| здан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{ |
| осио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њ |
| </p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још |
| тво и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство и |
| и продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мис |
| /p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Ми |
| ина! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звал |
| свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже с |
| ари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде призна |
| е изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти. |
| у, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружиц |
| дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута |
| брно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широ |
| ве! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још мили |
| {S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајк |
| тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</ |
| около око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} |
| /p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, н |
| и праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она сел |
| во се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор к |
| е је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор доче |
| оздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па |
| да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посеј |
| /p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се |
| их послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није |
| S} Он се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у р |
| {S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље |
| читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p> |
| киљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво |
| — Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе пре |
| > <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса |
| иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом |
| е земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пу |
| хране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је |
| а, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту заса |
| капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте ш |
| а се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> < |
| го она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и |
| ећ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p> |
| {S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти |
| насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се В |
| .{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— |
| ема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој |
| p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> |
| ане човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим |
| ерац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столич |
| с и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... |
| ислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да |
| свит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, |
| а и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да |
| p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, п |
| у... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у ње |
| о па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили но |
| еле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нек |
| ке и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унес |
| ђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S |
| подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разу |
| о кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је з |
| рот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У |
| о ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати к |
| еж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати з |
| и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, простр |
| ву на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла |
| и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобров |
| — Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> < |
| мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови ј |
| И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p |
| ко је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем |
| тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Ви |
| ав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полага |
| а њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену то |
| асјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним су |
| лију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— И |
| о хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваљ |
| одинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, |
| p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумара око огњишта и заговар |
| о улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуц |
| нио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полаз |
| >Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по |
| момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ |
| селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људ |
| је коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је |
| сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговара |
| ову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира |
| троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног го |
| мешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагр |
| јност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на |
| ..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p |
| друзи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара |
| наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и |
| на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витор |
| принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна с |
| , тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће |
| </p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и |
| а, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> < |
| е познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишем |
| ке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l |
| сице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је |
| S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек |
| и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би бли |
| ућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи погле |
| дби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Са |
| Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу |
| љади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом к |
| ријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас не |
| } У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, |
| ог дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће калам |
| денак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што о |
| в маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џ |
| не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истрг |
| педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од ц |
| ачице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед |
| ју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не биј |
| је Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, кој |
| кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне |
| n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетан |
| е, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n= |
| ма из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мор |
| омислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“ |
| игде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> < |
| ва казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају |
| И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за ши |
| Тодосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама. |
| ист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и н |
| >У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с к |
| сигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, |
| а макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову |
| а, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>С |
| штоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p |
| бе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, от |
| еда у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гун |
| еплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчи |
| осподине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску |
| седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздрављ |
| на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} |
| <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим г |
| е се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти к |
| јевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и разм |
| на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А |
| овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да |
| школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао ј |
| иђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му |
| зговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> |
| разника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао |
| — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p |
| Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чи |
| а:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си |
| Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је ра |
| гама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога м |
| пу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.< |
| имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:< |
| ште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— |
| косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Се |
| рилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и на |
| га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ак |
| и.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Ж |
| га, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па по |
| је и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог де |
| /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад ч |
| </p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде от |
| тока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, |
| , развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и |
| с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор |
| вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посин |
| па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо |
| {S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Ка |
| p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</ |
| час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је леп |
| клију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви |
| се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бо |
| па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене |
| дан <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p> |
| n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти |
| дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га |
| немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је |
| ред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи с |
| о умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад |
| га, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то није ништа... |
| га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p |
| о како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта |
| онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Уб |
| по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се! |
| г старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми изд |
| дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пру |
| еоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав д |
| и малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — |
| , намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или кој |
| оврћа.{S} Одатле ће он снабдевати кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару |
| носити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из к |
| кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псо |
| данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p |
| ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си нав |
| се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зо |
| ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одоб |
| Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан |
| у, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, бра |
| е знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> |
| p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тре |
| лити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му |
| .. деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на |
| а да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{ |
| а, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане ме |
| } Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— |
| <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Ар |
| орићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми |
| на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но в |
| ека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и насле |
| а на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви ку |
| у ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" |
| ејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене у |
| емљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се под |
| имо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с п |
| пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, |
| ... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... |
| знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде: |
| апу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет |
| да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружиц |
| оче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га |
| азговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, |
| /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На |
| > <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче ср |
| .</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава ре |
| роговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће |
| ећ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, |
| и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да |
| Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче на |
| , Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“.. |
| учи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко |
| имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је д |
| поштеним људима него с несретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било |
| а осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком се |
| ло <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да |
| тровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље ко |
| нос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две |
| , псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S |
| <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и с |
| а.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он |
| не, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} К |
| вас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја о |
| треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави д |
| старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p |
| ио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паме |
| кају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} За |
| пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели |
| кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> г |
| е у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да |
| а дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде |
| ејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђуриц |
| тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и |
| и какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, и |
| е да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све се |
| ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} |
| p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, ди |
| како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну рамени |
| клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остал |
| /p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и па |
| дина да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што в |
| им, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити |
| месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па |
| узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме |
| и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — р |
| и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb |
| и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почи |
| уна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p |
| и парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за |
| љало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланено |
| у, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треб |
| какав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да |
| вру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слобо |
| .</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја срез |
| ај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог |
| и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у мом |
| дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошев |
| , помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад |
| лио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога род |
| ади, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нит |
| м гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па |
| е, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља |
| онија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој В |
| его Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти |
| д његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они н |
| мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> |
| заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— |
| лена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба. |
| тати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p> |
| и купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није д |
| ис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S |
| — Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој п |
| ца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао |
| да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> |
| /p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоће |
| нети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а о |
| ?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p |
| му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено |
| " /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми |
| ка.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па п |
| астанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> |
| ком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по т |
| {S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и н |
| </p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа рата |
| ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— |
| p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није дан |
| озбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то и |
| .</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у |
| ић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, |
| јете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не п |
| </p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну |
| :</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта |
| тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> < |
| ушу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, јед |
| је гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би? |
| не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и мо |
| ј!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глав |
| Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није доз |
| /p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, |
| прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит |
| оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи бл |
| е покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, о |
| м ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта р |
| ду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, |
| ..{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те отк |
| волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако с |
| е Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима. |
| е опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да з |
| .</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} У |
| икачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тог |
| нам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као њего |
| нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, |
| г из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. ре |
| зговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Ви |
| трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог по |
| {S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћ |
| 51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружи |
| док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треб |
| а раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p |
| ти кућу, а што претекне носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује п |
| А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — пр |
| 4" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише де |
| , баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи.. |
| Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И о |
| врискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, с |
| S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и ку |
| -Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумара |
| лот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и |
| и сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да |
| и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{ |
| те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у водениц |
| цама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић |
| о виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А |
| ор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну рамени |
| а: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради |
| у новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обич |
| Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где ста |
| они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се |
| д његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем |
| /p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога занат |
| суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па |
| > <pb n="62" /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прав |
| полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} И |
| он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ак |
| ран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забав |
| {S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја с |
| > </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један стар |
| е па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек |
| куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена |
| ешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А деч |
| ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао |
| јеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Мо |
| Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем С |
| г је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се |
| у дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако |
| већу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слуш |
| о, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и уми |
| о крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: |
| и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси р |
| ом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у |
| је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у |
| ави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја |
| мета на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зов |
| пије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Зн |
| нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њ |
| p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда |
| урад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, ски |
| знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S |
| може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет |
| Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...< |
| ор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шт |
| реба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољ |
| бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, нико му и не тр |
| агда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти на |
| да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} |
| шим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не |
| и: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну. |
| о Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се ду |
| > <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да |
| а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти и |
| : да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он ми |
| гућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашт |
| о, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор |
| дељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у с |
| у ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S |
| еколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољ |
| . "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи свој |
| — Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S |
| > <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако |
| родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, |
| у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја и |
| ти ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћ |
| едаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш ид |
| се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p> |
| </p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелишт |
| ошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака оста |
| е сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргну |
| намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које |
| о се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родит |
| деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и в |
| оденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарски |
| О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:< |
| еса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p> |
| , него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми |
| те успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да |
| би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне |
| пао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p |
| вори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не |
| ли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и о |
| „Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам се |
| Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче |
| неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> < |
| ="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет за |
| "63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти |
| ин бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колу |
| тај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја |
| у.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се т |
| вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете |
| урица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем. |
| упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто подвлачи писаљком, превија хартију, загледа |
| <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n=" |
| а лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења тор |
| селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за |
| и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово т |
| >„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком, |
| се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{ |
| p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да |
| то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> </div> <div t |
| и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким |
| ло се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао ни |
| Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обича |
| ијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом |
| све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете. |
| му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Ти |
| како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су |
| ?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоће |
| Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да |
| сетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне шко |
| ога среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p |
| ’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду.. |
| као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је ст |
| ља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро |
| на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему |
| а, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чути рђаву <pb n="71" /> ре |
| ни, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопшти |
| смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се |
| век, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао |
| и не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и |
| осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „ |
| p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> |
| аше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме ј |
| Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоћ |
| вило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека |
| совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и за |
| ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се |
| Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их т |
| и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори вра |
| да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима |
| девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p> |
| {S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак има |
| тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} |
| вим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се |
| } Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га вид |
| њи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који |
| же, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>О |
| рафе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне н |
| е за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изнич |
| о чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?< |
| ове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи пр |
| јс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци |
| за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник |
| неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича |
| а.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта |
| љуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљ |
| у кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!. |
| еви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с к |
| ле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају на |
| о је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину |
| е познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би |
| ади паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погле |
| ва ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у |
| е неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Се |
| ду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао |
| } Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се на |
| њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати.</p> <p>— Што |
| за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Морав |
| одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће |
| оварање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натер |
| ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p> |
| де више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се |
| ла, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је са |
| игне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета! |
| арити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрењ |
| ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заин |
| кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} |
| гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да в |
| како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, ста |
| рате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосав |
| ајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете. |
| ло право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђур |
| ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у |
| лушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> |
| а ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби им |
| одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу |
| раш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти рад |
| ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они |
| — Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p |
| Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с који |
| н ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кућ |
| неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S |
| о њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p> |
| ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руко |
| у и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она |
| баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p> |
| довољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, ви |
| понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна |
| .. — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те |
| .{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан |
| ој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати |
| постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из д |
| приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њиве Видосав и њего |
| угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним |
| <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> |
| ео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће р |
| , уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је |
| чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кај |
| ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У ходнику наместиш |
| необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по |
| Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да |
| ама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће |
| .</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, |
| да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетан |
| /p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, м |
| </p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Б |
| екао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се с |
| чекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и |
| ујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолин |
| рају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући |
| одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S |
| чајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш о |
| ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толи |
| > <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га |
| дмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући |
| без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у кл |
| тире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, |
| ваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затиск |
| .{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као |
| да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихо |
| да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> |
| мена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаш |
| досав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брал |
| } Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај- |
| Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брук |
| би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели |
| и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јави |
| па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: |
| у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те доса |
| се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи |
| ру заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се |
| p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге |
| овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Зна |
| као на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да |
| торе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу |
| отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здра |
| ш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор |
| њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} |
| еку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n |
| дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича |
| и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земљ |
| ретницима.{S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га |
| било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је не |
| а опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о прочевље, па поче:</p> |
| синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња |
| ну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих |
| не примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке |
| бави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову С |
| ника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> |
| pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— И |
| } По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу |
| раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она н |
| час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб |
| ок вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се с |
| ити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о д |
| та у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачк |
| у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала с |
| е очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однел |
| а... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад |
| амести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек д |
| што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полак |
| етура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде н |
| како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су н |
| <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} |
| о бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p> |
| ча-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне |
| ад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако д |
| она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очиц |
| је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заора |
| арају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласов |
| кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им |
| ви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној пос |
| . што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озби |
| кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђ |
| азу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> |
| негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type=" |
| /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} |
| ста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од в |
| Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке |
| n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, н |
| рите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био |
| n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног |
| то нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их к |
| је јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S |
| ку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Тр |
| ки човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе гл |
| као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — из |
| леже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости |
| е гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу! |
| ији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у |
| код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кме |
| Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> < |
| само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, б |
| љег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и иск |
| речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја |
| 7" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...< |
| >— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе |
| кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} |
| и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> |
| ека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на |
| у на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајим |
| /p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> < |
| уд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако д |
| мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако пр |
| ред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</ |
| ста где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</ |
| е зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати шта |
| наш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Сра |
| поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, св |
| енима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пиј |
| овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! |
| што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S |
| ла још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која |
| n="146" /> <p>— Ружице!</p> <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?< |
| Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030 |
| коро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{ |
| села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: |
| неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> |
| заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква о |
| едан трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове од |
| ује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједар |
| скоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво |
| ше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ов |
| е штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C |
| Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div |
| е те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав с |
| p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме |
| {S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се |
| {S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат |
| аш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сара |
| и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> |
| си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина |
| му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио |
| каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме |
| дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> |
| као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страш |
| све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — до |
| е у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше |
| деници или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу б |
| — Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се к |
| воје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распику |
| уку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јов |
| ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме н |
| сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши д |
| мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{ |
| оми прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што |
| е у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ј |
| итора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве ште |
| о и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се старешство изб |
| пи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече как |
| на занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} |
| и укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зач |
| p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој ок |
| принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у пл |
| о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буд |
| ше од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити |
| м се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инат |
| то, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— |
| То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p |
| .{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му |
| вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type=" |
| ана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато |
| </p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни |
| Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не |
| је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</ |
| тно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека та |
| у голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се см |
| дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне |
| знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за деве |
| ели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша пл |
| ицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица?</p> |
| ила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то |
| а веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим к |
| почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити ј |
| је сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> |
| {S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је |
| — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико г |
| рица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— |
| ци, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду з |
| спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p |
| но, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n=" |
| Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би |
| ни вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу |
| у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у |
| н ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се тобом поносити!...</p> < |
| и наумио!{S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници |
| .{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће |
| истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у рам |
| у и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они сек |
| оде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} |
| иву тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време |
| а?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води |
| века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срам |
| лушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, |
| ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; н |
| едам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> |
| војичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9 |
| м није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебел |
| аљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Ви |
| е са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку с |
| обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само |
| је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит |
| еро измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну т |
| и:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање |
| „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здр |
| </p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог |
| сет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</ |
| а радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> < |
| и да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који с |
| ство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Оп |
| <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се прокртољи на столици па отпо |
| уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb |
| еле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</ |
| о, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{ |
| молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што ради |
| толове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, раз |
| послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару |
| коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И н |
| </p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче |
| ла, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије |
| ад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише с |
| па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд |
| То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с кол |
| — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Н |
| идба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те нал |
| у до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипо |
| Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме |
| сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, |
| трљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div |
| Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га ис |
| уштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо |
| друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на с |
| а: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса. |
| !...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе |
| Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изв |
| p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— |
| и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што пла |
| ваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану. |
| бодан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да |
| више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— |
| ије ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и и |
| врати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није с |
| пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчу |
| то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: |
| земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у |
| препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох |
| пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Да |
| м: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозбо |
| би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је б |
| ом, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази |
| пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби жи |
| {S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, уј |
| а извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, та |
| а бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодос |
| зик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још бед |
| се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео |
| му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у прко |
| да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састан |
| е, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе сл |
| , озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним п |
| ди оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо |
| амишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> |
| том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен |
| p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису |
| а га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну р |
| одинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ки |
| ја и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масн |
| илип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <p |
| Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на с |
| S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вар |
| ра, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извеш |
| :</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жен |
| загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише се ч |
| посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су |
| се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од ш |
| , а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди |
| и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити нећ |
| {S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свем |
| гне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима |
| е, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за гот |
| 68" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој си |
| да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима. |
| ш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а т |
| аздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолоп |
| ресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже |
| кону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид |
| и, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуру |
| едање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="11 |
| идосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да |
| о из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што |
| та?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S |
| сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора |
| у и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Ко |
| о је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је н |
| и: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S |
| сав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропаст |
| реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, |
| p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље... |
| ка млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> све уређено |
| село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси мн |
| а ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{ |
| сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све р |
| у шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет |
| пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душман |
| била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за ц |
| је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негу |
| м пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на докол |
| брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацал |
| ника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поу |
| .{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивн |
| аде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он им |
| етелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> |
| Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и н |
| тор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не слади нашом муком ни |
| се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, |
| м се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и |
| p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је |
| Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио |
| ови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад |
| к се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, завор |
| И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа |
| ријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже к |
| етелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Јед |
| наместише на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се реши |
| ног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслу |
| и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема |
| один да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, а |
| еми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван |
| оденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празн |
| /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају.. |
| ко искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} |
| е своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобил |
| >— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и в |
| рица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стаде па се осме |
| Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то би |
| мамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи |
| p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аран |
| и оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш |
| орао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио |
| диће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на има |
| уткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало ура |
| и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но |
| у му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две |
| а да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p |
| ко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није в |
| крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо и |
| а је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да |
| ква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Вит |
| } Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у оч |
| тао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађ |
| се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана |
| .{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} |
| .</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на к |
| идати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну |
| кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у |
| о мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у об |
| ко је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће |
| атељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видо |
| ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p |
| >— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да н |
| ољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна |
| а, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’м |
| ајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} |
| ела на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта б |
| шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила |
| е она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око |
| зволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос к |
| пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:< |
| едно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ |
| јаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} К |
| паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— |
| гавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем жу |
| и, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ |
| Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те |
| <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа |
| уза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе |
| ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и пок |
| боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њег |
| олико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је |
| лога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих |
| ће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта |
| је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поре |
| ио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онд |
| Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још н |
| у се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и о |
| . не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимај |
| аведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И о |
| <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да сл |
| велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте |
| ацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџак |
| S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се уве |
| давања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја ва |
| никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут |
| по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, |
| ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} З |
| ије његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању. |
| ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угле |
| S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема |
| у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подиг |
| се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, |
| хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. |
| да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега. |
| лико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежи |
| му у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде пам |
| ако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја |
| гда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш она |
| узе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{ |
| о на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попл |
| </p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме с |
| сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!. |
| као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упоз |
| суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> < |
| у је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче.. |
| ељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је нас |
| га има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он мно |
| им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се |
| ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</ |
| ри! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шеће |
| , он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тод |
| и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучн |
| </p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан |
| о дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњ |
| исати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој пр |
| >Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, |
| и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар |
| од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!< |
| ћу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Б |
| даш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да ку |
| део да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Ниј |
| очи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n=" |
| .{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Вид |
| , не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и п |
| сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p |
| ешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то |
| е од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику |
| ље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, |
| ку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било |
| авља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{ |
| Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли |
| да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хва |
| /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу |
| и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Конст |
| ора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш |
| е изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја |
| ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су он |
| уги неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га |
| а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га |
| а, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би св |
| огао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашт |
| лачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с ран |
| !</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таких људи.“</p> <p |
| жемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тод |
| сије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да о |
| , поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову д |
| да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би |
| раду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам |
| е ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути и |
| да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак |
| идосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час |
| Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узб |
| мље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки |
| <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме |
| да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: |
| ог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему р |
| <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донес |
| није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој |
| се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав |
| што може најцрње наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко |
| на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да го |
| ћи се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и цр |
| ?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је т |
| кмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говор |
| ц вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша |
| ије паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо науч |
| осав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи |
| тор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и |
| а и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није |
| ког ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, |
| анила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог |
| м признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Са |
| идосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се бо |
| се у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређе |
| мо је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срц |
| и.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...< |
| ма на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен |
| јој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је |
| е му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао |
| школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покуш |
| Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче |
| је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање |
| {S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, |
| арој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, |
| старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг |
| ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била |
| .{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћ |
| Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видоса |
| а, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину |
| а њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} |
| утрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, |
| аше под трем пред пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћи |
| од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, к |
| ча он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су из |
| сте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар |
| паметнији од целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили |
| им и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу |
| , поређаше сељачке сандуке, у којима су биле <pb n="29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку изв |
| Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах |
| и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како |
| омна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што ста |
| пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и ши |
| наче волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но вел |
| доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у ст |
| проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице. |
| и се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упоз |
| с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо |
| јима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, ста |
| де му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаш |
| стити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека за |
| и обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, |
| tone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао не |
| /p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше |
| ! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог |
| ана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочи |
| ћемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо |
| ије појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се |
| — То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, |
| н одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни |
| Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљевар |
| тску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и п |
| и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па кр |
| ше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њи |
| ица.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на п |
| рио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица вод |
| , <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав |
| дгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ј |
| ако је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="14 |
| сле оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, д |
| S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S |
| <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имањ |
| ела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни в |
| ешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрад |
| d> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претр |
| више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долази |
| ела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли о |
| а и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и |
| тор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и |
| p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерња |
| свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али |
| досав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао |
| изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да |
| мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојиц |
| ешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те ј |
| , море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Вит |
| ан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чи |
| ћ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микач |
| што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гост |
| Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми ручали сами! ...</p> <p |
| гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и наша |
| туреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред |
| и и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p |
| > <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад? |
| шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млак |
| ника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за |
| ц, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родит |
| о чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — м |
| а света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших старих.{S |
| његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} |
| му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p |
| — Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе с |
| родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав са |
| о и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и |
| е се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки |
| не, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће в |
| и, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се мож |
| e unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића ком |
| јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копоран |
| у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да |
| нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — |
| <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по св |
| Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нама.{S} |
| е?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу |
| p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми |
| и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit="subSe |
| ије код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, тумар |
| еду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Как |
| не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла! |
| итање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са ку |
| кије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио н |
| а ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, до |
| наследи бар толико очевине колико би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити |
| својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати з |
| луша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, |
| {S} А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као |
| ије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује |
| ?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb |
| чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и |
| ?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на |
| врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је ку |
| рица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се |
| ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било |
| час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{ |
| .{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њи |
| нда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је |
| био те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24 |
| кодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и |
| ко су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему |
| и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и нај |
| икао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао ј |
| ао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, о |
| остојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висо |
| ханска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде |
| у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!< |
| ао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегава |
| ени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</ |
| колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој |
| а, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чарши |
| су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се |
| него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем са |
| овице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси ч |
| је ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој пос |
| ом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ |
| усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам ј |
| а све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S |
| ла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од к |
| сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уни |
| ат у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над ј |
| наш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам л |
| е је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и |
| идосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је. |
| лазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мал |
| рили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> |
| јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, |
| услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школ |
| очеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{ |
| >— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— |
| > <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја ка |
| Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи |
| рали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекош |
| иј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до вољ |
| Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> |
| <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да б |
| н.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овог |
| а да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће |
| да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по о |
| ла не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава с |
| .{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зној |
| није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у њего |
| га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се |
| а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{ |
| е разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone u |
| ваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме иска |
| како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева с |
| е и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, по |
| штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S |
| сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души. |
| пезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, |
| у, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чу |
| еба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_C |
| ије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта |
| најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и |
| ју, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и кам |
| ели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да |
| својимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те неће бити....{S} Па, почех ти причати, мраз, п |
| ди како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељ |
| <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се р |
| е ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га и |
| да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да прод |
| може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим б |
| и озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто с |
| вини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на |
| у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> |
| ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опе |
| ти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода |
| научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но тво |
| ће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Ис |
| у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има д |
| то ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу |
| какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте |
| и ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене |
| се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у |
| дина и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом |
| е и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте |
| вља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на вра |
| о наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> |
| никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар ради |
| да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бриг |
| то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Б |
| ишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћ |
| <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи |
| досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, |
| и:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l> |
| лопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом |
| Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Пре |
| аници, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао од |
| Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме и |
| ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али з |
| јас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и |
| а ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издво |
| она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <p |
| овор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — из |
| тњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису има |
| д њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запали |
| озу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљав |
| решти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог |
| давно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби |
| уга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде |
| — Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, |
| к прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на |
| као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као д |
| ица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда |
| ="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а нећ |
| шом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледин |
| мејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практика |
| а!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад виш |
| о у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служи |
| , ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, |
| повољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје |
| ла трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерам |
| мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио д |
| се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— Шта то |
| у од <pb n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: |
| соко и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је н |
| а је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта |
| рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим |
| p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменим |
| е.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта ј |
| би и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> < |
| ојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да... |
| о да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике годи |
| ту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису с |
| зва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради |
| из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добр |
| Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово |
| че он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.</p> <p>— Срећан р |
| . баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав |
| седник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакл |
| Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене прими |
| p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да |
| ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд |
| рави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: |
| бразита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њ |
| тво предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воде |
| ум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква зна |
| еме посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>О |
| радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и |
| на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте |
| лицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хв |
| нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p> |
| сети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад о |
| </p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћи |
| досав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... |
| је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не позна |
| ана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{ |
| замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било нај |
| а ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није мо |
| газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p |
| можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S |
| же људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и ник |
| је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни |
| лаву него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака |
| ри и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали |
| та...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те м |
| му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да |
| аборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш? |
| ат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видо |
| p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет у |
| нце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду |
| ију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотр |
| ство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети |
| здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим мали |
| ју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио глав |
| у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан |
| да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се заус |
| тари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— |
| се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара |
| S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да |
| Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p> |
| p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У |
| и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— Н |
| ић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је |
| око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— |
| сав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Оп |
| и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S |
| е ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке |
| рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да |
| сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p |
| лу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од |
| и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио.. |
| амиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и уз |
| и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу |
| м и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говор |
| јасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони |
| p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и т |
| </p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" |
| е?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ј |
| м полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</ |
| ца се трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повук |
| p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: х |
| и савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком |
| једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну стра |
| авом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови све |
| м или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, |
| руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" x |
| га одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и |
| аву.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Прав |
| и и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хте |
| /p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича |
| тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p |
| пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S |
| та говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је доб |
| по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него |
| м селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала |
| се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p |
| Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млат |
| p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео |
| вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p |
| ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — |
| .</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бра |
| е.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, |
| за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} |
| <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће је |
| не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћ |
| е:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца |
| <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усин |
| о:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не |
| мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију! |
| S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба |
| еда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој |
| } Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема |
| његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет п |
| је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толик |
| S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова |
| S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели |
| сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени |
| долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка |
| погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напако |
| огледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то г |
| Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Ја |
| </p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p> |
| ити, а ако би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видо |
| здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— |
| вори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу |
| наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако |
| .</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рука |
| а покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад |
| гу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <m |
| мљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу |
| } Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу св |
| м...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, ш |
| о.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <div type="chapter" xm |
| чањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, т |
| то шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... |
| ега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се |
| сао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S |
| ој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ј |
| урицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се к |
| ивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо ви |
| н успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја |
| нуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи м |
| д куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, |
| иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да изм |
| мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} |
| као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио |
| и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се |
| {S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва |
| видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призива |
| ј је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је |
| ир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или ко |
| о досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја |
| unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видо |
| е тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p |
| <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја гори |
| с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и |
| /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још је |
| но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима поне |
| комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених у |
| а и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Анто |
| па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он оп |
| али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати |
| Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни |
| а, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћ |
| ута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> < |
| о, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’ |
| такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у т |
| ... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чарши |
| а колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> |
| тари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и зашти |
| а постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке ок |
| > <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло. |
| тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спаст |
| ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су с |
| народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља |
| а га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што |
| .{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело... |
| Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш непрестано?</p> <p |
| осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је н |
| рила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно д |
| } Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и заштите свој |
| ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћуба |
| уду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао. |
| — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чу |
| бро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто |
| укује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући |
| бе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код ње |
| та има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се |
| он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до ј |
| . и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му да |
| да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p> |
| неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{S} |
| метне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</ |
| има?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово с |
| Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио к |
| мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дре |
| рица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су рад |
| и:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако с |
| о, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља кој |
| енио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да |
| стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају |
| ерица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витор |
| >Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме трав |
| рате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљ |
| га бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта вел |
| ије то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротв |
| <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно оноли |
| p> <p>— На прилику... шта ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ так |
| Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у |
| а смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} За |
| ели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се та |
| је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна не |
| ајвећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, п |
| им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу оград |
| икупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио са |
| и што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, как |
| појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобо |
| стале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио ка |
| деници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помириш |
| ли некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, |
| левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му из |
| су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики ју |
| а.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред |
| у га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и |
| {S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу |
| дић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем кра |
| кашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпу |
| пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</ |
| јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с |
| сиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, по |
| е се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p |
| уњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало |
| а... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор с |
| ом.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те |
| арко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусл |
| ни на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произноше |
| дија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да |
| ни су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим |
| запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у |
| натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, |
| — Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а |
| Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p |
| о за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p |
| руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p |
| зветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> < |
| међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите |
| могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецано |
| орану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена |
| но и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвоји |
| де, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ру |
| .{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:< |
| </p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — дови |
| а толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамо |
| купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те |
| .{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је те |
| Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{ |
| мље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењ |
| iv type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> |
| семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима тај рад паде у очи, беше з |
| р је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто с |
| /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p |
| ог на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p |
| да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу |
| дником, од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце |
| јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више зн |
| ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи о |
| ушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим |
| , да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, |
| ужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да раз |
| а да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и ого |
| и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} |
| о поћута па продужи:</p> <p>— Тодосије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отво |
| тошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш оста |
| ворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта ми |
| Тодосије му упаде у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше |
| </p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако |
| едан рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип. |
| /p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бога ми, нема ту претварања.</p> |
| је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> |
| /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то |
| во, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се п |
| итора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да буд |
| ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се |
| !...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђури |
| алио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознав |
| преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, принесе цигару устима |
| тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио |
| аједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и |
| есет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису ниг |
| p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чи |
| апетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, |
| капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они посед |
| извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скрен |
| крете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Н |
| законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао срес |
| тини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан |
| /p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Д |
| S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, п |
| стаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним ви |
| ћа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на |
| елика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојањ |
| p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта ради |
| на...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</ |
| апке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као из |
| био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} |
| о Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку |
| као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ак |
| </p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> <p>Сви у механи погледаше: неко у Тодосија, не |
| што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без |
| шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица |
| S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и |
| н брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и водениц |
| рима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала |
| ма и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију |
| грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Ста |
| ајпре пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати |
| ође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уст |
| ко била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пла |
| тња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је ско |
| право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </ |
| у да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко |
| Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Каче |
| хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о св |
| p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа.. |
| >— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек |
| /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, |
| о.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> |
| 9030_C24"> <head>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је |
| саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим р |
| жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, ве |
| други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим |
| ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— В |
| пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом |
| се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у |
| а ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до в |
| > <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша |
| , ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Нек мисли шта хоће, не мож |
| и му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бог |
| а: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="127" /> .{S} Онакав радник тражи |
| да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> |
| сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — |
| добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом р |
| то једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет од |
| заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се о |
| ој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Вит |
| ке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да н |
| ешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људим |
| гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и |
| , слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама |
| припасаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, |
| а, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насм |
| у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Ви |
| <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> |
| и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на |
| Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи |
| прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, |
| ца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговара |
| елу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне беле |
| збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене друг |
| сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> |
| S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеле |
| . „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој и |
| чану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли |
| а пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп |
| <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали |
| остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гос |
| е сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу |
| ду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја з |
| уку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако |
| оје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме |
| сти које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се п |
| Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шт |
| е да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала |
| е чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p |
| селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ни |
| </p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Не |
| Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац з |
| амо нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је п |
| шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове стране...</p> <p> |
| ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нек |
| и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он п |
| </p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу |
| Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да с |
| ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— Шта ћ |
| ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја |
| не...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је |
| крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озб |
| } Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био ста |
| и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје деч |
| се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чи |
| знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} |
| а.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S |
| штени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травк |
| реднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.< |
| и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу |
| пштини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се сме |
| асположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} |
| дравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> п |
| аћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У К |
| и гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па се на |
| , а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове |
| Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </ |
| полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више |
| овим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син коме отац предаје с |
| вори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико... |
| А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајк |
| <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, н |
| ро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се заг |
| па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... род |
| вог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сеј |
| педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на |
| а вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и баб |
| Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не траж |
| Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него |
| и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако има |
| ће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Зн |
| хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се |
| н се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се се |
| газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг з |
| Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога т |
| и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху је |
| лачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.< |
| знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> |
| ила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, |
| зило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је |
| p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ра |
| го велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" / |
| путе, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера |
| идана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресе |
| дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у свак |
| улу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све н |
| размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио |
| олу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кућ |
| .{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна |
| по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича из |
| е колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кућ |
| а Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије на |
| пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Ч |
| , њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:< |
| у послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све |
| тоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога |
| ци барјаком,</l> <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно |
| еш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија колома |
| сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач |
| се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово... |
| још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и и |
| ше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и |
| ли би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву с |
| пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; а |
| , мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овл |
| не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и |
| ач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају пос |
| меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, то |
| смо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћ |
| дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, |
| соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса |
| екао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никака |
| !</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шт |
| у се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрош |
| > <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годин |
| /p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, во |
| ему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево |
| пет ћути.</p> <p>— Што ћутиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти |
| час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ваздан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпу |
| озао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p |
| тнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на слу |
| да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турит |
| , те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је с |
| , палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, у |
| се јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу ј |
| г празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му |
| о доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> |
| ати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> |
| head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухв |
| пасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на прагу, а он под |
| {S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај |
| досије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и |
| , обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шт |
| > <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и но |
| чинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} |
| , у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да |
| </p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свану |
| шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита |
| повима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха сва |
| на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помис |
| ако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чуту |
| <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разгово |
| ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо |
| пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема ку |
| оше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његов |
| ван, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му прине |
| е су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо |
| је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица |
| ради?{S} Није њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или |
| м:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад о |
| <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињ |
| у што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме |
| p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако вели |
| бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зу |
| с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је св |
| , ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијо |
| е боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног |
| <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми |
| ј...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што т |
| шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако сабајле?{S} Хоћеш ли у кућу?</p> <pb n="110" /> <p |
| му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Н |
| — То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодосије п |
| о да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{ |
| а по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича В |
| а ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разб |
| Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p |
| си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесе |
| има.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> < |
| о добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није гото |
| у травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> < |
| ом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу |
| јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта |
| лас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!...{S} То није лепо... с његове ст |
| онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегон |
| ке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су |
| а и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој к |
| ето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по све |
| смевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам |
| е напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени! |
| и ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.< |
| ја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа ра |
| и Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је доба |
| нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>О |
| човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, бра |
| ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједа |
| „...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким |
| ли и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од ме |
| тор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену В |
| ш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје М |
| а татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они већ пр |
| о има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо |
| ина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по леп |
| >— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> < |
| ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он |
| има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује г |
| раћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив |
| ао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погл |
| руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш |
| заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се н |
| } То су све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се и |
| љевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се |
| њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и |
| чи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, ал |
| — А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је |
| упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних посло |
| колу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p |
| ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти |
| што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да |
| оше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора |
| на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу ш |
| <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну при |
| <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да |
| сије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и |
| осав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка.. |
| час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испрету |
| отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Ми |
| </p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па |
| еће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још |
| Бога:</p> <p>— Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гос |
| Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас дол |
| ерите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашња |
| уке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> |
| чно не познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} О |
| своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам о |
| </p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јес |
| у задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу |
| , Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> < |
| викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посин |
| етку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да п |
| ему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним |
| и, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим |
| чали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други |
| н се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милод |
| два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да с |
| .{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изуз |
| Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечан |
| аза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтач |
| су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, ако неће, ни |
| у и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен, носи ч |
| о Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и |
| е па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} |
| ељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом |
| ва и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта с |
| ђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} |
| ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну |
| јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у м |
| поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у меха |
| о бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђур |
| андури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају |
| рилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимству, |
| — А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Ви |
| > <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју дец |
| напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{ |
| .{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде |
| хане, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, |
| S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb |
| не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица |
| имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трг |
| игурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се у |
| њижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио |
| тена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре во |
| ad>XXI</head> <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић |
| ели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да т |
| ћо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, |
| ка била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} |
| се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опрост |
| се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам |
| , а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџ |
| слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш |
| ?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се |
| еп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао |
| се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете. |
| ..{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбоље |
| Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас |
| е педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то дост |
| биљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p |
| ведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— |
| ада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Б |
| Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Ка |
| таро и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже висо |
| омажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о св |
| опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседст |
| ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић п |
| свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Чо |
| стима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на столичице око прочев |
| ама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије |
| и!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја |
| А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо |
| ађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема чов |
| а траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад ж |
| ажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам м |
| урицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Со |
| пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ра |
| ог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам |
| ато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског |
| копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови |
| ва: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га у |
| /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђу |
| p> <p>— Оканите се, људи... не треба ми ваше познанство!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га |
| а дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S |
| .{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S |
| лију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Р |
| > <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p |
| рестигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један |
| о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са |
| p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад |
| шке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а к |
| позна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде |
| пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века |
| ј се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато село и људе |
| један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p |
| чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, |
| ста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> < |
| једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p |
| се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у |
| куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се |
| ци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав доч |
| ађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник |
| старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{ |
| Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} П |
| ко не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прику |
| о од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то |
| у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити п |
| е куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} З |
| међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га |
| Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p> |
| и то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="ch |
| и сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!< |
| веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Вид |
| Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколик |
| ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.< |
| — Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то |
| а му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да |
| а девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те |
| </p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи |
| није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у св |
| /p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестрат |
| а их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину |
| учио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: |
| види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би о |
| јми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После о |
| ло на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у |
| имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твој |
| за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева |
| пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му |
| ији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} |
| ла, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухва |
| Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам |
| p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p |
| досављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повука |
| еле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи. |
| идосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче |
| к јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Све |
| p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина ч |
| о за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И |
| жић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овд |
| да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да прен |
| талите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone uni |
| !{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзи |
| се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до |
| посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> |
| <p>— Пристадох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је срет |
| ала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одг |
| ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу св |
| ве изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури: |
| </p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</ |
| тисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и |
| е.</p> <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тод |
| завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што |
| Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се |
| сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже т |
| </p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огра |
| — Хоћемо ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у х |
| </p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они с |
| воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> <p>— Хоћемо ли обојица? |
| роша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где |
| Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако |
| мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, |
| м, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца |
| Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговар |
| Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Из |
| поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да се |
| Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} |
| p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> |
| .{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже р |
| Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало |
| > <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако. |
| ја није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће о |
| <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче пола |
| а не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она ј |
| „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у ја |
| гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по |
| p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! |
| себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто приша |
| сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметов |
| наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико ра |
| видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Кр |
| у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује |
| ица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Ви |
| пољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе... |
| лир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости |
| аветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испос |
| издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но |
| .</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује |
| е он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам |
| риступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где с |
| увам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још? |
| нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку |
| је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема |
| Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у ку |
| а? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може гово |
| “...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем |
| Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог у |
| аће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; |
| па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми да |
| е, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по ва |
| S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако |
| чао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S |
| p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих |
| ско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен ли |
| леб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се к |
| Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом. |
| аоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, чиста, без буђа |
| и собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из |
| ј је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде |
| ерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо с |
| но опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена |
| у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад ј |
| кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У |
| , па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, |
| ке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предус |
| кочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снеби |
| са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p> |
| p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сирот |
| у сивуљу од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било |
| ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, нај |
| у.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p> |
| и сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног д |
| из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост |
| розори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патос |
| добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са крсташом у руци барјаком,</l> <l>Што |
| е улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета |
| а:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати |
| стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учи |
| n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је |
| а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, набио повраз на штап, |
| дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и ин |
| те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријате |
| је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из |
| ј стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје д |
| елим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог ј |
| тако?</p> <p>— Није, Тодосије, него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти |
| одосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: |
| је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} З |
| свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу |
| вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“ |
| <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу... |
| ц навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p> |
| да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти |
| зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село по |
| да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви гов |
| и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор |
| ек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове |
| ажим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у |
| ек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек. |
| паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у к |
| е стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и |
| — Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> |
| а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> < |
| реба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, т |
| говор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам |
| оже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p |
| не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете... |
| једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри с |
| ам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, ос |
| <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица |
| цу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, |
| и ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> <p |
| епаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа |
| иње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што |
| повлаче прстом низа стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му |
| овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... |
| измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе |
| и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волов |
| и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем? |
| p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— |
| ?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— |
| е!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, |
| — Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је |
| раво велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узвр |
| е у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, |
| лиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмем |
| де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, |
| {S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како тре |
| њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да има |
| столичице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово |
| а очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено |
| S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Н |
| ј та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{ |
| p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав м |
| > <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, |
| еданпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиг |
| нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме в |
| о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, |
| сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и с |
| ину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгуб |
| ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и |
| новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и с |
| ног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим |
| више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодос |
| тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручи |
| p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| амилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с |
| е.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се |
| име ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узм |
| итор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} |
| /p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, зв |
| качића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, |
| , те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903. </p> </div> </body |
| epage"> <p>ТАДИЈА П. КОСТИЋ</p> <p>ПРВО ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p> |
| обично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, а |
| све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит |
| абринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блен |
| Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је о |
| а и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мен |
| умио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дука |
| о уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада и |
| >— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумар |
| варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима н |
| гује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче |
| {S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко ј |
| та ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Е |
| е у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти |
| ан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и рад |
| пати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборил |
| се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ј |
| и не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам ра |
| слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Ч |
| Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Как |
| } Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док |
| га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од н |
| најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије! |
| нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да |
| естане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али. |
| а посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја |
| се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га пости |
| а је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пу |
| д јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско че |
| шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави м |
| еба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држ |
| сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га |
| гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, о |
| је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав |
| е сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> < |
| н, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био |
| } Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица по |
| се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина |
| о ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту поп |
| атвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе по |
| овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже |
| до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и |
| бољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута |
| гледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, пон |
| а Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав |
| ао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, |
| То му признају први људи у селу.{S} Они већ препочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је нау |
| И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би пропастио могу му у свако богов |
| горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и |
| љимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и |
| види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављал |
| аовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да |
| војој кући, па ништа.{S} Само нек легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</ |
| им толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, |
| о буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се |
| ње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља |
| мак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и |
| чили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и |
| ре почео, по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и савет |
| итав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко гра |
| то је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, п |
| ре под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од једном сп |
| ом бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла |
| њег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} Напољу ј |
| гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан с |
| није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи |
| ма и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} |
| а судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у с |
| , уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и ба |
| , он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, |
| >У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукур |
| ри.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где план |
| .{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта б |
| е видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до с |
| име и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему |
| ланове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, п |
| } Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је |
| очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помил |
| итомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Зн |
| е усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> < |
| Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година жив |
| </p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича д |
| абаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — |
| ти!</p> <p>Тодосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваз |
| кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у ча |
| ан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} |
| Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шт |
| трже натраг:</p> <p>— Прођите се, Бога ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, |
| т и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме |
| ку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам |
| ује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек |
| муше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу н |
| вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ |
| посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p |
| довицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је иза |
| е: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За та |
| упштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капе |
| о мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не |
| пи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори он |
| ш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n="138" /> |
| емојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се |
| >— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на суши |
| : „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, |
| о, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у в |
| да Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се к |
| и идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодос |
| цу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га ви |
| е виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S |
| ну, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, как |
| оседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и |
| ни имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њи |
| га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, |
| ву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засеј |
| ака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.< |
| акво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе |
| се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и д |
| неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни о |
| торова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и |
| е паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у |
| Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... |
| тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум |
| Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни друг |
| лед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — р |
| велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зид |
| рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења д |
| иповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу |
| путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Вид |
| о у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очи |
| ио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава дете |
| кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинил |
| шен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи ш |
| лио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад |
| од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда г |
| е може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и позд |
| ео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> < |
| — Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p |
| на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начи |
| има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред |
| та ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је с |
| е не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, |
| море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори |
| видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у де |
| е знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— |
| , нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, м |
| и па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегони |
| е, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, |
| обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату |
| ...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време да |
| г пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу од <pb n="159" /> плавкастог |
| те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се ма |
| ти, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је |
| бак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Бо |
| одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и |
| ај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чу |
| о му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!< |
| е од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не |
| Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И и |
| старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак |
| е рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његов |
| а од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их |
| вао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, п |
| брдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} |
| чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па |
| ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нем |
| га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од т |
| ек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па |
| аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто |
| ако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа |
| ="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да прија |
| о је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од |
| авца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S |
| и те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што д |
| рчи, ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непр |
| погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, ка |
| е добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још |
| А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухват |
| и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паме |
| Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили бу |
| може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размиш |
| изивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> |
| , подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што с |
| што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако н |
| p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</p> |
| p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу |
| Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не ваља?< |
| досијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</ |
| <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Пр |
| им без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђуриц |
| еску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они заг |
| они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме |
| х и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано |
| заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да |
| у и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што с |
| ...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право вели |
| .</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.< |
| , Руменија!{S} Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он |
| аповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</ |
| оји дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од свој |
| зва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште. |
| нтије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор п |
| вимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути: |
| > <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека |
| и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодос |
| </p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у ва |
| очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се |
| ем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И ч |
| ама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! |
| змет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће |
| ће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек про |
| ало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за |
| ину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови |
| а, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте |
| хову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из |
| све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавк |
| ивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принес |
| сипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па |
| празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице |
| се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана |
| , и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули |
| ко не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће |
| ладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува |
| промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да |
| оци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро до |
| идосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбо |
| вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих уд |
| а један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, па причучнуо и мла |
| ане младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су с |
| Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p |
| има Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а |
| њу „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} |
| сред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по |
| /p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{ |
| а Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе |
| њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак |
| очило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" |
| књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање. |
| се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем |
| одосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по ње |
| и, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад |
| погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију |
| сити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкара из кућ |
| м Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну |
| покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он |
| .{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосиј |
| > <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> |
| учио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког род |
| н ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} |
| узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Ова |
| у и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео |
| их је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. |
| ту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећер |
| unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно |
| доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Н |
| брину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му н |
| е Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа |
| ... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла |
| ли не прође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњ |
| жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, |
| обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафор |
| и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово |
| стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци |
| То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, |
| оба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме |
| да се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек.. |
| /head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао приметити |
| </head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило |
| ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им одн |
| биљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њи |
| ади... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p> |
| ри моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас |
| 8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи свет!{ |
| да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p |
| дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S |
| оред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, м |
| полаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с т |
| да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али н |
| људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за жи |
| шу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а ако би |
| ава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми уд |
| p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p |
| Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту |
| <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и т |
| .</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло |
| !</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> |
| се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јун |
| вљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочека |
| Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су |
| мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви |
| Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, |
| ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и |
| ем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрч |
| место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{ |
| о се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да |
| и се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се кр |
| еба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone |
| лазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— |
| који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и ста |
| азговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говор |
| оворе и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, |
| е по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју |
| у.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише |
| поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не п |
| > <p>- Боље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије |
| м друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она т |
| е трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неоче |
| ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, |
| p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p |
| И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.< |
| унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз њег |
| напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div typ |
| /> <p>— Не можемо тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од на |
| едузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код водениц |
| ли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на |
| ико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам |
| као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге |
| </p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш ка |
| , ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p> |
| досава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p> |
| узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се за |
| од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пресади Тодоси |
| ивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он м |
| га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Ла |
| ли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не |
| ољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарк |
| датле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се утрчава |
| на тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n |
| пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана в |
| ва их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.< |
| а три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од ку |
| d="SRP19030_C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе н |
| /p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Мол |
| м хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколи |
| а се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— Богме... његово |
| евају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обр |
| те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> |
| {S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, |
| ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те |
| ге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кр |
| прдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— |
| .. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на |
| узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си |
| да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа кола |
| оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, |
| признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења но |
| рсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p |
| што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на |
| е одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> |
| ш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће п |
| па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта прав |
| и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуш |
| — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забав |
| еш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} |
| у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин ко |
| ору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додад |
| а ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са потуреним рука |
| ваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи |
| на, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погл |
| чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово м |
| е куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на |
| ! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па д |
| унђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући |
| ађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и |
| коме отац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у п |
| прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али ко |
| а.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи св |
| /p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и |
| бару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p> |
| у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Видосав се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује |
| Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p |
| с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и об |
| у, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задр |
| гранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— |
| се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим г |
| право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосиј |
| ш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо.. |
| дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо |
| зговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрад |
| би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и В |
| <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси |
| Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> |
| седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће |
| вару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао пој |
| што сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене |
| ије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор с |
| d>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, пр |
| пази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| вром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе г |
| осије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али |
| почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићенти |
| јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p |
| ин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — брани се Видосав |
| ике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детели |
| ди.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— |
| ну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> |
| о.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за мн |
| а сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и |
| разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не м |
| и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га |
| е.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је з |
| е у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек р |
| јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа. |
| ани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и ра |
| <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— |
| се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова |
| хани погледаше: неко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто |
| ек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нем |
| сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... |
| „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А о |
| рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде |
| доше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} |
| олако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо ко |
| одитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча |
| стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже |
| н ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здра |
| а кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="15 |
| ри од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да |
| детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p |
| дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да |
| рићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што го |
| је од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно |
| и потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старије |
| услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то рад |
| руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p |
| аме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од |
| како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду |
| ао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје де |
| ... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш? |
| туђу не слушаш.{S} Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко |
| — Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема оваког радина о |
| емири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с тобом!</p> <p>Он брзо протрља очи.</ |
| е, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде пола |
| љен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</ |
| ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти |
| се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S |
| другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p> |
| оодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа з |
| све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: |
| на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Ви |
| арцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њ |
| дан другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су |
| увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па повешће се |
| овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се |
| да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> |
| иште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику про |
| е глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стран |
| али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бел |
| або како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали |
| његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! |
| ме, што су се сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле вољ |
| ореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене. |
| учак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али не прође много, а помолише се с њи |
| 030_C13"> <head>XIII</head> <p>Тог лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се не |
| а будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настани |
| пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку о |
| и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба. |
| нило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да |
| </p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш п |
| ми прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја ве |
| ерзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n= |
| ивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теб |
| t="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању |
| раздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати |
| те...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n |
| здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у не |
| во велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако |
| p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не зна |
| очеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђу |
| нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} |
| бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насре |
| ло: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... как |
| идосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} |
| е вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си н |
| ећином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забав |
| ек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по |
| ива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо. |
| а: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p |
| одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>В |
| е, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва |
| Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> |
| мамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> |
| е ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крма |
| замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с |
| па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете |
| ба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ |
| се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још |
| жић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли посп |
| тан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици |
| аца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињ |
| три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише |
| по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако |
| {S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му вилице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво |
| наш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „ |
| мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује |
| — Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опе |
| ава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање... |
| икакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има |
| бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пун |
| лији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с |
| ну те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после при |
| узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у ст |
| који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, |
| риставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не |
| ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у го |
| от...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и |
| асадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати ж |
| гли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p>А |
| имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем руку |
| етелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> |
| додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p> |
| а, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на пр |
| и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p>Напослетку се јави и |
| Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакш |
| ромашак у половном оделу; па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакшира |
| и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима. |
| S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике го |
| в би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи све |
| Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек пред |
| ла би руке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како з |
| е главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а др |
| ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још |
| ци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те |
| је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим бркови |
| а свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у |
| се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; зат |
| и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако |
| војих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, љ |
| млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он |
| о, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} |
| и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим |
| и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А т |
| > <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарам |
| ..</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те ис |
| ћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије и |
| деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије по |
| али...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S |
| И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку |
| , не превари! — подвикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под ја |
| ло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p> |
| а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или с |
| , било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S |
| зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице на огњишту, па поседаше на сто |
| ровом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са |
| ани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, |
| може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне По |
| с’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— П |
| нда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио |
| <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да с |
| ог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онд |
| њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, |
| На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг и |
| одавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може прозборити неколико речи а да не |
| се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Де |
| прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и за |
| ао ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p |
| Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, |
| .{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угл |
| >Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> |
| а прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи |
| и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за |
| о...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи прозборио, па није каза |
| :</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Зн |
| знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{ |
| ко у Тодосија, неко у Видосава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по |
| авао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на ја |
| а му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се |
| Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа |
| во, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, п |
| те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио |
| радан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се |
| пратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу |
| ...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, |
| Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају |
| , на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости |
| осао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пун |
| за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одг |
| хватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе з |
| </p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p |
| ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише се боји онога што се увек смеши и што је |
| аправио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузб |
| тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може да дође |
| урне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговор |
| "> <head>XXII</head> <p>Пред подне чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој |
| е тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући |
| она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што |
| на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по раме |
| ог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе он |
| и, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </ |
| о јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његов |
| тара човека!{S} Тамо, амо, па опет чича Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било |
| ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</ |
| и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на |
| P19030_C27"> <head>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје |
| љно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор устаде:</p> <p>— Право велиш, Тодосије.</p> <p>Ус |
| врнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много уте |
| Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта |
| омуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} |
| девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Ка |
| кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} |
| ар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није т |
| каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у зас |
| е прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се в |
| убун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, см |
| ње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S |
| вога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурени |
| а беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вот |
| ири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш |
| е измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд |
| уо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор се поизмаче:</p> <p>— Оканите се, људи... не треб |
| дује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој |
| и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није м |
| ли им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио |
| слове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинс |
| ену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти |
| на и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му |
| аки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па м |
| тво?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознај |
| сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим |
| } То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало с |
| боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне |
| шли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи |
| ур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја |
| о и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво сл |
| овори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, |
| селио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме ј |
| виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— С |
| са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника |
| ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само |
| арошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S |
| олага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике пропратише све како |
| >— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима |
| ..</p> <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој |
| е... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали св |
| ујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="sub |
| оља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина |
| обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико кол |
| /p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p |
| н на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} |
| </p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је би |
| аљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... |
| е и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом ма |
| шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог |
| да тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет год |
| неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>На |
| ћеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трам |
| ваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, куд си наум |
| :</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће |
| {S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ра |
| ..</p> <p>— Није ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ни |
| ако!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек т |
| ..{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, глас |
| иш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је |
| те.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће |
| — Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђу |
| загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</ |
| ом...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој ку |
| ml:id="SRP19030_C2"> <head>II</head> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгл |
| ml:id="SRP19030_C4"> <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га |
| а за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душма |
| .{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојиц |
| — Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p |
| рча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Ни |
| — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само к |
| олим те нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убе |
| шка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{ |
| у:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Анто |
| ?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ва |
| и с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и н |
| ко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из б |
| ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се То |
| платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи |
| ину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па не |
| ара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: ниј |
| ш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник |
| оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" / |
| осије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, кл |
| суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако |
| ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управ |
| /p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам по |
| нолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуш |
| служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса з |
| кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="cha |
| ина оваког чуваоца, пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Са |
| ло у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пример: обојица су поштени људи, |
| тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p |
| ао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Нис |
| на међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружи |
| > <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по |
| ате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:< |
| о да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" |
| p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до друго |
| 5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну ле |
| .</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче Витора Микачића шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>З |
| чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није ник |
| ају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговор |
| ану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, д |
| оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми |
| двикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао |
| {S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и с |
| d>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу и дв |
| Section" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи |
| p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном |
| стао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је чо |
| досав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, |
| — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p |
| кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их |
| не, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> |
| ри се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: |
| него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упрти |
| старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати |
| егове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало б |
| се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле |
| једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, в |
| ти да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, |
| иче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље |
| па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Виће |
| д га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је и |
| то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих п |
| ће он тражити бољег саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи боље |
| умара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — ве |
| тор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам човек: не м |
| </p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш |
| ватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чу |
| /p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, |
| одиста, Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао но |
| чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} |
| зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управ |
| љу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да |
| p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је о |
| друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И п |
| ице око прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба з |
| ра:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— Виторе, море!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?< |
| јој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не о |
| ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже гл |
| а сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим млад |
| га Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше ш |
| оче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у В |
| у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио |
| p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па н |
| , одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Как |
| о је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, |
| шта су чули шта може бити са лудоријама Виторова посинка...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зл |
| раном дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од по |
| е зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75" /> <p>— А шт |
| вари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран |
| ао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружно |
| и чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Ви |
| — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И с |
| што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Мика |
| припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се за |
| дно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта |
| сати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit |
| атна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао креве |
| да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Н |
| </p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вај |
| Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и |
| не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао пред суд нити је п |
| да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчар |
| ше сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, |
| p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они ра |
| {S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се п |
| и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село са |
| као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и те |
| ди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабра |
| >— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што |
| ни било: нити му шта помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било |
| > <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговар |
| разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — |
| од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Од |
| д оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у |
| чића, нико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дира |
| unit="subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} |
| ве им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрз |
| очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се св |
| ош педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — |
| кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S |
| а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више распр |
| ела...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој |
| зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри п |
| не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава? |
| } И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто. |
| најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ов |
| ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам |
| /p> <pb n="75" /> <p>— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, |
| ракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмоли |
| онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> |
| пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухва |
| и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> <p>Њега Витор убраја у најбоље пријате |
| еле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако |
| ло за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисл |
| ?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ћ |
| чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинта |
| овче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку.. |
| тогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</ |
| и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одр |
| се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио |
| д човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће |
| њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помога |
| а краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Мо |
| ..{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Фи |
| м послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају друг |
| сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се. |
| вите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћу |
| и кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав п |
| а уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту. |
| } Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час |
| дужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти од |
| наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, нег |
| оља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Неб |
| чио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да |
| е размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— |
| си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па а |
| ћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не |
| Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И |
| /p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— |
| изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам |
| нат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше об |
| и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</ |
| казују прилоге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачић |
| Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозби |
| ио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— Прођите |
| ан старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да ва |
| у да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицо |
| , погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!</p> <p>— Сто |
| е и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: р |
| Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смеј |
| бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p |
| и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба |
| пи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи |
| е неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чи |
| ла!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик з |
| трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад |
| ет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о |
| </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка |
| ва као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је ова |
| та, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>С |
| а Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Ви |
| е ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p |
| госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гост |
| ад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} К |
| .“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type= |
| сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, |
| И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, |
| говори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу? |
| а је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што |
| сав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи погле |
| Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столич |
| од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар т |
| <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивањ |
| м шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за - |
| арао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф |
| Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије з |
| ави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек мар |
| а само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које |
| о дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак шт |
| ли сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Витор |
| времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти |
| 48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| амо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад! |
| није заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> <p>— Шта сам попио?{S} Свега три од |
| о, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог це |
| о на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p> |
| у него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, д |
| чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</p> <p>— |
| о и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То с |
| кан“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} О |
| на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрн |
| сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у |
| ам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морај |
| е више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе |
| ек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако стр |
| ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="62" /> <p>— |
| тија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича |
| се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу |
| олели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете ч |
| Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подвед |
| рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што |
| о бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, |
| а штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, пр |
| чи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, д |
| што би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека |
| Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, |
| ..</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколи |
| да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девој |
| и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени |
| е које више цени од осталог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Вит |
| и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу |
| домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p |
| ки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапиј |
| идосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наш |
| p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш |
| ужа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на В |
| е имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја |
| с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из |
| , они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би |
| </p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђур |
| Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по оста |
| су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине |
| к и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} |
| одина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке |
| <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лет |
| ..{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме |
| о рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по чети |
| Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ ка |
| а ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича |
| да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми |
| ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: |
| ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да приб |
| „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем к |
| ја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, |
| сиротиња.{S} Ама што онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући т |
| р Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и п |
| гледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било н |
| p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увесели |
| и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти т |
| раде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађ |
| ње.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} В |
| стиле крила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у со |
| ла је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Ч |
| певају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака |
| ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... те |
| ладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у |
| нама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разг |
| Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га |
| е сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вен |
| ом донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стакленце ракије с чашицом, па метну на с |
| ава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S |
| т.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако |
| оред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драг |
| Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>М |
| е је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брван |
| Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевин |
| адничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не |
| се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрад |
| он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање |
| и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити с |
| се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздале |
| рнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих и |
| обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешт |
| та, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сас |
| де право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> |
| чицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: ве |
| >— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га пи |
| зорници сели у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио вре |
| Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она |
| о жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувај |
| и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо запо |
| је — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктањ |
| шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта т |
| еници.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, по |
| > <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — |
| радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси ко |
| дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа о |
| е њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој годи |
| а другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> |
| у, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ли |
| > <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} |
| а као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} |
| е да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито |
| рила, све се утајало, само пршти вода о воденички витао...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па |
| то ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о мојој.</p> <p>— Те |
| p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе |
| итор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу тр |
| ли дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали |
| да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> |
| ијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени |
| денице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли |
| </p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чу |
| че његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред |
| сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда |
| све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражи |
| > <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, сра |
| бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p> |
| левом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како |
| брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесе |
| рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако |
| е служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и г |
| они Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> |
| што сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовиц |
| ни још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— |
| ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку |
| А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ |
| Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покис |
| S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, |
| {S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет |
| чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа, па се налазио код куће. |
| не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не треба.< |
| штени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и по |
| искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу кос |
| На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавим |
| е ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња |
| Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су испи |
| човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја |
| тор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Вито |
| га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест воло |
| и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у |
| е и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи да |
| усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи |
| м.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракиј |
| авикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но |
| на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, |
| њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мић |
| је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> |
| ара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару |
| е принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, |
| ли су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте ус |
| за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у гов |
| ли су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грб |
| затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он б |
| ма између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори о |
| Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло |
| ч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72 |
| же к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и р |
| } А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p> |
| </p> <p>— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у |
| ојађени сељак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати ка |
| бру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако |
| правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> |
| заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, |
| још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и пок |
| дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта ве |
| <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p |
| дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Дворишт |
| и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и ст |
| ољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је краса |
| смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изг |
| ини, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из |
| 8" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видоса |
| ако си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су |
| } И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, |
| а изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче об |
| и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="s |
| љно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за к |
| поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт св |
| нка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} Куражило |
| рана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све. |
| тање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав огр |
| хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И |
| требио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало |
| онио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Седи!{S} А ви о |
| S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио |
| ђеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у |
| аџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесе |
| "107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блат |
| сијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама |
| т, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!< |
| е, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n=" |
| мање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!.. |
| лате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: с |
| урлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, п |
| еви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година бит |
| ти и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке |
| е жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом р |
| и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и р |
| ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да зап |
| с мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џан |
| и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло |
| >Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука |
| ду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — |
| свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — ре |
| лгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> |
| ори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са |
| ларетама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По двориш |
| > <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне оч |
| р.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из сл |
| ице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је о |
| узе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и о |
| бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да |
| ог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисл |
| {S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> |
| >Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— |
| ио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здр |
| кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутији |
| <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Та |
| ав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у |
| итор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — |
| вукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S |
| но звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо |
| </p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, |
| јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, |
| кла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве ви |
| ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију п |
| /p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Ш |
| </p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тре |
| Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни видна ни тамна... м |
| ве, само остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољ |
| е може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу |
| псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Вид |
| неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместиш |
| _C18"> <head>XVIII</head> <p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој крев |
| прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, би |
| ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и теш |
| приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| а, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да |
| да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој |
| со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својој њив |
| и:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде |
| дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{ |
| њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим војничким панталон |
| никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ј |
| ој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројат |
| с-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Прод |
| аби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи с |
| Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног пр |
| ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко |
| Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} |
| е и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погур |
| Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви |
| пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се |
| м да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им |
| ати на све стране.{S} Радознали сељаци, враћајући се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детели |
| с тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим |
| у је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, |
| м, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, налеђушке, са |
| Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, и |
| сије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред по |
| ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти |
| нам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не с |
| ри у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, госп |
| уба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче ону |
| преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Мо |
| развијају се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и ос |
| } Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње |
| p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се.. |
| радиш?</p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.< |
| и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљу |
| — И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени |
| и на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, |
| ркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио |
| а и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постав |
| егов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ - |
| а.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто |
| ђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и ст |
| а овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} |
| је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп гл |
| била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко |
| ћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислил |
| ућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосав |
| га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази |
| е о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пр |
| и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи у |
| сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</ |
| овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за |
| окошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено |
| а користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су |
| ио.{S} Ако си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји св |
| у, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и радници с |
| се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да с |
| е овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном р |
| угога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, |
| дела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље. |
| дела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике веша |
| м.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукам |
| х њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна... |
| <p>— Стој, куд ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где |
| жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није ту бабо!< |
| о да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а о |
| а принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се |
| ро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговара он полако.< |
| <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— |
| че Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном |
| чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча шт |
| му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растр |
| а стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</ |
| дити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже вре |
| Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гомилу |
| коле.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврш |
| м се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је т |
| пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уг |
| паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њив |
| к Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да ва |
| влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим |
| И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право |
| дан усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и би |
| порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се н |
| и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то прича |
| од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја д |
| с’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозбо |
| а сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изу |
| ен у проштац.{S} По њему шљива од сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред |
| бави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплод |
| му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, |
| имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— |
| е његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен |
| сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он |
| Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није |
| з среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не уме |
| други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне |
| и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и пос |
| тичњаке, потврди ограде, направи леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око к |
| е буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читав |
| и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном |
| у руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би |
| не се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад |
| и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, принеш |
| уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} |
| к једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> |
| гавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, |
| и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кути |
| — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим М |
| шање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скуп |
| еше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже мењати судове трчкар |
| Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже |
| м, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав |
| о, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руц |
| адић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у врша |
| им лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, |
| иђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на |
| па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље |
| р мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p |
| ај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, |
| ма је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без |
| дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да усп |
| ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и |
| ду и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из |
| и вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узм |
| по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некака |
| руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као свако деришт |
| лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p |
| једно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, |
| и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва |
| послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица |
| љиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи р |
| есе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх сов |
| си ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије |
| , хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ће |
| који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угледати још десетор |
| ше ово: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем |
| акастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне пр |
| tion" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То бе |
| жица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па |
| а је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види |
| , и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“< |
| ко тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, по |
| ог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико |
| што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда |
| прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније иза |
| рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави |
| њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени |
| ју Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну |
| кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао |
| би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не пр |
| с молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну св |
| м имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате прек |
| газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте с |
| елим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда |
| знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у св |
| па јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том |
| у, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> < |
| реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, |
| в је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и |
| ровео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би р |
| изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубим |
| штар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му |
| ...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— |
| идосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше |
| не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} И |
| теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отв |
| па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну |
| у да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смешкао |
| .</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те |
| жио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе г |
| опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, пр |
| о.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича Ви |
| омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео |
| хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> |
| .{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| а не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор |
| дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост н |
| стављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{ |
| ило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата рас |
| да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} |
| е.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га п |
| Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш |
| с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива |
| Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешљ |
| p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, ни |
| та, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи |
| мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње на |
| само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара |
| >Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Поштовани |
| Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.< |
| стави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај с |
| > <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чича Витор ус |
| развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци по |
| и смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти прови |
| горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе об |
| рковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш м |
| ему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он |
| а их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремен |
| ?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да |
| ливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ли |
| воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} |
| тво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодо |
| сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица |
| <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори |
| </p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зн |
| једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом при |
| мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта |
| час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се он |
| </p> <pb n="17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прил |
| к.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио п |
| ђе у оџаклију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} |
| ачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше с |
| /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата п |
| нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје |
| уче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не и |
| се прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико има |
| ан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима |
| , па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као |
| га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и |
| а далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљк |
| маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те г |
| разили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да за |
| рпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се н |
| на.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се ра |
| уће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, |
| ре...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и по |
| </p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим |
| убима понео, али онако, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грозни |
| њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шт |
| груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Вид |
| о ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} |
| обом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> |
| руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попиј |
| га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је б |
| чека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступа |
| се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> |
| је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав |
| „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... |
| {S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће бити д |
| корну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није |
| шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му |
| е с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: |
| би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини м |
| , нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, остави |
| ди где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући са |
| {S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n |
| <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кр |
| изнаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она п |
| на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Ова |
| в: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа нео |
| плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се д |
| , да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово дру |
| н је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{ |
| ећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Не |
| о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p> |
| призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.< |
| ости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча ка |
| ице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:< |
| се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="1 |
| ди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта би |
| — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмур |
| ајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи ут |
| Витор се уклонио у оџаклију, а Тодосије га одведе у вотњак.{S} Намести му столицу.</p> <p>— Сед |
| епочињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати |
| ва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немо |
| а не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — |
| е иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Т |
| срећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону |
| Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за о |
| S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на ледину, |
| >— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у з |
| ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ј |
| им га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухв |
| совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш ка |
| , Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу, |
| /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос др |
| } Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је |
| да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може ли се које |
| рупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семен |
| и, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и о |
| апред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душман |
| p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њи |
| е савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради |
| оденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дођ |
| хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај ве |
| себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код |
| } Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није |
| ије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p |
| кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гле |
| емају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово |
| е.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</ |
| ди га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> |
| ного више приноса него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађ |
| стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође п |
| аћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште к |
| ћ моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим |
| ни уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику. |
| требише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже кућ |
| сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p> |
| во!..</p> <p>Они се уклонише, а сколише га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе |
| ат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, |
| ш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p> |
| пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и о |
| а, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али |
| камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о с |
| му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио |
| кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и уз |
| ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, баб |
| <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</ |
| е рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се |
| га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи |
| ко налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да |
| ћо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите |
| дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустав |
| >— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једн |
| </p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Д |
| о, некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он реч |
| се тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p> |
| поверењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и |
| ас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане п |
| а Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Мо |
| без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и м |
| удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим |
| су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који |
| идиш ти њега!{S} Срам те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, |
| </p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.< |
| море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тр |
| по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се |
| свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И сед |
| им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Сто |
| а се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћу |
| рче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div |
| ути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: |
| анио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и |
| p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> |
| p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе |
| је њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њиво |
| а ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У |
| како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати не |
| о госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И п |
| p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</ |
| , и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се о |
| — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> < |
| га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— |
| ити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их н |
| га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати |
| о је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међ |
| се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је |
| седима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и |
| ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, н |
| о дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишт |
| има седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, ил |
| ш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти с |
| чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребе |
| : „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— |
| о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</ |
| се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га |
| извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> |
| Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: к |
| шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</ |
| ти да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му |
| одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и |
| о глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S |
| ит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а |
| ој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у свиње.</p> <p>— У |
| д ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намест |
| ише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што к |
| и су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на |
| на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <di |
| '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разум |
| лу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ратарску школу.</p> |
| огуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе |
| овара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и ник |
| сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они у |
| а ћути, па псовао га, миловао га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита. |
| с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види |
| Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{ |
| S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљ |
| м, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присв |
| да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађ |
| , имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Свет |
| нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољн |
| и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S |
| бо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их исте |
| је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали |
| ве хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи |
| на предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну д |
| .{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали |
| , браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} |
| инство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код в |
| Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, |
| укао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га з |
| увођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сеља |
| — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговори Руж |
| њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, с |
| ? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измес |
| — Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p |
| усретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велик |
| дине ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста г |
| исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уве |
| еђу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да про |
| м пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај |
| ивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде ш |
| врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је |
| овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци |
| и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узду, кола |
| а свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у |
| а седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, п |
| е у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зн |
| никовићима, слуша Тодосија, не признају га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом... |
| анату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељац |
| >Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као |
| ећ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају |
| послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали д |
| е велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То |
| им ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити |
| у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> |
| „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је |
| не механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и бр |
| и јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега |
| а се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изаз |
| аконе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме н |
| арања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће |
| и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, сп |
| путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово ка |
| " /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здрав |
| :</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на прагу?</p> <p |
| тор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна |
| и, бре, таки?</p> <p>— Па... радио сам, газда.</p> <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси |
| Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало ведриј |
| да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га уп |
| осав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини |
| ..{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица м |
| д су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује |
| усак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је |
| p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок |
| т.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нит |
| Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и под |
| ја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> |
| ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо |
| а ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мал |
| е био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимск |
| вки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у |
| гово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу. |
| невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спава |
| ет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума |
| нко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по |
| у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, сло |
| а имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати |
| а у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</ |
| ош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не д |
| — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти ке |
| али са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипари |
| } Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, |
| рже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — |
| аста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> < |
| кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђу |
| ћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели |
| на соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столица |
| набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени |
| е: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мо |
| ерајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} |
| да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећа |
| на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они |
| понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема |
| се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе |
| шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима |
| сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окрен |
| му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} |
| , а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама |
| >— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прилику... тиче В |
| Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја п |
| {S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и п |
| ставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек мо |
| у се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома |
| торе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено харти |
| е по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{ |
| зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> |
| ао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поје |
| </p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу д |
| ече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у ме |
| !</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене са |
| аспикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p |
| стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, |
| у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То је |
| у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па пол |
| меши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема посла без стара човека |
| ну штапом о прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— |
| асом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она го |
| љу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?. |
| деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на п |
| помог’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу |
| ти ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она |
| се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено г |
| p> <p>— Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратара |
| <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас |
| да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и |
| мо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи. |
| га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p |
| <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <p |
| по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завид |
| Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И по |
| акви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је |
| радили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она |
| узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на |
| агледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и от |
| > <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећ |
| домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} |
| о знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад |
| } Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.< |
| а га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку ув |
| на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се д |
| ише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене |
| х људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле |
| пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и напле |
| разника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновље |
| изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли на |
| ог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Гд |
| у, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу ње |
| оли да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се ск |
| уба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду огра |
| — Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више: |
| о, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> < |
| м причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трл |
| збираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, |
| чи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> < |
| с?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притвр |
| е душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он |
| .{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најм |
| цом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Ко |
| едан од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви ш |
| разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p> <p>— Не боли ме ништа.</p> <p>— Па што ћутиш |
| Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} З |
| и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у п |
| лим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико |
| бо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он м |
| — Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из ч |
| да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јоше |
| <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није то ништа.{ |
| се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да |
| по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива би |
| ка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји пода |
| шта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде |
| и младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — в |
| ао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца кој |
| браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као м |
| ..</p> <p>Видосаву облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не |
| одиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S |
| се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем |
| проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде |
| пустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним о |
| успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи |
| до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку |
| леда, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, |
| .{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет |
| велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам пам |
| аслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је њего |
| а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава |
| ује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па тр |
| о му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и не |
| ви сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и пошто |
| радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: г |
| гледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p |
| оћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти |
| би се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и |
| ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет |
| рат-Радојица!</p> <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко и |
| ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад |
| зумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p |
| осија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> |
| иси ни помислио!</p> <p>Чича Витор наше главом, а хтео би рећи „Ниси ни ти много утекао од таки |
| нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добр |
| за.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не умем ти |
| оми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет |
| клони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да с |
| и у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом:</p> <p>— Остави то сад!</p> <p>— Није то остави |
| едом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да с |
| е за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и |
| > <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p |
| би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти р |
| де на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових ус |
| опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да |
| ету, налеђушке, са потуреним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јес |
| p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћу |
| Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па |
| икну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Прича |
| жи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— |
| цну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што по |
| иш ти? — прозбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто шт |
| сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се зас |
| а.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пр |
| p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви... |
| још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађени |
| а мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда |
| слушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је |
| где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту огр |
| Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија. |
| ти.{S} Витор шурка у својој њиви, сагао главу па ћути.</p> <p>— Виторе! — виче Тодосије полако. |
| <p>— Срећан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти |
| дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво |
| урица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао п |
| сто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Руменија!{S} Бога ми, прав |
| } О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупаву главу на кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довику |
| моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нам |
| па не би могао утицати на твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајк |
| лука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, ост |
| мах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, |
| а ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се |
| разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра т |
| ном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро д |
| ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с |
| Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. |
| на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе |
| {S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на в |
| ке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај |
| власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благо |
| /p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дува |
| ева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај |
| како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати |
| и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну тра |
| а пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господи |
| шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шт |
| овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, греша |
| јатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће |
| ..</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву н |
| нда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити! |
| е жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу пог |
| кла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и вик |
| , по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Румениј |
| е...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас из п |
| вуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> |
| > </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те |
| ене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису зн |
| је.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод на |
| о није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Варагића било комишање једн |
| то је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, |
| како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тат |
| на и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части! |
| и ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је гол |
| и остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се за |
| главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти |
| вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да т |
| и из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не мо |
| гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен |
| оке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни |
| еда децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S |
| рећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му |
| </p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме |
| ад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета н |
| заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и |
| ве село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> < |
| у школу.</p> <pb n="160" /> <p>Он ћути, гледа у њега, па ће, на послетку, рећи:</p> <p>— Боже, |
| л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћути |
| овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога им |
| ата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — |
| , а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му |
| ћан рад!</p> <p>Он ћути, сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш |
| мају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат н |
| може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку п |
| ања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд |
| о врх опанка...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти ке |
| а шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у посл |
| /p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „Пош |
| /p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шам |
| спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не |
| он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p |
| ијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спрем |
| о, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких |
| под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се по |
| p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што ’ |
| ек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова кра |
| кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуд |
| аучио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видоса |
| > <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ев |
| {S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> |
| pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах |
| ао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по ру |
| та помиње Витор ни он Витору, већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му поглед |
| n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, |
| вром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, |
| ам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, |
| устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја |
| рампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, |
| е шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</ |
| , а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидр |
| ан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине |
| што је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша св |
| што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој д |
| Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакн |
| н вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, |
| То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грун |
| <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије, гледај своја посла.</p> <p>— Бог с тобом, шта то радиш |
| јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дла |
| S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p> |
| олим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио то |
| г засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си |
| осав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте пр |
| <p>Он мало оћута, па рече:</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад с |
| ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ |
| пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> < |
| сла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја запо |
| <p>— Седи!{S} А ви остали, хајте тамо, гледајте свог посла!</p> <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите в |
| каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију та |
| и?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| о.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о мени |
| се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то |
| у те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они н |
| за њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом |
| трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су |
| ад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, |
| жицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу љ |
| а милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је |
| адиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливад |
| ај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да |
| људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је |
| мео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забеч |
| ш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у |
| ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руком:</p> <p>— Море, ни |
| као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову сто |
| ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си о |
| њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: ча |
| говара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају |
| зрасла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и |
| ипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола |
| — Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво б |
| ољопривредном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу |
| стио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таб |
| мље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, вет |
| озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази с |
| се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода |
| <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој раз |
| о триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То ј |
| ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде |
| селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тод |
| сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме |
| и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога с |
| </p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — |
| , а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Виће |
| и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S |
| оста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодо |
| рај ватре.</p> <p>— Шта ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије |
| о њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Вито |
| нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом |
| </p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... д |
| ко покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће |
| чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“ |
| оговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Мор |
| је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим п |
| не уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Њега боли срц |
| мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p |
| е значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска врата Тодоси |
| , шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он с |
| оли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно |
| /p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће!</p> <p>Он мало поћута па продужи:</p> |
| /p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p |
| .</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене г |
| — Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до т |
| видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један |
| <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може. |
| и ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу |
| S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори свет, онда нећеш нигда моћи своја посла свиђати. |
| S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исм |
| а ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, д |
| емо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала. |
| ићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико обл |
| .</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо |
| јте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се ник |
| Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним оч |
| да моћи своја посла свиђати.{S} Свет ће говорити, па ће престати.{S} Гледај посла, море!..</p> |
| у одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Ова |
| ој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што |
| зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} |
| време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И к |
| Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти |
| те... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари прија |
| Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га по |
| , слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га мо |
| "> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div |
| ма и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; |
| а зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика де |
| з слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код |
| , бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби |
| ли...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} И |
| д што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује |
| , може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се вра |
| затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је воле |
| книма, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази |
| напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав сукоб изра |
| растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били мла |
| кога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Р |
| не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу |
| ор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову |
| е дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „ |
| } Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а н |
| ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због б |
| још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав с |
| но звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема |
| здра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> |
| трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима |
| ћ, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— |
| арије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчи |
| у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причува |
| о!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поноси |
| вану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, |
| ица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовеча |
| , одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се нав |
| носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе кака |
| би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побра |
| газда Симо Моравац, човек у четрдесетим годинама, висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и прист |
| о основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости |
| S} У врх совре седе Филип, настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве. |
| анимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакој |
| лишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега |
| рчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута преко л |
| егрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и |
| узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукур |
| и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, |
| у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу |
| ного би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, нег |
| брадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, |
| му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које |
| мања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам ништа упропастио. |
| а и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од п |
| аке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз сл |
| штиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на и |
| RP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, мн |
| P19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући |
| о бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да |
| ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> |
| аци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заорава |
| д таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао бог |
| па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и посл |
| за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{ |
| S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и сел |
| веселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђош |
| ="SRP19030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића |
| живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду бе |
| ика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове |
| иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године |
| id="SRP19030_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Мика |
| l:id="SRP19030_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца н |
| и Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћа |
| току која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не призна |
| преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ј |
| у где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне г |
| смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућур |
| је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија син |
| Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} О |
| мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за т |
| ело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, м |
| -Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час |
| ду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здр |
| е их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у |
| око и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у т |
| ци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско |
| смеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опр |
| пред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тод |
| оји имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица |
| овор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} |
| азбацане на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише ка |
| <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису |
| смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, б |
| градиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мр |
| како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Н |
| р, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича та |
| па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у посл |
| Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родн |
| носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и |
| естили собе, опрали стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жен |
| зврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје |
| већа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема |
| и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{ |
| е ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p |
| им безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам и |
| а трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од сунца, знојави |
| у са прилогом.{S} Витор седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где |
| еше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — пов |
| мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и т |
| } Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па |
| ује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и о |
| ногу преко ноге, а врх штапа услонио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попал |
| овешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где |
| та се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Коста Марић вел |
| уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у |
| гледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане |
| <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капета |
| де неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у с |
| ст, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, |
| > <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у медениц |
| </p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да |
| <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповед |
| на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?< |
| у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полекс |
| ? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако |
| стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да |
| >— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор |
| и ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке с |
| ломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, господине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде |
| , а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим |
| расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудн |
| сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Пре |
| питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо би |
| а и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба б |
| да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p |
| он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање. |
| ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да оп |
| .</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покој |
| акође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</ |
| ше господин управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, |
| ? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p |
| >— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама |
| ме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи |
| зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво с |
| а господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке |
| е знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу р |
| оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза |
| осављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осе |
| осав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситни |
| осане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом |
| дрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Витор примет |
| џаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта ј |
| оше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде |
| и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимо |
| </p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, с |
| ле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, п |
| >— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А о |
| е је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти |
| јаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, |
| дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом мест |
| има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да |
| и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на |
| а, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и |
| ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те их је намести |
| ри дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било сам |
| вде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора |
| на кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник дана |
| — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором |
| својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и |
| </p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости |
| да се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро |
| бележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца зами |
| /p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} |
| одосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу |
| </p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Р |
| гој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} |
| у.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, не |
| тељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он с |
| а нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор до |
| о, право велиш, Тодосије.</p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој ле |
| за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко кућ |
| асла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — |
| није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у ком |
| шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са |
| пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле |
| је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њ |
| што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојак |
| и руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан |
| дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изло |
| ј трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио |
| </p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Сино |
| Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица |
| није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који |
| не по вотњаку, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обри |
| — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио н |
| човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламе |
| о.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпе |
| жена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с је |
| и своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касаци |
| — Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?< |
| </p> <p>— Нека ти смета!</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где ста |
| !</p> <p>— Он ме грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те ис |
| а да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна д |
| ј мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра |
| оје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} |
| аго бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник. |
| ади, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји |
| ље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и |
| а шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зел |
| то чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе |
| <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div t |
| p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!< |
| јем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи: |
| ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, нег |
| ани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она с |
| ље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник једном |
| „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</ |
| а, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега не |
| /p> <p>— Тек, велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасн |
| ларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? |
| м пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грм |
| ужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, ба |
| осим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p> |
| а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} |
| ринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</ |
| даше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> < |
| вај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, а |
| тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико |
| ме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде дал |
| чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним |
| то их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачи |
| школама, тамо у ратарници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту |
| чима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, |
| чинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="18 |
| ку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равн |
| а, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </ |
| му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио |
| леје у врту, предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за свак |
| } А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране |
| више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда ко |
| као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S |
| а сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари |
| во јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је ч |
| о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начина рода.{S} К |
| Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p |
| прти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста |
| арке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се реш |
| казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право! |
| ! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врат |
| </p> <p>Старац се врпољи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га постр |
| ешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштова |
| ије мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче |
| утиш, нисмо очи вадили!</p> <p>Он нешто гунђори.</p> <p>— Чу ли што ти рекох, море!</p> <p>— Не |
| ш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! |
| огледа низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из санду |
| чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицам |
| .{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет |
| росед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав |
| опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и к |
| а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећер |
| гов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује |
| } Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд и |
| ници, — накељи се Тодосије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— |
| ић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича |
| ци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даљ |
| а, ону сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се о |
| се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрањ |
| о рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p |
| ије могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес |
| оније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочи |
| обру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо. |
| узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> |
| /p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оск |
| вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је |
| Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да |
| >Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, |
| жност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски |
| шевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да |
| н нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мер |
| одрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква |
| е за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао са питомцима.</p> <p>Сељаци подигоше г |
| , да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да в |
| а ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На |
| д:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Н |
| оме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чи |
| ђа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што радити, нека ради, |
| дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за к |
| ао што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, |
| оће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути.. |
| } Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га То |
| ати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате з |
| својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није мога |
| слене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњ |
| жује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да |
| ека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по дес |
| ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ов |
| о семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> < |
| како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на ливади, |
| — Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“</p> <p>Он ућута.{S} Тодосије продужи:< |
| ивуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? |
| и он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и |
| ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, |
| то радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке |
| вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измач |
| или и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав |
| рада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад.. |
| мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодос |
| ујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети |
| и, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да при |
| або!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи ш |
| ушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с в |
| а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава |
| није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да и |
| , те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она б |
| чију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика |
| и веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог |
| заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="136" /> Видосава, реш |
| ска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз по |
| су миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове, стоку, па |
| ежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обича |
| како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подиз |
| ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко |
| Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи |
| части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова заб |
| итора четири краве музаре, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неуг |
| чар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон |
| о се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „ |
| — Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} |
| младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје знање на |
| суљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као |
| Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо |
| , па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остав |
| а за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него |
| } Навикни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, |
| по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> |
| кисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко ш |
| ставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни помену |
| музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она сал |
| е Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: коли |
| у и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кревету, н |
| се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као |
| че, гомила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша |
| окрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и |
| оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало |
| сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом |
| Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у о |
| окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не пл |
| м њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет.</p> <p>Видосав ни |
| p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара с |
| о испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S |
| ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> |
| е!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и ок |
| , коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај |
| А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’ |
| да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре стр |
| еш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се осв |
| о му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S |
| Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику... |
| оше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде |
| новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи пружати прст на Видосава |
| да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да рад |
| е носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати. |
| ао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до |
| сао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у кар |
| суте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у п |
| хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви д |
| </p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се ок |
| >Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави се невеш |
| ије тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека ми |
| p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују ш |
| ича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умир |
| ецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслу |
| у, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је |
| а да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још што |
| голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без с |
| ању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав |
| ну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. ' |
| } Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати њего |
| ас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се |
| и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека |
| мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодосије махну руко |
| једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није н |
| ву прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније |
| иморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не зна |
| није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима в |
| p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти уч |
| нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, |
| ти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> |
| >Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују нико |
| а нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, исп |
| </p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — доче |
| ко суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо н |
| то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе |
| откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много прев |
| — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља о |
| има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у |
| тупам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као стари |
| — Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро с |
| те.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио осн |
| току да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње |
| ико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор ј |
| као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час |
| кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>К |
| за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а |
| арао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинут |
| гне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску |
| оне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— |
| као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је |
| а је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може |
| Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије по |
| ткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџакли |
| ника, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он |
| вљу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он |
| е овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, |
| ам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све редно, него...{S} Ружице, постави-де |
| и и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и ра |
| S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже жив |
| постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то |
| младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Зна |
| ато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо |
| е обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређа |
| нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од нај |
| у кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књ |
| 52" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> |
| } Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар он |
| није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га ис |
| ади тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привр |
| олан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта |
| итеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> |
| то, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> <p>— Ни |
| етка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, к |
| есам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p |
| ковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у уш |
| ан рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Ост |
| о му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не мо |
| е му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета!</p> <p> |
| нак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</ |
| ну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач. |
| ца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Со |
| ажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на |
| карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и |
| он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, с |
| оји њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што ра |
| а до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S |
| није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија з |
| шта.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор |
| попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори |
| гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на пу |
| сподине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p |
| пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> |
| знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће |
| чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посин |
| .</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Ант |
| а су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне д |
| би му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толик |
| ије.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да |
| кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара о |
| ала на части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа го |
| у!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим |
| , да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није ов |
| окопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, |
| вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— |
| ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам |
| е.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, п |
| и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остад |
| а и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да |
| Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: пор |
| евет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А |
| Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> |
| како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако т |
| кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо под |
| е не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> |
| а је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, ка |
| као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче |
| по час, гости су били све веселији.{S} Да није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песм |
| угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> |
| м те, бато, немој то никоме причати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.< |
| код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако ј |
| вријеме, са овим младим нараштајем.{S} Да ти наврнча што ниси ни помислио!</p> <p>Чича Витор н |
| исам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не б |
| еста у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да |
| е његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, д |
| есто на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурда |
| је њему место на путу него у вајату.{S} Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене м |
| је боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је по |
| и, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не д |
| љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...</p> <p>— Шта веле?< |
| <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни п |
| присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Са |
| То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> |
| — Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанст |
| а заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> < |
| шапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо? |
| забрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точк |
| > <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај |
| ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају |
| тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри прија |
| p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан прод |
| баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} О, нано!</p> <p>Ружица промоли чупав |
| атељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, госпо |
| , сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог син |
| акле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију и |
| > <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до |
| p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало р |
| наш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само |
| га.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том дом |
| Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најб |
| мо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и |
| аци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што |
| '</p> <p>Он га одведе у шупу.</p> <p>— Да опереш ова кола.{S} Разумеш?{S} Па <pb n="169" /> да |
| авају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан мах |
| <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако не |
| во?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p> |
| рекоше сељаци.</p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога изб |
| мао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дош |
| Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој при |
| опет љутио.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна |
| ачић не може прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога |
| е, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу |
| !.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...н |
| о отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Вр |
| кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од с |
| да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видоса |
| чију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> < |
| >Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, д |
| <p>— Право велиш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p> |
| , велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаст |
| напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капета |
| ствар, брат-Видосаве!</p> <p>— Ти треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n=" |
| <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог |
| се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не шегачи свет. |
| и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије ј |
| виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обори поглед |
| је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је |
| хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе |
| за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу |
| а седимо!</p> <p>Он се снебива, стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштв |
| тако покрпаше.{S} Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Х |
| из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек |
| седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или д |
| не и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, али он неће; воли да служи своме наро |
| ња, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће шт |
| и чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до |
| итор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Ви |
| е узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљеш |
| ти у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве с |
| ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба.. |
| а у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову ц |
| тео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не |
| р Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И |
| е убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од з |
| у тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће |
| ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да не |
| </p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, уз |
| вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну |
| угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се и |
| аћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да |
| притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да и |
| није по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — |
| витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда бил |
| једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије. |
| ском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате п |
| њу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у наш |
| било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то би |
| имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S |
| ђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видоса |
| нато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи с |
| а му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по на |
| љно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и в |
| зва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} То |
| анас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он |
| ешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата и п |
| задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{ |
| , и за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили. |
| опернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свр |
| м ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — гов |
| е непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете |
| ма радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре |
| му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га |
| шља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} |
| да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p |
| о то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала о |
| ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} |
| тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, |
| лити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте |
| е биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног да |
| им те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p |
| ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни т |
| идове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће ве |
| је чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама |
| оги разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зн |
| љак упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два г |
| покажу корисни плодови његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> |
| Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</ |
| , па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> |
| ко газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрст |
| а велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се смејури, гледа пр |
| реда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта |
| му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шт |
| а ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су мо |
| адост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини |
| ира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мен |
| и.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да |
| је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у |
| S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више н |
| ао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p |
| а да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек ле |
| јури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем |
| кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обоја |
| исао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило бил |
| изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, ба |
| >— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p |
| току што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће |
| 0" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које |
| вде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А |
| ешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју свиђа.{S} Ако нисам паметан у мо |
| ти шта упропастио, нек прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ј |
| ели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је пос |
| саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да |
| то чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над го |
| је, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и на |
| :</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступ |
| ича Вићентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се |
| пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се и |
| И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“ |
| ца и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— |
| игда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А до |
| онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш |
| иди да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да |
| p>Тодосије развуче усне.</p> <p>— А шта да ти причам?{S} Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се |
| х то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца. |
| </p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он к |
| ве.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа д |
| него... велим...</p> <p>— Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповеди |
| посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, |
| p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како |
| b n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни |
| још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, брате.</p> <p>— Немаш |
| се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младићем.</p> <p>— Одакл |
| ештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од тада Витор Микачић не може |
| шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чи |
| ако да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му |
| ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> < |
| да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику |
| полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, ве |
| ана, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у руку свога баба.</p> <p>Витор мрдну главом: |
| изујеш око моје куће, нашао си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антони |
| шчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У т |
| рејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комен |
| ли!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда |
| части!</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} |
| ма.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала |
| и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећа |
| <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! — рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин ви |
| ислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му било најпотр |
| та је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је так |
| асипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А |
| ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке кој |
| ао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да реч |
| ру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Вид |
| S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас |
| знаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и пита |
| је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и к |
| е пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обеду |
| и и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица на |
| тви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије |
| е дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и нем |
| еђу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу |
| >— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Мас |
| речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, не |
| доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављ |
| ко мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред |
| еме, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{ |
| и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш |
| тру међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, |
| а нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчина |
| време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније |
| вати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па |
| и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћи |
| та ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну с |
| а се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам. |
| p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p |
| Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањар |
| те озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да неш |
| ко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као |
| пта очима, принесе цигару устима, хтеде да повуче, а она се угасила.</p> <p>— Ти ниси ништа кри |
| у угледа оно чутурче пред њим.{S} Хтеде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видоса |
| иже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се |
| наоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши |
| ..</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу |
| поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на |
| низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, |
| Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му В |
| то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да |
| јату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, тебе боли глава.</p |
| оденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад |
| ешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Анто |
| О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p> |
| еје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га и |
| их десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање |
| зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца |
| шум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, нека |
| о, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и пошт |
| , дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвик |
| е с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— |
| бечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p> |
| дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранил |
| мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, п |
| шну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе |
| и и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чу |
| редузео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да |
| деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — |
| длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се |
| аесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг |
| ам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, |
| је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, |
| и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јов |
| зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највеће |
| двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог пома |
| ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — |
| S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</ |
| ерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> |
| Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њих |
| мео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми |
| ио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на в |
| На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је дом |
| ско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија |
| осав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било ј |
| кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио |
| де да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него |
| остићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада |
| у Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се баб |
| тио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећ |
| , провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда б |
| p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту за |
| ad>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он |
| pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би |
| ко ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све |
| не, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и заб |
| носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, м |
| Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу |
| еже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зу |
| а оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да |
| оњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га |
| аци...</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> < |
| много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не би |
| му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... |
| то ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да бла |
| p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није |
| ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p>— Говори |
| ад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> < |
| непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио |
| расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што |
| леда у њега.</p> <p>— Шта ћеш више: уме да прочита сваки позив од власти, сваку тапију, и, да т |
| е тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостав |
| чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на |
| и!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, м |
| велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину |
| , ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, |
| отово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза |
| </p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Н |
| ије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} |
| врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и н |
| видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дан |
| коше: „Благо њима!..“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек н |
| и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима и нај |
| одосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спо |
| трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који ј |
| аћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Ч |
| ича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о |
| радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} С |
| стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час из |
| ио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од |
| није много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махн |
| ј говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледају шта чини То |
| ли овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже вод |
| вршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у |
| ке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научи |
| >Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} |
| ељаци подигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу |
| и врата, склопи шаку око цигаре боји се да не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, дв |
| о на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> < |
| што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове... |
| .. стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— |
| ђе...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је усплахи |
| ти се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} |
| прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, |
| ротив <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио |
| тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што ниј |
| а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убрајати у домаћине |
| ред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом |
| , да он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао |
| ави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се |
| јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио |
| ање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Сим |
| а зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписано |
| итору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о њему говори, да се, где двојицу срет |
| ез старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа |
| се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Мил |
| сав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одис |
| ру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, |
| ахну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби!{S} Н |
| неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним кор |
| тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате к |
| им.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!< |
| /p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну |
| чи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на мо |
| а узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то |
| чима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, |
| : „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником |
| ло па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се не |
| без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, са |
| да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не пр |
| век, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Мика |
| е имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дук |
| па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и с |
| распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!. |
| рдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} |
| видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много |
| е Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав леж |
| {S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, <pb n="112" /> сме |
| о ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, него син |
| ца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као |
| и се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Н |
| у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући.</p> <pb n="6 |
| е за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежа |
| господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, |
| му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто г |
| н’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без |
| лише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати ње |
| окренуо сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта |
| е и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S |
| е се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на своје место.{S} У са |
| стише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опе |
| школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује |
| ем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујан |
| о: „Поштовани родитељу!{S} Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па |
| <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мо |
| ењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он |
| Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на |
| рави-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па |
| знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} |
| и.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у авлији.{S} Мало потраја, па се |
| о се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се н |
| ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица |
| ску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској ш |
| ше теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, |
| издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег |
| опасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за м |
| 16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео сву |
| даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да |
| већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тог |
| је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку |
| сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћу |
| н мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта |
| ш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, |
| јавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо |
| о, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по јед |
| етно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Св |
| школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све ста |
| {S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три мес |
| а?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p |
| /p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви |
| ћ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича |
| у је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју ј |
| сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовањ |
| ије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души шт |
| него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Зна |
| ре!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан |
| осаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јун |
| <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе |
| смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до с |
| е ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од сме |
| де је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>З |
| ао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му |
| јеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристој |
| радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак зн |
| оле, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb |
| а одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и |
| , а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Мик |
| га да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренут |
| слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мор |
| а мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— |
| ...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта р |
| према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Св |
| ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подм |
| , па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију, |
| вету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само смеш |
| е да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије |
| воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав суко |
| а оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати з |
| > <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, н |
| оће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљ |
| му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко |
| ича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те в |
| — Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама. |
| д види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој г |
| да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити |
| авикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад |
| Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Вито |
| е.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати. |
| е разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на сам |
| а лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по |
| и очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, |
| ат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку |
| је које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклиј |
| о завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, |
| и да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног |
| о тако!{S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодоси |
| ишта друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, |
| p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у к |
| то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоу |
| уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А |
| ли Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Ш |
| то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, |
| >— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре. |
| вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, |
| тор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— |
| она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, |
| p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас.. |
| осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде |
| ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало |
| опреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема вољ |
| научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког |
| и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоћ |
| ешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да |
| да преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан ч |
| ије није било, чије бити неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тиш |
| говара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он опет ћути.</p> <p>— Што ћут |
| твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у сво |
| и то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара ч |
| S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док |
| и свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је р |
| е је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега. |
| , само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико коли |
| даје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а |
| одаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би из |
| >Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На прим |
| то сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на исто |
| ми јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу јо |
| осле све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад ј |
| му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са мном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то |
| и млеко, да није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и |
| молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на |
| } То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест |
| ш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест |
| љан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео |
| Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не бр |
| ак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видо |
| ли су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао дете |
| ију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и |
| ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку |
| ељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тур |
| одосије продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам |
| икаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с |
| се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но шт |
| у шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкак |
| p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу с |
| еко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} |
| за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из |
| та литра од оке.</p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају |
| га да буде министар, али он неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу.. |
| уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или |
| све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разг |
| а то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако дв |
| е замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и |
| о рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> |
| чели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њи |
| шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао |
| ори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, пође да устане, |
| у?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим |
| p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мр |
| м, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то оч |
| вани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А |
| рата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег |
| се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао |
| избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште. |
| зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам |
| а објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, |
| ке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да ку |
| } А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> < |
| је задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: |
| p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, т |
| е!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Видосав слеже раменима:</p |
| на! — подвикну Витор. — Ама рекох ли ти да се оканеш тих беспослица!</p> <p>— Бар нек се не сла |
| ла.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему место на путу него у |
| изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног |
| је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на |
| } Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се |
| ови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, љу |
| Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава. |
| шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“. |
| тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дот |
| траву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с др |
| шт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да |
| и се с неколицином, па му Витор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и на |
| > <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му увек падне <pb |
| драво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче |
| он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што |
| } Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{ |
| јих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари |
| служио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обуз |
| те..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пас |
| икоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док |
| . некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како |
| ца му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волов |
| /p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко |
| екао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп |
| јева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла |
| Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза у |
| што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њих |
| оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му |
| а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="3 |
| утаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој но |
| лим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош |
| руштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p |
| рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си нешто чуо |
| им шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси |
| Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгин |
| дан, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других шт |
| и мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај |
| </p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да ка |
| и, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, гос |
| або!</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићем |
| /p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>Видосав отрча те |
| ас се осмејкује на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S |
| у воденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више ј |
| а идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица |
| .{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу |
| е и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опиј |
| кући, упути Сојку на њен посао, па тек да узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Н |
| тио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p>— Није |
| није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да му изв |
| душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, |
| пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда зап |
| пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се... ни |
| {S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест леч |
| и мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш баб |
| е за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је ше |
| .</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> < |
| на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог сем |
| у да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је |
| а.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало |
| то им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат ч |
| прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удар |
| ћи.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и |
| > <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџаве |
| >— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим |
| ена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да ко |
| век и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство.. |
| ане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окр |
| } Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља |
| !{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи |
| ем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и |
| га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све ус |
| свршавамо неки хитнија посла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дош |
| — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам тобом да узмемо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} |
| стина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш и |
| ан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p> |
| и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни |
| ди волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраз |
| тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспослене.{S} Видео је о |
| им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све к |
| а у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искрив |
| кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Р |
| гово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што ме брука!. |
| чић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, |
| изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу с |
| стини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде |
| пије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, |
| као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић |
| Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у се |
| {S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чист |
| ет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога ср |
| а смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p |
| ..{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> |
| о...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! .. |
| га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и раз |
| по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао ко |
| адуо.{S} Сад већ нико није ни покушавао да га одврати.{S} То би био узалудан посао.</p> <p>Чича |
| још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били с |
| војој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образ |
| ружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са |
| у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она се |
| је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преот |
| иње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди |
| , стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе и за |
| ако хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:< |
| хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на рам |
| етелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} |
| раз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди |
| да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше њ |
| по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, В |
| е ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само остави |
| ју и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код |
| проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— |
| рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSection" |
| .{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у |
| и се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли |
| еда, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Поли |
| очи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па |
| и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пи |
| >Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни он В |
| сава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Ви |
| та:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад |
| о у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>П |
| >Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила р |
| еж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци доб |
| теде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он |
| остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и |
| а по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:</p> |
| ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> <p>— |
| ака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво |
| <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за ра |
| } Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!.. |
| е!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Не |
| честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те м |
| растао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели |
| е о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Б |
| ав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивос |
| заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стар |
| ection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради |
| он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, |
| , а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо ве |
| "19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно в |
| глао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навикни се на то! |
| бо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно |
| и његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газ |
| ше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је т |
| да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у |
| Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питом |
| е рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на ш |
| оме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео гу |
| га, да Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да |
| улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново но |
| >— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци ка |
| па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладниј |
| арио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини ш |
| вога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја каж |
| чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— |
| аслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко н |
| ..</p> <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу |
| сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.< |
| дну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда удар |
| p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о |
| рости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем т |
| Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад с |
| их што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те так |
| S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека. |
| ам: не тражим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека |
| , и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до в |
| н неће; воли да служи своме народу него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви |
| ше љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је т |
| {S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он н |
| га бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио |
| о!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <p |
| друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издират |
| Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" / |
| избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата |
| отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред. |
| сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди В |
| вео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан |
| нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању. |
| и кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него |
| нима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вр |
| ad> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од |
| на да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{ |
| ојој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап |
| е.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да < |
| е се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно |
| троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и |
| опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешк |
| и на Пандиралу, па Хорватовић призортио да освојимо позицију, те, мајчин сине, хоће бити, те не |
| виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да г |
| /p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му |
| Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ов |
| ке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш к |
| ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми с |
| тало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане зап |
| Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој сарачани!{S} Ст |
| ича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га усиниш.“</p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти з |
| мају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и свак |
| Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља. |
| да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њ |
| уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ј |
| ну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не по |
| он се расипа.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије |
| будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице д |
| {S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да |
| хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови на |
| } Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки |
| да свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући иш |
| уда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она ж |
| о није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу |
| угласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p> |
| n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: |
| во друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је л |
| се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже |
| им будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за бож |
| 34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица |
| pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. |
| је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} |
| о.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гл |
| е; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан уче |
| — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си |
| аву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако |
| на били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадов |
| питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па по |
| !</p> <p>— Ти си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни |
| саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће. |
| бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — ре |
| чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! — вели му Витор.</p> <p>— Да ти од |
| и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи к |
| алеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на |
| >— Таки смо ми, сељаци, увек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! < |
| а за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговар |
| о ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се тр |
| ам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чи |
| у, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распи |
| о да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта у |
| какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} |
| још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разг |
| њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен |
| ру се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије коју више у месец да |
| ништа не тражим, сем <pb n="168" /> то да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У зд |
| ти до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, |
| ао ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истин |
| суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ј |
| идосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У том се помоли на механска |
| упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и |
| купимо!</p> <p>— Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђуриц |
| да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као |
| вља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао |
| о као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то исприча |
| S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ |
| е?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и |
| ше га пискарачи:</p> <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Та |
| сла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, |
| њик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{ |
| д влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурко |
| ча-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не осећа умор, на лицу м |
| чки укратио ту радост: отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно ш |
| мотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p |
| и колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су |
| убиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветић |
| ед те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак. |
| е ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S} Он и куп |
| шала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти |
| “. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката п |
| Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то |
| у ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево м |
| не запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</ |
| добави он терзију па га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, |
| живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на има |
| и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће |
| ав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ — А Кост |
| телиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и поб |
| у је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, |
| уша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку зап |
| унце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у |
| ењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није пам |
| ушмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, |
| детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто д |
| де да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, б |
| же! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ п |
| радан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тод |
| ћи.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помаж |
| та по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они |
| и кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да з |
| је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује как |
| не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његов |
| у Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим |
| во чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени |
| ан младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према школи |
| ти, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и |
| {S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Т |
| <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му. |
| м...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.< |
| те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, он |
| послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише |
| ло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сеља |
| о криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он ј |
| Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора Микачића.{S} На пр |
| што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога ш |
| а, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да ј |
| док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и |
| ао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније послове.{S} Пандури наместише у |
| p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила ње |
| зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро пора |
| зједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао ш |
| да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друш |
| носити на пијац а откидати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпри |
| е питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{S} Та ти ваља |
| е постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно ни |
| ико није могао приметити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавн |
| и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајату спрема Сојку: ч |
| <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, То |
| је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће |
| даљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, к |
| — Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече |
| : дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него |
| .</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, |
| Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} Ама што онолико |
| х дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то оста |
| ако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког |
| ог онамо!</p> <p>— Немој!</p> <p>— Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb |
| <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И н |
| то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду |
| ј Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси в |
| оврати у собу.</p> <p>Ружица оде у кућу да спреми шта треба, да га послужи, а он се услони на с |
| Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и |
| вара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престад |
| уво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусм |
| ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секи |
| колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p |
| чиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није зн |
| Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења |
| ича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају ка |
| >— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— |
| торе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е |
| ти и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.</p> <p>Он |
| авља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има |
| и:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа |
| S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} |
| аш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p |
| тор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му ка |
| и: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p |
| Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> |
| ћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити пр |
| рам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или н |
| чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и уко |
| бе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одс |
| } Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле |
| е сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја |
| ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док |
| да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, бо |
| ш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може |
| > <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш л |
| ука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодо |
| <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на кр |
| ути, а он продужује:</p> <p>— Ти мислиш да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, баб |
| ..</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону г |
| и, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механск |
| у да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи д |
| <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— |
| <p>Он не умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — п |
| е вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе...{S} А о |
| ге, они не помињу њега него виче чауш: „Да видите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао сво |
| нише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав |
| к?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да |
| а ти то ниси урадио, Видосаве?</p> <p>— Дабогме да нисам.</p> <p>— Па што говори криво?</p> <p> |
| егова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, |
| чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици пад |
| иће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи има |
| мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И поса |
| ИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</ |
| >НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1903. - 79.</p> </div> <pb n="2" /> |
| досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теб |
| елу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „америка |
| Бог поможе!{S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се |
| оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не |
| чи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да |
| раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико очевине колико би му бил |
| мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели |
| уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Бо |
| му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише т |
| одине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде |
| <p>Тог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи о |
| дну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да |
| ла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, |
| за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па поче распитив |
| секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају |
| послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетк |
| а кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже |
| е један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у други |
| ти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> |
| та им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} |
| p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би |
| даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па |
| не?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несре |
| пред куршум.{S} Није да га се боји: не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али он |
| буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гл |
| ...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас...{S} Него велим: хо |
| атељима, да виде несрећу од тебе.{S} Не дај се! — саветује га Тодосије.</p> <p>Он само мрда рам |
| е па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да |
| причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и |
| више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} |
| дитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку |
| јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је ли |
| урен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, ма |
| Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} |
| а и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли |
| и ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од тога да утичем на одлу среске скупштине и да |
| основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} С |
| а ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове рудничких планина...</p> <p |
| Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива |
| кти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па |
| ан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разг |
| лство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фр |
| и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуц |
| одао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бу |
| вати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући |
| егавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S |
| ића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичај |
| напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђуриц |
| е ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — |
| у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки |
| а, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за |
| ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, вин |
| ко њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непре |
| а, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је |
| им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код куће или паза |
| ласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим |
| <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да ј |
| се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p |
| и чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од то |
| <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!< |
| кочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој поњави |
| .</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није |
| да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p |
| док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па учини што си наумио“. — А Видосав му ве |
| ек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије ј |
| вљу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио |
| оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић се накашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што |
| ="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, |
| диш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тод |
| еда и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> |
| туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте гла |
| полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исм |
| оље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p |
| е иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му вели:</p> <p>— А сад се окани беспослиц |
| добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже др |
| и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p> |
| ћу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишт |
| ећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{ |
| он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио да га на |
| жава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру |
| у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна к |
| , <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах п |
| „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> |
| 9030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен о |
| и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Д |
| ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута н |
| ја...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико |
| ију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто како с |
| о јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> < |
| !{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, преклињала, тешила, да се прибере и |
| а ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор има |
| као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани д |
| је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и |
| _C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S |
| авице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и |
| виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S |
| ес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар |
| <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутр |
| ше тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p> |
| p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да с |
| ара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје |
| n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да по |
| реба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у |
| ало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе. |
| unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао |
| села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца |
| авом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предуз |
| и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са ис |
| те, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, д |
| кост, те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет |
| уби, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај чове |
| боље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у о |
| е године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се ка |
| е позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љути |
| ку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} О |
| че удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо |
| и, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под |
| ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу д |
| лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p> |
| е, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се подгур |
| тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, или га |
| рише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера |
| азговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на рам |
| Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види младића у лепом оделу |
| бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и н |
| е као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S |
| већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати |
| 0_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела |
| > <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није мог |
| 5"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се што |
| а Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор |
| осија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но до |
| осије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нит |
| вом Вићентије.</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их по |
| ила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза |
| estone unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе |
| 030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико |
| 19030_C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</ |
| RP19030_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на |
| ас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се шко |
| мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то јед |
| .{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, от |
| stone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било слу |
| нико на пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су п |
| ухвати да се на само разговоре.{S} Тих дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичиц |
| а га намести у собу да ту ради по месец дана.{S} Ту се развије труба сукна, прибави се гајтана, |
| о омрзнути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа пре |
| синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— |
| <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвршавамо неки |
| чи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој |
| <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо сто |
| посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужниј |
| мо чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке |
| едај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек с |
| Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидет |
| ..</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па к |
| тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта |
| ч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, н |
| лопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, ал |
| да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <di |
| } Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље |
| м ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што ј |
| а?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па |
| а.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p> |
| Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се |
| д су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге по |
| вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док |
| од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су |
| ки кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати |
| Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо кући! |
| уткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} С |
| ?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање.. |
| _C10"> <head>X</head> <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша |
| олим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура п |
| икачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући с |
| ти:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну |
| .{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава...{S} Мало да |
| а, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, |
| Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S |
| оћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распик |
| да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а ба |
| а... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле. |
| два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им к |
| ата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село потражи.</p> <p>Она |
| има, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш |
| и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве |
| младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.< |
| ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младића.< |
| све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у |
| ца ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S |
| и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...< |
| е тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! |
| </p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p |
| и мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb |
| /p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и о |
| поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по |
| > <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш да |
| истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по оби |
| диш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него... — хоће да се из |
| ала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заи |
| прости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани. |
| бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што с |
| и, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>На |
| ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно |
| је терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! .. |
| руз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича Вит |
| н их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навико |
| лика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачк |
| и кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то |
| гу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} |
| ицама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама |
| Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш ојађени сељак упрегне у свој плуг шест |
| и и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса |
| душкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа дале |
| главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате к |
| Чик!</p> <p>Наста нема тишина, само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још |
| оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура?“ |
| ку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност |
| отивној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивен |
| и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, |
| иваду у подјазници можеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђ |
| есице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они |
| е лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту |
| у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану ви |
| хове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, неко се изв |
| љи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије за |
| „Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу |
| клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци |
| четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! .. |
| а кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p |
| је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из ваш |
| ком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Ст |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му неш |
| је изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде |
| је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуни |
| чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фрта |
| Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци п |
| ика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодос |
| са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} |
| адо, а у среди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обас |
| > <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="3 |
| Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и прому |
| мо сврати на пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у ч |
| у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јов |
| Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад м |
| омности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као де |
| најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јара |
| натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође |
| во: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} К |
| није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној с |
| дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У ку |
| их Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се муч |
| оде па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред вод |
| посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге |
| детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од |
| м парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пута пре |
| раду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљик |
| уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: |
| то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чич |
| удна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посеј |
| шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара |
| уњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав м |
| нтоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S |
| ече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује |
| мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: |
| атори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> |
| зме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти г |
| у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата |
| ама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица ј |
| и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали |
| све село само о њему говори, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се |
| шани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и |
| е већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто |
| м.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане |
| пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а изм |
| шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њ |
| /p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па п |
| сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су |
| к година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од |
| е ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслони |
| стављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем крају старији људи; прогорели од |
| утијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог сусе |
| и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које |
| тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколи |
| ћа....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве |
| е ужурбали у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стакл |
| прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат |
| рбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p>— Помози Бог! |
| а узме рад у руке, а чича Витор ступи у двориште.{S} Носи велику шарену торбу пуну ствари, наби |
| а неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Ку |
| иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зград |
| и сви са стране, да стока нема посла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњс |
| ди.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, пон |
| кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав н |
| р, сунце одскочило, а хладови шарали по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под |
| а залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...</p> <p>— Није ово То |
| нужније послове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници д |
| Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помо |
| n" /> <p>У вече слегао се читав сабор у дворишту куће Микачића.{S} Вече пријатно.{S} Месец тек |
| ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему |
| оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Вит |
| г чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, |
| е, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умо |
| ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и на |
| есетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и |
| а ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башч |
| чемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А |
| те док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор |
| ву још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје им |
| м све редно, него...{S} Ружице, постави-де ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! |
| једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</ |
| ири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и |
| ча Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича |
| :</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb |
| и смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си |
| p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто см |
| до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гор |
| , то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је з |
| те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> |
| он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена конца и увошт |
| ега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Витор |
| мање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје и |
| и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p |
| раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мал |
| а клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио ногу преко ноге, а врх штапа услонио у |
| !</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не |
| и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само к |
| немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} С |
| ого што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, |
| ран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ев |
| , моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци подвр |
| јка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради р |
| ила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ак |
| > <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и |
| че за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо ле |
| милује.{S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по |
| што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, к |
| ец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} |
| {S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: с |
| вима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној |
| посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, а затим по |
| само се два три младића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p> |
| н <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>На |
| рућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели |
| му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,< |
| ..</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигу |
| ле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагл |
| жења се постидео, кришом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка др |
| лаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао |
| гледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добр |
| сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и пра |
| младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Младић се |
| <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се с |
| сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па |
| пријатељу?{S} Ми пописмо по неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ |
| /p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</ |
| разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чи |
| > <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе ду |
| ом од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бо |
| о.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде, деде, шта би?</p> <p>— А шта она вели?</p> <p>Мла |
| једаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше |
| јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, п |
| заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да |
| леда га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p |
| милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше с |
| е међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије |
| рче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, |
| гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда |
| е био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа |
| н гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причат |
| патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше св |
| ича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемир |
| !{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још прв |
| > <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим с |
| одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам |
| и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по |
| и из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p |
| ки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да |
| стаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бо |
| ије ово Тодосије текао, но Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?< |
| и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица |
| >Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петљ |
| нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила п |
| с’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ух |
| че!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добр |
| а радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и о |
| е стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што |
| е бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> |
| ш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може |
| аву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нови |
| њем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непр |
| ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо ов |
| ешану давао те му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке |
| војом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут не |
| олици па отпоче:</p> <p>— Није се ништа десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.< |
| head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом |
| а, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с ле |
| настарији по годинама, побратим Мијат с десне стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи к |
| ом сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“</l |
| е!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</ |
| ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису |
| а га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола |
| и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себ |
| абачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p |
| p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не |
| не даде прићи:</p> <p>— Море, окани се, дете.{S} Немој да ме љутиш сад пред причест...</p> <p>В |
| авим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...< |
| ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна |
| се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се про |
| p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још |
| да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али |
| ата гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка |
| Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти |
| воје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он пр |
| ије махну руком:</p> <p>— Море, ниси ти дете да те тешим.{S} Сад опет бринеш: шта мисли о теби! |
| и би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и |
| какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журни |
| авиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш и |
| се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p> |
| дај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од д |
| На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што ниј |
| ат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тодосије |
| у, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> |
| :</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуша свој |
| рете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче |
| лагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.< |
| ио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао |
| елиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откоси |
| што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и сту |
| А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p>— Није.{S} То сеје паметан свет.</p> < |
| тку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у теж |
| Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загле |
| ије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири |
| д кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће има |
| Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Вит |
| а, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио повику против <pb n="1 |
| над, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па се прејала! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав |
| гледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху |
| а где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— |
| приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: во |
| ао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву облеће она раван око глав |
| се с рада, пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто |
| а рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, Видосаве!</p> <p |
| ду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p |
| ри и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како |
| Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> во |
| ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не могу да се свађам |
| нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању д |
| е жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући |
| {S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S |
| то набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} |
| е посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> |
| своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављев |
| досијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго с |
| је Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} |
| совао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено зем |
| подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на |
| он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb |
| {S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у д |
| ила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла |
| м ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе |
| се...</p> <p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! |
| јбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а |
| било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за |
| ог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад |
| е поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви |
| ће онај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да вид |
| Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједна |
| е се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, |
| е милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове |
| овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек и |
| <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Није њему |
| >Чешће Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе оч |
| та, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не б |
| о се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није доп |
| уће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и |
| упамтити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter |
| ја ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, |
| а и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је с |
| ени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бар |
| урлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој |
| Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њи |
| љској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се с |
| штене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послужење |
| дмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, до |
| у.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне гу |
| мисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} П |
| вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро |
| се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> < |
| а!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те с |
| аше му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— |
| аучи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из |
| ..{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задово |
| ној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест х |
| и између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће |
| кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз |
| рнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на |
| е будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и |
| , према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ра |
| цу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хла |
| је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} О |
| > <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде |
| омаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и |
| смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по |
| Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити |
| у је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи први |
| е те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за |
| е послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у |
| /p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеже рамени |
| и се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пош |
| Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и пр |
| авила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </ |
| шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено ка |
| и ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама |
| ву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb |
| м и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њи |
| ј да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој |
| не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, |
| нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> <p>— Води |
| о дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоћ |
| ри из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице |
| засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим глас |
| цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад с |
| села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожурите, ако сте ради да раније ухватите коло! |
| рича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда |
| са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно |
| ица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њи |
| д очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек шт |
| даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега. |
| рији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и |
| а иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја деца, моји синови и наследн |
| Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних По |
| еју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, тур |
| не то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p |
| н сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се |
| </p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те ист |
| уће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима и |
| он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки |
| ђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се |
| це све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и ст |
| подине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда |
| /p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p>Он оп |
| <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> |
| син, а Тодосија Видосав.{S} Совра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију |
| да!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић |
| о сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти да ове људе почастиш?</p> <p>Ви |
| } Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! — рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу |
| кијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, дијете.</p> <p>Она се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{ |
| људи, глајте посла...{S} Спаси Бог!{S} Дијете, мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем к |
| ути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одмах сакрије поглед.</p> < |
| принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и по |
| Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p> |
| ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као д |
| упли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: „1884 година“.{S} Предсобље патосано опек |
| </p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што н |
| у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмеја |
| два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> |
| година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори |
| S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, |
| у сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пристаде ли, |
| Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Ко |
| >— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и ос |
| ти улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дози |
| е покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазива |
| Није њој место на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкав |
| м ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му |
| нче!</p> <p>— Нема мулевине, но пљуни у дланове! — дирају Вилотија.</p> <p>Он, момак, скроман п |
| !</p> <p>Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, к |
| од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, |
| ав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се та |
| а ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да усуче ево већ |
| <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</ |
| ом се помоли на механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад |
| увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <p |
| а у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах на |
| estone unit="subSection" /> <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му |
| 9030_C26"> <head>XVI</head> <p>Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од |
| поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погле |
| ају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека средовечна, црве |
| ампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то ниси урадио, Видосаве?</ |
| кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и |
| седи с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказу |
| и га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче |
| добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заор |
| љише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.< |
| — Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре |
| ом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на друг |
| <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га |
| Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа сазнати |
| ши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели см |
| <p>Чича Радојица маше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене. |
| , као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, она тројица...{S} Па пове |
| и око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, ка |
| ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; те |
| е, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти по |
| отерао га у свет да се потуца од немила до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да |
| ач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вуја |
| де они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за вој |
| трану и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну. |
| и ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дан |
| е имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је мој |
| ће то причати где стану, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у |
| едном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена |
| му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату ка |
| ру у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бит |
| о.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књиж |
| тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да |
| </p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!< |
| г раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком назд |
| ба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продужи:</p> <p>— Узврпољио се вели старац |
| љуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, ка |
| о мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мић |
| на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи што се |
| Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} |
| јући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он по |
| свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одову |
| Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како |
| дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица св |
| кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера вета |
| > <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми ч |
| Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, |
| идна ни тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећ |
| бреди све маторије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p |
| врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, |
| p>— Право велиш: чини ми се... нисмо се до сад виђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти |
| а какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагат |
| је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, |
| знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је би |
| лог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао |
| о доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не ч |
| ла Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива граничи |
| савом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачили су и То |
| ео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан чо |
| де, де, да прообичајимо...{S} А није ми до тога.</p> <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и п |
| им...{S} Но, оставимо то, хајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав н |
| те.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Није ми ни до чега сад.</p> <p>— Што?{S} Чудна ми, чуда...</p> <p> |
| кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Ка |
| рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и < |
| га каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да |
| при помисли <pb n="154" /> шта ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> |
| је једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, питај чича-Вићентиј |
| шао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у ов |
| нуди чича-Витора да седне у горњи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по ок |
| се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на шт |
| S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта н |
| анео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата ве |
| в!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Бог да! |
| } А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њи |
| скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше |
| е да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме |
| не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да |
| о Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, |
| се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана |
| си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати к |
| ико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уст |
| код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати |
| жић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му |
| еко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту ви |
| твом, са својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он |
| све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко с |
| У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту до Тодосија! — повикаше многи.</p> <p>Он маше главом:</ |
| рекла?{S} Она би села на ону трупиницу до врата, скрстила би руке око појаса, подигла би обрве |
| етири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године к |
| штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње |
| о у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Б |
| :id="SRP19030_C14"> <head>XIV</head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Вид |
| ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антони |
| телиште, али му није хтео прићи до неко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прили |
| својим! побратимима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S |
| је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" |
| радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до пред саму зору |
| продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која ј |
| и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зн |
| би пропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан |
| омаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Та |
| чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и бе |
| руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намести у собу да ту ради по ме |
| ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав |
| ’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни |
| , декламовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом м |
| јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l |
| есте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија |
| не окрену главе.</p> <p>На послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће им |
| е мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се изн |
| заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Ка |
| огај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а де |
| хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div typ |
| на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да |
| канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто посл |
| о дечицом: у размаку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су |
| о писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељаци се про |
| остављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зн |
| и за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искре |
| ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар |
| чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, м |
| адости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{ |
| в принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до к |
| У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасми |
| че онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи: |
| раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа д |
| за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоћ |
| страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за ког |
| ру са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негу |
| еваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p> |
| низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Ка |
| јка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p |
| } Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав |
| а који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> |
| ује бабо!</p> <p>— Нека чује!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — оти |
| оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Вид |
| p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућан |
| ом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад |
| Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, |
| ?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{ |
| е Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину ис |
| мажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по је |
| > <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим о |
| ла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> |
| а отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине |
| S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! — викну по десетин |
| гао! — викну по десетину грла.</p> <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га |
| домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не |
| {S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе наш |
| јату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду. |
| да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођ |
| их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на ру |
| а се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а |
| з друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољуб |
| е опет насмеја, па му одврати:</p> <p>— Добро, мали газда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта ј |
| .</p> <p>— Да се умијеш, бабо?</p> <p>— Добро би било да се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да |
| ће с новом снагом предузети послове на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав пла |
| p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} |
| Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Анто |
| Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвер |
| </p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме нека добрина по суду, да |
| че једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p |
| а је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у прошта |
| одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по д |
| итор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бри |
| тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога свет |
| <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш виш |
| а и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и |
| ича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти |
| одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Тера ме |
| >— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те моје добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи |
| има дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, |
| у и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало |
| уђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</ |
| ући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Др |
| ујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, ба |
| поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, ста |
| рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Вит |
| } Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, он |
| з косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добро дете татино!</p> <p>— Тата, тата!{S} Мара не слуш |
| ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако семе з |
| .{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпо |
| ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна |
| /p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и |
| дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкар |
| ћи који су свршили основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, го |
| јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чу |
| или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па о |
| дитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће г |
| S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране |
| у:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, |
| бојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскор |
| ек.{S} Волимо да проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, пра |
| добравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши око Вит |
| ио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек м |
| <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљк |
| црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у но |
| ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога м |
| жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије |
| етерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И ш |
| и Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сеј |
| ао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да |
| пак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{ |
| ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набав |
| <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим с |
| кутња врата.{S} Видосав се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај к |
| {S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која с |
| сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се |
| и...</p> <p>Чича Витор не даде му ни да доврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би |
| </p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине |
| зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као ин |
| в рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради |
| ели му Витор.</p> <p>— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шт |
| p> <p>— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу води |
| е...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без стари |
| Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за ко |
| ца</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, |
| неку...{S} Деде, наздрави, пријатељу, — додаде му чашу чича Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива.. |
| ета!</p> <p>Она мрдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како. |
| полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи се |
| смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас ра |
| аки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он х |
| <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с јед |
| е треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда |
| .</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — ве |
| домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка |
| а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и ну |
| днијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са га |
| .</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепа |
| отри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много |
| људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав т |
| какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или |
| ије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „ |
| па: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти |
| ио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— С |
| узео старешинство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се |
| иће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> < |
| нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш п |
| мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у ње |
| му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да |
| у и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао. |
| ју се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо и |
| за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и о |
| Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да |
| } Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И |
| , као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија |
| да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бог |
| p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави |
| сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако |
| .{S} Он није давао ни Богу тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по т |
| о неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђаву нарав у пићу: |
| кују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — р |
| школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, |
| м је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као |
| у! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали |
| нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дођ |
| !{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради |
| И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливад |
| е наступити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Ба |
| ку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да час |
| >— Сад ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где |
| S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb |
| p>— Шта, чини ми се?{S} Шта детињиш!{S} Дођи себи ти, море...{S} Погледај ми у очи! — продрмуса |
| ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од с |
| е дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... н |
| руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</ |
| е, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђењу |
| ором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> |
| дин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и |
| , сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и оче |
| дницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућ |
| то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да |
| и планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она л |
| уће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати.{S} Сав ограђен у проштац.{S} По њему шљива од |
| да ми опростите што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица. |
| а је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докл |
| S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привремено слуша предавања и ради на школск |
| но писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да вам уз овај службени посао скренем пажњу и |
| гу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да |
| да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На пос |
| ебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај ви |
| ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој кући, као да је |
| о да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не |
| у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полак |
| о.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на |
| ра на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуње |
| е да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од детелишта:</p> <p>— О, Видосаве!{S} О, |
| луда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што ни |
| > <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је |
| е обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{ |
| ема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било |
| чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи пог |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је |
| шта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и |
| лако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на уста.</p> |
| ку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже млад |
| сије.</p> <p>Поче гуркање, подмигивање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног |
| сејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тодосије рећи ономе твоме „Да ти дам Чолопек, па |
| /p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и пр |
| ти за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но ик |
| S} Не’ш се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш |
| не би било свађе, али не мога отрпети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — ви |
| д <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је д |
| ну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p> |
| ва и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, |
| ири се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте |
| чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је п |
| есту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћем |
| ="177" /> <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И дове |
| се само вајка:</p> <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <d |
| > <p>— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" |
| прилике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у с |
| аша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћем |
| ом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> < |
| ан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! |
| у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним |
| слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зи |
| би, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, |
| кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кис |
| ете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите д |
| ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n=" |
| избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту при |
| о не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније поћута, чукну штапом о |
| угу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— |
| дно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако к |
| и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и виде |
| е у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> |
| Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не в |
| преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито |
| тем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S} Од вас ништа не тражим, сем <p |
| његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p> |
| ш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S |
| крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти не беше у тој са |
| смевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Он |
| ре куд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш |
| И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> |
| да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав |
| и..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да п |
| — Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада ко |
| у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи |
| е у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела |
| — Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си |
| ило на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да о |
| и свет.{S} Али чича Витору не може нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у |
| Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао |
| пусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, |
| е расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама пош |
| огнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало |
| хватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да |
| ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њ |
| ти пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, раз |
| ад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она с |
| о, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{ |
| ти да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се све |
| > <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, |
| а омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав урнебес.{S} Чича Витор |
| е, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесковину и дељу |
| кле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се нала |
| и...</p> <p>Витору Микачићу необично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав |
| брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дам |
| коли својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља. |
| /p> <p>Поодавно, на десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног п |
| лаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат |
| ! — показа ратарац руком на коју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он |
| неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и |
| њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледн |
| се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Није било никакве штете!</p> <p>— Ми |
| </p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима |
| пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, |
| е сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Груј |
| сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника. |
| о, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се |
| тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за |
| несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гос |
| пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади |
| у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> |
| 89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скући сам без старог м |
| ли Видосав не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али не |
| ије говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Ружице!{S |
| окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира |
| ија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: прост |
| стојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека сре |
| <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешавати кућу |
| рчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и н |
| /p> <p>— Рекоше да си ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до вод |
| и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</ |
| ни све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapt |
| ; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он ј |
| јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па |
| трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и |
| по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, помаже ме |
| ка он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, |
| /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па ма |
| лом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p |
| о имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Витор |
| RP19030_C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, пок |
| >— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја |
| ече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза други |
| рече Ружић.</p> <pb n="47" /> <p>У том домаћин викну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте |
| ојој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из |
| слу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.< |
| ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чут |
| а сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родит |
| лајте посла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> < |
| амо сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек, малог раста, погурен |
| у совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се |
| е красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале |
| еван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета добави он терзију па га намест |
| да мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Фи |
| ји помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Честит свети!</p> <p>А Витор одговара:</p> |
| Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо |
| равље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S |
| ри пријатељи моји! , .</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И |
| нина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Им |
| ек од тога може с пуно права убрајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није |
| шеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре |
| И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу да говорим криво, нису ни сиротиња.{S} |
| сновну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Им |
| радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: |
| е него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако |
| и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p |
| наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У то |
| су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, |
| амо људе, већ да нешто привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше: |
| а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: |
| зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће |
| евесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово |
| тарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плет |
| клију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза црвеном з |
| ћи: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу.</ |
| за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједнич |
| над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, к |
| уварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна |
| се мало расхладим.</p> <p>Она отрча да донесе свеже воде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, з |
| ако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, велик |
| му се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га пусти у |
| ше добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и н |
| седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шт |
| и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на служавнику чашу хладне воде, шећера, стак |
| о то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p |
| — Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, приђоше фуруни па бле |
| крепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заје |
| Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише руча |
| ошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Вито |
| укуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и крупниј |
| о је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устај |
| тише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав слу |
| “, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак“.{S} Поче га |
| ли као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не будал |
| па се уросила, ..</p> <p>Поче пуктање у доњем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</ |
| педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као |
| мало луча! .. — виче Тодосије.</p> <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићут |
| >Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице о |
| змишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> |
| } И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве. |
| <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И |
| ко се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и љу |
| е се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на во |
| на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је |
| д знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>Тодос |
| т...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у дет |
| , смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јови |
| p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти |
| ом и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао |
| како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако. |
| и како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа |
| езбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Ви |
| гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је |
| љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекос |
| идати по неку пару да му се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава старом |
| ко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је друж |
| Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели с |
| е вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, голо |
| маш шта да ме молиш!{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како с |
| све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студ |
| анак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разго |
| кли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују |
| p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с |
| S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:</p> <p |
| а! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.< |
| >— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p> |
| ..{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Д |
| итор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и |
| е забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из та |
| и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у п |
| p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из |
| рио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, н |
| је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с њего |
| ући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо у |
| сли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, дотле се чича постарао да понови њих: призвао је терзиј |
| асташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Вит |
| ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледа |
| а дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш |
| тупити...{S} Шта то би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо кр |
| pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав |
| p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S |
| ти совру овде...{S} Били <pb n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У вр |
| кући, прошевина његове унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Ма |
| >— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их пресели |
| че он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то |
| трајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени м |
| о, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек хоће у воденицу, а они скачу:</p> <p |
| орицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседал |
| дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нит |
| </p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основн |
| а сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице!</ |
| ш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те |
| њу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измив |
| авља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог д |
| } Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш |
| трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и други |
| само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешт |
| ји садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала |
| им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што с |
| овом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кућ |
| e unit="subSection" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пи |
| _C29"> <head>XXIX</head> <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p |
| 30_C20"> <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Витор |
| ведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чис |
| танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— |
| кркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим |
| а му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају |
| <p>— Хоћу, бабо, науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, б |
| ...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцније врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у |
| понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше да чича нешто гунђори у а |
| ама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> |
| Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу |
| Помози Бог!</p> <p>— Бог вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— |
| ше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> |
| а и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „ |
| о да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својо |
| Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио |
| {S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми своју кћер.{S} Чини му се |
| пи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, налож |
| ћу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S |
| погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па по |
| живели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти |
| и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Боже, шта ли ће бити!</p> </div> <d |
| су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који |
| на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S |
| ите нашег комшију чича-Витора Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на п |
| о је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовиц |
| дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: как |
| — Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и к |
| а вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изј |
| пиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаник |
| ца.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, не |
| <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се бабо |
| о му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче |
| о му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно |
| срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и је |
| е: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме г |
| ади, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет... |
| но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми дошао.</p> <p>— Даће Бог добро! — рече Антоније, па пов |
| већ притисли на рад.</p> <p>— Добро ми дошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — |
| иве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> |
| а, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — |
| >— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у з |
| !</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Д |
| се воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и |
| и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди и н |
| > <p>— Добро вам седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— В |
| убе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они г |
| се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стај |
| на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, под |
| д преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек |
| кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и њег |
| Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у ваја |
| /p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима |
| почети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема сви |
| послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва |
| адрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда |
| е ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ опомену Видосава да пази да се гости почасте и |
| „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај д |
| лим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— П |
| сприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово |
| /p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, стараш ли се ти |
| врата а они на ноге.</p> <p>— Добро ми дошли!</p> <p>— Честит свети!{S} Боље тебе нашли! — рук |
| је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озби |
| му, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — |
| оћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људе, већ да нешто привредимо н |
| ује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час |
| нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се у |
| ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику совру, те |
| аше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ прити |
| што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се пот |
| неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или и |
| — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— |
| у што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па о |
| ко колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу него је ко |
| и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекип |
| ј за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quot |
| девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> |
| о своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су пуцкарала на огњишту.{S} Она села на столичицу, |
| ац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она села на столичиц |
| > <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче те |
| а му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је углед |
| ј помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, луч |
| м је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђур |
| p>— Треба да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не |
| а ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ст |
| окрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, |
| д да се то мени деси!{S} Дај ону облицу дрвета!{S} Тако!{S} Сад ћемо овако!</p> <p>Рашчеврљи му |
| у, нигде маховине нити сухе гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p |
| па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као |
| дови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час |
| пише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га |
| положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и пог |
| ну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га ју |
| е друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“ |
| ...{S} Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко по |
| ући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видос |
| велим...</p> <p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и ште |
| е, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало |
| а се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета |
| еље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на о |
| p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћура |
| Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не да |
| ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> < |
| руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} Овамо!{S} Овамо, бре!</p> |
| не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би |
| па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у буни |
| реба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура слам |
| </p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јаб |
| шљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два к |
| ивом, обухватио сикиру око ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погле |
| да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прича чича и не |
| м детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се |
| ише но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док рад |
| ошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбољ |
| имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> |
| лико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, н |
| p> <p>Тодосије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљ |
| јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути! |
| е врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује |
| днике, само с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико |
| Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и ста |
| за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Ч |
| ма све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему ни |
| а продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доб |
| да продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сваки сељак домаћин треба да ради тако како не |
| p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На |
| ноћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава. |
| чица... ви остајете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— |
| ав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} |
| ила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је |
| >Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти п |
| апира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми |
| {S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откид |
| дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може |
| е може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — ре |
| аја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на ч |
| ала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају п |
| евојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске ку |
| е дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога ком |
| одосије наоколо своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</ |
| кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то |
| {S} Нису школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита |
| је су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, |
| кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај |
| иви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, н |
| да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први под |
| еђаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и |
| сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да науч |
| куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухватио сикиру око |
| ају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У т |
| м копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана. |
| ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског |
| је!{S} Ми смо добри пријатељи!</p> <p>— Други пут, на празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И |
| јава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукн |
| аклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благ |
| оба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити што ће пробати, — дода |
| — Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опе |
| >— Није готово, него без готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — |
| таклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк |
| и:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S |
| у, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у мех |
| реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— |
| и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема |
| p>— Не бије гром у свако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећ |
| ите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја |
| ! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тод |
| па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, |
| ог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, |
| да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се жи |
| гу, да ради, а он ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког |
| и пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут да нисте ништа радили без татиног одобрења.{S |
| чио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он ј |
| оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p |
| ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјац |
| г кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан човек |
| ет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му ње |
| м га узео, господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не |
| нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на к |
| н.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шт |
| замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“. |
| стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завукао |
| а, у којима седе они, читави људи.{S} У другим собама до њих, намештени су кревети, <pb n="163" |
| по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми је |
| опије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он св |
| <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, бер |
| ... то што ради он, ради паметан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и ка |
| мао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога |
| еба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штог |
| а једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} Пољуби у руку све редом па узе служав |
| им и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим ба |
| /p> <p>— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе |
| е и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шт |
| пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а |
| , <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Ми |
| стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне о |
| што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па |
| аду и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} |
| а, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како |
| е по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота |
| их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци поглед на |
| се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих |
| свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годи |
| и почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прек |
| и су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прил |
| "58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласк |
| дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича |
| о, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видосаве!</p> <p |
| н их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено: |
| <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— С |
| у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што н |
| :</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им о |
| } А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци ско |
| а жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један др |
| на, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и њ |
| > <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> |
| аста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздрав |
| а унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p |
| се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поч |
| ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан свет у другим м |
| ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих В |
| дуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их н |
| а на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наок |
| гоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре слу |
| рђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницам |
| ак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, |
| орист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и и |
| , па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p |
| Бабо ће се тобом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућа |
| овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочи |
| је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја |
| .{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш се другом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те напа |
| ?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћ |
| т?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци |
| .{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ух |
| лико му треба да не досађује ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и простра |
| села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости н |
| ао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га б |
| се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја и |
| е у овој кући...</p> <p>Па одмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се та |
| зговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којеч |
| Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако позн |
| ка и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти р |
| амириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, поређаше сељачке сандук |
| њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S |
| ве млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране мл |
| ко набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосиј |
| век од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретницима.{S} А њего |
| људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ре |
| бави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се |
| ва јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.< |
| Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуше људи.</p> <p>Усташе сви те чича Ви |
| пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе пола |
| еба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеј |
| н, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу |
| оно што смо научили од наших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а |
| лике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и наст |
| није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину |
| навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор Микачић навика |
| ад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он |
| ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора |
| вом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав ј |
| њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повучен |
| ко, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пр |
| .{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији до |
| је изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав |
| о на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору с |
| ако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце |
| ара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било да ти мене питаш: |
| о.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомоти у Микачића кући. |
| што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S} Небо с |
| што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда ви |
| , у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до неко доб |
| а крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури |
| е на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад < |
| срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку пре |
| прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један |
| гађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му с |
| И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| несе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврат |
| дваја лист папира а рука му дркће, тура дуван, а он се расипа.{S} Савија, а не може лако да сав |
| ео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не бој се; није ме та добрина ми |
| ве, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори о |
| ице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све ок |
| јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба В |
| , у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва |
| дркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, |
| дну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја лист папира а рука му дркће, тура дува |
| , — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— |
| .{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче |
| удњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки |
| ви поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме |
| обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.< |
| о и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику и |
| ње просипа бледе млазеве.{S} Постављена дугачка трпеза с краја на крај дворишта.{S} У горњем кр |
| а.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људ |
| купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, пр |
| ад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Великој Г |
| е употребљавају.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срча |
| акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, |
| араце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Науч |
| зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њ |
| ест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се ни |
| родужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p |
| потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и |
| У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти.{S} Шта ти н |
| и дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за св |
| етљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки |
| На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка... |
| им цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича В |
| овима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, |
| ужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не |
| <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је ис |
| p> <p>— Хвала Богу, те могу рећи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту б |
| ивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Ра |
| и коме шта дугују.{S} Виде да у селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџи |
| >— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и динар.{ |
| гнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану.. |
| на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одгово |
| у је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро осуши.{S} Зна |
| омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за нап |
| .{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за по |
| огунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, |
| ри оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, |
| волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} |
| моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видосав ћути, а он продужује:</p> <p>— |
| Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све кр |
| пимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p |
| рену кутију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац |
| } Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</ |
| ловима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, |
| ра ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор |
| </p> <p>— Немој му ништа ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и ов |
| него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господ |
| са подрумом под целом кућом.{S} Прозори дупли, са стакленим окнима, а на великом димњаку пише: |
| еба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и |
| .{S} Торбица празна, а неће да уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</ |
| цу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празн |
| ису скупи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На ј |
| еда у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Друж |
| и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица шмрче бурмут, смеши с |
| новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пуне ствари; на другој страни чивилук и о њем |
| <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си |
| {S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у д |
| Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{ |
| о дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта прову |
| едам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћ |
| Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се |
| у душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омиље рад |
| је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће |
| слетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може |
| {S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну, па се уозбиљ |
| научно од његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао |
| спикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му |
| је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не види |
| риш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, д |
| и: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причат |
| ује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, о |
| и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна чов |
| бо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очи |
| ко необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— Полиј ми, дијете! |
| г, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не см |
| д ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— |
| је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пу |
| /p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи терет на |
| ћи: да не дугујем ником ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milest |
| људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он ниј |
| ражи посинка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мал |
| ицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло |
| орије.</p> <p>Младежи није до тога: она ђаволише.</p> <p>— Пази оног онамо!</p> <p>— Немој!</p> |
| — То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за |
| нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књи |
| младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће |
| иси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У другој соби д |
| ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n= |
| липовима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрун |
| ши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од свак |
| p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, |
| лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више |
| вади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршиј |
| е нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> |
| ди! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је крас |
| ине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, а |
| лапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> |
| одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а |
| да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине |
| па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима |
| p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на В |
| p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још је |
| вој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размиш |
| илики... даће ми човек грош...</p> <p>А Ђурица му вели:</p> <pb n="177" /> <p>— Што си тумарао, |
| виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А шт |
| ј тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи праве највеће сметње напре |
| > <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом.</p> <p>— Учим ра |
| које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца бр |
| лу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком с |
| /p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је у |
| p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и расти |
| .</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица |
| у сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p |
| пут.</p> <p>— Пристаде ли, море? — виче Ђурица.</p> <pb n="70" /> <p>— Пристадох ако ти одобри |
| о чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосије |
| ници, где учи онај Гружанин...“ — мисли Ђурица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је пр |
| Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да у |
| као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био |
| м имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасла |
| {S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ј |
| о?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао |
| .{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мисли |
| крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да разговарамо!</p> <p>— Оп |
| да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село вид |
| се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни |
| што веле: шта би од оног човека.</p> <p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив |
| м хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики |
| } Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је |
| , те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да |
| обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, |
| олу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на нау |
| } Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</ |
| >— Да ти одобриш! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, |
| е помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су |
| еле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у |
| ="SRP19030_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Ђурици се ни по чему није могло познати да он разбира о |
| и су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба да стоје беспосл |
| S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пе |
| како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог |
| .</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире |
| кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од |
| тору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, уко |
| <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест |
| ог лета, по Великој Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књ |
| Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— |
| идеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо |
| ошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чич |
| жем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе нека милина, узврпољи се па седе.</p> <p>— |
| C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике у кући Микачић |
| о подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор |
| ац предаје старешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинско |
| нио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово т |
| Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</ |
| оје је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслуж |
| она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и о |
| ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, не превари! — подвикује <pb n="19" /> |
| <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти |
| ађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вел |
| азе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говорисмо о свему, сад да речемо о послу |
| </p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше |
| видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њен |
| ако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здра |
| за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђаволи...{S} Право велиш, чича- |
| м.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођ |
| ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не бих, Бога ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p |
| .</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. < |
| но твоји свагдашњи пријатељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видо |
| вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће |
| је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, нема посла без старих људи, — поче један |
| рве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја вел |
| о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старче |
| сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш |
| не рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентије.</p> <p>Прође по некол |
| и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и о |
| седећи!</p> <p>— Добро дошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p> |
| и се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> <p>Момци п |
| е лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>О |
| ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на |
| Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разумеш?</p> <p>— Разумем, |
| може да набаци по сто ока сланине...{S} Ево га гвоздени плуг!{S} Њим се оре са два вола, а наш |
| ли као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да |
| је казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видо |
| а и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> <p>„Поштовани госпо |
| у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам баб |
| ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни |
| са себе те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му |
| у иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко.{S} Мени не треба.</p> <p>Он стоји пр |
| бе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кил |
| у укућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} |
| си. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— Ево ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. |
| дмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија коломаза...{S} Разуме |
| ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се |
| над горњом усницом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћ |
| игне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана |
| аво да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у реч:</p> |
| <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака!...“</l> </quote> <pb n="42" /> |
| сазидати цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у ст |
| ај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже |
| Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта |
| ју па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n |
| аскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо |
| сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по сво |
| к!</p> <p>Ђурица викну сељака:</p> <p>— Еј, рођаче, би ли продао ту крмачицу?</p> <p>Сељак стад |
| ије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да ув |
| ву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> < |
| Видосав скући сам без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми |
| ија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, |
| опоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ |
| е купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не |
| приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање |
| > <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца |
| лир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је о |
| кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не |
| > <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек о |
| израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш! |
| за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти |
| То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар |
| /p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се ка |
| ела...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... |
| чије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан |
| скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе овде...{S} Ево ти кутија ко |
| > <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{ |
| о с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијо |
| осав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} И |
| <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно |
| ем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угл |
| краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да и |
| Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онд |
| о није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад му |
| четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су |
| ће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не за |
| </p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> |
| дног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у школама, тамо у ратарници, где учи |
| пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граб |
| дапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; н |
| дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањ |
| код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад с |
| , приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући |
| е то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> |
| је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и |
| шчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад веру |
| Што, Видосаве?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет пор |
| .</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето.</p> <p>— Не даш се видети.</p> <p>— Није... него.. |
| ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</ |
| а, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: |
| стију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па ето ти Витора.{S} Он на врата а они на ноге.</p> <p>— Д |
| Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, свој |
| једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као |
| лис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодосије простре торбу на |
| га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није |
| {S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те и |
| опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, жалбу, уговор! — предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— |
| а уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже п |
| ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да буде |
| Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не |
| або.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{S} Него велим не ваља за њ |
| а моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и пр |
| е мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави буд |
| а јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој с |
| у званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села |
| стио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{ |
| гледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p> |
| ече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p> |
| уља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола роз |
| и подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да |
| о мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад |
| шао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра с |
| <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле кри |
| <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мил |
| е могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али |
| ву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна |
| комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га груп |
| , да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на |
| непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко н |
| је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро... |
| прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био |
| о...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучи |
| } Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> |
| оде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> |
| у један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубави према |
| у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје по |
| тара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде ник |
| .{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младо |
| сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко |
| а и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом све |
| чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грче |
| говара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих п |
| } А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће то причати где стану, то ће од уста д |
| ађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: |
| она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђ |
| е па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно припове |
| оло око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Д |
| а толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица. |
| ести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише с |
| ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије |
| набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући н |
| о да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — |
| гу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацр |
| } Не’ш, синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако |
| га ви...{S} Љут човек, па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> |
| у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно |
| а жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би |
| Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, а |
| сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта |
| Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све |
| м убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</p> <p>Сви на добрим коњим |
| мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и н |
| што нам нико ништа не верује.{S} То су женска посла, брате! — подвикује Тодосије, да сви чују. |
| куруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра |
| лика девојка, уме да ради сваки рад што женско чељаде ради рукама.{S} Што год ради, све чисто, |
| леб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{S} Витор шурка у својо |
| дине у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог сел |
| ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору |
| леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жет |
| езилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци ид |
| p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>О |
| распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Ч |
| p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кућ |
| а послетку му добаци:</p> <p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то |
| си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чол |
| ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И |
| му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина |
| А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p> |
| е он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде |
| ађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то |
| да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по н |
| <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А о |
| приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предуср |
| о и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој |
| еко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону трупин |
| среза,; човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— П |
| нам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, |
| енани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледн |
| а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> <p>Па одмах ок |
| читује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред |
| p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} |
| потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што ви |
| p>— Нек говори шта хоће.</p> <p>— Треба живети у народу.</p> <p>Тодосије се дурну:</p> <pb n="8 |
| се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n= |
| има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од о |
| ашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћута |
| Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући као сви |
| собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта мог |
| , <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с наши |
| да како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича |
| е ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како |
| о-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како |
| Виторов посинак Витору: „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шума |
| познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> |
| лободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Руж |
| кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, јед |
| рислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се ви |
| ему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће д |
| том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњем крају...</p> </d |
| зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по души...</p> <p>Тодосије се најпре осмехну |
| ну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <miles |
| .{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентијем |
| авиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</ |
| а би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише у шевар.</p> <p>Ви |
| .. ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те реч |
| па седе.</p> <p>— Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђуриц |
| трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледа |
| испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у т |
| никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је п |
| ти онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p> |
| ак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на живот мало у чему да се подударају са погледима Витора |
| ича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он ради како |
| евину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чо |
| понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имање |
| причали о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему ј |
| , у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у којој се родио, са сродницим |
| нио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пре |
| м ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међ |
| пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? . |
| јим пријатељима Чича-Вићентијем Радоњом Жикићем.{S} Видосав гологлав ознојио се по челу и прису |
| сасвим наопако...{S} Сад ’хоће да сеје жир на оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том ч |
| инама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, . |
| а виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу |
| А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сеља |
| вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија у |
| е утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вич |
| о семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она ти ниче |
| ану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој по |
| ва опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они тр |
| камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мер |
| тао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче |
| , издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити мног |
| :</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицка |
| ки камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p> |
| о: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче; сејеш уродицу <pb n="122" />, она т |
| ; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видо |
| се чује чак до куће.</p> <p>Сојку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше |
| се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је пре |
| рчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а све више комуше, да ве |
| ича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Как |
| ж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p |
| њина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, |
| цу.{S} У врх њиве сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла |
| ога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?< |
| ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље |
| — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде |
| ке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радо |
| и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе |
| е и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је н |
| ку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали |
| и је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног к |
| ј одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала |
| у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран |
| ео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, |
| иљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима младожењина мајка, старија жена, у памуклији и |
| ве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад човек, завук |
| а, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, п |
| <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке |
| атим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом уб |
| , и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је ред |
| е Тодосије.</p> <p>Он нешто гунђори.{S} За тим се продера:</p> <p>— Ојс, у бразду! ..</p> <p>— |
| и обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио |
| али акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чох |
| шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега. |
| приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик м |
| нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— |
| ентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Вито |
| досав не да о томе прозборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме |
| ш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p>— За оног твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече |
| age"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> < |
| њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица |
| <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, про |
| ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано |
| {S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> |
| јатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него |
| ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти |
| била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све |
| ог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера ко |
| а у дућанима набави свега што му треба за кућу.</p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко |
| и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да |
| те се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у оџаклију да |
| ..{S} Погледај ми у очи! — продрмуса га за раме.</p> <p>Он развуче усну на десну страну и погле |
| ити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити |
| оста у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И поче |
| Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала те роса!</p> |
| очека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— |
| ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера |
| " /> <p>— Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти |
| тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди |
| утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кући.</p> <p>Сутрадан прав |
| њава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дањ |
| /p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету... |
| пије колико може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она за |
| арује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује.{S} Чича Радојица |
| чи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље до |
| ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећ |
| седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових |
| прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписа |
| с кућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непозна |
| а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уо |
| а, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролаз |
| ођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по |
| патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим сто |
| ео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} |
| оди за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па |
| ма и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је |
| : — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо |
| >— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврну |
| ве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошев |
| се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и д |
| лава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што |
| у њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{ |
| је.{S} У другој соби два широка кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук |
| ј, људи, ова се ливада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> |
| етири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за наш |
| играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни |
| е Ружица помисли: шта ли мисле ова деца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Д |
| о.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести с |
| утем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} |
| ољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Што бих к |
| ила мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n= |
| ила мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на огњишту...{S} Она |
| да би се сутра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми |
| едање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Пом |
| а уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњ |
| детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича |
| азборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се тру |
| запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ру |
| ли јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је |
| са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти |
| сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— |
| о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што |
| ужи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га |
| /p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти |
| е и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> < |
| то не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, |
| азуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он у |
| донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као |
| ако је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба |
| н за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматра |
| ебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} |
| е, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</ |
| ћанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> |
| >— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p> |
| ом имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин |
| сав пригрнуо гуњче, ухватио мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте гл |
| старешинство у свакој прилици, пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и |
| <p>Посвршава те послове, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у |
| емља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како |
| би наши стари.</p> <p>— Није овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, |
| и кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</ |
| ад би лепа прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика |
| > <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} Али, пре тога, да свршимо посао |
| , отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа! |
| ка свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњак |
| омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} Ако нис |
| м: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p |
| тељи.</p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хва |
| шчиће.</p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter |
| низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>В |
| а и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што не може да у |
| глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти |
| наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>П |
| о и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и у |
| ви и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се о |
| с’: у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.< |
| азгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без прес |
| о сабора: разгледају свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло иг |
| .</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју |
| >— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — |
| јаснио: да на тим лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, |
| е него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог л |
| сам размишља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му |
| из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубе |
| та је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, п |
| розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо |
| у и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, |
| и, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш више тако, |
| >Онима, којима тај рад паде у очи, беше за чудо шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао |
| ами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из дру |
| век.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с |
| литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао бр |
| је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно што |
| , било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега |
| оже.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb |
| гује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> < |
| >— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта |
| <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у горњ |
| ог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако њего |
| То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усука |
| , је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме ч |
| стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је |
| уши.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућ |
| а је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, с |
| днесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, |
| } Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред ње |
| ијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не |
| вољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад |
| Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о све |
| ову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type=" |
| легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, |
| пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један |
| кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> < |
| те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфик |
| из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Понеку попио |
| ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две три године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну |
| пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш |
| акрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шар |
| ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за н |
| и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим им |
| ђе Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и ов |
| грбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући п |
| а Витор седи за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n= |
| уши.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему нази |
| > <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи са својом чељади И пријате |
| чки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совр |
| е кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Велико |
| од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цв |
| она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>За |
| много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сеља |
| <p>— Видосав Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порез |
| в Микачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло |
| кло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није |
| умре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом п |
| трос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако |
| бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, о |
| ре и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништ |
| да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор. |
| Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много |
| ажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане |
| е одмах да тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав обја |
| је за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобра |
| а бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуца |
| досије отрча.</p> <p>— Тако!{S} Држи ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по л |
| синак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије |
| S} Што му није ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав |
| чакшире, а човек то смотри па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњ |
| да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, моли |
| врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ов |
| ета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шт |
| ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарат |
| она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p> |
| коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред н |
| <p>Па викну сељаку:</p> <p>— Хоћеш дати за четири динара?</p> <p>Сељак продужи пут.</p> <p>— Пр |
| клонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и |
| човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек |
| један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и з |
| S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али ник |
| , тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се тиче његова до |
| е жир?{S} Само луд човек може се машати за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или |
| радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје уку |
| г масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћин |
| шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики б |
| оји се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и |
| ај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>За |
| на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје кућ |
| у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године |
| — Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добр |
| } Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће д |
| ера прасе пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и са |
| ни!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Шт |
| . — рече он, па ушара очима у све редом за совром.</p> <p>Витор опет мрдну главом на Видосава ш |
| говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти |
| кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим |
| .</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство предаје Видосаву да он |
| итније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове |
| и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} Витор седи с људима у |
| > узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и |
| осла по дворишту.{S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} |
| >— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комшија!{ |
| /p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човека коме |
| амештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и |
| куруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око Крст |
| шаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсм |
| ће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог |
| цу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Чест |
| head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, |
| ко је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Чест |
| е је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, |
| ји је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} О |
| распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, |
| /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и су |
| ла?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она н |
| p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> |
| > <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се |
| ују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно о |
| е и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, бра |
| веле: да не би њега не би село сазнало за многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, см |
| : приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се |
| ка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и |
| .</p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Од |
| ав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> |
| е није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше! ..</p> <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— |
| Дарован сам од себе!</p> <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... |
| p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, п |
| адити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> |
| слу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ру |
| — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и н |
| но јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог |
| егово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше с |
| могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће у |
| <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега. |
| он дође па викне: незваном госту место за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој баб |
| упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некретности?</p> <p>— Нисам н |
| ох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао |
| десило на састанку, него нешто сам чуо за онога твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њ |
| ена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стране, да стока нема посла |
| одан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш сре |
| добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од |
| , нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару |
| њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст |
| за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости!{S} Нико сретнији |
| године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог |
| ацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татул |
| егују: волове ухране па продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу |
| ње.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза вра |
| уту, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од б |
| постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји голо |
| скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „ |
| о замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се п |
| а, суче конце на витлићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму ра |
| е на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Оз |
| Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за је |
| и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празн |
| , кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издво |
| — Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогм |
| ропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— Па ти то |
| еоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те не |
| да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну за раме.</p> <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и с |
| и ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.< |
| дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде как |
| васходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, |
| Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти |
| Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није д |
| погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> <p>— Ти си бабов учевњак...{S} Бабо ће се |
| дању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застр |
| у на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="cha |
| буље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерасто |
| Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </div> <pb n="10" /> <div |
| ао од њега чути рђаву <pb n="71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан |
| {S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је |
| иси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— |
| од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док се не от |
| и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> |
| бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, |
| :id="SRP19030_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њ |
| :id="SRP19030_C12"> <head>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микач |
| l:id="SRP19030_C15"> <head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића им |
| :id="SRP19030_C30"> <head>XXX</head> <p>За три године Ђуричиног школовања у ратарници, прилике |
| ње потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује сам себи да је све то јава |
| ма?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> <p>За Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у |
| кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред механу, трљка га, намешта му узд |
| И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, |
| очеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Вит |
| Микачин!</p> <p>— Виторов унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} |
| у кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p>— Палиш ли дуван?</p> <p>— Палим, не |
| сађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да с |
| него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати |
| из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији н |
| у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао |
| скинуо неколике вешалице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не |
| сла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распи |
| књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и |
| ="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за коли |
| под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладо |
| руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да поглед |
| е седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мал |
| саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... ш |
| ..{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми они све ју |
| аветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по не |
| Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису о |
| , па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, у |
| који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најб |
| — Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара очима.</p> <p>— Ваљда си не |
| мени?</p> <p>Тодосије поћута, па му се забечи у очи:</p> <p>— Оговарање није достојно озбиљних |
| вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало за |
| p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи. |
| еповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p |
| па у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p> |
| а, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да јо |
| се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог прслука, подбочи се ј |
| оће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и |
| > <p>Чича Витор га прекиде:</p> <p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{ |
| кта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре |
| е по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда миши |
| а прагу?</p> <pb n="108" /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мисли |
| Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се |
| аса како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојку |
| p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме посл |
| до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав |
| остак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш |
| инство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим усти |
| у траву, а чича се погао па плужи...{S} Забраздио преко целог детелишта....</p> <p>Видосаву обл |
| е лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да с |
| втино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у вољу да с ти |
| о њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитр |
| е настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим им |
| од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он |
| абрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} |
| изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли |
| змишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} |
| омилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмеј |
| >Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, д |
| не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“ |
| та, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пруга |
| <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пр |
| бом, веселниче мој...</p> <p>Он се опет завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто |
| е ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зград |
| ди!{S} Није него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</ |
| ставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтин |
| ђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саће од осова, подвлач |
| оде.{S} Он прохода по соби, по ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуск |
| ећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче са |
| е да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано зве |
| ром.{S} Видосав није ни покушавао да ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воде |
| а пут стати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у |
| у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу |
| м вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам |
| с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, оср |
| сарачани!{S} Старих поцепаних опанака, заворњева, брњица разне величине, опуте, фишеклија и ка |
| ишта не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> < |
| а!</p> <p>— Да учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Да |
| кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, с |
| и сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица поб |
| ве то Тодосије удеси, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, н |
| столом погурио се секретар, млад човек, завукао руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао |
| погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како т |
| то живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би да чича носи сињи |
| а.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на игл |
| докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило и |
| рљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим по |
| што подвлачи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо |
| е је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме зап |
| м..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Ч |
| да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја ми |
| вати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</ |
| /p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Ст |
| окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осм |
| p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p> |
| у свет, распитују те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те |
| ради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па загледају, пипају, повлаче прстом низа стабљику.</p> <p |
| а не дугује штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:< |
| ћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се |
| леће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> < |
| ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— К |
| p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико |
| репавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а Ђурица рече:</p> <p>— Бабо да |
| запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развиј |
| амо мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка! |
| акше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видос |
| p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чик загради!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда на |
| е извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако ј |
| у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака пов |
| д су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти |
| казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куража |
| уком, загледа, растреса, узме травку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море |
| одосије приђе.{S} Видосав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ |
| ...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — Ама рек |
| знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="12 |
| и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он мало |
| и сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш |
| p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и сед |
| пикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> |
| на огњишту...{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.. |
| а на огњишту.{S} Она села на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{ |
| Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освита |
| адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку |
| се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приход |
| а што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено к |
| расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме |
| ога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се |
| Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p |
| .{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, |
| о Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно!.{S} Опрости, домаћине!</p> <p>— Треба да нам |
| деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави |
| а хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на В |
| трља руке за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу |
| ради, не осећа умор, на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестан |
| /p> <p>— Причај-де, море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије ра |
| изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} |
| и кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и |
| о ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Мо |
| Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист |
| са некаквим ситним жутим семеном, па га задрља са лаком трновом браном.</p> <p>Онима, којима та |
| почну особити, онда нема ништа од такве задруге.{S} Хоћете ли то упамтити?</p> <p>— Хоћемо, баб |
| кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од такве |
| е чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n= |
| тне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо |
| тњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда |
| снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуц |
| руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, го |
| да се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочит |
| p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда |
| <p>— Молим вас, браћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво |
| ци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа |
| рав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здр |
| о не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, поме |
| и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Ви |
| атра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мора |
| ани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, син |
| ности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист |
| ну с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. |
| лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некакв |
| ка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако и |
| сет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграше уснице:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и |
| !</p> <p>Па ако се не одзове одмах, они заинтаче по неколико пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо |
| .</p> <p>Прође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> < |
| у могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и |
| нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Немој више, молим те.</p> |
| та устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено |
| за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор |
| о боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, т |
| } Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају. |
| уче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, и |
| падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> |
| , он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалиц |
| а простирку по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па св |
| p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посл |
| .</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док |
| :</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, мол |
| {S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана |
| гледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима. |
| ађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гл |
| ужици лијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и |
| а оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем он |
| се с познаницама, средовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледа |
| гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ . |
| рекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо...< |
| а, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и пре |
| зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк |
| крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича |
| оговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пр |
| p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Чик!</p> <p>Наста не |
| <p>У доњем крају совре ври...{S} Час се закикоћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекај |
| пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да постигн |
| што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не треба поодавно, а |
| ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевин |
| Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде мин |
| чи писаљком, превија хартију, загледа у законе.{S} На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као ш |
| из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у к |
| говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетку промуца |
| > поздравља ни отпоздравља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, нал |
| т завали у кревет, узмрда сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заишт |
| {S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили |
| е зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да им |
| дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор |
| ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу |
| на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p> |
| Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све пр |
| или на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n=" |
| <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, кон |
| нија забава староме човеку да ту плеви, залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напр |
| ће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја |
| неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и м |
| и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно с |
| колико пријатеља на заједничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, |
| и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују јед |
| њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и уг |
| p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, мо |
| е: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисл |
| } Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор |
| {S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>За |
| ма, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> < |
| Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| сврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица |
| е би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— |
| и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе |
| кућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са сре |
| рили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} |
| љ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу нам |
| ни да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S |
| га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку |
| ка? — објасни први члан.</p> <p>Чича се замисли.</p> <p>— Нећу да га гоним, само му не дам овла |
| а морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што ш |
| сто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да |
| авом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на прили |
| } Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи б |
| у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дош |
| деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да та |
| ча Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то б |
| ије онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још |
| а потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве, |
| а о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет пр |
| ца вене, бледи, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине |
| <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима, |
| а „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, |
| знајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана |
| пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а То |
| <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> <p>Видо |
| .. овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</ |
| мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— |
| га смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја си |
| канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили с |
| ијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, |
| оји је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се |
| нама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари?</p |
| за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; |
| е нек то остане међу нама.</p> <p>Витор занеме.{S} Нешто га притиште озго на теме, па убезвија |
| седимо.</p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије г |
| шењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> < |
| се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљ |
| имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године загради |
| положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан долас |
| мшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту |
| ео чудо што није досад било: чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парож |
| /p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац |
| е имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђоре |
| о детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да би сузбио пов |
| а и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> |
| није било скоро смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, |
| /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n |
| p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да запали чибук!</p> <p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да |
| рестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дуб |
| а силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако |
| ади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одваја ли |
| м док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, как |
| итор примети да се врати у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} |
| /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p>Тај уребес заглушише девој |
| пре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чу |
| Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још |
| ихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>Па п |
| , изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквам |
| ћи и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је св |
| је, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на сво |
| ра сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и |
| има главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окарио, бабо? — д |
| слетку промуца:</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухв |
| га:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви глав |
| Међу њих се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, |
| е све то пренесе на мене.</p> <p>Они га запиткују шта то би, што се тако покрпаше.{S} Он оћутку |
| > <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пу |
| >Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спава |
| и овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у |
| го да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакама...{S} Видиш ти њега! |
| и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку о |
| у децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће |
| е време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу...{S} Не могу ја |
| ко јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједн |
| е.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p>— Поне |
| већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора |
| сни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад т |
| кла, Руменија, не може се више овако! — започе он.</p> <p>Она забоде вретено за -крило сукненог |
| сташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали п |
| бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му |
| постави, ручају сви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при |
| а, па после врућа ракија.{S} Видосав се запрегао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди |
| раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају |
| или, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњаве, тумара око |
| и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови ј |
| они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају к |
| раћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш и |
| личи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, |
| таром копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и |
| им паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Тако то ж |
| ичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ нико |
| и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! |
| смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— |
| ани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта то радим што не |
| и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> <p>Видосаву се ухвати нешто |
| нако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да |
| он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећет |
| ош десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље што сан радио то, него да сам радио као ш |
| нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— |
| но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нис |
| n="105" /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат |
| !{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друш |
| па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S |
| ратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> |
| уна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се з |
| /p> <p>— Жали Боже овог труда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} |
| p> <p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајде |
| > <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p> |
| то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који све |
| Тодосијем?</p> <p>Витор ућута.</p> <p>— Зар не видиш да он твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа. |
| {S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапо |
| ј, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасат |
| сагао главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p |
| н се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а |
| еко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни |
| близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пут |
| га ми.</p> <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из с |
| </p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</p> <pb n="98" /> <p |
| да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} |
| бом, шта то радиш мимо свет?</p> <p>— А зар ово није мимо свет? — показује на детелину.</p> <p> |
| обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, — па мрдну раменима |
| ад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог им |
| било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p> |
| штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{ |
| ила све мања, а све више комуше, да већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он ба |
| пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И та |
| о томе говорили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог |
| је врати се, полако, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milest |
| крепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благ |
| ене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} |
| велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене |
| росечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље на |
| џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| а велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> <p>— Пусти га!</p> <pb n="119" /> <p>Панд |
| дниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у |
| ропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, с |
| се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупан пандур у плавим во |
| жног суда.{S} У пространом ходнику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда |
| нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес. |
| , већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове |
| је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос п |
| одине заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати ку |
| рад...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мор |
| за уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур.</p> < |
| ..{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала на |
| а.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму ок |
| чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се ч |
| S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјајаше очицама.</p> <p>— Ви сте моја дечица... ви ос |
| ду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити да га с право |
| :</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протеп |
| е добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> |
| а толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <p |
| !</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, те |
| — Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати |
| p>— Боже, благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с ови |
| дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако |
| о одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пр |
| ији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је |
| ек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробу |
| нички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад ба |
| н скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше |
| епрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погрешио да га |
| о од тих прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у |
| не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у гла |
| ="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p |
| p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} |
| век изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, |
| нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узвр |
| <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара оч |
| тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се р |
| та би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би |
| косутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи |
| > <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да и |
| метнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна м |
| оказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну рук |
| и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и р |
| пред ноћ, свраћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, |
| , обележен сваки усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема ни |
| за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Б |
| лова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за р |
| рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се промени у лицу, Мијат обори погле |
| осте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у |
| .{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник су |
| госте, са два пуна гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићен |
| ад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у д |
| присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши с |
| а свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају |
| угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, а |
| еда <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— |
| свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује |
| м уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и |
| чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и |
| уку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по |
| а шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми |
| о друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, да с |
| рој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазнала ни чика, ни мајоку, |
| е више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је бољ |
| изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелиш |
| у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p> <p>Видосав лежаше на кр |
| ријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по г |
| воје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— |
| му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео |
| Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и о |
| Маслаћ.</p> <p>Видосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте |
| p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.< |
| ом, попала те роса!</p> <p>Он оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдем |
| изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Руж |
| ули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треб |
| са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у страну.</p> <p>— Да разго |
| е у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чутуру, наздравља и |
| осију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видоса |
| итор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше |
| .. — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у њего |
| се ослободе па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„ |
| она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући преда се, усуди се да упита:</p> <p>— |
| {S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> < |
| сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде |
| у погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче в |
| ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p |
| се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо |
| граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њ |
| м, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пресек, разваљује саћ |
| а шта ради рас-пи-ку-ћа Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!.. |
| види да нису миши гдегод прогризли, па затискује, да не буде штете.</p> <p>Обиђе шталу, торове |
| вога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори нар |
| дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме |
| пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш |
| id="SRP19030_C19"> <head>XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије |
| у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видос |
| љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су до |
| е’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, нашао си будалаш |
| би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса |
| најпре осмехну, па се уозбиљи:</p> <p>— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен |
| то ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже |
| >— А што веле тако, Вићентије?</p> <p>— Зато што си се ти повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: |
| ="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чи |
| ича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако пона |
| >— Па што говори криво?</p> <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме ла |
| рихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мур |
| он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустав |
| дизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се |
| итиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издр |
| биљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поре |
| имству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима |
| од колубарског соја: крупну са великим затуреним роговорима.{S} Такве краве није било у селу.< |
| па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зев |
| по шевару, увезао појасом читаво бреме, затурио на леђа па се упутно у варош.</p> <p>Старац пос |
| дана нађе га, пазарног дана, у вароши: затурио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред |
| а се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође |
| м да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго |
| ништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће поси |
| /p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— |
| двојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p> |
| ако изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати не |
| уди као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S |
| сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— Не |
| скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше пог |
| етлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, о |
| толице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да о |
| /p> <p>— Е, хвала ти... што си се за ме заузимао, — промуца Видосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} |
| чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се заузме с друштвом, са својим! побратимима, па остану до |
| “ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и н |
| у.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је т |
| ој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb |
| арима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци завидели што |
| шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то јо |
| ћу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Реко |
| ..</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S |
| едном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби ј |
| једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маш |
| досије кресати неко дрво на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <mile |
| нетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од смеја.</p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар т |
| асом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узвера |
| ао лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако м |
| ћу, час прићуте, па се удвојеном снагом зацерекају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</ |
| т згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да |
| и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?< |
| врпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви |
| ром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим п |
| то, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обр |
| уфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књи |
| мам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда п |
| /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбица празна, а неће да уђ |
| е.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:< |
| оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.< |
| > <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> |
| их се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</ |
| розбори она.</p> <p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се пр |
| .. толики човек?</p> <pb n="98" /> <p>— Зашта, бабо?</p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из |
| ује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прич |
| су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте године у лето |
| ча Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гле |
| и и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и |
| ан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? |
| ија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, |
| S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и |
| га ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта в |
| га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био |
| носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај |
| ?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ |
| и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га ув |
| да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је би |
| да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао том |
| ју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у о |
| ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњи |
| ову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који д |
| хну:</p> <p>— Велиш ли озбиља?</p> <p>— Збиљскије није могло бити... сем да се у’ватимо за гуше |
| уте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106 |
| њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од |
| егова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као |
| суди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које с |
| ође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи нај |
| </p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећ |
| а-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити |
| ?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како |
| о ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видо |
| су: у врху председник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих годин |
| сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није |
| изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч. |
| да ужива у тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна сте |
| оврши:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта, не звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на |
| Сви ови гости, за великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича- |
| ја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у званици, <pb n="58" /> али су му дошли на благ дан као |
| му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије из |
| p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Бравос, комш |
| <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те в |
| кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосиј |
| алио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се. |
| е.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку |
| ћу?</p> <pb n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мал |
| о лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Дана |
| инимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> <div type |
| о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што |
| е... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све |
| а столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш он |
| а столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, скину |
| на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах от |
| ава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај |
| ткосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и |
| — Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузети други:</p> <p>— Море, вели |
| је, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непозн |
| синко, куд си наумно! ..</p> <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да р |
| — Није скупа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пи |
| } Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још в |
| > <p>Онај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме |
| је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, |
| арац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој |
| , угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном су |
| асађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод кућ |
| лан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претре |
| ум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређ |
| неш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана |
| кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом ходнику пред засе |
| ! — виче Тодосије.</p> <p>Видосав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! |
| > <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера |
| иди.{S} Нити га шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под |
| их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу с |
| они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана сед |
| о је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим има |
| урно те жалим... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , |
| туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p> |
| ивите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!< |
| <p>— Шта се снебиваш у својој кући!{S} Здрав буди!</p> <p>— Не снебивам се...{S} Тек...{S} Од |
| акоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испиј |
| не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! |
| ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пук |
| ј години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе п |
| </p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав: |
| коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — гракнуш |
| и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да рад |
| } И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Треб |
| е ужета.{S} Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте |
| <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> |
| ... родила ми те мајка!{S} Здрав си!{S} Здрави будите сви, добри пријатељи моји! , .</p> <p>— П |
| м узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p |
| упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да |
| p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> <p>— Да ниси пошао у чаршиј |
| :</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздрављају:</p> <p |
| нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их глед |
| .{S} Пред собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} |
| е совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставиш |
| лију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и п |
| ак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед ус |
| уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ств |
| еље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти |
| без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p |
| {S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негд |
| хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајте посла...{S} Спаси Б |
| снебивам се...{S} Тек...{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи |
| ајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> |
| се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта |
| имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде |
| те што ово чиним без ваше дозволе.{S} У здрављу да се видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И в |
| на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да |
| S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Хвала на части!</p> <p>— На чем хва |
| неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни ре |
| !</p> <p>— На чем хвала!{S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Позд |
| че:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{S} Хвала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да |
| ата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</ |
| > <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. |
| уђе ни у дућан ни у механу. '</p> <p>— Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже: |
| његов пријатељ чича Антоније.</p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш |
| p> <p>— Здраво сван’о, Виторе.</p> <p>— Здраво, шта ми ти радиш, Антоније?{S} Откуд ти ’вако са |
| >— Шта радиш? — приђе му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{ |
| се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p |
| исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> < |
| p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> |
| ушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти |
| Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> |
| оба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хвала.</p> |
| } Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предв |
| а се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> <p>Вид |
| добротвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и |
| на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе |
| />, а ви да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које ба |
| ваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту испр |
| сивкасту паучину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и |
| овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће оста |
| Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несретн |
| n="159" /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, лич |
| у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вук |
| угачким <pb n="118" /> столом, застртим зеленом чохом, седели су: у врху председник суда, стар |
| а су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и |
| н види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи |
| /p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је |
| толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у морав |
| досав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он |
| неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се |
| ка.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу |
| {S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је к |
| обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар ок |
| ног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходник |
| ављам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња |
| рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из њег |
| {S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа |
| ик, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и ишч |
| } Не дам, да ћу погинути на овој поњави земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога |
| Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали |
| уписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала |
| ели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега п |
| 68" /> године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабд |
| а укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућа стоји баш на овој жен |
| S} Ако се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор |
| кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле |
| би га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде д |
| нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама коме ће, по Богу, те се с |
| посејали елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако не |
| не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у |
| иса, а цигље по ходнику премаза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза |
| /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметај |
| ово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на пок |
| есет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише |
| у и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може кра |
| три га, па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси л |
| <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, синовче, на твоме добру.{S} Б |
| утра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније |
| како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> |
| ча Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича |
| ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је То |
| Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати |
| село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па |
| ња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на к |
| ој њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Отк |
| ла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S |
| {S} Хода, мисли, хуче, сећа се успомена зи првих дана њихнога доласка у његову кућу...{S} Било |
| а, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дуга |
| толицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на земљи него на жени...{S} Ова кућ |
| Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са подрумом под целом кућом.{S} Проз |
| из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора |
| астртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једно |
| тамна... мало се шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Ти |
| некако, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече к |
| у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце шт |
| ума с Витором.</p> <p>Већ се приближује зима.{S} Дођоше овчари са планина, да закупе сена за ст |
| од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, |
| те меље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде шт |
| ница преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима |
| а по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и по |
| ше се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели |
| и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући к |
| ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је |
| Упекла жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти во |
| шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто о |
| ије врти главом, а чича Витора подузима зла слутња: то није добро.</p> <p>— Ниси био на састанк |
| а и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и о |
| и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао утицати на твоју букову главу |
| <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је мој |
| мшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или |
| у кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га у свет да се по |
| еља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора би |
| Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l> |
| а све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да се душмани радују и с |
| решене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може би |
| госте у руку, па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ра |
| ад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ош |
| 157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти |
| на,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А |
| , да му увреду врати равном мером.{S} А зна да није заслужио у толикој мери да може дозволити д |
| његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не |
| на на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</ |
| ту, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му сељаци з |
| што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе це |
| , Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се |
| он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи |
| го... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих м |
| овори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе |
| ој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит |
| p> <p>Сојка непрестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка |
| замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти гл |
| p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди |
| ега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав зна нешто више од њега? „Наша плавуља, колубарка, даје |
| али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Т |
| ти замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла |
| него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и |
| упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте |
| са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше |
| , тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, св |
| амо чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он мисли!</p> <p>Док су они улепшавали кућу, до |
| децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила |
| стина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Вит |
| азмишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне. |
| о је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у д |
| ега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мисл |
| естане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гл |
| мота! ..</p> <p>Он мрдну обрвама.{S} Не зна шта да му одговори.</p> <p>— Зар те није стид! — ви |
| и да чича носи сињи терет на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан ова |
| некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{ |
| або зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле на |
| на свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, реци по ду |
| .. него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан сад...</p> <pb n |
| лији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тод |
| > <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд ј |
| ојо, тата зна много што шта што нико не зна. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него |
| <p>Она занеме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом. |
| то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p |
| лавно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је дава |
| ... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сло |
| јстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, ал |
| је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на пр |
| дак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</ |
| који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини да је баш тако. |
| волео ни мрзио комшију Тодосија.{S} Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“ |
| их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десетор |
| на. </p> <p>Па спусти глас:</p> <p>— Он зна више него бабо.</p> <p>— Ћути, шта говориш то! — ћу |
| p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у м |
| або каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше поми |
| ре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и з |
| ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за девету ча |
| Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима ви |
| ад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује |
| За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи |
| ора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем |
| динама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да м |
| и га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пус |
| гасила.</p> <p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на |
| тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, та |
| и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но как |
| у све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка п |
| домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло |
| е тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго |
| </p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду о |
| него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде т |
| знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и пам |
| јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде |
| /> се подсмевају за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао |
| S} Видосав се старао да не даде никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он |
| едају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ва |
| много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сељаци у његову малено |
| ју из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио |
| Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И |
| у да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право велиш: чини ми се. |
| p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А т |
| >— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и поглед |
| p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је н |
| ... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ће |
| роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{ |
| ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болес |
| {S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</ |
| брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да м |
| елиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ј |
| ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, |
| да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S |
| — Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{ |
| Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се |
| ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут викне |
| </p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ј |
| ту.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} |
| — Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да |
| у кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла |
| } Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те у |
| заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Румени |
| уди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим својим будалаштинама!{ |
| , по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p |
| ице кукуруза па се забавља.</p> <p>— Не знам шта би ти рекла, Руменија, не може се више овако! |
| ну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; н |
| </p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, нег |
| >— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта ће орати усред лета! |
| Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p>— Рекоше да си ти газда о |
| алека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</p> <p> |
| е забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, син |
| > <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: |
| ека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једв |
| о сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убић |
| <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не з |
| <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да |
| уждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето т |
| p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђ |
| о!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито из |
| у оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како т |
| дио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... стоке.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Б |
| знао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војс |
| о радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће ја |
| нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... |
| су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Н |
| владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— |
| ам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то |
| , ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где |
| p>Ђурица се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</ |
| је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћут |
| је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати |
| могли по свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S |
| , тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих |
| но ливадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањ |
| ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, |
| ећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на те |
| а то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога |
| учио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он |
| ије ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејам |
| он хоће да не штети ни на чему па ма не знао за одмор.</p> <p>Настаде вршидба.{S} Он се пење на |
| креће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> |
| е.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видосав...{S} Само не знам то, што се тиче... с |
| и научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула н |
| мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb |
| из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем |
| мца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо |
| има.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако |
| м:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мало за |
| p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну |
| и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Со |
| ем шта ’но велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.< |
| > <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p |
| слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш |
| ор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p>У |
| окуражише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје.. |
| е други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S |
| ијаш...</p> <p>— Ето да ти причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја |
| Остави, молим те, — брани се Видосав. — Знаш ли да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да ки |
| <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог... |
| суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> <p>— Знаш, говоре ми људи непрестано за онога Вилотија.{S} Ј |
| рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не и |
| вање, док онај одозго продужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, |
| ј-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у воденици.</p> <p>— Нис |
| танке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> < |
| ништа сазнати.</p> <p>— Што ће ти то да знаш?</p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. |
| p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</ |
| а га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много ш |
| учиним.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’ |
| ш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— |
| о време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S |
| а хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто зна |
| еком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа к |
| зик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам |
| им те, само нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} |
| жем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављев |
| , а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек |
| </p> <p>Она слеже раменима:</p> <p>— Ти знаш, Виторе.</p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан ка |
| -</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо дру |
| </p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта т |
| p> <p>— Ваљда си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> < |
| >— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи |
| <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице |
| еш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да |
| та би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> |
| : „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је |
| ...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се |
| ипијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— Знам, бабо. |
| рихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мисли |
| та и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, баб |
| прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до ме |
| аво имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није нек |
| н се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахн |
| качу пред врата, уђе у оџаклију, обриса зној с лица, завали се у своју столовачу и управи погле |
| ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена |
| м добром ти, стари?</p> <p>Витор убриса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— |
| д ћеш?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p |
| велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p>Ви |
| крају старији људи; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладил |
| нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче |
| што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају |
| и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="17 |
| пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изне |
| је!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Ви |
| Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p |
| још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видос |
| Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну рук |
| а упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му дад |
| а великом совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који ј |
| а ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То |
| одину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p> |
| љен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S |
| ући, те су пили у оџаклији до пред саму зору...{S} То нико не зна, кријемо да не чује бабо.{S} |
| њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се |
| се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с који |
| другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гуњеве па полако рад |
| S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим < |
| ти сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се то учи у |
| p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на ј |
| ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и |
| одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога |
| можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге |
| га старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> < |
| : не дај Боже да се побију, онаког би у зубима понео, али онако, некако, срамота га од њега, по |
| о.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да |
| празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу п |
| >— Бруке моје!{S} Док чује бабо!{S} Док зукне глас по селу!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е пијавице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче ш |
| ће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Б |
| Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, он се нађе у |
| е сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта |
| </p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте до |
| } Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га |
| твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку грунуше му сузе ни |
| ?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћути.</p> <p>— Што ћутиш?</p> <p>— Ето не ћутим, него |
| пет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опе |
| Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, |
| имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му |
| за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који ко |
| а Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и ст |
| ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се заг |
| ичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се ско |
| ње: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и |
| вале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у земљи курјака“. </p> <p>— Ама |
| онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем ду |
| у замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми |
| че:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Са |
| S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да |
| тап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погнуте глав |
| пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, мало, мало па обреди све маторије.</p> <p>Младежи ни |
| редовечним женама у зајитунли шамијама, и стадоше унаоколо сабора: разгледају свет, распитују т |
| n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је |
| S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на |
| шао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су |
| штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито с |
| пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љути.</p> <p>Видосав узе цедуљче |
| „То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, он |
| ти.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час |
| и литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао |
| апали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око ци |
| жем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом: |
| ознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али |
| ко има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре не треба |
| Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> |
| сабрана рпа кукуруза, за стотину врећа, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Нао |
| тељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се |
| во цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад |
| д вас него <pb n="63" /> братску љубав, и не био што сам ако за шта било досадио.{S} Што ти каж |
| ме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџакли |
| не издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и бел |
| у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на |
| Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види д |
| ку! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Т |
| шевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре уз |
| пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за |
| .</p> <p>Она уђе полако, погнуте главе, и приђе му руци.</p> <pb n="131" /> <p>— Жива била, Руж |
| ту: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време |
| две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у ш |
| о је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један |
| а тај усев није ни за стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да |
| о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто |
| тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као |
| у да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад |
| итујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!</p> <p>— Хоћу, |
| иза стабљику.</p> <p>— Велиш, Тодосије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти |
| зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори.{S} То беше његов пријатељ чича Антоније.</p> |
| ејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код кућ |
| се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али откуд да се то мени деси!{ |
| ="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео с |
| Он оћуткује, мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се ма |
| скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и ка |
| у врху старији људи, па млађи, па жене, и совра се отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и об |
| ути, дима, шикће, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видоса |
| Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— |
| прочевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао н |
| </p> <p>Она се смејури, гледа преда се, и тек по неки пут погледа у њега.</p> <p>— Шта ћеш више |
| да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли т |
| еханџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима м |
| д куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за ње |
| и стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</ |
| елду, да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било ј |
| ести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб |
| ли!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни јед |
| ом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на |
| “...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико ништа не верује.{S} То су женс |
| вљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак ч |
| инство, тај човек не може да дође себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде виде |
| и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и д |
| а, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току т |
| мима, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђ |
| , брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у х |
| да, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Може |
| кли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене |
| S} Тишина... само се чује птица у гори, и, час по час, шушне лишће на поветарцу... „Нема га... |
| дизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата |
| ено склони с њиве док се не отера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно |
| о у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има |
| мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} По |
| да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор кој |
| ије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, |
| да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састан |
| ма, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој кући, н |
| ну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено склони с њиве док |
| ње пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако |
| је место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то рашчисти |
| ерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на |
| рбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Ст |
| то она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало се опије.{S} Она не може да му забрани да пон |
| дости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он ху |
| оје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да оне паре н |
| S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче |
| о је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показао би свима да је боље оно шт |
| не, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, |
| о га, тукао га.{S} После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће |
| о говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш зак |
| дбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} Ми смо већ о томе говорили, |
| лом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у |
| о брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Шко |
| Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим су |
| ло, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за ње |
| p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти |
| ча Витор узе своју хартију, тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </di |
| шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед |
| у, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала |
| , сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>По |
| , па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у по |
| јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозив |
| али?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit="subSec |
| да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича Витор највише |
| , а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор о |
| е Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за ру |
| лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> |
| ="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала од њене постеље, те је остави |
| та сваки позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кред |
| и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Онај се трже:</p> < |
| абави бољи сој говеди, краву колубарку, и стараше се да се тај сој размножи.</p> <p>Људи гледај |
| год нарезато на њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са приб |
| морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича м |
| гова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинама.{S} Све на њему чисто и |
| м хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник уда |
| шио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види |
| се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду |
| карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мора |
| ле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу за |
| н обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око ја |
| идосав се снебива...{S} Затим узе чашу, и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошл |
| да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p |
| p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло |
| тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотл |
| он мисли да му се цео свет подсмева... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И ш |
| може.{S} Него велим не ваља за њега... и за његову будућност, дете...</p> <p>Она занеме.</p> < |
| дотле...{S} А ти гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... н |
| има...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да |
| о је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа |
| баш на овој жени...{S} Вредно чељаде... и да ње нема у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог |
| <p>— Говори зато што му се тако може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја |
| ти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја п |
| оје смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на ње |
| ..{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само |
| мевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га бо |
| .</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</ |
| подине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича па се маши у |
| — поче Филип.</p> <p>— Добрим, увек... и добро сте ми дошли!{S} Седите!{S} Видосаве, дијете, с |
| {S} То му не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче |
| озборити:</p> <p>— За то те не питам... и нисам те звао за ову совру да ме хвалиш...</p> <p>— Б |
| огме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењ |
| ор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да |
| >— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата |
| ем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути |
| мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, мо |
| :</p> <p>— Па што ме онда запиткујеш... и што ме узнемираваш...</p> <p>Она се ухвати за очи:</p |
| изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да см |
| сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сре |
| онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја |
| и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; ж |
| поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољ |
| цу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Ум |
| ј смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути з |
| ђе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао да све |
| кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ват |
| т.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колик |
| то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и |
| то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи ова |
| синка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну |
| пио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај и |
| као, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да га поштујеш више него родитеља...{S} Хајде да по ј |
| не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p |
| чати.{S} Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— |
| <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Ружице!{S} О |
| себи, и Бог зна шта ће од њега бити!{S} И не да се нигде видети, све бега од људи по окрајцима |
| ине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> <p>— Руж |
| своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао? |
| ли се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји |
| Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} И молим те, Виторе, нек то остане међу нама... стар сам |
| , пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу с |
| ујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав |
| ди, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p |
| капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу |
| вету, у слами, у њему љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„ |
| и га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: в |
| к нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слуш |
| једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако |
| к да пије, да тера сичију са срца...{S} И мора да се опија, и Бог зна шта ће од њега бити! — ре |
| , човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати пла |
| је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кмет |
| и и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се |
| де, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; ма |
| о, здравље Боже, здоговорићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим ма |
| с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем н |
| :</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружи |
| од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... |
| одицу <pb n="122" />, она ти ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и ос |
| да моја нога не стане на састанак...{S} И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на с |
| ити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</ |
| ецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... |
| ехане...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> |
| а, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> |
| по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, |
| прида, и данас ће да у’вате земљу...{S} И све крију што раде, али мени то доставише пријатељи и |
| у него да седне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде |
| , није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у |
| и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а |
| твоју реч слуша, а Тодосијеву свиђа.{S} И чујеш ли шта говоре људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њ |
| о.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна жена и образи |
| е, а стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је п |
| е и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и ви |
| оветно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме |
| еље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Витор седи за совром, а Видосав стоји |
| чно познајем од пре тридесет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те п |
| и док се он окрену, Видосава, неста.{S} И тај га дан не виде.</p> <p>Сутрадан Тодосије накастио |
| е ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигда запалити.</p> <p>— Што то, опет?{ |
| исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина |
| , па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и т |
| ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S |
| дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> |
| оме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p> |
| пријатељи, а за мене се не брините.{S} И не тражим ништа од вас него <pb n="63" /> братску љуб |
| за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича напред на коњу а он за њим, па право цркви.{S} М |
| ло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и |
| он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у ког |
| нили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они |
| е би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избег |
| о почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали |
| им чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу свију укућана.</p> <p>У том се |
| сва тројица побратимили с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то |
| и и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже |
| ину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од воденице у очи тога дана те се |
| Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким с |
| год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану |
| “ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{ |
| аког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик |
| сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p> |
| би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по челу, слободније се |
| лепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..< |
| кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог |
| говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; тераће се онај ко н |
| но било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> < |
| p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и залеће се те се пољубише.</p> <p>- Боље тебе нашао, к |
| икнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазр |
| рисети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га приведе пред |
| а зађе Видосав:</p> <p>— Добро дошао! — И са свима се здрави, с некима рукује, а они га отпоздр |
| детелиште, но то што га ти заораваш! — И окрете се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовају |
| Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера сичију са срца...{S} И мо |
| да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до |
| у“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљи |
| па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подвикну Витор. — |
| S} Моли Бога што си под мојим кровом. — И у себи му опсова оца голог.</p> <pb n="92" /> <p>У то |
| ови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараш |
| пријатељу, — пљеска Витора по рамену: — и на готово долазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је |
| ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> <p>Тодосије се осмехну, а |
| ушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грања по шевару, у |
| ао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S |
| осаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и |
| </p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јоше |
| 170" /> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године! |
| о, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешт |
| е л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на |
| нађе.</p> <p>— Не брини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Б |
| ш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p |
| уку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И направи му места где год те нађе.</p> <p>— Не брини, |
| ну школу.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— И да учиш добро, да почитујеш господина учитеља и све с |
| вада коси четири пута за лето!</p> <p>— И пет пута за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да |
| љу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе ј |
| воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћи |
| ...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за је |
| о...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> |
| лаћају два пута више порезе...</p> <p>— И онда ударе порез! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p |
| вао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осра |
| и.{S} Не сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три м |
| о ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић и |
| ; није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушим |
| ем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи |
| празнику! — отима се Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухва |
| ија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усиновљењу?</p> <p>Чича заћута.< |
| нам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо |
| гарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе |
| <p>— Чули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља |
| вети!</p> <p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Вид |
| тор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћу погинути на овој по |
| рдну раменима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> < |
| жицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јест |
| p> <p>Опет поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имањ |
| сркну чашу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рач |
| усти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда. |
| .</p> <p>Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете |
| ом и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ружићи!{S} Нису велики домаћини, а нећу |
| <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Ш |
| :</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестр |
| ла?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и н |
| код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти |
| 42" /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са |
| ли наши стари од памтивека...“</p> <p>— И вели он, Видосаве: није ово кућа Коружића, да толико |
| е видимо.{S} Твој син Ђурица.“</p> <p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у |
| не — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и о |
| припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем св |
| био га Бог..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћи |
| говори: „Ћути, не плачи, ето остаћу...“ и буде дан, два, па га нестане.{S} Не заустави га нико. |
| ошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> <p>За тај дан набав |
| знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} |
| и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чи |
| е дозивају: „Пошто су улари на вашару?“ и пружају прст на њега, а мене стид, — кумови смо...{S} |
| ах до детелишта сеје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба |
| </p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и |
| д пивницом.{S} Чељад су била у послу, а и они су волели да су сами, зато домаћин сам наточи ста |
| у, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободн |
| брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао тр |
| већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, будак... — прич |
| ије ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим подуже, па оде полако кућ |
| тора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, |
| очио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор заорава де |
| и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им криш |
| >Колико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудн |
| њи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се |
| како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</ |
| /p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се |
| помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема |
| кретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти са |
| ао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радовао т |
| ли то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег д |
| иноћна, што ми поједе два најбоља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су мо |
| гао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на равни.{S} Ружица у вајат |
| беше на смирају.{S} Небо се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија |
| јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, уме да ради сваки |
| чину с ливада, проби густа зелена трава и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци |
| гови пријатељи пружати прст на Видосава и потаркивати свађу.{S} На пример чича Вићентије...</p> |
| има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би њега не би село сазнало за многу новин |
| , ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је |
| !...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће |
| и оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> <l>Преко себе у Ситницу тура |
| отвора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и нема |
| је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> |
| чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, варакајући се иза |
| ве!{S} О, Видосаве!</p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!< |
| ека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а пече нову.</p> <p>Он држи да сва |
| сваке врсте: ранка, маџарка, белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: |
| дам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> <p>— Нека сваки располаже својим има |
| и сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} О |
| ему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју |
| здрављу, побратиме!</p> <p>Он се рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... |
| којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је сме |
| лач с Витором, узе буклију па одмолитва и наздрави Тодосију, а Тодосије наздрави домаћину.{S} З |
| е може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор пр |
| вљају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, стари.{S} |
| њу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образ |
| нико...</p> <p>Навикоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и не |
| S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> |
