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</ 
ти да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му  
 одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и 
о глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S 
ит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а 
ој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У 
д ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намест 
ише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што к 
и су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на 
на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <di 
'</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разум 
лу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p>  
огуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе  
овара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и ник 
 сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они у 
а ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита. 
 с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види 
 Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{ 
S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљ 
м, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присв 
 да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађ 
, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Свет 
 нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољн 
и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S 
бо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их исте 
 је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали 
ве хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи 
 на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну д 
.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали  
, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} 
инство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код в 
Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, 
укао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га з 
 увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сеља 
— Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Руж 
њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, с 
? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измес 
— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p 
усретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велик 
дине ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста г 
 исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уве 
еђу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да про 
м пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај 
ивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде ш 
 врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је 
 овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци 
 и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, кола 
а свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у 
а седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, п 
е у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зн 
никовићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом... 
анату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељац 
>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као  
ећ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају 
послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали д 
е велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То  
им ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити  
 у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> 
„Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је 
не механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и бр 
и јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега 
а се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изаз 
аконе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме н 
арања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће 
 и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, сп 
путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово ка 
" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здрав 
:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <p 
тор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна 
и, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси 
 Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведриј 
 да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га уп 
осав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини 
..{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица м 
д су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује  
усак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је  
p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок 
т.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нит 
 Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и под 
ја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> 
 ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо  
а ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мал 
е био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимск 
вки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у  
гово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу. 
невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спава 
ет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума 
нко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по 
у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, сло 
а имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати 
а у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</ 
ош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не д 
 — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти ке 
али са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипари 
} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже,  
рже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — 
аста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> < 
 кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђу 
ћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели 
на соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столица 
 набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени 
е: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мо 
ерајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S}  
 да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећа 
на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они 
 понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема 
 се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе 
шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима 
сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окрен 
му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} 
, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама  
>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче В 
Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја п 
{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и п 
ставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек мо 
у се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома 
торе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено харти 
е по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{ 
 зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> 
ао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поје 
</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу д 
ече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у ме 
!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене са 
аспикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p 
стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, 
у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То је 
 у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па пол 
меши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека 
ну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>—  
асом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она го 
љу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?. 
 деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на п 
помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу 
ти ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она 
 се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено г 
p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратара 
 <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас 
 да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и  
мо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи. 
га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p 
 <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <p 
по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завид 
Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И по 
акви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је  
радили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она 
узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на 
агледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и от 
> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећ 
 домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} 
о знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад 
} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.< 
а га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку ув 
на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се д 
ише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене 
х људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле 
пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и напле 
разника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновље 
изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли на 
ог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Гд 
у, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу ње 
оли да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се ск 
уба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду огра 
— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више: 
о, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> < 
м причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трл 
збираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок,  
чи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> < 
с?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притвр 
е душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он  
.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најм 
цом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Ко 
едан од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви ш 
разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш 
Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} З 
и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у п 
лим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико  
бо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он м 
— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из ч 
 да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јоше 
<p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{ 
 се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да 
по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива би 
ка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји пода 
шта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде  
и младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — в 
ао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца кој 
 браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као м 
..</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не 
одиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S 
 се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем  
проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде  
пустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним о 
успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи  
 до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку 
леда, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, 
.{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет 
 велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам пам 
аслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је њего 
 а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава 
ује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па тр 
о му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и не 
ви сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и пошто 
радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: г 
гледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p 
оћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти 
би се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и  
ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет 
рат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко и 
ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад  
зумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p 
осија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> 
иси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таки 
 нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добр 
за.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти  
оми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет  
клони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да с 
и у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави 
едом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да с 
е за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и  
> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p 
би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти р 
де на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових ус 
 опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да 
ету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јес 
p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћу 
 Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па 
икну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Прича 
жи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— 
цну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што по 
иш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто шт 
сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се зас 
а.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пр 
p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви... 
 још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађени 
а мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда  
слушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је  
где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту огр 
Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија. 
ти.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако. 
 <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти 
 дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво  
урица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао п 
сто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, прав 
} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довику 
моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нам 
 па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајк 
лука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, ост 
мах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, 
а ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се  
 разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра т 
ном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро д 
ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с  
Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! ..  
 на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе 
{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на в 
ке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај 
 власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благо 
/p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дува 
ева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај 
 како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати  
и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну тра 
а пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господи 
 шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шт 
 овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, греша 
јатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће 
..</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву н 
нда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити! 
е жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу пог 
кла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и вик 
, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Румениј 
е...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из п 
вуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l>  
> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те  
ене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису зн 
је.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод на 
о није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једн 
то је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, 
како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тат 
на и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части! 
и ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је гол 
и остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се за 
 главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти 
вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да т 
и из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не мо 
гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен 
оке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни 
еда децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S 
рећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му  
</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме 
ад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета н 
заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и 
ве село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> < 
у школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже,  
л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћути 
 овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога им 
ата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — 
, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му 
ћан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш 
мају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат н 
 може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку п 
ања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд 
о врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти ке 
а шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у посл 
/p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Пош 
/p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шам 
 спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не  
 он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p 
ијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спрем 
о, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких  
 под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се по 
p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’ 
ек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова кра 
кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуд 
аучио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видоса 
> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ев 
{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p>  
pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах  
ао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по ру 
та помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му поглед 
n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, 
вром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији,  
ам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео,  
устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја 
рампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, 
е шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</ 
, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидр 
ан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине  
што је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша св 
 што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој д 
Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакн 
н вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, 
То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грун 
 <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш  
 јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дла 
S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p> 
олим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио то 
г засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си 
осав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте пр 
 <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад с 
 ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ  
пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> < 
сла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја запо 
 <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите в 
каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију та 
и?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
о.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени 
 се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то 
у те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они н 
за њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом 
трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су 
ад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, 
жицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу љ 
а милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је  
адиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливад 
ај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да 
 људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је 
мео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забеч 
ш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у  
ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ни 
 као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову сто 
 ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си о 
 њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: ча 
говара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају  
зрасла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и  
ипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола 
— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво б 
ољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу 
стио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таб 
мље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, вет 
озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази с 
 се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода 
<p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој раз 
о триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То ј 
 ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде  
 селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тод 
 сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме 
и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога с 
</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — 
, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Виће 
и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S 
оста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодо 
рај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије 
о њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Вито 
 нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом 
</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... д 
ко покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће 
чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“ 
оговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Мор 
је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим п 
не уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срц 
мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p 
е значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодоси 
, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он с 
оли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно  
/p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p>  
/p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p 
.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене г 
— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до т 
 видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један 
 <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може. 
и ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу 
S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати. 
S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исм 
а ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, д 
емо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала. 
ићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико обл 
.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо  
јте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се ник 
Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним оч 
да моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p>  
у одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Ова 
ој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што  
 зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S}  
 време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И к 
 Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти  
те... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари прија 
 Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га по 
, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га мо 
"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div 
ма и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; 
а зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика де 
з слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код 
, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби 
ли...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} И 
д што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује 
, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се вра 
 затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је воле 
книма, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази 
 напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изра 
 растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били мла 
кога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Р 
не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу  
ор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову 
е дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „ 
} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а н 
 ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због б 
 још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав с 
но звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема  
здра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> 
трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима  
ћ, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— 
арије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчи 
 у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причува 
о!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поноси 
вану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, 
ица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовеча 
, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се нав 
 носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе кака 
би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побра 
газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и прист 
о основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости  
S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве. 
анимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакој 
лишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега 
рчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко л 
егрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и 
 узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукур 
 и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, 
у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу  
ного би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, нег 
брадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, 
му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које 
мања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио. 
а и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од п 
аке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз сл 
штиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на и 
RP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, мн 
P19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући  
о бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да 
 ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p>  
аци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заорава 
д таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао бог 
па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и посл 
 за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{ 
S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и сел 
веселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђош 
="SRP19030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића 
живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду бе 
ика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове 
 иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године 
id="SRP19030_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Мика 
l:id="SRP19030_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца н 
и Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћа 
току која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не призна 
преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ј 
у где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне г 
 смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућур 
је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија син 
Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} О 
 мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за т 
ело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, м 
-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час  
ду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здр 
е их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у  
око и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у т 
ци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско 
смеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опр 
пред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тод 
оји имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица 
овор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} 
азбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише ка 
<p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису  
 смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, б 
градиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мр 
 како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Н 
р, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича та 
па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у посл 
 Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родн 
носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и  
естили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жен 
зврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје 
већа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема  
и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{ 
е ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p 
им безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам и 
а трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави  
у са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где  
еше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — пов 
мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и т 
} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па  
ује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и о 
ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попал 
овешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где  
та се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вел 
 уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у 
гледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане 
<p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капета 
де неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у с 
ст, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, 
> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у медениц 
</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да  
<p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповед 
на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?< 
 у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полекс 
? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако  
 стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да 
>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор 
и ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке с 
ломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде  
, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим  
расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудн 
сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Пре 
питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо би 
а и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба б 
да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p 
 он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање. 
ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да оп 
.</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покој 
акође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</ 
ше господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, 
? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p 
>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама 
ме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи  
зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво с 
а господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке 
е знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу р 
оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза 
осављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осе 
осав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситни 
осане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом 
дрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примет 
џаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта ј 
оше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде  
и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимо 
</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, с 
ле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, п 
>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А о 
е је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти 
јаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео,  
 дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом мест 
 има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да 
и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на  
а, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и  
ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је намести 
ри дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било сам 
вде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора 
на кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник дана 
 — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором 
 својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и 
</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости  
да се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро 
бележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца зами 
/p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} 
одосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу  
</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Р 
гој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S}  
у.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, не 
тељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он с 
а нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор до 
о, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој ле 
за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко кућ 
асла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — 
није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у ком 
 шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са 
пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле 
 је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њ 
 што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојак 
и руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан  
дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изло 
ј трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио  
</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Сино 
Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица 
 није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који 
не по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обри 
 — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио н 
човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламе 
о.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпе 
жена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с је 
и своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касаци 
— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?< 
</p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где ста 
!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те ис 
а да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна д 
ј мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра 
оје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} 
аго бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник. 
ади, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји 
ље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и 
а шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зел 
то чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе 
 <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div t 
p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!< 
јем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи: 
ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, нег 
ани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она с 
ље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном  
„комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</ 
а, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега не 
/p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасн 
ларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? 
м пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грм 
ужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, ба 
осим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p> 
а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} 
ринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</ 
даше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> < 
вај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, а 
 тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико 
ме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде дал 
чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним 
то их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачи 
школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту 
чима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши,  
чинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="18 
ку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равн 
а, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </ 
му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио 
леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за свак 
} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране  
 више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда ко 
као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S 
а сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари 
во јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је ч 
 о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} К 
 Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p 
прти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста 
арке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се реш 
 казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право! 
! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врат 
</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га постр 
ешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштова 
ије мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче  
утиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не 
ш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду!  
огледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из санду 
чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицам 
.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет 
росед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав  
 опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и к 
а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећер 
гов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује  
} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд и 
ници, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— 
ић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича  
ци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даљ 
а, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се о 
се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрањ 
о рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p 
ије могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес 
оније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочи 
обру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо. 
узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p>  
/p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оск 
вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је 
Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да 
>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, 
жност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски 
шевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да  
н нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мер 
одрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква  
е за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше г 
, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да в 
а ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На  
д:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Н 
оме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чи 
ђа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, 
 дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за к 
ао што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, 
оће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути.. 
} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га То 
ати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате з 
 својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није мога 
слене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњ 
жује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да 
ека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по дес 
ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ов 
о семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> < 
 како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, 
— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:< 
ивуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов?  
и он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и 
 ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, 
то радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке 
 вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измач 
или и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав 
рада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад.. 
мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодос 
ујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети 
и, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да при 
або!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи ш 
ушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с в 
 а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава  
није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да и 
, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она б 
чију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика 
и веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог  
 заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, реш 
ска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз по 
су миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па 
ежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обича 
како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подиз 
ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко  
Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи  
части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова заб 
итора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неуг 
чар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон  
о се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „ 
— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} 
младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на  
суљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као  
Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо  
, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остав 
а за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него 
} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, 
 по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> 
кисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко ш 
ставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни помену 
музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она сал 
е Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: коли 
у и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, н 
се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као 
че, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша 
окрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и  
 оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало  
сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом  
Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у о 
окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не пл 
м њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав ни 
p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара с 
о испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S 
 ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> 
е!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и ок 
, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај  
 А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’ 
да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре стр 
еш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се осв 
о му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S 
Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику... 
оше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде 
новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава  
да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да рад 
е носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати. 
ао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до 
сао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у кар 
суте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у п 
 хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви д 
</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се ок 
>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невеш 
ије тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека ми 
p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују ш 
ича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умир 
ецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслу 
у, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је 
а да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још што 
голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без с 
ању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав  
ну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. ' 
} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати њего 
ас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се  
 и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека 
мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руко 
 једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није н 
ву прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније  
иморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не зна 
није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима в 
p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти уч 
 нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште,  
ти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p>  
>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују нико 
а нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, исп 
</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — доче 
ко суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо н 
 то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе 
 откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много прев 
 — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља о 
 има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у  
тупам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као стари 
— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро с 
те.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио осн 
току да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње 
ико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор ј 
као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час 
 кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>К 
за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а 
арао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинут 
гне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску 
оне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— 
 као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је  
а је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може  
Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије по 
ткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџакли 
ника, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он  
вљу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он  
е овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро,  
ам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де  
и и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и ра 
S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже жив 
постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то  
 младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Зна 
ато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо  
е обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређа 
нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од нај 
у кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књ 
52" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p>  
} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар он 
 није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га ис 
ади тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привр 
олан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта 
итеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> 
то, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Ни 
етка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, к 
есам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p 
ковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у уш 
ан рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Ост 
о му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не мо 
е му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p> 
нак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</ 
ну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач. 
ца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Со 
ажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на 
 карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и  
 он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, с 
оји њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што ра 
а до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S 
није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија з 
шта.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор  
попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори 
гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на пу 
сподине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p 
 пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> 
знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће 
 чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посин 
.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Ант 
а су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне д 
 би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толик 
ије.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да  
 кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара о 
ала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа го 
у!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим 
, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није ов 
окопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, 
 вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— 
ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам 
е.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, п 
и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остад 
а и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да 
Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: пор 
евет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А  
Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p>  
 како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако т 
 кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо под 
е не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p>  
а је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, ка 
као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче  
 по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песм 
угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p>  
м те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.< 
код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако ј 
 вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор н 
исам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не б 
еста у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да 
е његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, д 
есто на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурда 
је њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене м 
је боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је по 
и, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не д 
љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?< 
<p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни п 
присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Са 
 То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> 
— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанст 
а заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> < 
шапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо? 
забрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точк 
> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај 
 ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају 
тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри прија 
p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан прод 
баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупав 
атељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, госпо 
, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог син 
акле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију и 
> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до  
p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало р 
наш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само  
га.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том дом 
Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најб 
мо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и  
аци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што 
 '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да 
авају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан мах 
 <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако не 
во?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p> 
рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога изб 
мао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дош 
Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој при 
опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна 
ачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога  
е, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу 
!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...н 
о отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Вр 
кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од с 
 да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видоса 
чију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> < 
>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, д 
 <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p> 
, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаст 
напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капета 
ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n=" 
<p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог  
се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет. 
и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије ј 
 виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед  
 је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је 
 хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе 
 за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу 
а седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштв 
 тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Х 
 из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек  
 седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или д 
не и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме наро 
ња, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће шт 
и чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до  
итор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Ви 
е узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљеш 
ти у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве с 
 ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба.. 
а у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову ц 
тео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не 
р Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И 
е убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од з 
у тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће 
ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да не 
</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, уз 
 вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну 
 угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се и 
аћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да  
 притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да и 
није по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници —  
 витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда бил 
 једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије. 
ском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате п 
њу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у наш 
било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то би 
 имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S 
ђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видоса 
нато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи с 
а му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по на 
љно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и в 
зва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} То 
анас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он 
ешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и п 
задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{ 
, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили. 
опернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свр 
м ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — гов 
е непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете 
ма радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре 
 му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га 
шља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S}  
 да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p 
о то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала о 
 ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S}  
тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, 
лити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте 
е биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног да 
им те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p 
ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни т 
идове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће ве 
је чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама 
оги разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зн 
љак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два г 
 покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p>  
Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</ 
, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> 
ко газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрст 
а велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа пр 
реда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта 
му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шт 
а ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су мо 
адост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини 
ира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мен 
и.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да 
је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у 
S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више н 
ао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p 
а да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек ле 
јури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем 
 кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обоја 
исао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило бил 
изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, ба 
>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p 
току што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће 
0" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које 
вде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А 
ешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мо 
 ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ј 
ели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је пос 
саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да 
то чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над го 
је, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и на 
:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступ 
ича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се  
 пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се и 
 И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“ 
ца и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— 
игда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А до 
 онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш  
иди да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да 
p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се 
х то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца. 
</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он к 
ве.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа д 
 него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповеди 
 посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту,  
p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како 
b n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни 
још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш 
се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакл 
ештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може  
 шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чи 
ако да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му 
 ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> < 
 да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику 
полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, ве 
ана, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом: 
изујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антони 
шчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У т 
рејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комен 
ли!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда 
части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} 
ма.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала  
 и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећа 
 <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин ви 
ислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотр 
та је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је так 
асипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А  
 ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке кој 
ао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да реч 
ру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Вид 
S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас  
знаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и пита 
је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и к 
е пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обеду 
и и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица на 
тви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије 
е дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и нем 
еђу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу 
>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Мас 
речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, не 
 доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављ 
ко мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред 
еме, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{ 
 и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш 
тру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, 
а нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчина 
време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније  
вати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па  
 и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћи 
та ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну с 
а се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам. 
p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p 
Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањар 
те озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да неш 
ко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као  
пта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа кри 
у угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видоса 
иже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се  
наоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши 
..</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу 
поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на  
 низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, 
 Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му В 
то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да 
јату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p 
оденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад 
ешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Анто 
О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p> 
еје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га и 
их десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање  
зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца 
шум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, нека 
о, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и пошт 
, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвик 
е с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— 
бечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p> 
дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранил 
мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, п 
шну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе  
и и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чу 
редузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да 
 деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — 
 длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се 
аесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг 
ам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен,  
је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку,  
 и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јов 
зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највеће 
 двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог пома 
 ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! —  
S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</ 
ерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" />  
Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њих 
мео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми  
ио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на в 
 На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је дом 
ско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија 
осав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било ј 
кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио  
де да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него  
остићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада 
у Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се баб 
тио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећ 
, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда б 
p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту за 
ad>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он  
pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би  
ко ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све  
не, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и заб 
 носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, м 
Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу  
еже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зу 
а оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да  
оњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га 
аци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> < 
много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не би 
 му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав...  
то ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да бла 
p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није  
ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори 
ад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> < 
 непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио 
расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што 
леда у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да т 
е тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостав 
 чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на 
и!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, м 
 велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину  
, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, 
отово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза 
</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Н 
ије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} 
 врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и н 
видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дан 
коше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек н 
 и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и нај 
одосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спо 
трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који ј 
аћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Ч 
ича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о 
радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} С 
 стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час из 
ио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од  
 није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махн 
ј говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини То 
ли овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже вод 
вршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у  
ке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научи 
>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} 
ељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу 
и врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, дв 
о на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> < 
што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове... 
.. стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>—  
ђе...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахи 
ти се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S}  
 прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе,  
ротив <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио 
тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што ниј 
 а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине 
ред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом 
, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао  
ави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се 
јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио 
ање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Сим 
а зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписано 
итору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу срет 
ез старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа  
 се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Мил 
сав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одис 
ру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али,  
ахну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Н 
 неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним кор 
 тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате к 
им.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!< 
/p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну  
чи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на мо 
а узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то 
чима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, 
: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником 
ло па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се не 
без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, са 
да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не пр 
век, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Мика 
е имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дук 
 па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и с 
 распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!. 
рдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S}  
видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много  
е Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав леж 
{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> сме 
о ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син 
ца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као 
и се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Н 
 у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="6 
е за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежа 
господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити,  
 му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто г 
н’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без 
лише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати ње 
 окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта  
е и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S 
е се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У са 
стише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опе 
 школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује 
ем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујан 
о: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па  
 <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мо 
ењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он  
 Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на  
рави-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па 
 знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} 
и.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се  
о се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се н 
ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица  
ску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској ш 
ше теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче,  
 издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег 
опасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за м 
16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео сву 
 даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да  
 већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тог 
 је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку 
сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћу 
н мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта 
ш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог,  
јавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо  
о, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по јед 
етно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Св 
 школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све ста 
{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три мес 
а?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p 
/p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви 
ћ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича  
у је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју ј 
сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовањ 
ије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души шт 
 него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Зна 
ре!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан 
осаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јун 
<p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе 
смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до с 
е ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од сме 
де је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>З 
ао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му  
јеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристој 
 радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак зн 
оле, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb 
а одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и 
, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Мик 
га да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренут 
слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мор 
а мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>—  
...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта р 
према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Св 
 ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подм 
, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију,  
вету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смеш 
е да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије  
 воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав суко 
а оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати з 
> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, н 
оће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљ 
му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко  
ича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те в 
— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама. 
д види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој г 
да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити  
авикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад 
Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Вито 
е.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати. 
е разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на сам 
а лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по  
и очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам,  
ат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку 
је које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклиј 
о завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто,  
и да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног  
о тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодоси 
ишта друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду,  
p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у к 
то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоу 
уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А  
ли Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Ш 
то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, 
>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре. 
вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, 
тор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>—  
она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, 
p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас.. 
осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде 
 ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало 
опреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема вољ 
 научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког  
и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоћ 
ешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да 
да преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан ч 
ије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тиш 
говара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћут 
твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у сво 
и то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара ч 
S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док 
и свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је р 
е је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега. 
, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико коли 
даје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а  
одаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би из 
>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На прим 
то сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на исто 
ми јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу јо 
осле све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад ј 
 му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то 
и млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и  
молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на 
} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест 
ш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест 
љан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео  
 Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не бр 
ак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видо 
ли су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао дете 
ију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и 
ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку 
ељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тур 
одосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам 
икаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с  
се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но шт 
у шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкак 
p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу с 
еко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} 
 за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из  
та литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају 
 га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу.. 
 уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или  
све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разг 
а то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако дв 
е замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и  
о рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> 
чели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њи 
шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао  
ори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане,  
у?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим  
p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мр 
м, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то оч 
вани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А 
рата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег  
 се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао 
избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште. 
зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам 
а објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, 
ке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да ку 
} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> < 
је задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи:  
p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, т 
е!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p 
на! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не сла 
ла.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у 
изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног  
је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на 
} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се  
ови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, љу 
Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава. 
шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“. 
 тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дот 
траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с др 
шт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да  
и се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и на 
> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb 
драво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче 
 он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што 
} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{ 
јих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари 
служио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обуз 
те..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пас 
икоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док 
. некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како 
ца му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волов 
/p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко 
екао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп 
јева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла  
 Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза у 
што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њих 
 оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му 
а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="3 
утаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој но 
лим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош 
руштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p 
 рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо 
им шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси  
 Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгин 
дан, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других шт 
и мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај 
</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да ка 
и, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, гос 
або!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићем 
/p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те 
ас се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S 
у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више ј 
а идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица 
.{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу 
е и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опиј 
 кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Н 
тио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није 
није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му изв 
 душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, 
пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда зап 
пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... ни 
{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест леч 
и мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш баб 
е за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је ше 
.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> < 
 на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог сем 
у да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је 
а.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало  
то им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат ч 
 прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удар 
ћи.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и 
> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџаве 
>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим 
ена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да ко 
век и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство.. 
ане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окр 
} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља 
!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи  
ем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и  
 га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све ус 
свршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дош 
— узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} 
стина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш и 
ан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p> 
и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни  
ди волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраз 
тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је о 
им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све к 
а у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искрив 
 кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Р 
гово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!. 
чић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, 
изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу с 
стини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде  
пије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, 
као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић 
 Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у се 
{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чист 
ет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога ср 
а смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p 
..{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p>  
о...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! .. 
га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и раз 
по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао ко 
адуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича 
још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били с 
војој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образ 
ружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са  
у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се  
је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преот 
иње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди  
, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и за 
ако хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:< 
 хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на рам 
етелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S}  
раз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди 
да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше њ 
 по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, В 
е ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави  
ју и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код  
 проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>—  
рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection"  
.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у 
и се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли  
еда, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Поли 
очи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па 
и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пи 
>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он В 
сава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Ви 
та:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад  
о у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>П 
>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила р 
еж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци доб 
теде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он  
 остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и  
а по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p>  
 ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— 
ака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво  
<p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за ра 
} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!.. 
е!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Не 
честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те м 
растао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели  
е о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Б 
ав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивос 
заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стар 
ection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради 
он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, 
, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо ве 
"19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно в 
глао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то! 
бо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно 
и његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газ 
ше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је т 
 да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у 
 Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питом 
е рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на ш 
оме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео гу 
га, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да  
улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново но 
>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци ка 
па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладниј 
арио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини ш 
вога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја каж 
 чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>—  
аслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко н 
..</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу  
сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.< 
дну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда удар 
p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о  
рости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем т 
 Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад с 
их што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те так 
S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека. 
ам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека  
, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до в 
н неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви  
ше љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је т 
{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он н 
га бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио 
о!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <p 
друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издират 
Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" / 
избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата  
 отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред. 
 сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди В 
вео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан  
нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању. 
и кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него  
нима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вр 
ad> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од 
на да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{ 
ојој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап  
е.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да < 
е се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно 
троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и 
 опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешк 
и на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те не 
виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да г 
/p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му 
Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ов 
ке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш к 
 ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми с 
тало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане зап 
 Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Ст 
ича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти з 
мају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и свак 
 Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља. 
 да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њ 
уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ј 
ну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не по 
он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије  
 будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице д 
{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да  
 хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови на 
} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки 
да свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући иш 
уда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она ж 
о није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу  
угласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p> 
 n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: 
во друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је л 
се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже  
им будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за бож 
34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица 
pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. 
је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S}  
о.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гл 
е; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан уче 
— и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си 
аву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако  
на били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадов 
 питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па по 
!</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни 
саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће. 
 бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — ре 
чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти од 
и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи к 
алеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на  
>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! < 
а за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговар 
о ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се тр 
ам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чи 
у, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распи 
о да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта у 
 какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S}  
још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разг 
њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен  
ру се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец да 
 ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У зд 
ти до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, 
ао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истин 
 суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ј 
идосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска 
упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и 
купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђуриц 
да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као 
вља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао 
о као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то исприча 
S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ 
е?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и 
ше га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Та 
сла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава,  
њик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{ 
д влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурко 
ча-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу м 
чки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно ш 
мотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p 
и колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су  
убиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветић 
ед те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак. 
е ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и куп 
шала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти  
“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката п 
Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то 
у ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево м 
не запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</ 
 добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, 
живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на има 
и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће 
ав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Кост 
телиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и поб 
у је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, 
уша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку зап 
унце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у  
ењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није пам 
ушмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш,  
 детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто д 
де да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, б 
же! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ п 
радан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тод 
ћи.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помаж 
та по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они 
и кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да з 
 је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује как 
 не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његов 
у Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим 
во чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени 
ан младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи 
ти, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и 
{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Т 
<p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му. 
м...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.< 
те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, он 
 послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише  
ло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сеља 
о криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он ј 
 Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пр 
што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога ш 
а, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да ј 
 док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и  
ао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у 
p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила ње 
 зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро пора 
зједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао ш 
да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друш 
носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпри 
е питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља 
е постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно ни 
ико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавн 
 и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: ч 
 <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, То 
је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће  
даљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, к 
— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече 
: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него 
.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, 
Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико  
х дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то оста 
ако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког 
ог онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb  
 <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И н 
 то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду 
ј Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси в 
оврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на с 
 Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и 
вара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престад 
уво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусм 
 ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секи 
колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p 
чиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није зн 
Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења 
ича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају ка 
>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>—  
торе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е 
ти и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он 
авља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има 
и:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа 
S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} 
аш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p 
тор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му ка 
и: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p 
Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> 
ћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити пр 
рам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или н 
 чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и уко 
бе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одс 
} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле 
е сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја  
ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док  
 да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, бо 
ш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може  
> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш л 
ука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодо 
 <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на кр 
ути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, баб 
..</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону г 
и, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механск 
у да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи д 
<p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>—  
 <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — п 
е вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А о 
ге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао сво 
нише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав 
к?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да  
а ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p> 
егова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили,  
чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици пад 
иће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи има 
 мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И поса 
ИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</ 
>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</p> </div> <pb n="2" />  
 досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теб 
елу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „америка 
 Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се  
оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не  
чи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да  
раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му бил 
мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели  
уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Бо 
 му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише т 
одине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде  
 <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи о 
дну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да 
ла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох,  
за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитив 
секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају 
 послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетк 
а кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже 
е један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у други 
ти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p>  
та им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} 
p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би 
даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па  
не?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несре 
 пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али он 
 буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гл 
...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хо 
атељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда рам 
е па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да 
 причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и 
више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S}  
дитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку 
јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је ли 
урен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, ма 
Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} 
а и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли 
и ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да  
 основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} С 
а ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p 
 Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива 
кти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па 
ан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разг 
лство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фр 
 и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуц 
одао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бу 
вати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући 
егавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S 
ића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичај 
 напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђуриц 
е ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — 
у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки 
а, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за  
 ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, вин 
ко њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непре 
а, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је  
 им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или паза 
ласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим  
 <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да ј 
 се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p 
и чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од то 
<p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!< 
кочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави  
.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није  
да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p 
док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му ве 
ек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије ј 
вљу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио 
 оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што 
="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, 
диш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тод 
еда и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> 
 туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте гла 
 полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исм 
оље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p 
е иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослиц 
добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже др 
и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p> 
ћу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишт 
ећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{ 
он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га на 
жава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру 
 у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна к 
, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах п 
 „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p>  
9030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен о 
 и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Д 
 ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута н 
ја...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико  
ију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како с 
о јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> < 
!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и  
а ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор има 
као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани д 
 је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и 
_C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S 
авице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и  
виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S 
ес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар  
<p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутр 
ше тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p> 
p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да с 
ара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје 
 n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да по 
реба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у 
ало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе. 
 unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао 
 села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца 
авом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предуз 
 и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са ис 
те, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, д 
кост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет 
уби, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај чове 
боље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у о 
е године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се ка 
е позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љути 
ку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} О 
че удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо  
и, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под 
ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу д 
лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p> 
е, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгур 
тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га 
рише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера  
азговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на рам 
Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу 
 бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и н 
е као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S 
 већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати 
0_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела 
> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није мог 
5"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се што 
а Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор 
осија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но до 
осије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нит 
вом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их по 
ила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза  
estone unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе 
030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико  
19030_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</ 
RP19030_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на  
ас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се шко 
 мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то јед 
.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, от 
stone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било слу 
нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су п 
 ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичиц 
а га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, 
о омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа пре 
 синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— 
 <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки  
чи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој 
 <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо сто 
 посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужниј 
мо чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке  
едај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек с 
 Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидет 
..</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па к 
 тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта  
ч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, н 
лопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, ал 
 да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <di 
} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље 
м ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што ј 
а?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па  
а.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p> 
 Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се 
д су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге по 
вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док 
од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су 
ки кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати  
Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући! 
уткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} С 
?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање.. 
_C10"> <head>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша  
олим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура п 
икачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући с 
ти:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну  
.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало да 
а, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици,  
Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S 
оћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распик 
 да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а ба 
а... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле. 
два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им к 
ата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она 
има, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш  
 и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве 
 младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.< 
 ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.< 
 све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у  
ца ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S 
и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...< 
е тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! 
</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p 
и мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb  
/p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и о 
поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по 
> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш да 
 истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по оби 
диш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се из 
ала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заи 
прости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани. 
бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што с 
и, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>На 
’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно 
је терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! .. 
руз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Вит 
н их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навико 
лика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачк 
и кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то  
гу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} 
ицама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама  
 Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест  
и и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса 
душкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа дале 
главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате к 
 Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још 
оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“ 
ку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност 
отивној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивен 
 и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, 
иваду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђ 
есице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они 
е лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту 
у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану ви 
хове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се изв 
љи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије за 
„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу  
 клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци 
четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! .. 
а кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p 
 је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из ваш 
ком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Ст 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му неш 
је изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде 
 је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуни 
 чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фрта 
 Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци п 
ика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодос 
 са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} 
адо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обас 
> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="3 
 Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и прому 
мо сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у ч 
 у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јов 
 Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад м 
омности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као де 
 најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јара 
 натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође 
во: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} К 
 није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној с 
 дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У ку 
их Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се муч 
оде па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред вод 
 посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге 
детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од  
м парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута пре 
раду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљик 
уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја:  
то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чич 
удна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посеј 
 шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара  
уњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав м 
нтоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S 
ече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује 
 мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: 
атори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> 
зме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти г 
у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата 
ама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица ј 
 и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали 
све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се 
шани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и 
е већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто 
м.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане  
 пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а изм 
 шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њ 
/p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па п 
 сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су 
к година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од  
е ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслони 
стављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од  
утијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог сусе 
 и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које 
тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколи 
ћа....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве 
е ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стакл 
 прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат  
рбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог! 
а узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, наби 
а неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Ку 
иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зград 
и сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњс 
ди.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, пон 
 кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав н 
р, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под 
а залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово То 
нужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници д 
Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помо 
n" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек  
ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему  
 оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Вит 
г чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, 
е, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умо 
ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и на 
есетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и 
а ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башч 
чемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А  
те док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор  
ву још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје им 
м све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније!  
једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</ 
ири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и  
ча Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича 
:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb  
и смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си  
p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто см 
до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гор 
, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је з 
те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> 
 он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увошт 
ега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Витор 
мање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје и 
 и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p 
 раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мал 
а клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио у 
!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не  
 и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само к 
немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} С 
ого што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, 
ран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ев 
, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подвр 
јка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради р 
ила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ак 
> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и 
че за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо ле 
 милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по 
 што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, к 
ец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S}  
{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: с 
вима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној  
 посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по 
 само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p> 
н <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>На 
рућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели 
му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,< 
..</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигу 
ле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагл 
жења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка др 
лаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао 
гледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добр 
сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и пра 
младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се 
<p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се с 
 сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па  
 пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ 
/p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</ 
разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чи 
> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе ду 
ом од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бо 
о.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Мла 
једаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше 
 јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, п 
заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да 
леда га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p 
 милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше с 
е међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије  
рче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице,  
гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда 
е био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа 
н гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причат 
патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше св 
ича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемир 
!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још прв 
> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим с 
 одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам  
и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по 
и из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p 
ки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да  
стаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бо 
ије ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?< 
 и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица  
>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петљ 
нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила п 
с’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ух 
че!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добр 
а радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и о 
е стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што  
е бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p>  
ш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може  
аву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нови 
њем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непр 
 ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо ов 
ешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке 
војом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут не 
олици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.< 
head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом 
а, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с ле 
настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи к 
ом сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l 
е!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</ 
ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису  
а га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола  
и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себ 
абачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p 
p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не 
не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>В 
авим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...< 
 ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна 
 се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се про 
p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још 
 да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али  
ата гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка 
Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти  
воје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он пр 
ије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби! 
и би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и  
какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журни 
авиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш и 
се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p> 
дај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од д 
 На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што ниј 
ат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосије 
у, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> 
:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша свој 
рете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче 
лагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.< 
ио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао 
елиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откоси 
што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и сту 
А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> < 
тку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у теж 
Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загле 
ије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири 
д кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће има 
Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Вит 
а, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="1 
над, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав 
гледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху 
а где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— 
приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: во 
ао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око глав 
 се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто 
а рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p 
ду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p 
ри и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како 
Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> во 
 ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам  
 нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању д 
е жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући 
{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S 
то набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} 
е посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" />  
своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављев 
досијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго с 
је Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} 
совао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено зем 
 подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на 
он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb 
{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у д 
ила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла  
м ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе 
 се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! 
јбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а 
било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за  
ог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад  
е поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви 
 ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да вид 
 Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједна 
е се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, 
е милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове 
 овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек и 
<p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему 
>Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе оч 
та, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не б 
о се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није доп 
уће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и  
упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter 
ја ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу,  
а и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је с 
ени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бар 
урлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој 
 Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њи 
љској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се с 
штене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење 
дмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, до 
у.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гу 
мисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} П 
вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро  
се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> < 
а!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те с 
аше му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— 
аучи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из 
..{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задово 
ној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест х 
и између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће 
кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз 
рнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на  
е будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и  
, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ра 
цу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хла 
 је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} О 
> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде 
омаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и  
смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по  
Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити 
у је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи први 
е те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за 
е послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у 
/p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже рамени 
и се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пош 
Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и пр 
авила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </ 
 шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено ка 
и ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама 
ву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb  
м и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њи 
ј да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој  
не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути,  
нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води 
о дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоћ 
ри из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице  
засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим глас 
 цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад с 
села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! 
рича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда  
са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно 
ица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њи 
д очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек шт 
 даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега. 
рији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и 
а иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследн 
Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних По 
еју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, тур 
не то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p 
н сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се  
</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те ист 
уће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима и 
он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки  
ђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се 
це све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и ст 
подине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда  
/p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он оп 
 <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p>  
 син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију 
да!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић  
о сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Ви 
} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу  
кијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{ 
 људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем к 
ути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> < 
 принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и по 
Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p> 
 ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као д 
упли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опек 
</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што н 
 у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмеја 
 два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> 
година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори  
S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне,  
у сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, 
 Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Ко 
>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и ос 
ти улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дози 
е покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазива 
 Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкав 
м ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му  
нче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман п 
!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, к 
од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те,  
ав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се та 
а ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ 
 <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</ 
ом се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад  
увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <p 
а у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах на 
estone unit="subSection" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му  
9030_C26"> <head>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од  
поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погле 
ају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црве 
ампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</ 
 кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и 
 седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказу 
и га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче 
добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заор 
љише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.< 
— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре 
ом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на друг 
 <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га 
 Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати 
ши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели см 
 <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене. 
, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па пове 
и око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, ка 
ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; те 
е, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти по 
отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да 
ач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вуја 
де они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за вој 
трану и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну. 
и ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дан 
е имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је мој 
 ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у 
едном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена 
 му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату ка 
ру у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бит 
о.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књиж 
 тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да 
</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!< 
г раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком назд 
ба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац  
љуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, ка 
о мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мић 
на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се  
 Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} 
јући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он по 
 свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одову 
Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како 
 дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица св 
 кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера вета 
> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми ч 
Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, 
идна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећ 
бреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p 
врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј,  
p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти  
а какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагат 
је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било,  
знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је би 
лог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао 
о доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не ч 
ла Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи  
савом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и То 
ео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан чо 
де, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и п 
им...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав н 
те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p> 
кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Ка 
рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и < 
га каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да 
 при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p>  
је једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентиј 
шао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у ов 
 нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по ок 
се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на шт 
S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта н 
анео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата ве 
в!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! 
} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њи 
скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше 
е да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме  
 не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да  
о Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, 
 се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана  
си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати к 
ико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уст 
код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати 
жић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му 
еко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту ви 
твом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он  
 све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко с 
 У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</ 
 рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве 
етири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године к 
штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње 
о у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Б 
:id="SRP19030_C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Вид 
 ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антони 
телиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прили 
 својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S 
 је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129"  
 радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору 
продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која ј 
и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зн 
 би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан  
омаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Та 
чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и бе 
руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по ме 
 ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав  
’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни 
, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом м 
јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l 
есте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија 
 не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће им 
е мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се изн 
 заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Ка 
огај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а де 
 хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div typ 
на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да 
канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто посл 
о дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су 
о писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се про 
остављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зн 
и за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искре 
 ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар  
чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, м 
адости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{ 
в принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до к 
 У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасми 
че онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи: 
 раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа д 
за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоћ 
 страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за ког 
ру са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негу 
еваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p> 
 низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Ка 
јка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p 
} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав  
а који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p>  
ује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — оти 
 оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Вид 
p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућан 
ом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад 
Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је,  
?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{ 
е Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину ис 
мажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по је 
> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим о 
ла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p>  
а отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине 
S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетин 
гао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га 
домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не  
{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе наш 
јату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду. 
 да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођ 
 их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на ру 
а се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а 
з друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољуб 
е опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта ј 
.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да 
 ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав пла 
p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} 
 Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Анто 
Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвер 
</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да 
че једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p 
а је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у прошта 
одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по д 
итор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бри 
тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога свет 
 <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш виш 
а и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и  
ича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти 
 одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме 
>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи 
има дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, 
у и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало  
уђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</ 
ући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Др 
ујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, ба 
 поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, ста 
 рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Вит 
} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, он 
з косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуш 
 ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе з 
.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпо 
ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна 
/p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и  
 дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкар 
ћи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, го 
 јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чу 
 или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па о 
дитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће г 
S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране 
у:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, 
бојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскор 
ек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, пра 
добравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Вит 
ио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек м 
<p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљк 
црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у но 
ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога м 
жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије 
етерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И ш 
и Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сеј 
ао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да 
пак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{ 
ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набав 
 <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим с 
кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај к 
{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која с 
сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се 
и...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би 
</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине 
 зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као ин 
в рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради 
ели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шт 
p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу води 
е...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без стари 
Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за ко 
ца</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, 
неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива.. 
ета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како. 
 полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи се 
 смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас ра 
аки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он х 
<p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с јед 
е треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда 
.</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — ве 
 домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка 
а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и ну 
днијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са га 
.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепа 
отри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много 
људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав т 
какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или 
ије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „ 
па: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти  
ио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— С 
узео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се 
иће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> < 
нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш п 
 мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у ње 
 му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да  
у и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао. 
ју се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо и 
 за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и о 
Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да  
} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И  
, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија 
 да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бог 
p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави 
 сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако  
.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по т 
о неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: 
кују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — р 
 школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу,  
м је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као  
у! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали  
нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дођ 
!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради 
 И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливад 
е наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Ба 
ку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да час 
>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где 
S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb  
p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса 
 ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од с 
е дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... н 
 руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</ 
е, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу 
ором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p>  
дин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и 
, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и оче 
дницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућ 
 то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да  
и планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она л 
уће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од  
 да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица. 
а је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докл 
S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школск 
но писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и 
гу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да  
да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На пос 
ебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај ви 
 ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је 
о да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не  
 у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полак 
о.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на 
ра на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуње 
е да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, 
луда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што ни 
> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је  
е обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{ 
ема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било 
 чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи пог 
> <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је  
шта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и  
лако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> 
ку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже млад 
сије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног  
сејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па 
/p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и пр 
ти за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но ик 
S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш 
 не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — ви 
д <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је д 
ну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p> 
ва и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, 
ири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте 
 чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је п 
есту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћем 
="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И дове 
 се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <d 
> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter"  
прилике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у с 
аша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћем 
ом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> < 
ан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде!  
у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним 
слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зи 
би, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, 
кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кис 
ете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите д 
ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n=" 
избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту при 
о не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о 
угу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— 
дно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако к 
и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и виде 
е у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> 
 Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не в 
преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито 
тем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <p 
његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p> 
ш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S 
 крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој са 
смевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Он 
ре куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш 
И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> 
 да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав 
и..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да п 
— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада ко 
у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи  
е у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела 
— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си  
ило на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да о 
и свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у  
Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао 
пусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом,  
е расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама пош 
огнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало 
хватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да  
ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њ 
ти пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, раз 
ад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она с 
о, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{ 
ти да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се све 
> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се,  
а омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор  
е, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу  
кле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се нала 
и...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав 
 брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дам 
коли својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља. 
/p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног п 
лаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат 
! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он  
 неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и  
 њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледн 
 се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми  
</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима 
 пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао,  
е сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Груј 
 сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника. 
о, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се  
 тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за 
несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гос 
 пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади 
у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p>  
89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог м 
ли Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али не 
ије говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S 
окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира 
ија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: прост 
стојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека сре 
<head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу  
рчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и н 
/p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до вод 
 и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</ 
ни све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapt 
; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он ј 
 јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па 
трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и 
 по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже ме 
ка он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, 
 /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па ма 
лом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p 
о имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витор 
RP19030_C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, пок 
>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја  
ече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза други 
 рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте 
ојој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из 
слу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.< 
ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чут 
а сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родит 
лајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> < 
амо сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен 
у совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се  
е красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале 
еван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намест 
да мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Фи 
ји помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> 
Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо  
равље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S 
ри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И 
нина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Им 
ек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није  
шеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре 
 И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} 
сновну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Им 
 радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави:  
е него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако  
и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p 
 наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У то 
 су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, 
амо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше: 
 а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: 
зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће 
евесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово  
тарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плет 
клију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном з 
ћи: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</ 
за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједнич 
 над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, к 
уварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна 
 се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, з 
ако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, велик 
му се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у  
ше добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и н 
 седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шт 
и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стак 
о то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p 
— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па бле 
крепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заје 
 Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише руча 
ошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Вито 
укуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупниј 
о је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устај 
тише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав слу 
“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га 
ли као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будал 
па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</ 
педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као 
мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићут 
>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице о 
змишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> 
} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве. 
 <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И  
ко се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и љу 
е се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на во 
 на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је  
д знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодос 
т...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у дет 
, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јови 
p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти 
ом и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао 
 како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако. 