| .</p> <p>Видосав узе цедуљче, отвори га и гледа га укоченим погледом.{S} У њему стајаше ово: „П |
| лагудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> |
| едне на народну грбачу...{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па с |
| вади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као пот |
| тој радости родитељској.{S} Звали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p |
| и и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</ |
| <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— |
| па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељад |
| брадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи |
| човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, |
| } Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђ |
| знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свак |
| о је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било |
| с сутра није, и што да облећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштов |
| аб на пићу.</p> <p>Он се загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмач |
| прича све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику на чича-Витора.</p> <p>— Стар човек.{S} Ни |
| > <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што с |
| <pb n="96" /> <p>Видосав му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, |
| Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела |
| <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за г |
| и његова рада, па да ту причека свакога и слободно му у очи погледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича- |
| ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} |
| неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десетак година.{S} Служила < |
| сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној п |
| не.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи с |
| а се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S |
| ...{S} Тера ме нека добрина по суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Из |
| и:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S |
| ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не |
| Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о по |
| амо с том разликом што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико |
| конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју |
| — Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{ |
| а и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше |
| осије збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души |
| , пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са с |
| и и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршеније и практичн |
| ваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и трепће.</p> <p>— Нек стече он, па нек уситњава, а ова |
| ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p> |
| овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, |
| гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> <p>— Бога с |
| да сад треба да то све обиђе, разгледа и дохвати својом руком.</p> <pb n="146" /> <p>— Ружице! |
| ери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли |
| уци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> < |
| њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па да те ту оставим!{S} |
| совки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао |
| досав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропа |
| о између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завир |
| се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p |
| а, велимо, да ово што смо са сила труда и зноја стекли, оставимо некоме од нашега рода.</p> <p> |
| А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошев |
| а Краља у Студеници — погрбљеше се леђа и набраше се боре на лицу.</p> <p>Тада се престаше вајк |
| , у њој поређана бурад, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима |
| д си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> <p>Па |
| :</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које |
| и пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао није му требао мајстор, јер ј |
| треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, |
| нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љуб |
| п преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Дома |
| .{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... ј |
| а, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га нико |
| Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{ |
| се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти каст |
| расе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђу |
| , благо теби!</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непозн |
| аш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика п |
| о га притиште озго на теме, па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, п |
| брњица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са |
| реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе бук |
| тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој |
| рати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш мор |
| 5" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они |
| је него да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— З |
| ку власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и бла |
| ом од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи |
| не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} |
| ош с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја |
| >— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем |
| — Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — повика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа в |
| код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p> <p>— Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— |
| же гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ |
| ужи:</p> <p>— Знаш оно.... за оног чика и ону удовицу...</p> <p>— Е, де, де... ала сте ви ђавол |
| {S} Ако сте при речи, нек приђе девојка и узме обележје...</p> <p>Чича Витор погледа по гостима |
| .{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као с |
| чун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час из |
| ладића.</p> <p>Он слеже раменима, чепка и погледа по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како з |
| че стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка и слеже раменима.</p> <p>— Хоћемо да чујемо твоју реч! |
| {S} Пред шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште простра |
| шталом наслон за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као тр |
| фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p |
| умеде ништа одговорити.....{S}Да, брука и срамота, моја Ружо!.. — помисли у себи: — па шта ћемо |
| х истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће |
| ..</p> <p>— Нек се чује.</p> <p>— Брука и срамота, мој Видосаве! ..</p> <p>Он не умеде ништа од |
| к легне већа несрећа, нек не пуца брука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан |
| тој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом |
| гледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држа |
| еда преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружи |
| > <pb n="92" /> <p>У том зајеча свирала и за тренут беше све живо у колу, сем оних стараца у го |
| струг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за кућу. |
| уби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихов |
| шмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћице с којим је к |
| к и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} За њим стојаше крупна жена у чистим хаљ |
| > <p>Први члан услони врх оловке у чела и замишљено гледа у председника.</p> <p>— Другим речима |
| метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, |
| азговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Рекох да с |
| пали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва |
| ворили, деца су се, да речемо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{ |
| и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, св |
| синка преко бела света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаш |
| темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале и |
| а, и скупили се комишаоци.{S} Ноћ топла и мрачна...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко |
| деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са |
| од њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једн |
| а она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, |
| ју за леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступи |
| , и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо огра |
| ко то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро.</p> <p>— А |
| ена на време, приноси чутуру, наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца |
| и гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превал |
| , виногради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдес |
| ... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га оз |
| идосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја у |
| ш добро, да почитујеш господина учитеља и све старије, и добро се владаш, да нас не осрамотиш!< |
| па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мо |
| ло више косице више чела, па то зачешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p |
| ји дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| >Сви на добрим коњима, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Масла |
| њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не |
| оче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су т |
| кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Свет |
| ју.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и живо се разговара са својим пријатељима Чича-Вићентиј |
| погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</ |
| ју у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић не дугу |
| а зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и как |
| оме.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада |
| уговор гласно, одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли с |
| .</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали тргов |
| озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође по |
| су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је д |
| у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и п |
| м стојаше крупна жена у чистим хаљинама и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> |
| н пандур у плавим војничким панталонама и копорану, са припасаним силавима, уозбиљио се, суче б |
| с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда уснама и напослетку промуца:</p> <p>— Немој ме, Тодосије, моли |
| ноје трле?“ А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ |
| аци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:</p> <p>— Што не спаваш?</p> <p>— Спавала са |
| уљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја радост на лицу св |
| на кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боров |
| едали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пуше и при |
| чешља и углади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог |
| упан човек, просед, у широким чакширама и пространом гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседс |
| шта распознаје до бели зидови на кућама и мрачне сенке дебала од дрвећа.{S} Тишина... само се ч |
| ка... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим с |
| спремила нове чарапе с двојим вођицама и широки појас алове боје.{S} Видосав му покиселио опан |
| ирока кревета за спавање, са шареницама и подшивеном ћебади, чивилук са хаљинама што се носе у |
| е клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка |
| — Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на про |
| што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, радна |
| добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није н |
| застаде, погледа у њу, узмрда брковима и обрвама и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало з |
| угластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старос |
| е су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцниј |
| азговара озбиљно, час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих |
| е мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је поч |
| p> <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} |
| ав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо |
| е смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хор |
| о, срамота га од њега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку п |
| изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу пропрати дан, а кући оде пошто се добро смрч |
| дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш рукова |
| Тодосије.</p> <p>Он само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то |
| !</p> <p>Она се снебива, слеже раменима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену ш |
| е паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и д |
| ње и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div type="chapt |
| чича Ружицу.</p> <p>Она мрдну раменима и обори поглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да |
| } Право веле људи“, — па мрдну раменима и оћута.</p> <p>После оваких разговора Витору је све те |
| и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило |
| а све читаније по црквама и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Ст |
| ео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје |
| /p> <p>У том се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, |
| и земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> < |
| ..</p> <p>Чича Витор погледа по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, |
| е, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> |
| ељаци се прокртољише у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише госп |
| и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овак |
| е видети, све бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио |
| товима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесно |
| S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветов |
| рећој собици стојеће ствари у сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају к |
| кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућанске, пун |
| треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <mileston |
| у.{S} Нашто чича Вићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачи |
| х људи што у друштву ћуте, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају ос |
| у кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа |
| о смрти у кући, сад би се заорила песма и нашао гајдаш.{S} И Видосав се увеселио, зноји се по ч |
| е ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone uni |
| ола озидана од опеке, од пола од брвана и покривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему ве |
| /p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте м |
| те године удари слана око Крстова дана и сав му кукуруз слисти.</p> <p>Чича Витор се опет љути |
| знути.{S} Попије коју више у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се |
| т да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће |
| тина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљи |
| кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А напољу се чују гласови:</p> <p>— |
| Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар з |
| мештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку, па настаје послуже |
| егови ваљају: његова Ружица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би из |
| ироких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а |
| ук спрам кревета, спусти руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја н |
| и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се уклонио у оџаклију, а |
| леди, суши се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без |
| се на штап, а другом трља преко темена и чела, и разгледа по соби.</p> <p>Она уђе полако, погн |
| ти за рогове! — Па усука гужву од сена и стаде трљати по левој страни трбуха.</p> <p>Тодосије |
| му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава кој |
| /> <p>— А зна ли то тата?</p> <p>— Зна и он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти зна |
| торе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антоније.</p> <p>Он се доцк |
| кромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као |
| досав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где |
| ризвати до свога комшију?{S} Али он зна и то да комшија жели да што више приграби имања и заокр |
| за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „ |
| на таким речима.“</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са зана |
| д, чиста, без буђа и паучине, пуна вина и ракије; амбар с пуним пресецима жита, кошеви пуни кук |
| пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се |
| м што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за кућу све што се у дућанима купује. |
| идосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као ј |
| ти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарк |
| а мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид ње |
| алим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше н |
| оге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Ви |
| ="32" /> уским чакширама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу остал |
| арам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обузе зла слутња: отиша |
| здиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не мрзи мене то, него ме мрзи |
| Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи рукавом од кошуље.</p> <p>— Право велиш! _ |
| аве, ти ћеш пропасти тако... — рече она и оде полако у вајат.</p> <p>Тако су осванули: она на п |
| би, са чега то дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} |
| Хвала Богу, здрави смо, — одговори она и трљну руком низ рукав.</p> <p>Па затим, гледајући пре |
| што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имал |
| е гранчице на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просеч |
| о што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме ни |
| г..{S} Бићеш сретна с њиме!..“ И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кућ |
| ...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче и |
| а и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију |
| дозволио да привремено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била д |
| и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам |
| или основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p |
| комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и |
| ђу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, |
| и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен висо |
| бавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња.{S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круња |
| Немам то срце.</p> <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окураж |
| ! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само ч |
| а.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами Коружићи!</p> <p>— Молим те, бато, немој то нико |
| > <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то се |
| е смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до |
| одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути |
| ошли смо!</p> <p>— Сви смо!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и |
| саветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— |
| насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и |
| ије ово кућа Коружића, да толико расипа и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од с |
| н је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто. |
| се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за |
| овисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и |
| а и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S |
| , па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па |
| угог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако ње |
| је добро!</p> <p>Видосав се мало прибра и погледа му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шт |
| шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку му обећа дати не |
| S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Ви |
| коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио гл |
| ма у кући, шта би било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и вазд |
| Хајдемо кући!</p> <p>Он се отима, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене |
| гледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га у |
| } До мутвака млекар, где планинка збира и сређује бели смок.{S} Куд се окренеш <pb n="106" /> с |
| ди изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа |
| на цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој. |
| и затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Зн |
| {S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад |
| S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type="chapter" x |
| S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p> |
| н разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не |
| ни код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{ |
| </p> <p>На послетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо са |
| в, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бу |
| и стаклиће.{S} У кући гори велика ватра и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства рад |
| ће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му столицу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече |
| .{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и |
| а суд за столом, склопи руке око појаса и стаде:</p> <p>— Помози вам Бог!</p> <p>Председник диж |
| еши ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси ч |
| пирати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле |
| </p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да |
| ју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ У |
| тију у којој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чи |
| </p> <p>Он опет устаде, повири на врата и поврати се на своје место:</p> <p>— Бојим се да се не |
| ро! — рече Антоније, па повири на врата и опет узвера.</p> <p>Чича Витор га гледа, и мисли: „Шт |
| тао, па се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запитк |
| >Видосав му приђе, скиде гајтан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш |
| ретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека |
| ожеш комотно косити два пута преко лета и опет да на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен. |
| ребају.{S} Док ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он |
| о и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он |
| у, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гл |
| селу не дугују никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радо |
| ене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, |
| јка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дан |
| кав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јов |
| то време у заседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" |
| Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а |
| Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p |
| p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним |
| вара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— Хвала, домаћине!{S |
| с се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће. |
| где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p |
| црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и насмејана.</p> <p>Тај је |
| На њиви ће остати сама детелина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је п |
| и он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је п |
| над комушом, па опет лупи два три пута и стане: блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали |
| још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само |
| ећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.< |
| ека, па се сети да га то мрзи, те оћута и полако му приђе.</p> <p>— Што те, болан, мрзи да са м |
| свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без |
| да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у |
| } Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још |
| /p> <p>— Тако то жив човек научи свашта и што ваља и што не ваља.{S} А ово, доиста, није добро. |
| м човеком!</p> <p>— И не знаш.{S} Ништа и не знаш.{S} Све се правиш да нешто знаш, а не знаш ни |
| само мрда раменима, тумара око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутк |
| и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се |
| осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сук |
| упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта ра |
| итао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би м |
| госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гос |
| ничку совру на залогај хлеба, чашу пића и разговор.</p> <p>На пијаци, пред црквом, читав сабор. |
| То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује |
| к уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде далеко, далеко...</p> <p> |
| јка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупних очију.</p> <p>Она се није одвојила од Ружице. |
| е раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и бил |
| се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав се з |
| p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи |
| ак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би п |
| >Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Шт |
| о.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио |
| ео у свог некадањега газде Сима Моравца и његов начин рада није смећао с ума.</p> <p>Пошто посв |
| сти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, о |
| шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пи |
| ити?</p> <p>— Хоћемо, бабо! — веле деца и гледају преда се. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| , и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте д |
| ијнуше сузе низ образе.{S} Сојка зајеца и ухвати се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепави |
| сио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодоси |
| не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загледао у |
| ли пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| одмаче на коњу напред, а за њим Ружица и деца.{S} Људи у гомилицама сустижу, пролазе, жагоре, |
| ти.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије.. |
| ам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надни |
| дседник суда, стар човек, збрчкана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ће |
| и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко заву |
| па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп |
| ели:</p> <p>— А сад се окани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје има |
| учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n=" |
| танује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Ка |
| смејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата да часком сиђеш у |
| тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испа |
| е хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву на |
| прилика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме |
| ланеног платна, усукао два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да ч |
| прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, |
| p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> |
| тно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни па |
| а знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправ |
| о.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, |
| Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пре |
| лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Вид |
| чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад |
| ато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А |
| погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше ма |
| би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} Нашто чича Вићентије ужаг |
| а секиру, мотику, будак... — прича чича и не може да се нахвали своје дечице.</p> <p>Наједаред |
| је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја к |
| ..{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мраку.</p> <p>— Хоћемо да седнеш овде |
| с изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све |
| онекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући |
| кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је кр |
| је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радно |
| деница преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: при |
| и јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У кући наложена велика ватра, прист |
| десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} |
| упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, |
| код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и |
| то су се ту десили, а механџија, чорљав и прљав сељак, запрегнут некаквом крпом од шаренице поњ |
| а је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S |
| ни, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је н |
| p>А Витор одговара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> < |
| а издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек |
| порадише!</p> <p>Све њих двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висок |
| ође много, а помолише се с њиве Видосав и његов побратим Мијат.{S} Видосав пригрнуо гуњче, ухва |
| >— Е, сад верујем! — смејури се Видосав и удара полако њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па ј |
| ..{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом: — А ако да Бог те дочекамо Свето |
| b n="59" /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настариј |
| и мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} Видосав притрча те га |
| рестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечице...</p> <milestone unit="su |
| ју, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша |
| разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извали |
| оље тебе нашао, коншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p |
| ом бар три пут у години? — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица с |
| раву кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намест |
| другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а |
| b n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говор |
| то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усу |
| кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чи |
| оже нико доказати да сме такнути у кров и темељ те старе куће у којој се родио, одрастао и век |
| проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек разм |
| на своје место.{S} У сарачани беше крв и лом, и Видосав се дуго размишљао док се решио да то р |
| верац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су |
| тујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме прист |
| а данашњи свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био |
| <p>Минуше трапави дани...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње траг |
| то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта про |
| Гледам ону ограду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и |
| сматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p |
| ји.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почит |
| маћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Н |
| огурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, неком наздравља, и, |
| ју или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он |
| S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком.</p> <p>Видосава обу |
| Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко вотњака...</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— |
| турио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју собу.</p> |
| лићу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути д |
| Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а немој о м |
| по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је |
| Видосав не примети да му контролише рад и понашање.{S} Чича Витор хоће да види за живота, своји |
| наши овде, већ се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви т |
| види тај рад, да и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад д |
| дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закаукаше ћурани по дворишту.</p> <p>— Полако, бабо.. |
| поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| тне белеге старости, али поуздан поглед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки ра |
| кав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ра |
| у њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике с |
| еколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са прилогом.{S} |
| не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> |
| е судио ни парнично, и по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микач |
| рке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела |
| ати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га ј |
| га, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме |
| и и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео свет подсмева... и |
| .. ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, бабо: добротвора мога.</p> <p>Чича В |
| <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта |
| њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новин |
| он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb |
| конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној старој под кровином |
| и стакло у руци, трљка га погнуте главе и ослушкује шта ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, ко |
| , па га обрија, затим га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало де |
| о то стоји годинама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и о |
| бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под црепом са п |
| ео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак |
| па најпре полако певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде ја |
| шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање |
| успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија |
| се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако!</p> <p>У том се зачу ларм |
| школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> < |
| ле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p> |
| {S} Па <pb n="169" /> да скинеш точкове и подмажеш осовине...{S} Ено бунара онде, а ево кофе ов |
| око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича В |
| >Па тури цигару у уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га |
| {S} Он заустави волове, хукну у дланове и погледа га:</p> <pb n="82" /> <p>— Молим те, Тодосије |
| р: обојица су поштени људи, мрзе лопове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, сам |
| д се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на |
| ди и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покрај вотњака вијуга поток на коме се ст |
| оров унук.</p> <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа |
| ању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву ист |
| >Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није т |
| ели чађаве дуварове, омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по ку |
| ита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више из |
| ору, али није ока свео...{S} Опет бриге и неприлике!{S} Чича Витор није целе ноћи с њим речи пр |
| в стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио |
| ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S |
| меде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе уснице, по |
| ој се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају |
| на врата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и ста |
| ни лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се запрегао, па с Ђуриц |
| тили ноге, обукли гуњеве па полако раде и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу |
| с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој поређана бурад, |
| , сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег |
| ави се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога.. |
| Здраво свани, Видосаве!</p> <p>Он стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако |
| зели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> |
| био рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи веђе на чело, — И мора човек да пије, да тера |
| и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, |
| па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја Сојо, тата зна много што |
| ајдемо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— |
| иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запиткивали |
| ав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне у гор |
| га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да до |
| рет од сваке руке.{S} Што заради поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га исте |
| а ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:</p> <p>— Хвала ти, си |
| n="135" /> <p>Затим се поврати те седе и чикну штапом о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... ка |
| p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обрвама и жи |
| адожења пољуби у руку обојицу, па хтеде и Ружицу, али она затеже руку те се само руковаше.{S} Ж |
| вај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то време у заседању су расматрали |
| .{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на д |
| вукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> < |
| ника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се |
| и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучину с ливада |
| S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на мом |
| олује, без старешине свога, без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му пр |
| нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — |
| и новом убрадачу, са крчагом свеже воде и убрусом.</p> <p>— Снајка, помог’о ти Бог! — разгали с |
| е ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из |
| дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> < |
| ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сигурно те жалим... родила ми те мајка!{S} |
| моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до Тодосија.</p> <p>— Шта се снебиваш у својој к |
| } Не умеде рећи ни речи, већ само приђе и пољуби га у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и з |
| ! — дода Маслаћ.</p> <p>Ђурица му приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</ |
| им, па право цркви.{S} Мало доције дође и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешља |
| д ће он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си т |
| оје године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, п |
| и их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничном <pb n="179" /> оделу, у пла |
| то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јун |
| приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица |
| пита ме за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара з |
| пође полако, ураскорак, после све брже и брже, док Видосав опази да почеше гасови одисати на у |
| отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио н |
| знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угледа га где притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и |
| и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и н |
| за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одфикари му браду, па га обрија, затим га оши |
| Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу, говор |
| p>Напослетку грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| так година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицала о |
| тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је напр |
| чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта то |
| ачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобич |
| девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске |
| о... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и |
| в однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све ве |
| где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по неку |
| го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме |
| г новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то |
| души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у к |
| ад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђур |
| ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} |
| азника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу |
| инуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом |
| се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђао, |
| о у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе ја |
| на.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена папр |
| даје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу |
| и и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:< |
| иног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе п |
| д поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло ви |
| и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и ча |
| крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате друг |
| .{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па |
| па.{S} Савија, а не може лако да савије и непрестано гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и п |
| , зато домаћин сам наточи стакло ракије и тури пред Видосава.</p> <p>— Остави, молим те, — бран |
| {S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возиоце, свезао неколико снопа |
| дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и штале, вуче терет од сваке руке.{S} Што заради поједе |
| <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div type="chapter" x |
| <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дво |
| тра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, у |
| .{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак |
| га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, |
| ундеда; треба показати нешто савршеније и практичније, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то |
| !{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Није него да вежем пару у хиљаду з |
| ене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те се руковаше, па прихватише коње и |
| ролазе, жагоре, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p> |
| ду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту |
| Хајде да пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" |
| да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мрда главом.</p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес |
| м оно што ви не радите, — вели Тодосије и натрпава откосе на сушила.</p> <p>Они се смејуре, згл |
| смо доста, — смеши се старац Вићентије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас |
| а.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља руке за тезгом у |
| чи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је с |
| се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђим |
| што ћу вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Бог |
| код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко забринута лица и несигурна пог |
| остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да м |
| да одмакне од школе; хоће да послужује и да се мучи, само да походи предавања и слуша их макар |
| Моравца.{S} Нема нико да се подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се у |
| мале рогуље за парожак па се поштапљује и корача полако, погнуте главе.{S} Мијат му нешто прича |
| ли без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад с |
| ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усницом што |
| у, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да |
| што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их |
| дигли свакојаке стоке, засадили вотњаке и винограде.</p> <p>Људи рекоше: „Благо њима!..“</p> <p |
| подруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p |
| ама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за гос |
| и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су сељаци свој куку |
| међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посвршава те послове, а стиже време за с |
| еки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи пр |
| та уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже.</p> <p>Напослетку |
| S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити ро |
| и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу |
| га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније по |
| и!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и наслони главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, |
| бодније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> |
| асаним силавима, уозбиљио се, суче брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеш |
| као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одело: простране чакшире од плавкаста сукна |
| болест боловала, претрнула на све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> < |
| у, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ојица шмрче бурмут, смеши се, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} |
| е, он заби секиру у цепку, па трља руке и гледа у њу.</p> <p>— Шта радиш? — приђе му руци.</p> |
| о.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и нико не дочека да види сејира од њега.{S} Видосав га |
| да.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, ра |
| оса попала и овлажила му коштуњаве руке и сухе образе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и пок |
| авијати цигар.{S} Савија, дркте му руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спр |
| ља брава и шћаше кућу растурити од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бац |
| је мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с ч |
| авати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и о |
| код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи к |
| они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по |
| још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> |
| жега, кокошке се шћукале у хлад, зинуле и отпустиле крила, све се утајало, само пршти вода о во |
| свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, н |
| дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш, чича Ви |
| но изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукуј |
| жи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељи, а за мене се не брините. |
| године заградио за читаву ралицу земље и засејао свакојака поврћа.{S} Одатле ће он снабдевати |
| савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p |
| ао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример:{S} Витор М |
| p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неколико страна, скупише на гоми |
| у, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа |
| ше куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред собом.</p> <p>Ружица примет |
| ала ме боли глава...</p> <p>Баци рогуље и ухвати се за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, кло |
| теже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А |
| уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мери:</p> <p>— Што си се осмољио тако?</p> < |
| иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он др |
| ему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, Витор пригрне |
| сандуцима и о чивилуцима, на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S |
| ицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњ |
| ега, подилази га зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега |
| тако <pb n="28" /> брзо упознао с њиме и што су се тако запазили...</p> </div> <div type="chap |
| ног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пријатељима својом вештином: како је у |
| и као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви гости нису у зв |
| } После навикоше тако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он са |
| не уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим знањем.{S} Али оне нису могле ост |
| у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привре |
| и је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p |
| ст хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} |
| а какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са жи |
| >Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} О |
| врпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да приђе. |
| а себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> <p>Погледи Тодосија Дмитрића на ж |
| оку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се ст |
| поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога |
| пусто „али“! ..{S} Што год почне, стане и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде |
| пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад |
| пи.</p> <p>— Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном м |
| је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овак |
| а мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад |
| це...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу |
| сију пало у вољу да с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим |
| о од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чи |
| {S} Али оне нису могле остати неопажене и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред |
| мо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити неће...{S} О |
| су нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалек |
| и сами! ...</p> <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо кол |
| тови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутвака млекар, где планинка збира и ср |
| тога да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скрен |
| ари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку |
| просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, |
| нутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толи |
| и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар м |
| мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да буде министар, |
| b n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је |
| реност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му се да тај н |
| прође поред његове куће, он га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или |
| о с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре |
| е имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем |
| , већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу |
| вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни |
| мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем.. |
| о?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката...</p> |
| ана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога |
| еди наложена велика ватра са две главње и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комиша |
| а пекарницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не |
| раја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за |
| .</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и чувајући стоку...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| у те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег п |
| ђоше те се руковаше, па прихватише коње и одведоше у шталу, а чича Витор одведе госте у оџаклиј |
| аузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капет |
| кав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко собе, не глед |
| У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу |
| {S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{ |
| } Први члан узе хартију, натури наочаре и проговори:</p> <p>— Уговор о усиновљењу.</p> <p>— Чит |
| олико се пута решавао да све то пребере и рашчисти, па на по пута стане и размисли се: „Нека ст |
| и га, преклињала, тешила, да се прибере и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, |
| ди и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, с |
| слободније говори, меша се у разговоре и живље долива чаше.</p> <p>Док ће ти Витор:</p> <p>— Р |
| е у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p |
| ресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, н |
| а дочека овде, на шта буде!{S} Па да се и поинате у својој кући, па ништа.{S} Само нек легне ве |
| сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и о |
| из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</p> <p>— Нисам ни богат ни сиромах; не у |
| д га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p |
| гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати.</p> <p>Чича Витор узве |
| ошао, Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се |
| и и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана |
| илице, метну међу њих облицу, отпаса се и привеза дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и |
| у облеће она раван око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи.. |
| , чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се и обазре се — и угледа Видосава!{S} Накупио сувога грањ |
| гу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке |
| морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стресе се и растрља очи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| а поседаше.{S} У том дође Видосав те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало |
| е.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Бабо, није нико долазио!</p> <p>— Н |
| отеже преко целе куће.{S} Прекрстише се и обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћ |
| инице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту ј |
| } Видосав дочекује све редом, здрави се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ |
| одосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Видосаве!</p> |
| море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и посматраше га.</p> < |
| усев.{S} Свет пролази, застане, диви се и хвали газда-Сима Моравца.{S} Нема нико да се подгурку |
| 030_C6"> <head>VI</head> <p>Подмлади се и окрепи дом Витора Микачића....{S} Видосав поче удешав |
| ропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап |
| је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико |
| а имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и |
| ред његових њива и врта, разговарали се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим пр |
| ећ проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па с |
| p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти т |
| че бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, о |
| ако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, у модрикасте висове руднички |
| сејати ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, |
| е убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не п |
| познајемо, слободан сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дан |
| јнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како |
| њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред |
| пута Видосав застао у раду, замислио се и уздахнуо: што му не даде Бог да наследи бар толико оч |
| лонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време |
| у адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју шта |
| ио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у помрчину у тамну ноћ, у нема дебла што су се |
| — Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву... |
| за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала с |
| к, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек да спусти врећу а они вичу:</p> <pb n="35" /> <p> |
| р успија уснама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечв |
| ла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме |
| <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру ре |
| свети!{S} Боље тебе нашли! — рукују се и љубе они. </p> <p>Чисто се застидеше:{S} Мићо се пром |
| ова, човека средовечна, црвенкасте косе и бркова, широких уста и крезава, увек расположена и на |
| , наслужује у шоље и чаше, те деца носе и послужују, трчи у подрум те сипа пиће у бардаке и оки |
| со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба.. |
| његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини.{S} Младожења пољуби у руку обојицу, па х |
| и да турите руке у рукмаче па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здра |
| торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} Пита колико |
| ом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и грабуље.{S} На другом крају вотњака свињац за крмаче |
| е, поџевељају се, заћуте, па се поврате и опет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!.. |
| </p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> <p>— Што |
| S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да |
| Тодосије?</p> <p>— Знам вас шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> |
| шта мислите и немојте ту да ми лисичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p> |
| трљка га, намешта му узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... |
| p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник |
| и рука му задрхта.</p> <p>— Здрави сте и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича В |
| у.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S |
| а по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „Хвала ти, газда-Радојица, на таким |
| ну Видосава да пази да се гости почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже к |
| главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара очима |
| о је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља ш |
| ца, приђоше фуруни па блену у ове госте и смеју се њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ов |
| не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих |
| лом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и ону травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све та |
| је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако |
| в га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је |
| ти...{S} Не даде ми да уредим детелиште и да сејем кукуруз „американ“ на њивама...{S} А ено шта |
| унад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло к |
| а мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети |
| су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасви |
| Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Колико се пута решавао |
| покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заје |
| ни...{S} Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкас |
| , зноји се по челу, слободније се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда м |
| оград...{S} А ону голет у брду оградиће и засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из М |
| и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} |
| ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, |
| лахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и пружи му |
| а сва чељад дочекали су га насред куће и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу |
| <p>Па почеше обилазити око његове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколи |
| е несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са |
| Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете? |
| плаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила и заузела чисто старешинску власт. |
| дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p |
| ик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и моли Бога да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад |
| те кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.< |
| ревртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцни |
| S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице више чела, па то зачешља и углади, а |
| ице.{S} Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и |
| <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне |
| их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи.</p> <p>Деца се загледаше у свога баба, |
| у знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је |
| тарчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n="96" /> <p |
| дног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школ |
| па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у о |
| ве од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је |
| у собу.</p> <p>Запалише свеће лојанице и наместише чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде |
| рилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> < |
| анке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више |
| не чича Витор сиђе низ судске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пек |
| броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама |
| ко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — Ојс, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори јо |
| ча Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису |
| домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на чему па ма |
| , она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; |
| </p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у заседање пог |
| а се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор |
| и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће |
| > <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S} Он ушара |
| p>— Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуњ |
| Кочањка с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и пого |
| ро, добро, напричали сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учин |
| цу.</p> <p>— Видиш ли, Тодосије! — рече и показа руком на детелиште.</p> <p>— Луд човек.{S} Не |
| ију.{S} Пазите да не буде штете! — рече и оде.</p> <p>— Хоћемо, бабо!</p> </div> <div type="cha |
| , и Бог зна шта ће од њега бити! — рече и намах му се скотрљаше сузе низ обрашчиће.</p> <p>Сојк |
| и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n=" |
| ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен |
| и скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и заузе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше п |
| иви.</p> <p>— Добро, благо бабу! — рече и онај табак задену за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутра |
| ваш?</p> <p>— Спавала сам доста, — рече и дохвати га за раме: — Устани!{S} Бог с тобом, попала |
| и си од сад наше дете, Видосаве, — рече и ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у ру |
| .</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић ду |
| могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред |
| S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га |
| <p>— Седи!</p> <p>— Ето, сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде |
| лим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хт |
| его ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— |
| /p> <p>— Школе се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе кав |
| е:</p> <p>— Па шта би, Антоније? — рече и нешто му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати. |
| иче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и зами |
| ио ограде и причувао шуму да се не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и по |
| да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо пла |
| махнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да зауставља Антонија.</p> <p>— У зд |
| ича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилази |
| до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?... |
| осав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури |
| ца успрема по кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и |
| се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, го |
| ују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под водени |
| да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми ову цедуљицу да предам теби, и да то што пише |
| Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети неш |
| упа: пет динара.</p> <p>Они се згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица |
| раћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p>— Крмачица!</p> <p>— Да купимо!< |
| зе место за столом.</p> <p>Они поседаше и упреше погледе у њега.{S} Он прелистава акта, нешто п |
| јури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавиц |
| оточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на св |
| му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја са |
| не да ни поменути, него опет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано з |
| обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаше низа се.{S} Он ухвати Ђурицу за руку:</p> < |
| е и сатрла ране кукурузе.</p> <p>Донеше и врућу ракију, попише по три, па поставише ручак, прин |
| у и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и замисли се.</p> <p>— Е, моја |
| обу, она тројица скочише те се здравише и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово м |
| сав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очешља, дот |
| d>XXIV</head> <p>Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала |
| е тако кућа не кући...</p> <p>Успремише и двориште.{S} Некакво коље и врљике, разбацане на неко |
| играби имања и заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</ |
| а повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори! |
| упчагу за буњак чак ниже куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све рас |
| , море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Тодосије реши те пређе врз |
| Право велиш, Тодосије.</p> <p>Устадоше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто пр |
| више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосавом.</p> <p>— Стој!</p> <p>— Нећеш в |
| p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то исприча |
| столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да |
| н зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише |
| Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуше и разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на |
| а, замастили се па зевају, брекћу, пуше и причају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гос |
| зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и попреко, помешан са некаквим ситним жутим семеном, па |
| сију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, |
| еш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Лив |
| о Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S |
| огледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до |
| ти цркву на гробу, — теши он њу, еда би и себе утешио.</p> <p>Она само махну главом у страну и |
| вари за послужење....</p> <p>Видосав би и стару кућу преобразио: скинуо би високи кров и покрио |
| зучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у ратарску школу, па да учиш ово што ја уч |
| неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чаш |
| се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвот |
| имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку ког |
| атио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде так |
| се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајиб |
| Не’ш, синко! ..“ — броји старац у себи и мрдају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један стари |
| и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, до суђена сата.{S} Па шта ћемо!..</p> < |
| ер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на |
| ипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на сачму, већ у врсте и на оџаке, и |
| аве и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и пог |
| гледа, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му |
| ед собом виде своје старије: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта м |
| ног човека и натерати га да се заборави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће |
| >Она крочи боса, полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио по |
| </p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у |
| же:</p> <p>— Море, не будали!{S} Цареви и краљеви па немају деце, и ништа..{S} А ено у Перџа де |
| ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниж |
| али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по доласку и заво |
| је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет ока млека ни дан, н |
| ти се за очи.{S} Витору заиграше бркови и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{ |
| ога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не знам... да нешто оре.</p> <p>— Шта |
| не дам... то су моја деца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Уп |
| много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га сејати на |
| оришту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаш |
| м гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљ |
| комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у двор |
| неколико столова људи са својом чељади И пријатељима што су се ту десили, а механџија, чорљав |
| уком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руко |
| звалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају с |
| очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори народ, па сам размишља о свему.{S} Ње |
| Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом мест |
| ној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на |
| ју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село о |
| је, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље |
| мање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Вид |
| ају вотњака свињац за крмаче са прасади и кочине за <pb n="107" /> нерастове и назимад.{S} Покр |
| ом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те деца носе и |
| ва што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} К |
| .{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га да му измами неко пар |
| ро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи |
| ав, па отрчи у оџаклију да се тамо види и да коју послужи.</p> <p>Тамо су већ проредили буклију |
| и да може дозволити да га с правом грди и напада...</p> <p>На послетку обузе га нека ватра и до |
| И тако вели Миле: скупило се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као |
| дање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од о |
| свету да овако раде данас паметни људи и да га овај рад неће нигда постидети.{S} Он се само см |
| а Витор стоји гологлав више совре, нуди и наздравља и одговара на здравице.</p> <pb n="57" /> < |
| ону голет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се |
| сту, кроз годину две, пресадити по међи и подићи трајну ограду без врљике и коца.</p> <p>Посврш |
| и на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога ми... не зна |
| аше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосиј |
| ио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb n="165" /> види тај рад, да и он т |
| .{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Ви |
| у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чин |
| <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џ |
| бичне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> < |
| жењина мајка, старија жена, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом |
| етио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „как |
| зађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и |
| друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>Застаде и з |
| ресни рђу са себе, па буди мало ведрији и кочопернији!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или |
| овица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зн |
| ..{S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуст |
| би га провео свуда по селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, |
| ућу... и то се чуло свуда... по чаршији и селу...{S} Брука, моја Ружо!...{S} Уф, ала ме боли гл |
| <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S |
| ала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} Само се потруди да се не осрамотимо.. |
| њака вијуга поток на коме се стока поји и свиње блате...{S} Нигде корова ни травуљине по вотњак |
| послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обу |
| жба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>К |
| ј години, мало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писм |
| знавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смел |
| раћали су поред детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали |
| ичао у механи, а сељаци се подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може б |
| и му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодос |
| повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га ди |
| гледа у цигару.</p> <p>Тодосије запали и принесе палидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и п |
| ок су сељаци свој кукуруз „осмак“ брали и смештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за п |
| у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га окуражи те, четврте г |
| туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па само шапуће и м |
| n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за ко |
| о под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хла |
| колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицам |
| Маслаћа.{S} Треба да се радује, весели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком |
| или с Видосавом.{S} И тада су се љубили и цмакали до миле воље.</p> <p>У то побратимство увлачи |
| к.{S} Поградили су грађевине, приновили и окрепили омање, подигли свакојаке стоке, засадили вот |
| абавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> |
| ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су |
| <p>— Што, Руменија?</p> <p>— Зар радили и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И |
| ријемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пиј |
| увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова к |
| до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видо |
| на.{S} Поред те радости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за |
| тана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник да |
| од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, |
| међу чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и свога тату, али не може да затвори очи и |
| ратарници.{S} Толико љубави према школи и науци, колико се показује у овом младићу, тешко се мо |
| исли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да |
| е домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а |
| баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштуј |
| веш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у страну, па мисли и напослетку уздахне |
| прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, људи поседали у гомилице по два трп, једва се |
| о раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потв |
| ма и узврпољи се.{S} Лице му се уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и н |
| се где сусретну, он обори поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накас |
| ..</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми да рече: „А зар није тако?{S} Право веле људи“, |
| у руку.</p> <p>Ружица оборила очи земљи и забавља се с прстима на руци.{S} Не сме нигде да погл |
| удно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта |
| спавао на дугим зимским ноћима у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазн |
| од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: |
| а ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га о |
| пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и почеше |
| је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија синоћна, што ми поједе два најбоља брава |
| .{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето так |
| све млади људи, осредњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране |
| де цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе...{S} Ниже велике куће мутвак с две собе |
| аријег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав |
| а, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у м |
| е од нашега рода.</p> <p>Видосав црвени и врпољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја |
| довољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Мл |
| .{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што се онај смеје на мене, |
| осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојиц |
| И сретна и задовољна: и тамо у сиротињи и овде у домаћинској кући, и биће сретна с њиме где буд |
| румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружица, по обичају, дочекала дан на но |
| нази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању |
| е и стаде.{S} Ушао страх у њу па стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— |
| чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote> <l>„ |
| } Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи два три пута и с |
| уће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем |
| ју, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобри |
| детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у стању да покаже корист од тога посла.</p> <p>Ј |
| иђе шталу, торове, стоку, па се надвири и у вајате и у млекар, и умеша се у Ружичин посао.{S} П |
| ба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А к |
| рече и загрцну.</p> <p>Она се узнемири и устаде.</p> <pb n="125" /> <p>— Видосаве.{S} Бог с то |
| ве године скида с њега принос по четири и пет пута преко лета.{S} А одмах до детелишта сеје кук |
| ина, густа и сочна, да се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред пов |
| , кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Чича Витор час обилази око њих и н |
| за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не |
| штво, слаб на пићу, па мало више говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би г |
| воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла и пландује |
| узду, колан, шиљте и непрестано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја |
| се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад вид |
| Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само чујеш: хм... хе.... хи..</p> <p>Бог зна шта он м |
| је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме |
| ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет. |
| се дурну:</p> <pb n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна |
| жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора |
| е „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а никако смокве и шљиве.{S} Разумете, никако! |
| унца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па седе мирно и разгова |
| итава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у м |
| ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали с |
| > <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се |
| рзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирил |
| ану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку увек.</p> <p>— Хоћу, бабо!</p> <p>— |
| е паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за руку |
| досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало за |
| еко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он |
| ани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико година...</p> <pb n="80" /> <p>Ал |
| тан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели ов |
| ама... стар сам човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор |
| мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим |
| почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је |
| и раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примит |
| руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад на |
| е дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у кући, за све што се ти |
| стављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му ј |
| ма и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Тодосије, куда си наумио!{ |
| код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по |
| а лицу.</p> <p>Тада се престаше вајкати и помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег |
| рца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} А зна |
| којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на в |
| мо остави стакленце с ракијом, па врати и стаде на своје место.</p> <p>Он се опет узврпољи, зат |
| без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш и |
| клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окр |
| p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n="133" /> <p>Он пије, а она га двори. |
| е на вољу, те се могао слободно кретати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао п |
| ченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пр |
| ка је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, сам |
| о и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без тебе...{S} Чије није било, чије бити н |
| <p>Умочи шећер у воду па поче сркутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — п |
| од погрешио.{S} Сад зна да неће оћутати и види да се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, |
| тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Вит |
| ћи у свакој прилици, учтиво се понашати и лепу реч прозборити.</p> <p>Али, по својој скромности |
| де у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p |
| е Антоније.</p> <p>Он се доцкан присети и рече:</p> <pb n="114" /> <p>— Да Бог да у здрављу...{ |
| почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао |
| је воћка напупила не може красније бити и да ће година бити родна...{S} На крају крајева сав су |
| и, ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радн |
| ну се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити — теши се она.</p> <p>Сојка непрестано уз мај |
| мљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{ |
| од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваков |
| ајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, подизати шу |
| чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим |
| олена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, |
| кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... баба Вујана, да смо |
| та, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу њих се умешало неколико варошана: за |
| га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати |
| авише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев |
| то може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је д |
| е на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, гд |
| ијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се с обојицом упозна |
| ту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној ме |
| дном напретку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју ј |
| стадоше викати и саветовати, те напусти и њих, па се поче забављати по вароши.{S} По неку ноћ п |
| идосав.</p> <p>— Нема ту хвала.{S} Ћути и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте |
| прецене људи па да ти накнадим.{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} |
| вољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако. |
| тија.</p> <p>Он, момак, скроман па ћути и осмејкује се, а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако |
| научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видо |
| се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb |
| виче Тодосије полако.</p