и како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа  
езбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Ви 
гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је 
љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекос 
идати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава старом 
ко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је друж 
Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели с 
е вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, голо 
маш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како с 
све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студ 
анак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разго 
кли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују  
p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с  
S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p 
а! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.< 
>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p> 
..{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Д 
итор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и  
е забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из та 
и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у п 
p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из  
рио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, н 
 је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с њего 
ући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у 
сли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзиј 
асташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Вит 
 ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледа 
а дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш 
тупити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо кр 
pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав 
p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S 
 ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У вр 
 кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Ма 
>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их пресели 
че он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то  
трајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени м 
о, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p 
орицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседал 
дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нит 
</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основн 
а сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</ 
ш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те 
њу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измив 
авља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог д 
} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш 
трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и други 
само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешт 
ји садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала 
 им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што с 
овом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кућ 
e unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пи 
_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p 
30_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Витор 
ведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чис 
танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>—  
кркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим  
а му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају  
 <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, б 
...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у  
 понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у а 
ама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" />  
Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу  
Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>—  
ше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p>  
а и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „ 
о да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својо 
Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио  
{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се 
пи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, налож 
ћу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S 
 погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па по 
живели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти 
и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <d 
су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који  
на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S 
ите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на п 
о је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовиц 
дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: как 
— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и к 
а вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изј 
пиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаник 
ца.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, не 
<p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо 
о му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче  
о му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно 
срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и је 
е: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме г 
ади, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет... 
но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па пов 
 већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! —  
иве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p>  
а, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, —  
>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у з 
!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Д 
се воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и  
 и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и н 
> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— В 
убе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они г 
се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стај 
 на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, под 
д преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек  
 кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и њег 
 Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у ваја 
/p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима 
почети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема сви 
 послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва  
адрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда 
е ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и  
„Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај д 
лим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— П 
сприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово  
/p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти  
 врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рук 
је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озби 
му, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: —  
оћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо н 
ује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час  
нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се у 
ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те 
аше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ прити 
 што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се пот 
 неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или и 
— Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— 
у што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па о 
ко колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је ко 
и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекип 
ј за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quot 
 девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote>  
о своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, 
ац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичиц 
> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче те 
а му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је углед 
ј помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, луч 
м је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђур 
p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не 
а ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ст 
окрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање,  
д да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му 
у, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p 
па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као 
дови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час  
пише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га 
положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и пог 
ну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га ју 
е друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“ 
...{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко по 
ући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видос 
 велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и ште 
е, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало 
а се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета  
еље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на о 
p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћура 
 Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не да 
ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> < 
 руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> 
 не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би  
 па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у буни 
реба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура слам 
</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јаб 
шљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два к 
ивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погле 
 да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не  
м детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се 
ише но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док рад 
ошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбољ 
имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> 
лико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, н 
p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљ 
јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути! 
е врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује  
днике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико 
Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и ста 
 за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Ч 
ма све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни  
а продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доб 
да продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не  
p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На 
ноћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава. 
чица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>—  
ав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S}  
ила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је  
>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти п 
апира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми  
{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откид 
 дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може 
е може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — ре 
аја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на ч 
ала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају п 
евојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске ку 
е дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога ком 
одосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</ 
кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то 
{S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита 
је су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, 
кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај  
иви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, н 
 да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први под 
еђаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и 
 сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да науч 
куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око 
ају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У т 
м копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана. 
ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског  
је!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И  
јава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукн 
аклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благ 
оба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — дода 
— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опе 
>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — 
таклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк  
и:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S 
у, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у мех 
 реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>—  
 и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема  
p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећ 
ите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја  
! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тод 
 па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, 
ог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, 
да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се жи 
гу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког  
и пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S 
чио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он ј 
 оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p 
ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјац 
г кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек 
ет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му ње 
м га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не  
нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на к 
н.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шт 
замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“. 
стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао  
а, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" 
 по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми је 
опије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он св 
<p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, бер 
... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и ка 
мао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога  
еба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штог 
а једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служав 
им и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим ба 
/p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе 
е и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шт 
 пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а  
, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Ми 
 стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне о 
 што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па 
аду и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} 
а, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како 
е по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота 
 их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на  
се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих  
 свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годи 
и почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прек 
и су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прил 
"58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласк 
 дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича 
о, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p 
н их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено: 
<p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— С 
у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што н 
:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им о 
} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци ско 
а жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један др 
на, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и њ 
> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> 
аста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздрав 
а унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p 
 се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поч 
ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим м 
 ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих В 
дуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их н 
а на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наок 
гоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре слу 
рђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницам 
ак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, 
орист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и и 
, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p 
 Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућа 
овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочи 
 је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја  
.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те напа 
?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћ 
т?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци 
.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ух 
лико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и простра 
села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости н 
ао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га б 
се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја и 
е у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се та 
зговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којеч 
 Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако позн 
ка и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти р 
амириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандук 
 њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S 
ве млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране мл 
ко набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосиј 
век од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А њего 
људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ре 
бави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се 
ва јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.< 
 Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Ви 
 пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе пола 
еба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеј 
н, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу 
оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а  
лике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и наст 
 није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину 
навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навика 
ад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он  
 ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора  
вом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав ј 
њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повучен 
ко, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пр 
.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до 
је изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав  
о на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору с 
ако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце  
ара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш:  
о.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући. 
што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо с 
што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда ви 
, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доб 
а крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури  
е на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад < 
 срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку пре 
прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један 
гађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му с 
И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
несе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврат 
дваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да сав 
ео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина ми 
ве, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори о 
ице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све ок 
јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба В 
, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва  
дркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија,  
дну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дува 
, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>—  
.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче 
удњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки 
ви поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме 
обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.< 
о и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и  
ње просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем кр 
а.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људ 
 купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, пр 
ад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Г 
е употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срча 
 акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, 
араце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Науч 
 зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њ 
ест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се ни 
родужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p 
потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и  
У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти н 
и дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за св 
етљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки  
 На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка... 
им цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича В 
овима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, 
ужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не  
 <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је ис 
p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту б 
ивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Ра 
и коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџи 
>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{ 
гнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану.. 
 на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одгово 
у је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Зна 
 омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за нап 
.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за по 
огунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, 
ри оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке,  
волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S}  
 моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— 
 Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све кр 
пимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p 
рену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац 
} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</ 
ловима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици,  
ра ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор 
</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и ов 
него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господ 
са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише:  
еба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и  
.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</ 
цу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празн 
ису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На ј 
еда у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Друж 
 и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши с 
новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њем 
 <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си 
{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у д 
Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{ 
о дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта прову 
едам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћ 
Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се 
у душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омиље рад  
 је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће 
слетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може 
{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљ 
 научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао 
спикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му 
 је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не види 
риш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, д 
и: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причат 
ује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, о 
и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна чов 
бо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очи 
ко необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! 
г, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не см 
д ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— 
је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пу 
/p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на 
ћи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milest 
људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он ниј 
ражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мал 
ицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло 
орије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> 
— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за 
нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књи 
младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће  
иси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби д 
 ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n= 
липовима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрун 
ши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од свак 
p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, 
 лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више  
вади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршиј 
е нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> 
ди! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је крас 
ине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, а 
лапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p>  
 одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а  
да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине 
 па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима 
p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на В 
p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још је 
вој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размиш 
илики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, 
виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А шт 
ј тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напре 
> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ра 
 које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца бр 
лу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком с 
/p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је у 
p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и расти 
.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица 
у сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p 
пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри  
о чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосије 
ници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је пр 
 Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да у 
као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био  
м имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасла 
{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ј 
о?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао  
.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мисли 
 крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Оп 
 да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село вид 
 се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни  
што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив  
м хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики  
} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је 
, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да 
 обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који,  
олу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на нау 
} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</ 
>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, 
е помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су 
еле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у 
="SRP19030_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о 
и су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспосл 
S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пе 
 како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог 
.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире  
 кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од  
тору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, уко 
 <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест 
ог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књ 
 Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>—  
идеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо 
ошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чич 
жем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— 
C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачић 
о подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор 
ац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинско 
нио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово т 
Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</ 
оје је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслуж 
 она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и о 
 ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" />  
<p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти 
ађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вел 
азе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу  
</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше  
видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њен 
ако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здра 
 за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича- 
м.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођ 
ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p 
.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. < 
 но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видо 
вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће  
 је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један  
рве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја вел 
 о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старче 
 сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш  
не рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по некол 
и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и о 
 седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p> 
и се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци п 
е лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>О 
ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на  
 Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, 
може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш  
ли као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да 
је казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видо 
а и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани госпо 
у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам баб 
ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни 
 са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му 
у иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пр 
бе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кил 
у укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} 
си. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. 
дмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разуме 
 ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се 
над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћ 
игне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана  
аво да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p>  
 <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" />  
 сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у ст 
ај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже 
 Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта  
ју па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n 
аскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо  
 сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по сво 
к!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стад 
ије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да ув 
ву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> < 
 Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми  
ија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, 
опоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ 
е купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не 
приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање  
> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца 
лир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је о 
 кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не 
> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек о 
 израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш! 
за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти 
 То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар  
/p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се ка 
ела...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... 
чије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан  
скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија ко 
> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{ 
о с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијо 
осав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} И 
 <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно 
ем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угл 
 краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да и 
 Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онд 
о није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад му 
четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су 
ће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не за 
</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p>  
дног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи 
пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граб 
дапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; н 
 дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањ 
 код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад с 
, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући 
е то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" />  
је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и  
шчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад веру 
 Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет пор 
.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него.. 
 ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</ 
а, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: 
стију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Д 
 Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, свој 
једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као 
лис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на  
га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није  
{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те и 
 опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— 
а уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже п 
 ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да буде 
Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не 
або.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њ 
а моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и пр 
е мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави буд 
а јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој с 
у званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села 
стио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{ 
гледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p> 
ече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p> 
уља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола роз 
и подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да  
о мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад  
шао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра с 
 <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле кри 
 <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мил 
е могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али 
ву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна  
 комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га груп 
, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на 
непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко н 
 је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро... 
 прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био  
о...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучи 
} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" />  
оде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> 
у један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према  
 у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје по 
тара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде ник 
.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младо 
сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко  
а и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом све 
чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грче 
говара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих п 
} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста д 
ађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: 
она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђ 
е па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно припове 
оло око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Д 
а толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица. 
ести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише с 
ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије  
 набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући н 
о да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? —  
гу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацр 
} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако  
га ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> 
 у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно 
а жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би 
 Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, а 
сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта 
Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све 
м убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњим 
мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и н 
 што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују. 
куруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра 
лика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто,  
леб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својо 
дине у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог сел 
ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору 
леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жет 
езилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци ид 
p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>О 
распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Ч 
p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кућ 
а послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то  
си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чол 
 ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И 
му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина 
А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p> 
е он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде 
ађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то 
да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по н 
<p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А о 
 приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предуср 
о и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој  
еко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупин 
среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— П 
нам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе,  
енани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледн 
а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах ок 
читује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред  
p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S}  
потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што ви 
p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="8 
 се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n= 
има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од о 
ашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћута 
 Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као сви 
 собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта мог 
, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с наши 
да како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича 
е ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како  
о-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како  
Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шума 
 познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p>  
лободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Руж 
кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, јед 
рислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се ви 
ему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће д 
том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </d 
 зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну 
ну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <miles 
.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем 
авиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</ 
а би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Ви 
.. ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те реч 
 па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђуриц 
трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледа 
испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у т 
никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је п 
ти онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p> 
ак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора  
ича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како 
евину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чо 
понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имање 
причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему ј 
, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницим 
нио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пре 
м ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међ 
пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? . 
јим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и прису 
 сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том ч 
инама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, . 
а виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу  
 А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сеља 
 вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија у 
е утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вич 
о семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче 
ану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој по 
ва опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они тр 
камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мер 
тао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче  
, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити мног 
:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицка 
ки камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p> 
о: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она т 
; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видо 
 се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше  
 се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је пре 
рчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да ве 
ича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Как 
ж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p 
њина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом,  
цу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла  
ога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?< 
 ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље 
— промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде 
ке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радо 
 и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе 
е и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је н 
ку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали 
и је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног к 
ј одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала 
 у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран  
ео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема,  
иљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и  
ве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завук 
а, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, п 
 <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке 
атим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом уб 
, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је ред 
е Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>—  
и обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио 
али акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чох 
шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега. 
приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик м 
 нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>—  
ентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Вито 
досав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме 
ш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече 
age"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> < 
 њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица  
 <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, про 
 ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано 
{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p>  
јатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него 
 ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти 
била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све  
ог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера ко 
 а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко  
и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да 
те се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да  
..{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погле 
ити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити  
оста у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И поче 
 Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p>  
очека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— 
ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера  
" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти 
 тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди 
 утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прав 
њава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дањ 
/p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету... 
пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она за 
арује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица  
чи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље до 
ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећ 
 седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових 
прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписа 
с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непозна 
а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уо 
а, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролаз 
ођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по 
патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим сто 
ео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} 
оди за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па  
ма и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је 
: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо 
>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврну 
ве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошев 
 се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и д 
лава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што  
у њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{ 
је.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук  
ј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> 
етири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за наш 
 играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни  
е Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Д 
о.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести с 
утем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} 
ољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих к 
ила мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n= 
ила мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она 
да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми 
едање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Пом 
а уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњ 
 детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича  
азборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се тру 
 запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ру 
ли јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је  
са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти  
сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>—  
 о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што 
ужи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га  
/p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти  
е и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> < 
то не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима,  
азуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он у 
 донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као  
ако је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба 
н за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматра 
ебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} 
е, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</ 
ћанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> 
>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p> 
ом имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин  
сав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте гл 
 старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и 
 <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у 
емља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како 
би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј,  
и кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</ 
ад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика  
> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао  
, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа! 
ка свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњак 
 омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нис 
м: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p 
тељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хва 
шчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter 
низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>В 
а и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да у 
глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти  
наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>П 
о и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и у 
ви и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се о 
с’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.< 
азгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без прес 
о сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло иг 
.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју 
>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — 
јаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две,  
е него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог л 
сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му 
 из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубе 
та је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, п 
розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо 
у и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, 
и, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако,  
>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао  
ами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из дру 
век.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с 
литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао бр 
је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што  
, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега 
оже.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb 
гује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> < 
>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта 
<pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњ 
ог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако њего 
 То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" xml 
 се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усука 
, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме ч 
стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је 
уши.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућ 
а је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, с 
днесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога,  
} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред ње 
ијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не 
вољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад 
Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о све 
ову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type=" 
 легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду,  
 пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један 
 кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> < 
те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфик 
 из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио  
 ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну  
пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш  
акрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шар 
 ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за н 
 и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим им 
ђе Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и ов 
грбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући п 
а Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n= 
уши.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему нази 
> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријате 
чки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совр 
е кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Велико 
 од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цв 
 она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>За 
 много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сеља 
<p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порез 
в Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло 
кло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није  
 умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом п 
трос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако 
бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, о 
ре и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништ 
 да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор. 
 Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много 
ажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане  
е одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав обја 
је за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобра 
а бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуца 
досије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по л 
синак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије  
S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав 
чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњ 
 да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, моли 
врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ов 
ета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шт 
 ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарат 
она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p> 
 коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред н 
<p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пр 
клонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и 
човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек 
 један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и з 
S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али ник 
, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова до 
е жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или 
 радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје уку 
г масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћин 
 шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики б 
оји се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и  
ај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>За 
 на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје кућ 
у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године  
— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добр 
} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће д 
ера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и са 
ни!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Шт 
. — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава ш 
говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти 
кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим 
.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он 
итније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове 
и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у 
> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и 
осла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} 
>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{ 
/p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме 
амештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и 
куруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крст 
шаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсм 
ће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог 
цу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Чест 
head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, 
ко је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Чест 
е је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе,  
ји је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} О 
 распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш,  
 /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и су 
ла?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она н 
p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p>  
> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се 
ују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно о 
е и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, бра 
 веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, см 
: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се 
ка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и  
.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Од 
ав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> 
е није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>—  
 Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али...  
p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, п 
адити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p>  
слу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ру 
 — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и н 
но јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог  
егово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше с 
 могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће у 
 <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега. 
 он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој баб 
упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам н 
ох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао  
 десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њ 
ена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла 
одан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш сре 
 добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од 
, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару 
њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст  
 за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији 
 године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог  
ацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татул 
егују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу 
ње.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза вра 
уту, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од б 
 постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји голо 
 скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „ 
о замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се п 
а, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму ра 
е на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Оз 
Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за је 
 и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празн 
, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издво 
— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогм 
ропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то 
еоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те не 
 да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и с 
и ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.< 
 дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде как 
васходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски,  
 Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти 
 Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није д 
 погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се  
дању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застр 
у на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="cha 
буље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерасто 
Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div  
ао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан  
{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је 
иси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>—  
од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не от 
и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> 
 бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, 
:id="SRP19030_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њ 
:id="SRP19030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микач 
l:id="SRP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића им 
:id="SRP19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике  
ње потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава 
ма?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у  
кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узд 
 И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, 
очеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Вит 
 Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S}  
у кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не  
сађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да с 
 него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати 
из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији н 
у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао  
скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не 
сла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распи 
књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и 
="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за коли 
под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладо 
руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да поглед 
е седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мал 
 саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... ш 
..{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све ју 
аветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по не 
 Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису о 
, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, у 
који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најб 
— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си не 
 мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних 
вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за 
p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи. 
еповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p 
па у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p> 
а, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да јо 
 се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се ј 
оће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и 
> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{ 
кта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре 
е по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда миши 
а прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мисли 
Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се 
аса како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку  
p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме посл 
 до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав  
остак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш  
инство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим усти 
у траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву обл 
е лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да с 
втино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с ти 
о њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитр 
е настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим им 
 од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он  
абрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S}  
 изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли 
змишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} 
омилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмеј 
>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, д 
 не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“ 
та, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пруга 
 <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пр 
бом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто  
е ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зград 
ди!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</ 
ставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтин 
ђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлач 
оде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуск 
ећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче са 
е да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано зве 
ром.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воде 
а пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у  
 у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу 
м вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам 
 с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, оср 
 сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и ка 
ишта не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> < 
а!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Да 
 кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, с 
и сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица поб 
ве то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, н 
столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао 
 погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како т 
то живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи 
а.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на игл 
докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило и 
рљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим по 
што подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо 
е је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме зап 
м..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Ч 
да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја ми 
вати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</ 
/p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Ст 
окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осм 
p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p> 
у свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те 
ради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p 
а не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:< 
ћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се 
леће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> < 
ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— К 
p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико 
репавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да 
запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развиј 
амо мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка! 
акше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видос 
p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда на 
е извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако ј 
у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака пов 
д су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти 
казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куража 
уком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море 
одосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ 
...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рек 
знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="12 
 и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало 
и сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш  
p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и сед 
пикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p>  
на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.. 
а на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{ 
 Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освита 
адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку 
 се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приход 
а што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено к 
 расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме  
ога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се  
 Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p 
.{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, 
о Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам 
деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави 
а хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на В 
 трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу 
ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестан 
/p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије ра 
 изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} 
и кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и  
о ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Мо 
Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист 
са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима та 
почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, баб 
 кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве  
е чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n= 
тне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо 
тњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда  
снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуц 
руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, го 
да се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочит 
p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда  
<p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво  
ци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа 
рав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здр 
о не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, поме 
 и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Ви 
атра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мора 
ани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, син 
ности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист 
ну с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. 
 лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некакв 
ка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако и 
сет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и 
!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо 
.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> < 
у могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и  
 нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p>  
та устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено  
за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор 
о боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, т 
} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају. 
уче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, и 
 падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> 
, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалиц 
а простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па св 
p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посл 
.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док  
:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, мол 
{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана 
гледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима. 
ађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гл 
ужици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и  
а оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем он 
 се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледа 
 гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ . 
рекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...< 
а, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и пре 
 зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк  
 крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича 
оговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пр 
p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста не 
<p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекај 
 пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигн 
 што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, а 
 ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевин 
 Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде мин 
чи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као ш 
 из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у к 
говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца 
> поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, нал 
т завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заишт 
{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили  
е зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да им 
дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор  
 ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу  
на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p> 
Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све пр 
или на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n=" 
 <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, кон 
нија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напр 
ће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја  
неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и м 
и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно с 
колико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци,  
 и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују јед 
 њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и уг 
p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, мо 
е: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисл 
} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор 
{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>За 
ма, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> < 
Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
сврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица  
е би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— 
и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе  
кућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са сре 
рили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} 
љ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу нам 
ни да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S 
 га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку 
ка? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овла 
а морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што ш 
сто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да 
авом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прили 
} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи б 
у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дош 
 деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да та 
ча Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то б 
ије онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још 
а потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве,  
а о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет пр 
ца вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине  
<p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима,  
а „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље,  
знајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана  
 пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а То 
<p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видо 
.. овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</ 
 мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— 
га смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја си 
 канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили с 
ијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило,  
оји је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се  
нама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p 
за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој;  
е нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија  
 седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије г 
шењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> < 
се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљ 
имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године загради 
положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан долас 
мшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту 
ео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парож 
/p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац 
е имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђоре 
о детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио пов 
а и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p>  
није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, 
/> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n 
p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да 
рестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дуб 
а силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако 
ади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја ли 
м док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, как 
итор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} 
/> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девој 
пре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чу 
Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још 
ихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па п 
, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквам 
ћи и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је св 
је, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на сво 
ра сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и 
има главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — д 
слетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухв 
га:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви глав 
 Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда,  
е све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћутку 
> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пу 
>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спава 
и овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у 
го да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега! 
 и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку о 
у децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће 
е време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја  
ко јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједн 
е.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Поне 
 већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора 
сни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад т 
кла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог 
сташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали п 
бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му  
 постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при  
а, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди 
раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају 
или, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око 
 и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови ј 
 они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају к 
раћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш и 
личи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, 
таром копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и 
им паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то ж 
ичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико 
и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући!  
 смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>—  
ани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не 
и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто 
нако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да 
 он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећет 
ош десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као ш 
нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>—  
 но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нис 
 n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат 
!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друш 
 па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S 
ратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" />  
уна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се з 
/p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S}  
p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајде 
> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p> 
то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који све 
Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа. 
{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапо 
ј, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасат 
сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p 
н се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а  
еко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни  
близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пут 
га ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из с 
</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p 
да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} 
бом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p> 
 обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима 
ад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог им 
 било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p> 
штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{ 
ила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он ба 
пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И та 
о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог 
је врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milest 
крепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благ 
ене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} 
велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене 
росечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље на 
џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
а велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Панд 
дниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у 
ропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, с 
се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим во 
жног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда  
 нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес. 
, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове  
је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос п 
одине заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати ку 
рад...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мор 
за уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> < 
..{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на  
а.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму ок 
 чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се ч 
S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви ос 
ду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с право 
:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протеп 
е добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p>  
а толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <p 
!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, те 
— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати  
p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с ови 
дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако 
о одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пр 
ији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је  
ек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробу 
нички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад ба 
н скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше 
епрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га  
о од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у 
 не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у гла 
="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p 
p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} 
век изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије,  
 нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узвр 
<p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара оч 
 тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се р 
та би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би 
косутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи 
> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да и 
метнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна м 
оказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну рук 
 и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и р 
 пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати,  
, обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема ни 
за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Б 
лова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за р 
 рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори погле 
осте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у  
.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник су 
госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићен 
ад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у д 
присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши с 
а свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају 
 угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а  
еда <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>—  
 свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује  
м уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и  
чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и  
уку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по 
а шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми  
о друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да с 
рој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку,  
е више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је бољ 
 изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелиш 
 у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кр 
ријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по г 
воје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>—  
му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео  
Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и о 
Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте  
p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.< 
ом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдем 
изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Руж 
ули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треб 
 са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разго 
е у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и  
осију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видоса 
итор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше 
.. — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у њего 
 се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„ 
 она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>—  
{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> < 
 сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде  
у погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче в 
 ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p 
се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо 
граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њ 
м, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саћ 
а шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!.. 
 види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове 
вога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори нар 
дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме 
 пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш 
id="SRP19030_C19"> <head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије 
 у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видос 
љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су до 
е’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаш 
 би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса 
најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен  
то ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже 
>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: 
="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чи 
ича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако пона 
>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме ла 
рихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мур 
он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустав 
дизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се  
итиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издр 
биљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поре 
имству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима  
 од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.< 
 па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зев 
по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац пос 
 дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред  
а се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође  
м да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго  
ништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће поси 
/p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>—  
двојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p> 
ако изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати не 
уди као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S 
сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Не 
скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше пог 
етлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, о 
толице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да о 
/p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} 
чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до 
“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и н 
у.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је т 
ој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb  
арима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што 
шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то јо 
ћу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Реко 
..</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S 
едном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби ј 
једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маш 
досије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <mile 
нетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар т 
асом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера 
ао лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако м 
ћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</ 
т згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да  
и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?< 
врпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви  
ром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим п 
то, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обр 
уфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књи 
мам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда п 
/> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђ 
е.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:< 
 оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.< 
> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> 
их се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</ 
розбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се пр 
.. толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из  
ује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прич 
 су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето 
ча Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гле 
и и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и  
ан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? 
ија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео,  
S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и  
га ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта в 
га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био 
носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај  
?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“  
 и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га ув 
да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је би 
 да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао том 
ју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у о 
 ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњи 
ову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који д 
хну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше 
уте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106 
њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од  
егова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као 
суди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које с 
ође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи нај 
</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећ 
а-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити 
?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како  
о ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видо 
су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих годин 
сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није 
 изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч. 
 да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна сте 
оврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на 
Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича- 
ја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као  
 му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије из 
p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комш 
 <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те в 
 кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосиј 
алио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се. 
е.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку 
ћу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мал 
о лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Дана 
инимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type 
о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што 
е... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све  
а столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш он 
а столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скину 
на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах от 
ава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај  
ткосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и  
— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, вели 
је, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непозн 
синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да р 
— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пи 
} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још в 
> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме  
је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, 
арац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој 
, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном су 
асађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод кућ 
лан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претре 
ум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређ 
неш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана 
 кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред засе 
! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије!  
> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера 
иди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под  
их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу с 
 они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана сед 
о је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим има 
урно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , 
 туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p> 
ивите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!< 
 <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од  
акоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испиј 
не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је!  
ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пук 
ј години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе п 
</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав: 
коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуш 
и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да рад 
} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Треб 
е ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте  
<p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> 
... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— П 
м узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p 
 упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да 
p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршиј 
:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p 
 нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их глед 
.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S}  
е совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставиш 
лију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и п 
ак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед ус 
уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ств 
еље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти 
без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p 
{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негд 
 хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Б 
 снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи 
ајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> 
 се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта  
 имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде  
те што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И в 
на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да 
S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хва 
неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни ре 
!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Позд 
че:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да 
ата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</ 
> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. 
 уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже: 
 његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш 
p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако са 
>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{ 
 се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p 
 исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> < 
p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p>  
ушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти 
Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p>  
оба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p>  
} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предв 
а се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Вид 
 добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и 
на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе 
/>, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које ба 
ваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту испр 
 сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и  
овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће оста 
 Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретн 
n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, лич 
 у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вук 
угачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар  
а су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и  
н види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи  
/p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је 
 толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у морав 
досав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он  
неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се 
ка.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу 
{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је к 
 обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар ок 
ног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходник 
ављам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња 
рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из њег 
{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа 
ик, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишч 
} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога  
 Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали  
уписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала  
ели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега п 
68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабд 
а укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жен 
S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор 
кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле  
би га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде д 
 нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се с 
 посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако не 
не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у  
иса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза 
 /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметај 
ово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на пок 
есет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише 
у и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може кра 
три га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси л 
<p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Б 
утра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније 
како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> 
ча Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича 
 ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је То 
 Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати  
 село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па  
ња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на к 
ој њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Отк 
ла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S 
{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било  
а, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дуга 
толицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућ 
 Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Проз 
 из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора  
астртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једно 
тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Ти 
некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече к 
 у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце шт 
ума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за ст 
 од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч,  
 те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде шт 
ница преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима 
а по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и по 
ше се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели 
 и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући к 
 ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је  
Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти во 
 шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто о 
ије врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанк 
а и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и о 
 и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу 
<p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој  
мшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или 
у кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се по 
еља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора би 
 Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l> 
а све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и с 
решене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може би 
 госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ра 
ад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ош 
157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти 
на,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А  
, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити д 
његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не  
на на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</ 
ту, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци з 
 што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе це 
, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се  
 он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи 
го... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих м 
овори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе 
ој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит  
p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка  
замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти гл 
p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди  
ега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје  
 али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Т 
ти замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла  
 него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и  
 упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте  
са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше 
, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, св 
амо чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, до 
децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила  
стина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Вит 
азмишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне. 
о је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у д 
ега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мисл 
естане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гл 
мота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — ви 
и да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан ова 
некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{ 
або зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле на 
на свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по ду 
.. него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n 
лији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тод 
> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд ј 
ојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него  
<p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом. 
 то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p 
лавно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је дава 
... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сло 
јстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, ал 
 је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на пр 
дак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</ 
који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако. 
 волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“ 
 их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десетор 
на. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћу 
p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у м 
або каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше поми 
ре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и з 
 ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету ча 
Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима ви 
ад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује 
За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи 
ора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем  
динама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да м 
и га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пус 
гасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на  
тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, та 
 и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но как 
у све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка п 
 домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло  
е тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго  
</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду о 
него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде т 
 знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и пам 
јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде 
 /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао  
S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он  
едају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ва 
много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову малено 
ју из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио  
 Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И 
у да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се. 
p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А т 
>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и поглед 
p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је н 
... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ће 
 роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{ 
 ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болес 
{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</ 
брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да м 
елиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ј 
 ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, 
 да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S 
— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{ 
Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се 
ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне 
</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ј 
ту.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S}  
— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да  
у кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла  
} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те у 
 заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Румени 
уди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{ 
, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p 
ице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако!  
ну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; н 
</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, нег 
>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета! 
 Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда о 
алека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p> 
е забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, син 
> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: 
ека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једв 
о сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убић 
<p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не з 
<p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да 
уждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето т 
p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђ 
о!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито из 
у оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како т 
дио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Б 
знао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војс 
о радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће ја 
 нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес...  
 су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Н 
 владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>—  
ам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то 
, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где  
p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</ 
је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћут 
је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати 
могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S 
, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих 
но ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањ 
 ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, 
ећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на те 
а то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога 
учио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он  
ије ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејам 
он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на 
креће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p>  
е.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... с 
и научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула н 
 мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb  
 из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем  
мца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо 
има.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако 
м:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за  
p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну  
и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Со 
ем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.< 
> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p 
 слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш 
ор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У  
окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје.. 
е други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S 
ијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја 
Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да ки 
<p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог... 
суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Ј 
рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не и 
вање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е,  
ј-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нис 
танке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> < 
ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину.  
p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</ 
а га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много ш 
учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’ 
ш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— 
о време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S 
а хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто зна 
еком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа к 
зик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам 
им те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S}  
жем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављев 
, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек  
</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан ка 
 -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо дру 
</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта т 
p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> < 
>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи 
<p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице 
еш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да 
та би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p>  
: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је 
...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се 
ипијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо. 
рихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мисли 
та и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, баб 
прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до ме 
аво имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није нек 
н се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахн 
качу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи погле 
 ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена  
м добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— 
д ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p 
 велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Ви 
крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладил 
нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче 
 што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају 
и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="17 
 пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изне 
је!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Ви 
 Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p 
 још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видос 
Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну рук 
а упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му дад 
а великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који ј 
а ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То  
одину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p> 
љен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S 
ући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S}  
 њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се 
 се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с који 
другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако рад 
S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим < 
ти сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у 
p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на ј 
ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и  
одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога 
 можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге  
га старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> < 
: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, по 
о.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да  
 празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу п 
>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml: 
е пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче ш 
ће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Б 
Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у 
е сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта 
</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте до 
} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га  
 твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе ни 
?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него 
пет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опе 
Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде,  
 имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му  
 за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који ко 
а Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и ст 
 ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се заг 
ичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се ско 
ње: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и 
вале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама  
 онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем ду 
у замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми  
че:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Са 
S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да  
тап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте глав 
 пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи ни 
редовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују т 
 n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је  
S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на  
шао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су  
штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито с 
пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче 
„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, он 
ти.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час  
и литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао  
апали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око ци 
жем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом: 
ознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али 
ко има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба  
Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p>  
сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Нао 
тељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се 
во цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад 
д вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти каж 
ме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџакли 
не издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и бел 
у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на 
 Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види д 
ку! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Т 
шевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре уз 
пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за 
.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Руж 
ту: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време  
 две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у ш 
о је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један  
а тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да  
 о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто 
тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као 
у да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад  
итујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу,  
иза стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти 
 зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p>  
ејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код кућ 
 се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{ 
="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео с 
 Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се ма 
скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и ка 
у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и об 
ути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видоса 
 Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— 
прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао н 
</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више 
 да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли т 
еханџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима м 
д куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за ње 
и стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</ 
елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било ј 
ести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб 
ли!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни јед 
ом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на  
“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женс 
вљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак ч 
инство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде виде 
 и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и д 
а, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току т 
мима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђ 
, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у х 
да, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Може 
кли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене  
S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га...  
дизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата  
ено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно  
о у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има 
мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} По 
 да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор кој 
ије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, 
да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састан 
ма, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, н 
ну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док  
ње пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако 
је место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти 
ерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на  
рбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Ст 
то она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да пон 
дости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он ху 
оје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре н 
S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче 
о је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно шт 
не, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, 
о га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће  
о говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш зак 
дбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили,  
лом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у 
о брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Шко 
Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим су 
ло, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за ње 
p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти 
ча Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </di 
шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед  
у, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала 
, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>По 
, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у по 
 јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозив 
али?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSec 
да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише 
, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор о 
е Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за ру 
лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p>  
="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је остави 
та сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кред 
и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> < 
абави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледај 
год нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са приб 
 морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича м 
гова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и 
м хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник уда 
шио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види  
се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду  
карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мора 
ле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу за 
н обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око ја 
идосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошл 
 да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p 
p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло  
тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотл 
 он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И ш 
 може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> < 
 дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... н 
има...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да 
о је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа 
баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог 
<p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја 
ти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја п 
оје смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на ње 
..{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само  
мевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га бо 
.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</ 
подине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у  
 — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, с 
{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче 
озборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Б 
огме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењ 
ор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да  
>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата  
ем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути 
мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, мо 
:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p 
изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да см 
сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сре 
онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја  
и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; ж 
 поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољ 
цу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Ум 
ј смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути з 
ђе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све 
кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ват 
т.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колик 
 то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и 
то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи ова 
синка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну 
пио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај и 
као, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по ј 
 не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p 
чати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— 
<p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} О 
себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима  
ине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Руж 
своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао? 
ли се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји 
 Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам 
, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу с 
ујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав 
ди, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p 
 капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу 
вету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„ 
и га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: в 
к нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слуш 
једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако 
к да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — ре 
, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати пла 
је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кмет 
и и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се  
де, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; ма 
о, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим ма 
 с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем н 
:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружи 
 од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет...  
одицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и ос 
да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на с 
ити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</ 
ецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... 
ехане...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p>  
а, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> 
по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо,  
прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и 
у него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде 
, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у  
и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а 
твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њ 
о.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образи 
е, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је п 
е и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и ви 
оветно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме  
еље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји  
чно познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те п 
и док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио 
е ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{ 
исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина  
, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и т 
ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S 
дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> 
оме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p> 
 пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љуб 
за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} М 
ло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и  
он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у ког 
нили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они  
е би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избег 
о почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали 
им чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се 
сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то 
и и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже  
ину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се  
Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким с 
 год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану 
“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{ 
аког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик  
сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p> 
 би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се  
лепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..< 
 кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог  
говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко н 
но било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> < 
p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, к 
икнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазр 
рисети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред  
а зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздр 
 детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовају 
Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мо 
 да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до 
у“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљи 
па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — 
S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У то 
ови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараш 
пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је 
 ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а  
ушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, у 
ао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S 
осаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и 
</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јоше 
170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године! 
о, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешт 
е л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на  
нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Б 
ш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p 
уку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини,  
ну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све с 
вада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да  
љу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе ј 
 воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћи 
...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за је 
о...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p>  
лаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p 
вао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осра 
и.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три м 
о ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић и 
; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушим 
ем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи  
 празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухва 
ија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.< 
нам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо  
гарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе 
 <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља 
вети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Вид 
тор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој по 
рдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> < 
жицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јест 
p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имањ 
 сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рач 
усти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда. 
.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете  
ом и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу 
<p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Ш 
:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестр 
ла?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и н 
 код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти 
42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са 
ли наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико  
е видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у  
не — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и о 
 припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем св 
био га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћи 
говори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико. 
ошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набав 
 знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} 
 и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чи 
е дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} 
ах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба 
</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и  
д пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи ста 
у, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободн 
 брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао тр 
већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прич 
ије ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кућ 
тора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, 
очио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава де 
и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им криш 
>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудн 
њи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се 
 како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</ 
/p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се 
 помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема 
кретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти са 
ао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао т 
ли то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег д 
иноћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су мо 
гао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајат 
 беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија  
јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки 
чину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци 
гови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> 
има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новин 
, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је 
!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће  
и оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура 
отвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и нема 
је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> 
 чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза  
ве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!< 
ека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сва 
 сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: 
дам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим има 
и сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} О 
ему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју 
здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти...  
којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је сме 
лач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} З 
е може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор пр 
вљају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S}  
њу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образ 
нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и не 
S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p>  
.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „П 
лагудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p>  
едне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па с 
вади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као пот 
тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p 
и и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</ 
 <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— 
 па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељад 
брадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи 
човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао,  
} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђ 
знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свак 
о је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било 
с сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштов 
аб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмач 
прича све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Ни 
> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што с 
 <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос,  
Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела  
<p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за г 
и његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича- 
 ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S}  
неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила < 
 сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној п 
не.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи с 
а се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S 
...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Из 
и:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S 
 ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не 
 Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о по 
амо с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико  
 конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју  
— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{ 
а и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше 
осије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души  
, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са с 
и и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичн 
ваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а ова 
ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p> 
 овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, 
гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога с 
 да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице! 
ери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли  
уци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> < 
 њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} 
совки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао  
досав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропа 
о између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завир 
 се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p 
а, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p> 
 А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошев 
а Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајк 
, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима  
д си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па 
:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које 
и пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер ј 
 треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, 
 нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љуб 
п преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Дома 
.{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... ј 
а, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико  
Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{ 
 се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти каст 
расе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђу 
, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непозн 
аш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика п 
о га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, п 
брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са 
реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе бук 
 тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој  
рати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш мор 
5" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они 
је него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— З 
ку власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и бла 
ом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи  
не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} 
ош с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја 
>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем  
— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа в 
 код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— 
же гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ 
ужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђавол 
{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима 
.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као с 
чун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час из 
ладића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како з 
че стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч!  
{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште простра 
шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као тр 
 фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p 
умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо 
х истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће 
..</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа од 
к легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан 
тој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом 
гледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држа 
еда преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружи 
> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у го 
струг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу. 
уби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихов 
шмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је к 
к и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљ 
> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима 
 метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, 
азговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да с 
пали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва  
ворили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{ 
 и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, св 
синка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаш 
темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале и 
а, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко 
 деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са 
 од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једн 
а она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи,  
ју за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступи 
, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо огра 
ко то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А 
ена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца 
и гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превал 
, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдес 
... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га оз 
идосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја у 
ш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!< 
 па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мо 
ло више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p 
ји дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Масла 
њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не 
оче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су т 
кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Свет 
ју.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентиј 
погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</ 
ју у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугу 
а зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и как 
оме.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада 
уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли с 
.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали тргов 
озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође по 
 су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је д 
у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и п 
м стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p>  
н пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче б 
с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, моли 
 ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ 
аци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала са 
уљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу св 
на кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боров 
едали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и при 
чешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог 
упан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседс 
шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се ч 
ка... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим с 
 спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опан 
ирока кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у  
е клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка 
— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на про 
 што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна  
добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није н 
 застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало з 
угластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старос 
е су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцниј 
азговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих 
е мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је поч 
p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} 
ав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо  
е смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хор 
о, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку п 
изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрч 
дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш рукова 
 Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то 
!</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену ш 
е паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и д 
ње и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapt 
 чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да 
} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све те 
и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило  
а све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Ст 
ео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје 
/p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе,  
и земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> < 
..</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала,  
е, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> 
ељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише госп 
и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овак 
е видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио  
товима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесно 
S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветов 
рећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају к 
кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пун 
треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <mileston 
у.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачи 
х људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају ос 
 у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа  
о смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по ч 
е ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone uni 
ола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему ве 
/p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте м 
 те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љути 
знути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се 
т да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће 
тина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљи 
 кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>—  
 Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар з 
мештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послуже 
егови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би из 
ироких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а  
ук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја н 
 и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а  
леди, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без 
 се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погн 
 ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије  
му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава кој 
 /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти зна 
торе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцк 
кромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као  
досав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где  
ризвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокр 
 за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „ 
на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са зана 
д, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кук 
 пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се 
м што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује. 
идосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као ј 
ти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарк 
а мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид ње 
алим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше н 
оге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Ви 
="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу остал 
арам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отиша 
здиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи  
Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _ 
аве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на п 
 би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S}  
 Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући пре 
што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имал 
е гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просеч 
о што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме ни 
г..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кућ 
...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче и 
а и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију 
 дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била д 
 и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам  
или основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p 
комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и  
ђу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби,  
и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен висо 
бавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круња 
Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окураж 
! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само ч 
а.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то нико 
> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то се 
е смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до 
одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути 
ошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и 
 саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>—  
насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и  
ије ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од с 
н је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто. 
 се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за 
овисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и 
а и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S 
, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па  
угог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако ње 
је добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шт 
 шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати не 
S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Ви 
коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио гл 
ма у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и вазд 
Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене 
гледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га у 
} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> с 
ди изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа 
на цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој. 
и затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Зн 
{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад 
S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" x 
S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p> 
н разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не 
ни код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{ 
</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо са 
в, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бу 
и стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства рад 
ће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече 
.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и  
а суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диж 
еши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси ч 
пирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле 
</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да 
ју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ У 
тију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чи 
</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не 
ро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Шт 
тао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запитк 
>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш 
ретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека  
ожеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен. 
ребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он 
о и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он 
у, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гл 
селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радо 
ене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја,  
јка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дан 
кав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јов 
 то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118"  
Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а  
Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p 
p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним  
вара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S 
с се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће. 
 где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p 
 црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је  
 На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је п 
и он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је п 
 над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали 
 још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само  
ећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.< 
ека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са м 
 свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без  
да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у  
} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још 
/p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро. 
м човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ни 
 само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутк 
 и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се 
 осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сук 
 упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта ра 
итао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би м 
 госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гос 
ничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор. 
 То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује 
к уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p> 
јка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице. 
е раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и бил 
се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се з 
p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи  
ак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би п 
>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Шт 
о.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио  
ео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посв 
сти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, о 
шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пи 
ити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml 
, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте д 
ијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепави 
сио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодоси 
 не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у  
ли пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре,  
ти.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије.. 
ам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надни 
дседник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ће 
и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко заву 
па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп  
ели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје има 
 учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n=" 
танује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Ка 
смејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у  
 тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испа 
е хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву на 
прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме 
ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да ч 
 прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце,  
p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> 
тно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни па 
а знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправ 
о.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено,  
 Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пре 
 лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Вид 
 чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад  
ато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А  
 погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше ма 
би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужаг 
а секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред  
је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја к 
..{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде  
с изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све 
онекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући 
 кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је кр 
 је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радно 
деница преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: при 
и јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, прист 
десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S}  
упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава,  
код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и  
то су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњ 
а је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S 
ни, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је н 
p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> < 
а издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек  
порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висок 
ође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухва 
>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па ј 
..{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Свето 
b n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настариј 
и мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га  
рестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="su 
ју, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша  
разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извали 
оље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p 
ом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица с 
раву кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намест 
 другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а 
b n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говор 
то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усу 
 кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чи 
оже нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век  
проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек разм 
 на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то р 
верац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су 
тујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме прист 
а данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био 
 <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње траг 
 то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта про 
Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и  
сматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p 
ји.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почит 
маћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Н 
огурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и,  
ју или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он 
S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обу 
Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>—  
турио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p>  
лићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути д 
 Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о м 
по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је  
Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, своји 
наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви т 
види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад д 
 дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо.. 
поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
тне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки ра 
кав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ра 
у њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике с 
еколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} 
не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p>  
е судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микач 
рке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела 
ати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га ј 
га, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме 
и и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и 
.. ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича В 
 <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта 
 њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новин 
он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb  
конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином  
и стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, ко 
, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало де 
о то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и о 
бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са п 
ео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак  
па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде ја 
 шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање 
успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија 
се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларм 
школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> < 
ле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p> 
{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе ов 
око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича В 
>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га 
{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије 
р: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, сам 
д се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на  
ди и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се ст 
оров унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа  
ању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву ист 
>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није т 
ели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по ку 
ита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више из 
ору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи пр 
в стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио  
 ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S 
меде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, по 
ој се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају 
 на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и ста 
ни лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђуриц 
тили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу  
 с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, 
, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег 
ави се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога.. 
Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако 
зели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p>  
био рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера  
 и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, 
 па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што 
ајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>—  
иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали 
ав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у гор 
га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да до 
рет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га исте 
а ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, си 
 n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... ка 
p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и жи 
адожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Ж 
вај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали 
.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на д 
вукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> < 
ника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се  
и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада 
S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на мом 
олује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му пр 
нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — 
и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали с 
е ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из 
дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> < 
 ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} 
моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој к 
} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и з 
! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</ 
им, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешља 
д ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си т 
оје године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, п 
и их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у пла 
то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јун 
приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица  
пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара з 
 пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на у 
отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио н 
 знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и 
и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и н 
за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га оши 
 Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говор 
p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xm 
так година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала о 
тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је напр 
чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то 
ачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобич 
 девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске  
о... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и 
в однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све ве 
 где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку 
го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме  
г новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то  
 души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у к 
ад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђур 
 ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} 
азника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу  
инуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом  
 се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, 
о у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе ја 
на.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папр 
даје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу 
и и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:< 
иног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе п 
д поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло ви 
и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и ча 
 крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате друг 
.{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па 
па.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и п 
, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — бран 
{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа 
 дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе 
<p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" x 
 <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дво 
тра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, у 
.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак 
 га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, 
ундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то  
!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду з 
ене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и  
ролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p> 
ду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту 
Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" 
 да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес  
м оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згл 
 смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас 
а.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у 
чи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је с 
се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђим 
 што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Бог 
код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна пог 
 остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да м 
 да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар 
 Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се у 
мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича 
ли без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад с 
 ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што  
у, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да 
 што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их 
дигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p 
 подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p 
ама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за гос 
и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој куку 
 међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за с 
еки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи пр 
та уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку 
S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити ро 
 и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу  
га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније по 
и!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, 
бодније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> 
асаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеш 
 као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна 
 болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> < 
у, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xm 
ојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S}  
е, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p>  
о.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га  
да.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, ра 
оса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и пок 
авијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спр 
ља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бац 
је мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с ч 
авати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и о 
код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи к 
они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по  
 још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> 
жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о во 
 свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, н 
 дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Ви 
но изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукуј 
жи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините. 
 године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати  
 савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p 
ао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор М 
p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гоми 
у, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа 
ше куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примет 
ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, кло 
теже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А  
 уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> < 
иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он др 
ему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне  
сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S 
ицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњ 
ега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега  
 тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chap 
ног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је у 
и као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у зв 
} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он са 
не уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле ост 
у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привре 
и је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p 
ст хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} 
а какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са жи 
>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} О 
врпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе. 
а себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на ж 
оку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се ст 
поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога 
пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде  
пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад  
пи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном м 
је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овак 
а мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад  
це...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу 
сију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим  
о од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чи 
{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред  
мо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} О 
су нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалек 
и сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо кол 
тови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и ср 
тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скрен 
ари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку 
просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу,  
нутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толи 
и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар м 
мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар,  
b n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је 
реност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај н 
прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или 
о с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре 
е имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем 
, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу 
 вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни 
мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем.. 
о?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p>  
ана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога  
еди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комиша 
а пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не  
раја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за  
.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
у те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег п 
ђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклиј 
аузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капет 
кав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не глед 
 У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу 
{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{ 
} Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Чит 
олико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека ст 
и га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, 
ди и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, с 
 слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Р 
е у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p 
ресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, н 
а дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне ве 
сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и о 
 из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не у 
д га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p 
гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узве 
ошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се 
и и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана 
илице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и  
у облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи.. 
, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грањ 
гу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке  
морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
а поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало  
е.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Н 
отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћ 
инице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту ј 
} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ 
одосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> 
 море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> < 
усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгурку 
030_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешав 
ропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап 
је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико 
а имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и 
ред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим пр 
ећ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па с 
p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти т 
че бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, о 
ако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове руднички 
сејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их,  
е убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не п 
познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дан 
јнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како  
 њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред 
пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико оч 
лонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време  
у адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју шта 
ио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се  
— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву... 
 за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала с 
к, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p> 
р успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечв 
ла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме 
 <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру ре 
 свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се пром 
ова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и на 
, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и оки 
 со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба.. 
 његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па х 
и да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здра 
торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико  
ом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче  
е, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!.. 
</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што 
S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да 
Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p>  
шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p> 
трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како...  
p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник 
 и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича В 
у.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S 
а по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким  
ну Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже к 
 главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима 
о је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља ш 
ца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ов 
 не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих  
лом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све та 
 је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако  
в га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је 
ти...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта 
унад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло к 
а мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети 
су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасви 
 Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао 
 покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заје 
ни...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкас 
, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда м 
оград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из М 
и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S}  
 ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу,  
лахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му  
 а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу 
 <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколи 
е несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са  
Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете? 
плаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт. 
дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p 
ик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад  
те кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.< 
ревртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцни 
S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а 
ице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и 
 <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне  
их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба,  
у знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је  
тарчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p 
дног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школ 
па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у о 
ве од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је  
 у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде 
рилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> < 
анке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више 
не чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пек 
 броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама 
ко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори јо 
ча Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису 
 домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма 
, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је;  
</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање пог 
а се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор  
 и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће  
> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара  
p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуњ 
 Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и пого 
ро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учин 
цу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не  
ију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="cha 
, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојк 
и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n=" 
 ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен  
и скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше п 
иви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутра 
ваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала  
и си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у ру 
.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић ду 
могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред 
S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га 
 <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде  
лим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хт 
его ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>—  
/p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе кав 
е:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати. 
иче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и зами 
ио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и по 
да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо пла 
махнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У зд 
ича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилази 
 до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?... 
осав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури 
ца успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и 
 се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, го 
ују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под водени 
да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише 
Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети неш 
упа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица 
раћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!< 
зе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто п 
јури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавиц 
оточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на св 
 му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја са 
 не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано з 
 обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> < 
е и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, прин 
у и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја  
обу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово м 
сав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дот 
d>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала  
е тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неко 
играби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</ 
а повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори! 
упчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све рас 
, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врз 
 Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто пр 
више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш в 
p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то исприча 
 столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да 
н зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише 
Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на  
а, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гос 
зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па 
сију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута,  
еш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Лив 
о Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S 
огледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до  
ти цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и  
вари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио 
зучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја уч 
 неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чаш 
се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвот 
 имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку ког 
атио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде так 
 се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајиб 
 Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један стари 
и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> < 
ер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на  
ипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и  
аве и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и пог 
гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му 
ед собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта м 
ног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће 
>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио по 
</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у 
же:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа де 
 ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниж 
али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заво 
је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, н 
ти се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{ 
ога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта  
 не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Уп 
 много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на 
оришту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаш 
м гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљ 
комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у двор 
 неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав  
уком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руко 
звалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају с 
очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Ње 
Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом мест 
ној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на 
ју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село о 
је, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље 
мање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Вид 
ају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покр 
ом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и  
ва што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} К 
.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко пар 
ро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи  
ав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију 
и да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и до 
И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као  
дање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од о 
 свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само см 
а Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> < 
ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се  
сту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посврш 
и на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не зна 
аше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосиј 
ио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он т 
.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Ви 
у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чин 
 <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џ 
бичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> < 
жењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом 
етио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „как 
зађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и  
друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и з 
ресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или 
овица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зн 
..{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуст 
 би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак,  
ућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли гл 
 <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S 
ала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо.. 
њака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњак 
 послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обу 
жба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>К 
ј години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писм 
знавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смел 
раћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали  
ичао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може б 
и му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодос 
повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га ди 
 гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и п 
ок су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за п 
у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте г 
 туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и м 
 n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за ко 
о под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хла 
 колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицам 
 Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком  
или с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачи 
к.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вот 
абавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p>  
 ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су 
<p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И  
ријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пиј 
увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова к 
до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видо 
на.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за  
тана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник да 
 од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, 
међу чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и  
ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се мо 
исли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да  
е домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а  
 баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштуј 
веш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне 
 прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се  
о раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потв 
ма и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и н 
 се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накас 
..</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, 
у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погл 
удно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта  
 спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазн 
 од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује:  
а ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га о 
пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше  
је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава 
.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето так 
 све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране  
де цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе 
аријег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав  
а, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у м 
е од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја 
довољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Мл 
.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, 
 осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојиц 
И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буд 
 румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на но 
нази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању  
е и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>—  
чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„ 
} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и с 
уће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем 
ју, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобри 
 детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Ј 
иђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} П 
ба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А к 
 рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с то 
ве године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кук 
ина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред пов 
, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и н 
за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не 
штво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би г 
воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује 
узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја 
 се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад вид 
Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он м 
 је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме 
 ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет. 
 се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна  
 жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора  
е „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако! 
унца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разгова 
итава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у м 
ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали с 
> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се 
рзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирил 
ану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>—  
е паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за руку 
 досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало за 
еко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он 
ани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Ал 
тан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели ов 
ама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор 
мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим  
 почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је  
и раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примит 
руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад на 
е дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се ти 
стављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му ј 
ма и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{ 
код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по 
а лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег  
рца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна 
којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на в 
мо остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, зат 
без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш и 
 клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окр 
p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори. 
е на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао п 
ченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пр 
ка је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, сам 
о и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити н 
 <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — п 
од погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже,  
тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Вит 
ћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности 
де у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p 
е Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{ 
почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао 
је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав су 
и, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радн 
ну се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мај 
мљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{ 
од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваков 
ајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шу 
чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим 
олена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, 
 кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо 
та, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: за 
 га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати 
авише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев 
то може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је д 
е на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, гд 
ијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упозна 
ту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној ме 
дном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју ј 
стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ п 
идосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте  
прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} 
вољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако. 
тија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако  
 научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видо 
 се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb  
 виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта 
Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си та 
оштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њем 
зује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, п 
> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</ 
о, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на 
 од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам... 
те се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а с 
пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он ни 
b n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице  
{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, 
ађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p>  
а би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</ 
ам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао 
в оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ 
 иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и 
/p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку 
{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>—  
а...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Б 
ћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S}  
не и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и 
 имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треб 
кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће  
и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p> 
ма свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути 
ове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи д 
аче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напред 
Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са су 
т...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подми 
лика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је  
е сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све 
 још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — ра 
..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидат 
 па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар с 
азе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> 
.. да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> < 
/p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
. као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу! 
 свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори н 
Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те. 
унђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав  
>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упам 
оврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то д 
досијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S}  
му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслу 
то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не  
 да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што  
е упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — п 
укна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и 
ишом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, тр 
есте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто 
/p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, 
па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби ч 
највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитри 
де у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопр 
а сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>—  
p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша 
 уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра 
су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и  
и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакшира 
ама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи с 
?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p> 
"85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Ал 
ео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он  
дох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека 
си празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу 
ули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али 
пустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и т 
...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} З 
тац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног род 
е....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета д 
моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.< 
ово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Вит 
о и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} 
м видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ват 
леда шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор 
има нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Как 
 — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни ви 
 хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате зе 
а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} 
колико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, 
ољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну 
ком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— 
мо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време о 
ало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику  
борит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он 
за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава.. 
и, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— 
, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире 
 закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом 
ам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче 
и не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га  
идиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p>  
 притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да н 
имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за о 
.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код 
и, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа 
 како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала  
 кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Та 
до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Ср 
} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— С 
p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво 
се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и прот 
оме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p 
/p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="1 
ује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</ 
 слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћер 
е чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи п 
и; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па сед 
S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини. 
} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек пр 
} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видо 
и свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је 
 тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче дом 
тор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је  
ама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пре 
ди за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p 
и дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да он 
и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и 
сам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели м 
же други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су преп 
во имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p> 
ашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и з 
јемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује ба 
даним корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="16 
умашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> у 
епо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто 
и ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>—  
о шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па 
 ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml 
овор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи 
две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој го 
није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га пошт 
аца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше д 
 том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, 
ше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Т 
 са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у санд 
вкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Н 
лави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Ми 
ст није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној 
душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости! 
усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Њег 
све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша ш 
— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ру 
кненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то п 
тком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“< 
омшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема 
— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p> 
} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће би 
ћи, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, 
 на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десил 
зорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазна 
си, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година п 
 Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на 
 моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав 
ти...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори 
ди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру 
ете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше 
 и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, 
 не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Оту 
буха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и г 
у лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова 
После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, 
босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук,  
и фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у о 
ти их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим к 
 и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Ви 
вића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кр 
наку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на ра 
и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето 
 у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Ви 
окривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брва 
завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури. 
ема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад 
 и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Исти 
 две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и  
је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, 
 га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве 
му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича 
ало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буква 
а.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао 
а очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан,  
ов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, вис 
 освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, ал 
стојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Ув 
 и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, с 
</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче је 
ри...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам п 
а...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, госп 
итвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да  
човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес 
ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад 
} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна  
о му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>К 
 све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци  
ну још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и 
размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{ 
ута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито! 
 Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружиц 
глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ с 
 чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те 
 Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи. 
ишта радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> 
оре!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p> 
/p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p> 
а: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају ш 
он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пр 
Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како ј 
 ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па н 
...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, 
а млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на 
аље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та 
да низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и 
решство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да  
у потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што  
је...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, син 
93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угле 
оведа.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошеви 
 „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успр 
 код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воде 
а га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је б 
} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављен 
 и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви по 
уком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мис 
две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он п 
зда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује. 
ди који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и с 
 А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лак 
осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју ј 
нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатиш 
 Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, с 
држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину пр 
а ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S}  
ознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ва 
бо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како ниса 
с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда 
 помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, 
и по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па 
p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали  
 рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао 
е старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу 
ед њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{ 
 и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је 
p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакам 
<p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти 
и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видос 
оденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А  
 питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S 
ет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{ 
 ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњ 
досијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрз 
/p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутар 
Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој 
} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно 
у, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — д 
} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, 
ако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао ш 
ата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себ 
} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за те 
 урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли 
о.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблиц 
старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чв 
и посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У то 
 у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несре 
било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не 
и по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сеља 
} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у д 
мео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, у 
гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојк 
 осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит  
 је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n= 
 и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све  
о казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и кура 
та лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у та 
S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба. 
у на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показ 
 скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се сне 
е друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чи 
 чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кок 
 он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао 
е село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шт 
 пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и д 
ка кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване 
под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Бо 
руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види к 
оном и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера 
 разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније гов 
од воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по ст 
 ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи 
ко нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигд 
оцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи чов 
?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти  
длакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветит 
о два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им 
p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и мо 
 — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па 
репредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — реч 
/p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>—  
с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх  
досије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли т 
алеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у к 
 се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и пома 
 у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико к 
 искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па уша 
не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати поједи 
>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да  
воју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор б 
{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета зем 
лидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</ 
пет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а 
уке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Ви 
е и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у м 
 <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицо 
{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те  
поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две 
 има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему н 
а источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебело 
...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у сре 
у објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за  
е притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај  
 и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се у 
, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и  
ај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У  
е време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не 
p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, р 
у, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта 
пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га 
Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе г 
лике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда стареши 
{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити,  
и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога 
ах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парн 
а рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све  
ли свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео саста 
 ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и уз 
ком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и 
а: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој 
атулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све 
лиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без  
 велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право вел 
 <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић с 
а Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о с 
 ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли 
 је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке р 
својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да св 
 велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор рас 
 деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: саши 
им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</ 
, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставит 
> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да до 
 и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила тр 
> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати на 
у га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да 
p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он при 
</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додај 
 него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како  
 за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема  
увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и 
вима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп 
то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што м 
омаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, б 
им као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја  
е, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује  
} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што с 
> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже 
тено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори погл 
у, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цве 
укама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку  
, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен о 
 и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње  
рађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или  
е радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за  
} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други не 
S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци 
 види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у  
— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те м 
ј рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две тр 
 капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако 
е човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се ч 
 буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасе 
оје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, мил 
ужи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајта 
а је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се 
н, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око сток 
е: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином 
Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше мест 
ињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше некол 
осава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо  
смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са о 
S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" x 
стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује  
 је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мер 
 Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад  
и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме  
шњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, 
зе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита,  
, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба.. 
инуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као м 
решен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи 
 отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код ок 
 водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а 
јку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Вито 
у где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав  
дука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја  
 па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиља 
 здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Ко 
а би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S}  
е махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Доз 
нија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти  
амљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није 
дњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвоје 
т измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити 
ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче 
Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за де 
ихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type 
p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо к 
оја личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и  
мо да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ 
ланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, љ 
жење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} 
оређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би 
овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово? 
е ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за как 
ви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S}  
оће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита 
и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p>  
метнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на с 
лужи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Поне 
 <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле. 
лободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и сл 
иком ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSectio 
главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на при 
ш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p 
 на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш  
 на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, ски 
 Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, при 
 те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у мес 
лужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и 
{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихо 
тају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...< 
и и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца 
/p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је! 
де потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903 
 газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сен 
вори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} Н 
јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе,  
 данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми прија 
о руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо,  
 је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Т 
ву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Ви 
ам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми 
 ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мо 
одећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: са 
врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, пит 
 десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовико 
ead> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S 
ом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како с 
како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А  
а репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме и 
сока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у  
ет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само 
аки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, 
н...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у 
{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два р 
господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни  
еш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па  
сам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако 
 то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја 
Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш 
и једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бо 
ге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је б 
адао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да  
ар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p 
да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="1 
ичам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма ш 
 — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детел 
колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радос 
ник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак. 
 целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и ве 
проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те,  
...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогу 
седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој с 
и вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало  
едан оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де,  
им јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{ 
оказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..< 
оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу 
екрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајде 
>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зн 
илип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... 
лу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радозн 
 саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се исп 
 једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с  
 на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection"  
да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан 
иком совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из  
мна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и  
куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он д 
сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет зглед 
ати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прего 
е пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе  
<p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укоч 
 шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, 
ним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се ј 
е.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица пре 
ају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему шт 
ину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, 
 је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала м 
ло се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све  
и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p>  
 страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не 
е, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је 
жавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа  
ш од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, 
?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга 
авку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије 
ш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Витор 
, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пре 
 и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два раз 
а мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за 
ару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и 
у, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Ву 
ш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се проси 
вера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гу 
викоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружиц 
, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и с 
шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је не 
ако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о ме 
це па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све 
е споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капе 
корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше г 
дно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S}  
па и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он ма 
вориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а  
се своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и н 
ричају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по ча 
е чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођиц 
зађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме ш 
 преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> 
еће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на  
ученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S 
И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори 
и, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од све 
лас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико годи 
>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као д 
сије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непо 
>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам к 
е, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено  
 погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај д 
ета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу о 
00" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.< 
белог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један уг 
у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p 
на се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је 
p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете 
му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S 
ло се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав 
нити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{ 
маку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужно 
љи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, о 
екираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и се 
 ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и 
пита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p 
о мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавш 
 Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} 
рини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div>  
зме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове 
и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чич 
 окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p 
 оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако и 
д дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече пола 
рама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и и 
свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девој 
е.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи тор 
 и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од ку 
На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим д 
лик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој к 
{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један б 
е на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење иг 
 Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси 
p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног  
о је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много прича 
 навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео к 
.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и р 
} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, 
 куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима 
о, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSecti 
ћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му С 
шће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац  
, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-р 
а изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p>  
е натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>—  
ор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он ка 
Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепат 
андук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и В 
све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га 
м и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну т 
сподине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин ид 
 и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе усн 
 забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S 
ледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> < 
то радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни  
бразу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39"  
н хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и п 
о и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и понос 
је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута ма 
коврсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе се 
 ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку  
м искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу к 
стим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја  
.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p> 
</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Зат 
 подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Вито 
 „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Ви 
и чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отво 
у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима млад 
, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а п 
и неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убра 
, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и он 
 ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђур 
су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Им 
25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози 
ајбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пу 
 кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао 
да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду 
в буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— К 
у канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто по 
авре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</ 
о...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, да 
године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас и 
 <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Зна 
ник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код кућ 
рестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и распол 
лог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јо 
атимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њим 
сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по се 
ку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање  
 сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене... 
ам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p>  
астао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псова 
ну на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по т 
и.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца 
 па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку 
виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што 
ти.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је  
а унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, ск 
 <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одма 
бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну стра 
е, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати з 
ави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} То 
} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све  
Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људ 
/p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, 
кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу. 
наду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у  
ев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те тури 
 кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у 
тово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад п 
, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на на 
е.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> < 
се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} К 
знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>З 
обом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда 
је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p 
 и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искеца 
 говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек 
ече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдат 
 и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те  
 о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то го 
{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>—  
ем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старе 
<pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси 
комишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовеч 
ако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљи 
ле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три  
ли није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило 
чића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави пла 
брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим к 
једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и к 
а бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га нас 
Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> < 
изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, п 
ај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом жено 
 узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави по 
 базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S 
сели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно 
ић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у 
жи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Ч 
рманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Ви 
ља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и  
тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у п 
или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим жена 
саше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој годин 
а га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на 
ође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p 
им кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђу 
да пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај јед 
ника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господи 
Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пишто 
 пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} 
 <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор 
кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{ 
и те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и ова 
ну, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је 
</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хва 
ној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у  
S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се уг 
ам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p 
тавио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладић 
 избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обруч 
 престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на једа 
та тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго. 
их и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је б 
а се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S}  
е: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити  
<p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупа 
а ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али 
цији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} 
н пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И  
 без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси 
, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у к 
па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају 
 и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..< 
 Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} С 
 се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на с 
 за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује п 
ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душм 
 си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не да 
 савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</ 
ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав  
ори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам 
 рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче  
ате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p 
кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије п 
 А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ т 
/p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p>  
 <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су  
 И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p 
</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави с 
 а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> 
на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</ 
> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југ 
ти и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </d 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор  
</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила о 
вара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро доша 
то и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим паму 
ако ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се  
неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Т 
!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са 
в буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <di 
ављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и  
млевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и 
и!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет  
p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам  
који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разб 
етресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Вара 
а имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи ку 
мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кри 
чати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, загради 
а ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" / 
му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младиц 
га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разг 
м те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одф 
ко раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колу 
по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао 
околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и о 
ом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па од 
</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је о 
абу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака 
уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо 
S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна  
>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук 
па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разг 
асте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ... 
екао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по  
, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угл 
а жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодоси 
учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му в 
тане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпа 
 и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају з 
а то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говори 
као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо  
куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, 
д наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупч 
чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</ 
чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити свој 
 ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише 
 <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</ 
ма.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лак 
екад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто 
шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухват 
и повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</ 
и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Ш 
о ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће 
шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић 
еобично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти ток 
ст разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се 
и и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па ход 
он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од дет 
и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као мо 
д је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини 
ј соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у р 
о хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам...  
рио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} То 
брва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а  
шли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са п 
 Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, сл 
<pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар  
 неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа  
итор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио 
и, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето ос 
запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и 
 извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сироти 
чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли 
ду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе 
њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике сва 
и обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не  
 жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, 
ива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.< 
ђе довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко!  
та говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Остави 
твари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску кан 
сла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде 
 n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а ју 
ара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прим 
 у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади 
аке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављен 
се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он по 
о, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и з 
 се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се п 
 за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено ф 
имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово 
послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на 
очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек д 
ени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу д 
ни мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут 
акао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш 
о и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и ј 
 да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га 
Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Ал 
оденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза 
, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја с 
<p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> < 
ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од т 
 сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb  
то?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљ 
!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</ 
> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он 
теде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече  
има, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, х 
н оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S}  
 суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је  
све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познан 
кани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја ни 
диш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да  
ове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, над 
>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш 
ју се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колик 
ва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — р 
гог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосавље 
 руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује св 
Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадо 
 мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто  
 с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видо 
же руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те с 
умара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже д 
година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане тр 
<p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од си 
ћ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му  
а са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Ви 
е под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, 
ad> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини. 
е, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја 
шан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он з 
д Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је  
м: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p> 
у је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како 
ега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим кори 
{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три мој 
.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци  
беши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори 
луг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и 
 за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке. 
арче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој  
дина.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Ч 
тку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и 
лужи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p> 
{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И он 
ио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечиц 
итомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</ 
 најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека 
коше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керча 
огледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукуј 
и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подв 
 Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их 
чно да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу  
 у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и 
у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао 
у и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што 
 друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скр 
и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један 
нство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудн 
ћа, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, 
ву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па 
ко совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћи 
 и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се за 
 у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и с 
вала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S}  
етоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде  
и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други расп 
вни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се  
одошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико 
"17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, 
е столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију,  
. науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе м 
а учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{ 
и основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— 
одруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>О 
тишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окру 
"142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тод 
па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови е 
, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дукат 
усник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и  
ве унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се 
ећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први  
аса.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти ј 
.{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је 
ију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како  
осав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их  
у.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код  
тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајк 
збиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и 
 књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама 
се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте рак 
траном гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у полов 
p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није тв 
/> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних по 
д очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у варош 
 и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p> 
е да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину ка 
је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не 
е чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њ 
икачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да 
 купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у во 
p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је м 
двикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.< 
 другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! 
>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за 
 <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао  
жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чув 
мести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће  
{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под ц 
м имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школов 
> <div type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <b 
 био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би  
аву.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд  
другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они с 
> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о  
се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожу 
дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници 
сновне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и  
 саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} 
све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим 
слове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљ 
 И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подвриски 
а механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у варо 
атакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете  
ј прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимств 
чешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко соб 
само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ак 
 из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија 
аочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћил 
ли?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво св 
<p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је? 
ута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</ 
е љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а  
су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="12 
стина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили њег 
 Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота!  
</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти з 
 што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>С 
а.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и  
ривукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и 
.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> 
о полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене: 
ма, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш 
селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Рум 
винче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас  
> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно  
их планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако 
 Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не 
!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шар 
реселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се 
>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га 
н треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да  
о певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,< 
а обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко 
док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћ 
 и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљ 
Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се  
>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарни 
е сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад  
, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml 
S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у заји 
ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се  
...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затв 
{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, п 
 људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копо 
да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још на 
, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да 
— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња  
 кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па  
другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?< 
ли на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућ 
 Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеж 
 су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу 
ишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ п 
авно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чу 
итомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траж 
бере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете вели 
о посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не д 
е са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може н 
ко?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути. 
таде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да з 
те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу проп 
{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S}  
итао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа 
...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:< 
каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па н 
 па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обор 
ј-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му зна 
и дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу ти 
 и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да  
се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу к 
и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Н 
, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи  
 — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је  
 киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ки 
да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима: 
дигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви  
раћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он 
налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да би 
жем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и гла 
ажим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако 
елих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, коп 
јао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и 
S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан 
тојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заб 
там једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељац 
 му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увред 
XV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, праши 
исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишч 
бу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе 
</p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракиј 
, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p 
чне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p> 
би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ев 
махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозво 
ја... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је 
 на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нови 
е, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче сави 
о би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} В 
блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, 
е, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, о 
ђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у  
мили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на дев 
д причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгуј 
вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p 
?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" 
уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто 
чном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном  
везла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p 
 је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видос 
овикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано 
добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство преда 
>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера пр 
 кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p 
 угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније  
b n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа 
, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго.. 
29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У 
 и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодо 
тао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли  
рац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су п 
пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована 
отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једно 
.. не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећ 
, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је 
 да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на че 
м и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш  
а.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и 
} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p 
коло своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукур 
ан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> < 
, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије  
p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мрак 
ке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре к 
 се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа ју 
крене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на пра 
м, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да п 
е разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као 
ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" / 
ују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{ 
смехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче 
и филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n= 
мо се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и о 
 Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, усту 
 <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Сам 
о вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакр 
ми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче 
уга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је с 
ико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} О 
еч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{ 
 па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapte 
пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све мук 
ало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година,  
!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај вр 
е, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те  
опаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и 
ама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је 
ић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом 
 доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао до 
најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одма 
раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерас 
о.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је  
.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан  
ти моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с  
> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? —  
азговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само р 
тво и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи ве 
ури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити,  
S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи о 
 зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— 
 али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!... 
че и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати ци 
!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су  
ви му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Мика 
, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић 
ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа  
ion" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић у 
ем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели г 
!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младиће 
 кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту 
Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим  
ио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко 
ико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чик 
је! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p> 
 у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p>  
— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега 
д угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је,  
га ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... 
етно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по 
зала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и мана 
егова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда  
 до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би 
ва разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може 
е све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, ка 
 и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p>  
45" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасн 
ашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубав 
му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосиј 
итао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S}  
та крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и  
напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђур 
жа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити 
} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Јо 
ује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу 
збијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручев 
о зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се до 
ди.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и назд 
н му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у  
свитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али  
е боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац 
еда, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му т 
 Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук с 
 да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав  
} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну 
и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осеч 
одио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да са 
овек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет 
уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</ 
ле се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Пр 
сти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у засед 
и и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубур 
пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше ра 
пију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљу 
 могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и 
трицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве д 
згледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и па 
ни се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На ш 
адује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђ 
<p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сас 
кно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} 
 примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, с 
испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарач 
једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега шт 
њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку 
 каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, 
.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му н 
 предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.< 
у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p 
 он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p>  
га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати 
ђе он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што долик 
е и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их о 
њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће 
 доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га  
.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да н 
њи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Вит 
 је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћут 
ка воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде водениц 
асност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и  
 проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се  
 коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодоси 
ром.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не  
нај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шт 
мо вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким п 
..</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где се 
асти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лак 
дне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један  
кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда т 
и колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и  
и леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понаша 
очина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на свој 
ејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни 
о, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и по 
е коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S}  
>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видо 
{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мр 
 то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и  
 снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће ова 
к домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наслед 
горе, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја 
ловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и о 
 родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на 
 Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p> 
{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се и 
а.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних  
шу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на пр 
по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на  
.{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала  
ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?.. 
јем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућ 
ађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој го 
оштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу 
и устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна б 
Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у 
одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си 
 моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па д 
кутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>—  
а, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, раз 
рња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек.. 
аравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на ко 
 нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рв 
ије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу 
 једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У 
мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погле 
опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета,  
измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гл 
у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И а 
де никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразум 
 да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе к 
 му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији н 
и, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога 
ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године о 
ђу њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поина 
ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга как 
ће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки с 
губити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може з 
 на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменит 
.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А  
овека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{ 
p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напо 
или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="1 
ми неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није 
м, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на чо 
и он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152"  
 с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују пр 
озвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, з 
год: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језича 
жи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им 
а се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако т 
динама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти  
вати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури 
е се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у стран 
ом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смр 
маза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао  
 зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе 
лију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу 
ва посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио с 
 с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као 
да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један  
ла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— 
кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и зап 
S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p>  
ељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да  
утра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— 
у.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видос 
ро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што им 
ве џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би м 
, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жит 
ди за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с ч 
 куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Ве 
, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачи 
од суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем с 
од трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, 
n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> < 
хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари 
 оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад посе 
Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ух 
уз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити 
и!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са сви 
аступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће вод 
Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’т 
, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S 
е угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати 
а стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође  
 Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} С 
ло, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше 
в их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се т 
а се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" />  
 за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину ст 
 му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> 
ли кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и 
и са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видо 
 они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају  
око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се вр 
о ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи о 
дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Вито 
 очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p 
тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке  
S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код ку 
 тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног 
а но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>—  
а њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврн 
осла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и  
ли им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код 
аких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђим 
} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Вид 
ика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедо 
пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да 
ло бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена  
кују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савр 
ако су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог мла 
еда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за тр 
рба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да под 
ве као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он  
Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S}  
еници, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, од 
 постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке 
х двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жен 
ваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да 
мене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се сас 
су проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечи 
/p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су м 
а с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, пов 
рију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да  
инити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Ве 
 <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на 
вде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — ре 
и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису шк 
дусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешт 
кушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из осн 
ло!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p> 
ће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чи 
> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се п 
и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и он 
кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича 
о ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме ка 
је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата 
е и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова  
Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу о 
 му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико и 
 на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с о 
век који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио 
а је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, ра 
 је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не б 
 је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и  
ници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже. 
 крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати нег 
д и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је  
лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћи 
<pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубљ 
И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> 
C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му  
а моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећ 
} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке  
>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он 
ије добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Ни 
 распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с 
есу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђу 
 или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико к 
е <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, д 
ана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети к 
земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истр 
 је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и ле 
седају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им  
ко му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити  
де радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему ј 
њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, 
стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практи 
<p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета мек 
е Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди.. 
а његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора. 
лети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су  
 све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши о 
године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе  
лишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да  
 запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвок 
ојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да 
 пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и р 
 Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе примени 
. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије 
 и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару,  
 конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у 
е, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотња 
то продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био праза 
..{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог 
ико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји 
 дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је 
удна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто пр 
.“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта 
о су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви  
 за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољн 
уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и 
 Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу 
p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</ 
маћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећ 
 Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> 
ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека п 
риса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</ 
 посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> < 
а из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видо 
лиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се  
образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n=" 
војили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам 
урицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} 
/p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде  
алим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигд 
 знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и х 
мању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p 
.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и 
ају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она цр 
маш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш п 
ела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену 
роша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:< 
и смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали  
ијатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас глед 
ришту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брв 
г дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његов 
рећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњо 
<p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да  
ао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се уп 
није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с То 
 ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје и 
:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосиј 
авидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пр 
 дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији 
 кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа ни 
то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један пл 
устио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре  
 /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по сл 
ина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некр 
 што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p>  
остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели  
 ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и  
узи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара з 
икачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло по 
овор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Руж 
 кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао,  
рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата  
 од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су 
ајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља ис 
е, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> 
вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина  
 ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} У 
, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем сел 
 вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам 
о мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта  
— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољ 
о троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржав 
пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је 
, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено г 
суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитр 
и текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката.. 
Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише  
ду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена 
 си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> < 
>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодо 
задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради. 
ј момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на о 
у тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за 
е, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти 
која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је пос 
 у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме  
огу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу мо 
то га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту  
игао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да 
оме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брег 
 сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — прогов 
је ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће... 
и корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашња 
 у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— 
е тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} А 
.. јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p> 
н... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако и 
 VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње  
оји сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: се 
ти оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје зн 
вада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног проп 
, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и зако 
 их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кро 
ијатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га  
уке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје р 
гама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу  
ојим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој 
, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини  
а?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја 
дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дора 
примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурков 
гради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим г 
трану сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати 
свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово  
167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њ 
ако га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S}  
d="SRP19030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није 
ава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Са 
што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> 
о од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, к 
сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и 
ина дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p>  
диш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту по 
p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од м 
...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закау 
а и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу 
а ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица  
ује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је 
мено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за п 
у личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек  
, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усев 
му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и 
из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људ 
и лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто кри 
му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Уве 
 човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно је 
о користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима М 
ш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S 
е нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште б 
 нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су с 
упи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, о 
коме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како 
ћом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} 
оме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко ср 
>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по д 
стадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како 
е усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву 
о му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај ист 
он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по  
p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила огр 
ао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно 
ет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мић 
 и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Ч 
 <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за  
ако му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици 
их људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој 
 њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се прибли 
и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} 
дмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де,  
 њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.< 
ком што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потре 
 њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добит 
>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видос 
ликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је 
p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окр 
виње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онд 
ије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, бр 
престано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у по 
 једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школоват 
њу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити 
>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако пос 
о ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати 
а стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара В 
шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти п 
уда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду. 
 Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што  
— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним брато 
и Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је  
би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p>  
ча Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он  
> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправ 
 ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам с 
ли:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема овак 
е истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње  
и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то т 
 ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога  
звити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина 
боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због че 
Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће 
Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео 
 Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је има 
> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече пр 
 тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} 
граше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме има 
p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмури 
, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S}  
 у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађе 
> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пази 
а ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то? 
 те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободниј 
ршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекр 
век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окреп 
је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затре 
еске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну пр 
за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он 
ровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи  
аво што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и 
богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу го 
{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да с 
е могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разглед 
 па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Вит 
{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да с 
 па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p 
држава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику. 
пеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о пос 
то му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољуби 
 главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опе 
занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траљ 
з којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљени 
 столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу  
е не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је ч 
де који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и поч 
p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си д 
{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати 
елики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га  
..{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S 
 да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави:  
и му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде 
вора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш  
је хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, 
<p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p 
брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p>  
иткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де т 
 може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, п 
маш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ ј 
! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокул 
 искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима. 
<p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како к 
рицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе  
 набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример,  
<pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степен 
е грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>—  
— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори  
рати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле з 
е, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као 
 највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на и 
„Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан 
едан босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у су 
 како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити ш 
одбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи 
шу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са ово 
 како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и с 
скуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом 
 теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p 
!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type 
знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно 
а.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати  
пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све  
алеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку п 
 знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, 
ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врп 
b n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу раки 
 бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мо 
ти од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште. 
јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се  
вуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</ 
еш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта  
подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубр 
а...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S 
к, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па  
а и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се л 
: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и в 
е држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n= 
 одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упи 
ролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стр 
јутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, н 
ама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде једа 
ости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div t 
али сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му  
 утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати. 
ки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресел 
ена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, г 
то ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче мо 
н измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову  
о? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Ви 
чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и нео 
д из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажарил 
зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућут 
сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div t 
г да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Вито 
торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбиц 
чуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба 
децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и 
рстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо 
и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су 
Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С то 
 што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику  
а ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварск 
 Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, п 
ем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварит 
 међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Ви 
не и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику 
родужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева  
на салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се  
али никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор 
 у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је ми 
је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Из 
емо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек п 
е молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, п 
 читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупни 
 нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, 
уди који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им кућ 
ници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живе 
ера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволи 
 Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, 
кућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p>  
} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су  
Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први 
 <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, ко 
страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим,  
а свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p 
!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њ 
>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћу 
пило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} У 
ће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромн 
дати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко  
а чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога 
итор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, 
земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</ 
 ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Пр 
 зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све и 
евину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је  
је, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није ист 
 Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Ни 
ошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село < 
 ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је в 
 unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност  
арају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићент 
 главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што уме 
х отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа 
p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почне 
е?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p>  
рајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити о 
 може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гле 
кана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек сре 
да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути в 
те ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type= 
ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.< 
е уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ 
би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што 
попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг,  
идосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврди 
е угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и д 
 у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина 
RP19030_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је  
 Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то 
плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице 
и се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и 
 почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко  
ађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега преб 
: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те 
ропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држат 
 код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} 
је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> < 
илу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један кр 
 у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У  
 сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Бе 
и ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чут 
веторо к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — те 
да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакл 
о?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зн 
што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стр 
итељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прил 
а имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса о 
 оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згла 
 — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаш 
 ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што р 
 упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвоз 
сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш ко 
идосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо н 
 у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу в 
спикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</ 
!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо с 
тито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му ј 
се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, на 
ет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?< 
 знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље  
 ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између ду 
бо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се  
 смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ 
и Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи.. 
 свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школск 
још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би ње 
S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и изм 
але.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</ 
кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита,  
пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То 
не стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџакл 
 мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао од 
очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши 
 слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године д 
> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи. 
х пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања,  
имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао  
сти били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да и 
ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p 
S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младож 
у сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две леп 
} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају 
ку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S 
имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S 
аседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, за 
ницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде с 
агну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type=" 
стрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом  
де децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да т 
борави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си на 
.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор  
 опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подви 
едан вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Руж 
уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им 
 икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима 
>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку г 
о ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво с 
и многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он  
ућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих 
а се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег ст 
 да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p 
 се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, з 
 Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну  
 воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може  
иге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на г 
 уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на докол 
ни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S 
а ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p 
?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p>  
се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им ус 
 /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по год 
нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бо 
а том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потр 
/p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта  
 тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у 
?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузи 
 скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с  
рио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хл 
ве како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао:  
место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу... 
дар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, п 
 израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћ 
апред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и п 
 <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да  
C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али 
 слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић на 
 вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра 
ина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се намест 
ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује  
 нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда  
кога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је В 
 велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три  
p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да ка 
ице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не зна 
лађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Н 
луша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра 
/p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чеп 
једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S}  
 је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..< 
ме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја мој 
S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња 
ла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb  
 нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађ 
 поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</ 
 а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“  
оније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за 
м лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састан 
ти и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па но 
метан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, баб 
, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. , 
 година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под ки 
>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не  
таде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао с 
деле и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Је 
ђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кум 
 три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</ 
ријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де В 
 поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, 
 Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ће 
година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црве 
је на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како  
ад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, 
<p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем 
<p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе. 
сео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодоси 
е.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде ме 
мества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад р 
ашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну с 
ће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћу 
’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије!  
p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>—  
маш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли. 
p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Оти 
 да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери 
ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не траж 
у:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то  
або... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, ов 
а њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни 
сти, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца 
то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ва 
.</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>—  
 Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише 
 усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру се 
>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси 
ео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу. 
ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут ви 
о чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А 
луша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привре 
о...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и.. 
— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, 
Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се вра 
:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налаз 
 Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га ни 
си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже с 
та да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ниш 
.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда  
исица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него 
а Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест. 
ега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— 
елим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не види 
p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p 
ако је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S 
аве?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто  
ица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно,  
а.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изве 
 кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па 
лаву.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа ру 
немири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу доз 
 му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу 
/p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па т 
оглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{ 
ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један с 
јка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану 
 Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељ 
ије мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта т 
 Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи јед 
у.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нуж 
а твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то би 
ог твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S 
Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би треба 
— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева с 
оче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ. 
имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>П 
p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Ч 
Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забеч 
 он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео 
на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на  
е па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и  
} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, 
 се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад 
S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Д 
ај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да т 
 продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо,  
ићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми о 
на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купи 
/p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу 
арац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p>  
ју да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар  
да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село 
на да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви  
ија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Вит 
 заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја 
, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га изве 
 шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош ку 
жица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке 
бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да 
нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> < 
 смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се < 
, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дам 
а.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентиј 
 велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— Т 
ијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и б 
 да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и 
а палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим н 
деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не бу 
шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом ба 
очевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на  
и и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене ка 
 <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти д 
Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рука 
хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари 
 кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја пос 
човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати плано 
није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо. 
илика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{ 
 или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он к 
демо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Ка 
раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђ 
/p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код с 
ако је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им 
 други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препоч 
мо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо 
арешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор 
 тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединц 
човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се чов 
уди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет  
о она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика 
 душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> < 
а... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је же 
/p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} 
ндела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чи 
жја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{ 
итне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себ 
<p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам  
цит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете ка 
/p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише гр 
 <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодоси 
 сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за п 
а сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од  
а Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, сред 
Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{ 
 изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта ве 
а као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је кр 
</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p>  
.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</ 
учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узм 
 живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да прет 
 продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђ 
а би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све  
— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је јо 
 Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда 
ека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди 
 видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа уна 
>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навика 
апослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p 
</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нис 
p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чу 
<p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него при 
 вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још п 
 И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; 
ни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих 
ледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цр 
{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог пос 
.{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича 
се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампит 
> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га  
их прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се  
знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} О 
љи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде 
нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> 
номад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> < 
ду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Коли 
јим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се  
 па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ пос 
уда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би 
ери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав  
 ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам т 
олако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} 
 баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Т 
да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жал 
и што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, б 
е не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се  
 куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате! 
е кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пија 
ај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то вели 
ко лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Вито 
шта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> < 
диш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никог 
кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти к 
ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Ра 
и то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но 
 бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Т 
 у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и з 
Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не  
е ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од ра 
м на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све  
Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и  
 домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, при 
p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, 
ти у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће  
о главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p 
 загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њ 
 пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сиг 
ра.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај 
воју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, н 
еп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем 
ошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удар 
 у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као  
очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтедне 
ехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одвр 
у кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез 
ес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбир 
, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се п 
е буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— 
и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријате 
ја.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливад 
се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести 
} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" / 
ри се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> 
неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о о 
ако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> 
сао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разгов 
че и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17 
ко, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред 
осав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан вед 
им дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p 
сије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циг 
е могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радо 
дничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар  
 махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо к 
p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антони 
.{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што мож 
рани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p> 
ко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога  
 Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављ 
.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро м 
илази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се н 
ос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао 
чила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n=" 
ао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од с 
неше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав  
ћу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути док 
 своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да има 
тера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</ 
 па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви 
Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n=" 
ет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и оглас 
 он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у да 
“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само  
а шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом  
ује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају  
е ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад јо 
ми код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја 
S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p>  
дан то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад и 
авао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући  
о замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле гр 
пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, 
 видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна д 
припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поо 
во имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да г 
ојим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и се 
" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не о 
/> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист 
номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p 
>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да п 
очех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до н 
о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, о 
 наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замј 
чић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га личн 
ренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњ 
 <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком 
у иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> 
О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила 
ука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од ва 
дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодо 
пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи у 
 моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле  
 питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— У 
 Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p 
унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се ра 
н од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S 
/p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, к 
не се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ћ 
му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S 
 хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са с 
} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит 
едан угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућ 
д њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну  
авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Ко 
 <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти рад 
обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита суш 
.{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— 
ов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар 
е људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— 
 „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и 
p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ћ 
 их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта  
 упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом 
и си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и по 
ерен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! 
Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Ни 
 има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађен 
есетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицал 
ан и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек о 
 Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и  
гово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руко 
 пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом 
ли педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он 
ба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и п 
ежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћут 
каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце н 
питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књи 
 па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се  
 Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:< 
ајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, г 
, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича  
> <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> < 
така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така 
>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да 
а се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур. 
је тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продуж 
 море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p> 
>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на тро 
 у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{ 
 у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешк 
оја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро 
д да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и и 
</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Шт 
, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није 
табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па 
 му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата проп 
ди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видоса 
ва два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што 
а да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати  
посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, з 
ка стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... изб 
е као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S}  
има и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешн 
чињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да  
ана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту с 
 чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та 
 додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код  
једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види мл 
То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинк 
мам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог  
ођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци  
мевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио 
антљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај уч 
вет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у ча 
 сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек н 
и се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелишт 
да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његов 
старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од как 
о: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је н 
пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и 
че полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — у 
сећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим 
шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека ов 
дну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћ 
е ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима вазд 
чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од б 
а да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у про 
у да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње зб 
 дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздр 
 /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p> 
о уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Н 
а будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако 
поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја 
/p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, прек 
е усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како  
едати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p> 
егово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да о 
о на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлу 
 је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p 
триети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљуг 
 је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од свет 
леда брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгу 
овољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S}  
 за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{ 
о, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од в 
S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће 
био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које 
каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они 
 сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија ли 
у и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тут 
да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „ос 
<p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затеч 
је много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну р 
ио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Мик 
науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио о 
а њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>П 
ив <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио ка 
а он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га  
рлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По  
ала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на ошт 
о доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Свето 
 збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што ј 
дити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао. 
говара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати зада 
се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна 
-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг 
иди да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој годи 
S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p 
а дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у коли 
<p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S 
адио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће,  
преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан чове 
е на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} 
е пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко  
ко је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример: 
о је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, б 
 и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би  
тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав 
су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелин 
дахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад 
 бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разгова 
о једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двоји 
амишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и нећ 
 да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам се 
бјасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, ка 
 смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, 
ву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружи 
му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у 
 Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову 
ве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи  
 Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи к 
а нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепрт 
а обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и  
им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича 
} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи пос 
на.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из м 
ни, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за  
га боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу. 
се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше њего 
 неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Вито 
 преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па са 
</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опа 
ion" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, н 
ећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта  
а и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди 
S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb  
берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како 
n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </ 
/p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа 
ко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону 
а спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упит 
 више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разглас 
телишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дука 
к је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и тре 
дначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школ 
остеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није  
 паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи 
 на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју к 
.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица 
Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи 
 ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо. 
аш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то би 
кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са 
а косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И  
 било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружи 
Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш  
ити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и ра 
и <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио  
 су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што 
сом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си б 
ак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати 
вала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече 
ем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> 
уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скак 
 А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, б 
еце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку 
ићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година. 
ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта 
у, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крч 
ва граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав при 
под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучи 
{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта при 
у измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинам 
 у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С  
аке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, ра 
бављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у 
да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко до 
ице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили  
вао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог 
о!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људ 
, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, 
е и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта  
е и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема:  
а...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} 
му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они глед 
вара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене,  
атим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла 
ађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Ви 
S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос 
 њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добр 
вади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— В 
и да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта 
да.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> < 
екоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са 
ља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ 
е тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S 
есте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb  
га и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што  
 је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у 
о и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се це 
 редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чи 
га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао,  
е?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао 
ише га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој д 
и у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један стара 
ао мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} 
p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово и 
суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господ 
зда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они с 
ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} 
..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај 
њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нам 
еденије?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, н 
 од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен по 
н оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо  
болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није н 
а само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају 
оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим с 
..{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и т 
воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S 
</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније  
ће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливења 
па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после  
у страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су  
ише говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије к 
леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ов 
 порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а  
<p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступит 
роговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, ве 
</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шт 
е да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба  
срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта ј 
 посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то  
 стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже  
е тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сут 
запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да 
 Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па јо 
учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце м 
head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше пр 
ица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је та 
исли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније 
кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред  
од њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се с 
натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S}  
ачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан млад 
 Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здра 
 врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на 
ужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, по 
 <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</ 
качић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шт 
да чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, о 
дан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она  
у.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторови 
 по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су слам 
е и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S 
ако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док с 
јем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге 
разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у св 
lestone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} П 
да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начи 
право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се 
Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уо 
у и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о 
о имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу. 
тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодос 
из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од  
продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да 
 мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>—  
 за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S}  
као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињс 
лину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да 
и је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште 
о мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући,  
ашан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n=" 
 лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од позна 
нат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога 
реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му  
механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чу 
е враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Иде 
 су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при поми 
посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку 
ку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари 
митрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја 
зборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све 
дан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с  
е радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратара 
вљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци 
II</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао примет 
>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта измен 
е однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда с 
арица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, 
му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се  
иже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ 
> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја 
Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а  
 и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све  
ва увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p>  
е затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> в 
и.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да ј 
 <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми ког 
 и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрада 
" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му  
овица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се 
олако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p 
а за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{ 
ви одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, п 
бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, п 
ћ уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у ком 
је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до најв 
 нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душ 
шко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је 
а и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени 
та ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се  
чио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <p 
ик.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговор 
е тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад 
 се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла 
И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто 
ити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може с 
ј и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p> 
 <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да ка 
ј шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест б 
вако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, 
г’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им  
уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на 
затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив 
— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n= 
ика, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење п 
нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће 
а ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> 
{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млат 
 ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина 
 како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њ 
ош јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну сн 
шинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— 
ом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пре 
ед очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост ње 
а, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баб 
</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бо 
свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</ 
, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа  
је, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говед 
 се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две 
 брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак кој 
нути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана до 
 кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>То 
обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... пам 
 окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S}  
ко за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко  
ћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Б 
е не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде о 
ницу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје  
 смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у  
ушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први са 
.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће 
кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишал 
озге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се су 
одосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића ку 
осав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све 
ије била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба з 
азумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се за 
 ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његов 
окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза 
а рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ор 
кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица 
Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сеј 
ао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са с 
у и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, 
којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону го 
ију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су дол 
 и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и свет 
} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даљ 
лако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта  
осије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више. 
вори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти  
 ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошев 
 и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непре 
вара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина  
ле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увер 
лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више  
а и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинст 
е руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имањ 
а ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању 
ст и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду је 
есетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарим 
шта...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S 
боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, 
вно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгле 
те.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу з 
е претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко 
у да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: 
 Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и  
. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</ 
о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега  
а ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p>  
единце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, нек 
ебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера в 
рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit= 
 што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, 
а, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мр 
и и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгад 
о три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и да 
емо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имај 
 су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог п 
 стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже за 
 нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја дец 
 па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини м 
а се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у ш 
може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у 
не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету 
час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како  
p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, 
— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш л 
ни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S 
 да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! 
ју паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико 
т принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало о 
ити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице 
Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“ 
 Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше 
 ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима ка 
 <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом 
хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натур 
> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужи 
 и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане  
е!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он 
сије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> < 
 <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</ 
осав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо  
/p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јеса 
у слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати 
ји је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија  
наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја 
Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p> 
и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега род 
...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{ 
 је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb 
<p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико з 
 од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао  
сподине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаес 
ако си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти 
ако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до 
протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:< 
S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је  
та и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окари 
ашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не г 
</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна м 
ачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод  
јој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор  
ио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакш 
ули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S}  
штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није  
век расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на ко 
 о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— 
 Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га избе 
м.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш 
 <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је 
мо за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, у 
мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} В 
ишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне 
муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Изр 
 се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осме 
 зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене 
RP19030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломље 
{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле 
мање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Ка 
 прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо 
навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, иша 
детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корењ 
е преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чу 
уд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за  
лим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p> 
адиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао 
 се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате 
ма, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики 
 <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и д 
се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још вел 
м замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио 
е.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати 
 отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвр 
 видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што 
проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосиј 
ао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p 
 све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке 
у остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршен 
 су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младић 
 се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпез 
стиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и  
ким трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и д 
овека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом п 
доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи 
 а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те с 
, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јавља 
 <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доб 
шао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су д 
p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се б 
ешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Р 
зивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он 
е у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урад 
 за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} П 
а и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје. 
 необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па 
 суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причу 
носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Ка 
фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није  
је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног чо 
умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’  
<p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једи 
ћа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што 
ам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног да 
арцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигар 
 Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Как 
ко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне о 
 је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по н 
 што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло изма 
ју је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршав 
ли се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покаж 
радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су 
у полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пр 
капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Ч 
к достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: в 
едао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, д 
о Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са  
, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и 
није, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и њего 
 механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да и 
хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све па 
 његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп р 
рицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он 
једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног пла 
ењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђу 
S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину,  
етан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он с 
 шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од к 
да несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, 
рже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док ни 
у више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док  
вет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетк 
 буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, М 
тати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али и 
</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бо 
<p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и би 
поверењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85"  
S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S}  
се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S 
је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту  
 и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља ти 
моран и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и 
и у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div 
ештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те  
 од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и о 
лином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро 
еког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он  
н смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно  
>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су г 
репио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено н 
{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је  
 на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је  
ва.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, кој 
..{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Вид 
>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду,  
у рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S}  
вадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем об 
 на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Уб 
као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право  
 рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута 
е се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S}  
Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Бил 
Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је на 
 у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, доб 
"71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> 
сли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за 
имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, не 
и су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слам 
p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" 
волики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те  
ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио ж 
јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна 
а изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се та 
 је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да о 
>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева. 
вет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичн 
<p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али  
</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се наду 
 треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, к 
осав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но в 
к ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, ку 
 и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И 
нде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докаж 
...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан  
тимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: једа 
к.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући,  
енима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намр 
>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а ни 
 млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радн 
 устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одсп 
 и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћ 
 не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задруж 
о постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево ј 
јицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се  
местио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>—  
ови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онд 
Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изне 
 већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што го 
.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту 
А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као пок 
> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n=" 
и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хват 
н?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него 
ељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено пре 
иву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хл 
дио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво. 
јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њи 
та је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно. 
Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао  
се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде 
ати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији 
њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим зна 
опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше,  
<head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S}  
> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад  
 њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како ко 
 како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и с 
о једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он п 
а Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и  
, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено скло 
ок је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор за 
 ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији... 
ог зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} На 
е било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже во 
бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа д 
ма у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p>  
, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и  
чи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори? 
ође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему  
ривредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитр 
ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, не 
>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад  
све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега 
се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Ш 
p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баб 
га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је 
ну травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раниј 
, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и 
а гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако 
вају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би 
 а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Ви 
сти у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце 
ицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским ку 
е да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Ка 
аци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бо 
разеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година  
14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му бл 
...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као ко 
лику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> при 
> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зр 
 је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а шт 
ца те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и  
.{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код ку 
 међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од т 
рно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет  
то је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кук 
ну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>З 
да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би 
роји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосиј 
 наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш 
ег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор у 
 Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривиц 
 свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је  
 селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из д 
на у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може  
 треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се  
<p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се  
 је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има т 
их школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао  
ћи.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Б 
:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и де 
 на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p 
о и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> 
 научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p> 
 за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао 
камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплан 
залуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у  
једно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скр 
ни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим под 
то бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар  
 или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему 
а, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу  
о с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у 
т ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</ 
е до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље прола 
</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је бил 
дали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике год 
n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Ви 
ега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је ка 
 совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, ну 
а до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су ку 
лимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничн 
</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја са 
 где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си 
’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш к 
еш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ра 
 <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <p 
<milestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Вар 
сити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чин 
сет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња пр 
без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог наше 
укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и об 
ожеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да з 
и.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што  
ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од 
стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да  
 Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта зна 
 знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад  
енцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из 
ш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb 
в.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он ј 
</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајт 
дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избег 
ишта довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито  
би па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и 
... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то? 
аља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја  
тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Т 
 њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газд 
 је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не 
 празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чеж 
е згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза. 
меша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс п 
имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео 
unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколик 
ихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а 
ојми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш 
 скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукуруз 
 да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђ 
смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и 
d>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту за 
<head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није 
одно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе 
атра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело... 
</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што  
граду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p 
агородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} В 
ако му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на  
 је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука,  
 Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — 
 И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! —  
исли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близ 
г јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p 
<p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаств 
сава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{ 
:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> < 
бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S 
аш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</ 
 Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успре 
ашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту  
дну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а  
е да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре триде 
ређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка.. 
е његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарова 
и треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твом 
ту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не 
ош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јест 
 њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се и 
оју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за  
ељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај млади 
S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p 
 се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке п 
с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде < 
 да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у 
а ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их  
 прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако п 
 терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да ча 
све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и 
 одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека  
век марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку ш 
многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом 
тимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се ти 
се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторо 
до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радо 
упаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} 
у тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, т 
 то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога  
<p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно! 
о овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни  
 И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта м 
Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p 
о иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што  
арим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио 
и, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није  
 А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти  
ли све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она  
 и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога с 
.</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда ус 
рост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у  
 био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од он 
" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде д 
 Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао к 
 /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш  
евојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви њ 
е се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> 
га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је  
се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?< 
нило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поно 
S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужи 
и ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њ 
д његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му 
е здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао у 
lestone unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, 
одну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допи 
рацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар 
метити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за л 
ction" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па  
ађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена п 
у.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио  
то је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="8 
0_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи све 
сле дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да  
 реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосав 
</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друк 
ина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверењ 
е с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стар 
читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је  
м.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Рата 
редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи 
олазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да г 
јволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледај 
ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и 
Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет са 
 видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљу 
 па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} П 
p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то 
ке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неус 
 свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први 
а тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта тре 
 је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити 
="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си проп 
а ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, уз 
помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возио 
е све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и вика 
ода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љу 
на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство пр 
и био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погр 
ом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који  
{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој  
у до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је 
евао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је з 
е је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радос 
ам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и п 
, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније посл 
а Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке. 
се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, зал 
е срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је 
ље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не р 
ир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за наш 
{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му с 
тупати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ли 
Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизм 
estone unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је ду 
елу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са св 
е његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радил 
воје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници:  
у пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> < 
 котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он п 
 старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи пр 
у у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи пр 
и дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} 
/head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био 
 је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би 
шу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће.. 
.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Мор 
адити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно крета 
стио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, ус 
сав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: к 
Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...< 
 ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек ка 
е крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да 
т поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као рас 
ом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му тр 
 Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком 
...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он  
p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>—  
аметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} 
отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на тур 
...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни  
од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очиј 
 пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва р 
бровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да 
убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек н 
Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а 
стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ по 
 се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зг 
 да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп 
е било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију д 
ивети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века ни 
И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у ко 
ад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога  
 већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Ми 
.{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони  
<p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видоса 
p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље  
како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна 
чао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте,  
а до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, 
т у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост 
 је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на 
вању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима ј 
о наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је њ 
аже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће с 
ни да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</ 
на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је ставље 
и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомо 
</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој 
е поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака 
 мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и  
тина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у ча 
а.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о ње 
гледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на с 
 је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Ј 
 га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиро 
тарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, он 
нице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p 
дно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S 
ако је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако  
 додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и пр 
Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тод 
p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје  
о чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је т 
ушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године доби 
 били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их м 
о планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А 
акве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима на 
ноги и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он вич 
 и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, зату 
беници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици 
е добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са  
а и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра  
ца непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се,  
ља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала  
ишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму 
јевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала мо 
 свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква 
макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову р 
Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по  
ати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку коч 
ао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се 
о тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја вели 
омолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.< 
упио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њ 
бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и осл 
ора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо 
n" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше  
 познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите  
као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње  
иву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S}  
гу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо по 
раза.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и в 
ује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, ка 
ом се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти м 
едног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопце 
 заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича В 
.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јаго 
> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, ж 
>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја 
На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни 
ље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> < 
амо гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пру 
Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Б 
>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту  
ико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав,  
мишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан 
тру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, 
те ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p 
уди.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а 
ног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи с 
а састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох с 
ају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти 
десет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! прог 
лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав 
а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне рук 
је овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси ч 
је се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— 
 Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и но 
ше камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, по 
еме му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду?  
краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви г 
одмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шан 
Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школуј 
саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</ 
ти за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор 
>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис! 
 света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуш 
ј да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде 
 Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p 
дају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљина 
„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и д 
и’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p> 
зговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрн 
та ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му у 
} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, 
ају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако 
дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи дв 
>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја ве 
и, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио нек 
а кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шу 
 од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за 
обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав к 
а косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— П 
/p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је би 
 њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} 
 пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање. 
, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запитк 
ош штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и де 
 и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати нег 
Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне  
жица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек:  
Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још ш 
готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="4 
 Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли  
а и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе заба 
уо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те н 
н: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опа 
обе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кре 
и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и ч 
уме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање В 
/> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око сов 
рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; зај 
е од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та н 
/p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа 
еханским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши  
.{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} К 
рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове  
 око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцн 
амен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крај 
 поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, д 
Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју д 
лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} 
, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са  
 ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих 
адно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све из 
ош више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазар 
 дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две  
 штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} 
је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако о 
 у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> 
дине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест ј 
 <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стан 
у, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на 
ад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као 
уком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да 
апраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{ 
 А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати црк 
чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија... 
p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од уп 
и и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много 
ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то 
 извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича 
 нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци по 
 да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема с 
ате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од јед 
цом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је  
 Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод к 
ек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једн 
 и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда  
осав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је  
 Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, ме 
Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном  
ртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...< 
ија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, сел 
— рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Она 
е Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао 
Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих 
к, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, нек 
ним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види млади 
ти ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се 
ити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, 
Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сирот 
на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије 
те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова  
 оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се т 
 понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S 
 помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) 
ла, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се оп 
 доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладо 
 <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видоса 
.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе 
какуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео  
 се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Об 
Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромаша 
воји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p 
а Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, 
Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Уј 
оњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа 
n" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун  
руз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак 
} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари 
од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имањ 
ови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши. 
 му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воден 
по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <p 
нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с 
е стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе п 
 торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко те 
а, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</ 
рича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш  
/p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате,  
ори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одго 
/p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.< 
 за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад 
Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у  
по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела 
ићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђо 
ана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица ско 
шта ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако 
 угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хва 
осподине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто 
куражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје п 
 скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовн 
н сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез д 
 врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине  
 овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>—  
е, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S 
 руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, 
p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p>  
реже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају дв 
ве чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у шко 
је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један ус 
тка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико 
деније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове  
ет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" / 
 продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим зат 
кућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имањ 
ричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Си 
ог дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газд 
S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за к 
шљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскри 
 <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја  
ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Так 
је извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одв 
еш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „ 
ли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у  
распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, 
ажи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter 
 n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа  
Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространо 
ека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p 
/p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока  
 пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно од 
на и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и 
из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она  
е се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је о 
ку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живљ 
а тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да  
 имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p 
вити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — м 
ише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише доб 
ђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да је 
 и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за  
.. кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... 
те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег пон 
ољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у 
 једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају к 
је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромн 
акија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обила 
 сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру н 
жица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и до 
>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{ 
вају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутв 
 обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће,  
у.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он 
га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хле 
 бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и  
врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то ч 
е руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и  
осла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо 
е старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала  
Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају н 
ља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају  
есе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и 
S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта 
ш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо 
та говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропасти 
.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не зна 
чну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p 
.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што з 
:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се 
... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше 
 провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан пр 
обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — о 
богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каж 
а је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми зна 
еди сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и н 
ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, и 
> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те пит 
нову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди 
! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’ 
танеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усинов 
p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} 
и.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторо 
 <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам ш 
јете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе 
аветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шт 
Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће 
 једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p 
е Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на л 
ње, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језик 
 хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови 
а им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припи 
с свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти рад 
— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питам 
> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p 
имо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... н 
пољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким има 
и! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му 
и бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S}  
 на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} 
о с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „аме 
 ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не прода 
 виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, реш 
луша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саоп 
, пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младоже 
 село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би вр 
претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p 
 раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели М 
<p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... р 
одвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже,  
рачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као  
сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби! 
та ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа 
си чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово...  
го... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p 
>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је 
>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он ј 
/p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{ 
акле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све как 
орством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за о 
, Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— 
> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек.. 
<p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш 
оварају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, бр 
јемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и 
те главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.< 
тина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово 
>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачић 
јнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, скла 
ите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То ј 
о тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</ 
де па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p> 
Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па вел 
састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простра 
бели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није ист 
и ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} 
ло застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово  
о је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> 
кну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и  
у Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор 
о у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хв 
и:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Ј 
г вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> 
мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само ч 
је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим на 
 њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренес 
нуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на дес 
 бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} 
да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је са 
се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено,  
скреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара 
 Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ра 
 двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бј 
реко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бје 
И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са про 
има, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова не 
а поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Ма 
и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпос 
више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, с 
и ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад  
p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — О 
 предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоће 
 кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection 
ос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише н 
дом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у  
за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па м 
Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се р 
ра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У  
ржати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну. 
 Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микач 
/p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјаја 
о те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио 
> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погл 
ше:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам че 
лицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и  
рука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао трој 
S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као сва 
нује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Какв 
ај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испава 
хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду 
и што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила  
 чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не  
а вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загл 
чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо к 
де.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>—  
.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и 
е и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредов 
ици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат по 
ије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко  
pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор ј 
 школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици 
 из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и  
обом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p>  
е краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салете 
икачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И до 
тлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били с 
о тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било  
го да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и 
е на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли баб 
штовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја 
ојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче ко 
 тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— 
ца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они и 
је нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда про 
ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не б 
 вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p>  
ну главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:< 
" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговар 
а само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојк 
се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Ш 
 дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као 
о је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подес 
 уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{ 
види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак из 
.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p 
кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са 
еље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.< 
Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је  
ди, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> < 
p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци,  
.</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Вид 
мање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n= 
 огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој р 
, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и 
ило као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупч 
че она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Румени 
све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} 
>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се  
ине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше  
т.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља: 
p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и  
и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S}  
е слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет о 
ти као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како!  
тао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му ч 
ше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нов 
, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта 
совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Н 
 <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми доша 
и што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још п 
 данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које 
нима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.< 
бегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује н 
> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и 
 до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљија 
збегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може  
у, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава 
="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти з 
</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у  
ојски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао п 
> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме  
реса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} 
че:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља к 
ило то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико н 
 кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати  
асја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јав 
<p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо  
о њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S}  
ића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну ј 
е испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њ 
а не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам 
ећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао. 
 педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и окру 
ћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} 
и да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у  
оби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> < 
S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут  
 ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навик 
и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли ми 
тије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам 
Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Вито 
ше за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши  
е у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, по 
, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— 
p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошеви 
е овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тод 
ад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Р 
ви ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам,  
сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с 
с, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку 
 он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.< 
 с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље  
ута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен... 
вратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обр 
да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.< 
 миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затис 
и кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад 
овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се маша 
еле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш о 
 моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S 
 сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарце 
ане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се,  
ости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колик 
ете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} 
 већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграш 
— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па и 
ан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> 
>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу 
з села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То ј 
без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволик 
а не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира 
 нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75 
њем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија усн 
и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је  
удске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе  
, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике про 
е зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква 
зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава ст 
9030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни пок 
p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да у 
 Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће,  
прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно п 
.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p 
мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само 
>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама са 
к почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— 
 смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад 
 сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p 
, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље 
реником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чич 
{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S}  
оси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог 
му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p 
но.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те м 
поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично 
>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се по 
" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са д 
> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са друг 
смева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!< 
ио велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је  
воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гл 
"SRP19030_C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у  
p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло  
 <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па с 
 речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад  
> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а нем 
 доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја 
рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш 
цима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је 
упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те н 
амовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</ 
Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са кр 
ановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l>  
аде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић  
а дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно н 
комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p 
 приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што ј 
 и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми 
бро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од см 
трани трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи ј 
ране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође пола 
 Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само  
е добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га  
ез облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежа 
 и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чи 
спаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изју 
а нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на  
мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </di 
>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јо 
каже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да и 
ети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p>  
енка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати ник 
и, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити  
ужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу н 
нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угле 
им Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропа 
ца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, к 
илегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S}  
и људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погреши 
</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а ч 
у руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и  
говори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће т 
ш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, 
у:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратим 
ђе време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све в 
 прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p 
а, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p 
је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.< 
где да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији  
 Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{ 
а неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју  
че над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Про 
 ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује: 
це, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће 
{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p>  
 дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп 
и било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан  
год пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са 
ступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се  
измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој стар 
а личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ру 
S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, де 
" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није н 
 кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног  
адника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у р 
детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије 
 посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више 
и кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Пр 
рати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида  
 који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детел 
ослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је  
сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чи 
десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тод 
ли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу нег 
је.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане 
се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш. 
ти. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се зау 
— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти ци 
урио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата 
лавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витли 
 те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћ 
 се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам  
д целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших ст 
?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не м 
косник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не  
Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих  
подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подић 
ђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде,  
<p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га кон 
егово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по ку 
пке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, п 
је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и  
о су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и 
 страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb 
нда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котари 
ати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће би 
 не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дош 
 Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p> 
Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видос 
р.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери. 
обити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више 
и настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{ 
 две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од п 
на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља 
S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих не 
а шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и наме 
бољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно  
н, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор 
 <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу 
а да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му 
 /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошк 
причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — заму 
.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће 
де у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест 
му рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као сва 
 прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да н 
: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, см 
по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ев 
ао инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од  
осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— 
на сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и  
вља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић  
 те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али  
а ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад 
он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би ре 
ма с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојиц 
 стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте 
 беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесков 
 се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што 
научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек 
женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и 
{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише ј 
а у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити с 
ни му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се 
ашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од та 
ојој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чи 
да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чув 
укама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Б 
лове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, ос 
ела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе  
а зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у с 
а Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а 
ту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно с 
њи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега:  
и лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огр 
 Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при  
у рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и т 
 да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У 
.</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише  
ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се уз 
ко, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залети 
осподин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у куј 
е и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за с 
га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, 
 икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су у 
е да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде 
а и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче 
на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} 
 или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чау 
 наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149"  
лице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није бес 
и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код к 
и.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице 
он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговор 
ејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и г 
лости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о леди 
/p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само д 
ао оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што  
 кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугам 
ју се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио 
ја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p> 
у и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи 
Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да о 
" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} 
 по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, 
је Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Н 
е ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Ве 
 прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је 
ду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и 
шно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри  
тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће с 
У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, п 
д га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и 
старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш 
те, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобра 
с, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја ова 
ма у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и  
је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у  
егове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ра 
 <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, 
неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја ниса 
!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљ 
справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а се 
етљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у  
</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га 
</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој к 
ad>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао пр 
head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта и 
Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори  
ко си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи  
 све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек...  
а види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скућ 
зи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за чит 
 и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога 
уранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што им 
и његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда  
p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну то 
их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, нег 
газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њ 
 да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако 
акрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хук 
 поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! 
мо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као ко 
а зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, ни 
е тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са д 
ших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се 
ци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме у 
 Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље 
ницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у  
ти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав ш 
Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стад 
:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само 
м сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</ 
 дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију 
ма, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђав 
а...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да < 
 народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да 
почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали о 
мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега 
вићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути,  
о бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.< 
ме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p 
шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав 
е како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу 
 у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени  
S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво  
..{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницам 
јку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, в 
а заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е 
да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155"  
пила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденич 
 људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се  
ича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сир 
дну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој бук 
едње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и то 
орију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па он 
а кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом 
жачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац ве 
 те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што  
 се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му  
 плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој суче 
е надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али от 
 <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа 
се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> < 
зу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више р 
або, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зн 
/p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет н 
о.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је  
, он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете 
</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми 
ни тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу 
а с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али  
д познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и  
 и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек чо 
 урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не  
раво велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Је 
шији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, об 
еру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича 
 нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да о 
баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’.. 
 тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче напа 
} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велик 
е по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ с 
ог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} 
 би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жа 
tion" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко 
, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно 
метају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једн 
звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сики 
јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине, 
> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије  
и, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и на 
е признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен о 
овара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је би 
xml:id="SRP19030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака,  
, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су 
ћу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну ру 
ш једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— 
а, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p 
 — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и  
ако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“ 
 може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, пок 
, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у с 
 и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како 
но као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да  
ар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеј 
у није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику со 
и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га п 
о или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они 
 на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад до 
орбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} 
 добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у  
о да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу  
а да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривит 
 А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и 
ојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и 
 засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S 
p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутр 
/p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се. 
се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам 
одосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и 
.</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једн 
ју!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и  
 с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје и 
у, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српск 
д да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p 
вараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђ 
као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоће 
, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи о 
паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове оби 
 <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади 
ћентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде п 
 се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се из 
 да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љут 
еси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Ви 
} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да 
роји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! 
га ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p 
осаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p 
ш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори с 
/p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја са 
ентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас 
лим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца. 
е Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за 
ца однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него он 
жеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да 
ог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средове 
мо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S}  
, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p 
удна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли о 
м и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад 
ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из  
 сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</ 
позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писа 
бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини 
ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му  
.{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Об 
 сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у ч 
p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво ст 
вате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није,  
 главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканит 
 <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе  
вако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p 
итам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузет 
е.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и ма 
мо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмах 
 сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш. 
Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да жив 
> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му о 
о да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међ 
 — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си  
 Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то ста 
и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим:  
леда му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Д 
приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, поглед 
те...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти  
емој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p 
епа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две  
већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу и 
аву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили о 
тор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишк 
 гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми  
 суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек,  
а тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— 
оћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је ра 
а? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p 
ем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му  
еш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти  
ој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам 
ако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. 
му каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле,  
S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се 
целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио ј 
о што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и  
>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одоб 
аве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и т 
па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му 
рња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: 
 и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад ка 
о сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у с 
д светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и 
тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човек 
оворили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као роди 
S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Так 
 не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта  
осава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосав 
исам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>О 
дужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и зн 
ећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S}  
састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек  
 сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гост 
дем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</ 
а гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> 
јацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи нап 
њица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са и 
 на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p 
S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очеш 
 ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти она 
и!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, т 
ога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад  
ник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад 
ре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проп 
и ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он п 
и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.< 
 је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} 
учио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је 
амишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да з 
све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакш 
сав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће 
 изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на л 
ама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>—  
да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S 
ио стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S}  
ко варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препо 
/p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје  
 гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико  
оже је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити ко 
 мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну ка 
 одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој год 
 механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо  
?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Ниј 
веда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла ш 
Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{ 
 око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на 
 О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлеве 
} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, 
 то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај б 
да нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако нема 
n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће  
их до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате,  
м на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу 
асланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S}  
ек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како 
, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заје 
Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с водени 
реба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврач 
p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и ш 
а ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Ви 
.{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> 
о је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испо 
 ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што 
гао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нис 
очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није  
— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— 
д суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између  
к падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се п 
њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изг 
и гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели  
/p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљен 
— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три  
ји ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, госп 
и.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разгов 
капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га преки 
 уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и  
 су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по 
> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угле 
а па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај  
и јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обили 
Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! 
р хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов пос 
 љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, ал 
 су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће го 
о.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да н 
 парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње ш 
уке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу  
b n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада  
>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви са 
ремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне 
} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме 
... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље! 
овара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели к 
ли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч 
ће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" / 
 кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са г 
е, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час ро 
етно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> 
 ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати  
99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што  
 стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и рас 
а нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је ве 
/p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању 
драво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p 
 стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где 
ирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек 
 како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, 
он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по 
Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што  
невница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпо 
рица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, в 
це, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду  
ао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде 
уша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је к 
ли шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда о 
в те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико годи 
 на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и у 
ио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} 
де мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина пед 
вео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче 
јица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћ 
 сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледа 
све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њив 
одвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> 
жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже  
еби броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи То 
од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду 
..“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S}  
а већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишан 
ого мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухват 
Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту  
:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у пам 
ум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} 
ски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш про 
чекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћ 
ојој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми  
лако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца 
и бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Ви 
у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би 
!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— О 
ије лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па 
> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га  
а не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онак 
ш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији чове 
>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има к 
/p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, 
исичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бо 
 стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одгово 
 /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме 
коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем 
господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како  
 по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} Т 
и преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они дана 
ио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкељ 
 <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— 
а школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S}  
како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече ста 
е!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи? 
> <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало  
, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш 
девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звон 
исни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта 
како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта ли 
ти.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>—  
ко рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто 
еч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али д 
је само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за жи 
и године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p>  
ина без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена  
уги у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели 
из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не  
и: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе кој 
..{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима  
он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозор 
о, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фал 
у школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S 
че на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> 
инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто в 
ote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче д 
/p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на има 
 коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта  
залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским тргов 
и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен,  
нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што 
ко нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p 
ад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и 
ј.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те 
 каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке м 
X</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оск 
ли кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у  
 поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао 
Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</ 
{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде ка 
ристио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео 
 А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви п 
је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p 
отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, о 
расположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово д 
 залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље 
во и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе пр 
век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Не 
 по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш 
 и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја  
еје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има дв 
 нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за  
к говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће вре 
утрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа прих 
>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ о 
брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе 
>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за гос 
/p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које д 
 семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не ш 
премао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија!  
га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је к 
ње, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од ово 
ђу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и ид 
ављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је  
 ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних 
д свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S 
{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао з 
објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њи 
ји те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбир 
свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; 
} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} 
 дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се  
кивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ов 
ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити  
о ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазл 
 знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну гл 
се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бо 
 старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци о 
</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти зн 
 је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у  
тарешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу,  
све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> < 
беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који 
 /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно и 
оншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш  
а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подр 
Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав  
ажи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком 
 руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мал 
наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не 
 богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му ка 
е...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се т 
{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се ут 
а да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са  
е, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и 
p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак 
кола најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како 
 хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160"  
је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још  
ављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, с 
 народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући 
а чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ва 
<p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим 
ша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље  
д земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и 
био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш 
неме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што ј 
је му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах 
е служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му с 
 него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи 
рце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они в 
су надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколик 
 на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, им 
сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошен 
 село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је ра 
о тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти 
 <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{ 
а и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му  
/> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она  
дина.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а  
м њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и В 
а твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би  
</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти с 
 сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува шт 
а, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, 
— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објаш 
<p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да зап 
 То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку 
стано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а све 
им што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је 
д се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице 
треситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с 
си га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p> 
 мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совр 
ком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет. 
с седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те  
те ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом пра 
ми, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели,  
ли, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га  
жише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S}  
ги, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здр 
Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} З 
м.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да. 
> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други ли 
негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пије 
.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</ 
ли: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било н 
та носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S 
ав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је  
што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позв 
а око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да  
по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава сви 
послен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој 
 тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој ку 
га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини  
чнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну,  
она..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот.. 
о боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, бу 
без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озби 
е подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће  
ако ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, по 
елику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распо 
па.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, по 
Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, п 
ешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем 
то измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи  
 Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу  
тише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископа 
 се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговор 
ио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и с 
а полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни двориш 
оровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној стран 
те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је 
 врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих д 
 слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све  
 Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p>  
 подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препо 
осав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављев 
а школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају у 
, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву при 
21" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се зам 
„Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покаж 
и се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе  
ом руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на 
 Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно 
ек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што  
..{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} С 
ди како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у о 
> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим ка 
ци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не у 
ча-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо дост 
ве сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, п 
, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми св 
ли у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на 
шала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би ожи 
ед детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали. 
и израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се при 
ну, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да 
е и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А  
ити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он ја 
рође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога т 
си’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само ост 
аклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S}  
.. — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> < 
 пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив 
ужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSecti 
и газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распит 
е људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, 
на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мис 
чест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од водени 
слони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли ми 
село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали 
руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако. 
трану.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали... 
погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>—  
та ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... че 
а крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га 
ста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чаш 
> <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни  
Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од как 
{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, прин 
тварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш 
м о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаш 
<p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се н 
му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p> 
х, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простир 
 На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупшти 
в кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око  
г лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега  
тор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му з 
ж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све њег 
>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла 
<p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— 
о пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или  
велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> < 
 мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p>  
е сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили  
већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него  
жица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово  
се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и  
> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и сави 
е, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудрав 
> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p 
е у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде ж 
е на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као др 
о је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако би 
ну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбо 
младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци 
Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и 
Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...< 
бро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он  
свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо м 
тарјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и сел 
ше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући!  
, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога 
>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку с 
 и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико н 
е правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се вод 
в те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет наст 
глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>—  
>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па 
, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам 
 гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први љу 
{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности кој 
ду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало јед 
а у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је прева 
огледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он 
еди најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те  
чима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p>  
е, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:< 
>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p>  
 месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио. 
. не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n= 
t="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико д 
} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз  
де један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер 
.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше 
 Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појин 
} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комуш 
е као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S}  
њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу 
а ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми с 
могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> 
 две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај ус 
.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.< 
„Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имањ 
’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> 
пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, 
одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да  
н и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне 
ми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одел 
p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за гл 
/p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну з 
бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! 
који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у во 
 педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису 
осаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и пре 
и мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p 
за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очи 
 вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамја 
и.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружић 
уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p> 
 да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ с 
 је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућ 
рист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имањ 
види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема 
матрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p>  
он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало  
е разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се повра 
S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по  
нтија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.< 
b n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> < 
 кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће,  
опла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре  
 расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовиц 
ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" />  
p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с во 
 Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она  
ем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видо 
иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p>  
адну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће 
 их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових ма 
у се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то 
еће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши пос 
 кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, ка 
а, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа. 
</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} 
љу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак 
ело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може  
решинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У т 
 што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље 
у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражи 
ера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на 
у га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и он 
Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не тре 
кинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може н 
Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да  
b n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по до 
 То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати  
ана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, 
вали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже  
га посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, 
.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав уз 
једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} 
ног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Вит 
 Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} 
Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупи 
ича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, в 
оље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>—  
 смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је 
 ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко  
варамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав 
 и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, пок 
и.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаб 
 он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја у 
елим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволит 
тало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се 
ија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, из 
, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само об 
теде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p 
.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измири 
и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запре 
{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спуст 
што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на  
не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</ 
ако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосиј 
ти три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девој 
 на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је т 
е, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам 
{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта 
да си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, В 
рст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга наша 
ећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба  
 али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами К 
 читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљ 
на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до д 
 и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу 
 не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се,  
уна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половин 
ла му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чич 
subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи,  
то да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће. 
Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се 
кну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у в 
у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио по 
е упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања 
, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, до 
е не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па с 
ужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дош 
 гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А  
ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се ду 
p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_ 
о, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p>  
/p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} 
те и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, з 
адожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили  
е и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође  
ше све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће јед 
ју се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Да 
подине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску ск 
да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и 
.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n= 
да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али жи 
 ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, п 
гледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</ 
ла Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Мол 
а зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами ка 
бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже с 
>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја  
онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{ 
е у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p>  
 одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим  
 Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај  
е члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али  
н управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан  
е син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено 
а примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући кл 
 растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се 
 грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и 
ича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p> 
 — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцн 
ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај мл 
рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се и 
 штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју  
н спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља 
 се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно поха 
а га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеј 
p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко 
 десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у 
код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар н 
l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака 
ице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с  
ајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Ал 
 ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НО 
{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуству 
Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуш 
/p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>О 
на хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава ш 
 и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, св 
 Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав 
/p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи,  
послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се. 
гао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те д 
а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p>  
ко ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки с 
од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и 
отњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са си 
то одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црно 
у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице,  
е и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{ 
во.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Руднико 
 пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи п 
вде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је иш 
кога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p 
м и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи ру 
кује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млек 
едан чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...< 
белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто  
p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb  
мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца. 
 шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>П 
 бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут 
 од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пи 
 приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два 
/p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родите 
га, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи.. 
е те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас 
штанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је 
бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена кон 
 пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми д 
 усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и дири 
уће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је 
тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на вра 
л’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на с 
 преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати 
 им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали 
нати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам к 
 Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код  
 се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — под 
ругим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а к 
n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори  
и.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</ 
же.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А на 
— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" />  
је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва 
е празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као леп 
 а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракиј 
е ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају 
ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit= 
— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше,  
 као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме п 
S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник је 
е дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... —  
ри, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо пл 
 то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је  
а то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад т 
и корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Не 
осав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на 
, све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би  
p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p 
де у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако ист 
м; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Ви 
и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња гла 
то се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану  
ане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, 
ази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њем 
 и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорит 
а било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не пос 
м човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, 
е.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздр 
хвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој. 
 се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку 
Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма б 
или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако  
Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегава 
/p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и  
ера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да 
 Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучи 
осио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{ 
и, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S}  
о доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили  
оси ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се  
 и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока 
} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да до 
и на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек з 
о је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади. 
тору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни љу 
 се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђур 
о сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! —  
{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или 
више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови са 
а му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: ба 
 /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> < 
слетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око 
се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote 
p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и по 
преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћи 
н доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га с 
ања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито,  
 пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни  
ош за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S 
Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке,  
ја где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не пит 
више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у 
 да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Т 
за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ру 
 село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завал 
му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му ј 
па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уз 
S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још до 
 се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана 
 учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим со 
а гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем 
ли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пу 
 поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у друг 
и и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> < 
ју.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије з 
веде госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како 
ослове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и з 
ругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да ла 
воришта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио  
ицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ет 
пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стр 
 и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} 
 и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S}  
д ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и г 
 продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести 
јацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} 
.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже нат 
 то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> < 
ога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме  
 у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи 
>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћи 
није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S 
Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Ве 
ише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама,  
>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штог 
и од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искидани 
ела који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици 
 загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић 
и и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где н 
су школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад ј 
х књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и  
<p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој  
утиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мен 
т чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га  
ћу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, б 
ног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред кли 
лади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који 
а најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој с 
p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p 
у.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу. 
 и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јо 
е врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на  
штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="1 
.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дуг 
/p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и 
 <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још 
S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима 
Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али о 
да сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али 
ама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна 
о очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта гово 
 то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том  
ињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш 
, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} 
тратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме  
и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то ч 
 Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да р 
ји осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то вр 
 ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео 
а...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, 
о дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при ње 
ном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, ка 
ошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторо 
о привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дм 
ам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо,  
изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Је 
.. бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет  
то за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n=" 
S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</ 
 брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем  
одосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, д 
 у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — грак 
да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш но 
осије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако,  
продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли 
хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља  
купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да  
 видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му с 
 Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="1 
 стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је ве 
има се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и при 
 предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да ш 
си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, 
 Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити  
<p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће р 
<p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође д 
ита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихов 
ма и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уве 
 и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и  
а свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изја 
 стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео с 
ате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који о 
ен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо  
вра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди  
вих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до 
ко, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју сви 
о је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што с 
па пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у  
 је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку ре 
м се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам 
џаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и сов 
о по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му 
е смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега 
ај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја са 
 <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} К 
} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — 
 Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разгов 
је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њ 
осподине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p 
до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S 
и имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и с 
једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре б 
 зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног ку 
обилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате пос 
е осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу  
ца се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p> 
ићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усни 
> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта  
тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положај 
ина“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане трени 
смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и 
 селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се н 
 за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па сам 
.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу з 
с други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако ук 
</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није 
 се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно окол 
p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах 
 <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка  
ед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>О 
се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p>  
ути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у  
p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} 
блећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта 
лину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не мо 
 радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве 
е <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара 
> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му катк 
 на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и шта 
 <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Т 
аше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? 
да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p 
гу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се х 
олико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна  
у и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и с 
смо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па пр 
> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>—  
<p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колу 
еда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: ње 
есне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он р 
а...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p> 
 људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p 
 посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало п 
 сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p>  
та ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и  
ју никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља ру 
, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати и 
сав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилази 
одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p> 
!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код ов 
а:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде  
меном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо,  
е освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва  
осав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и 
 у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, ту 
 — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам 
лим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и ид 
њем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају т 
"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са С 
" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно  
а даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа кри 
</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта т 
 <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче 
е њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији. 
ча!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога з 
н, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" 
ауке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и јед 
довати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p>  
На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се о 
:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у мед 
d>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести  
авати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела  
јемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије  
 краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видоса 
— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме 
..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта 
 му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиз 
прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто  
 наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њ 
 И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> 
д иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разго 
рових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује 
као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теб 
p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да пр 
“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му  
, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, т 
нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и  
јим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у  
сте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу п 
>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо 
ц или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугач 
д више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па  
 они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на дру 
он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му: 
ти из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио  
 ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p 
е, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он ни 
н није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, пр 
ен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и наднич 
ијатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о дру 
са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за  
кују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</ 
и.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молб 
S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p 
ну, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта 
.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S}  
и узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам 
аво...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на пут 
ца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћ 
але буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, в 
бо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се и 
} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детел 
ива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десет 
астанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, 
павали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича пор 
 је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p 
емље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до т 
.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се укл 
у њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву  
его ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам луда 
е боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља 
а Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим приј 
, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме 
главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је до 
скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине!  
оду скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет 
јао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретни 
старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> 
м лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међ 
ове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Те 
и.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у в 
се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије  
 сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негд 
ућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато  
вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јов 
е, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као  
судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи букли 
арка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли ш 
чија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шт 
је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питај 
head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обра 
 је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је с 
 колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p> 
оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама 
за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а а 
аршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад ку 
а није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу 
дговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p> 
а, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џез 
 Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да с 
ка пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радо 
урузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране  
оштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то ни 
ко њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: го 
 па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се  
1" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника рата 
зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени ко 
него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И с 
острано као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику дв 
исмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред вла 
дно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем 
час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његов 
еку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а с 
ошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабиц 
p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти 
е не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p 
ојим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много  
е посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикр 
жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњ 
је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечур 
ана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од то 
нуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретк 
<p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div>  
ного се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су  
ичати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко би 
ву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, рас 
стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било д 
а њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старе 
, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, напр 
е.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господин 
 добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p 
 се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> 
свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“< 
није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шт 
смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ 
 друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево 
лио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме  
ти...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако 
 радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи и 
 тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жан 
> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их  
а свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмеш 
ижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није  
Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с ј 
p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то пи 
е звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива гра 
у и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, не 
лон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу з 
а друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тод 
} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стран 
их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S}  
рне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила  
 немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан н 
днику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стој 
рсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави  
 браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и ист 
 Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и и 
боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан 
е а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, ре 
 тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада  
и и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свак 
је лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сеља 
азити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио,  
 с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту зате 
ив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перов 
даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запу 
 ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то  
од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто к 
 је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...< 
ата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас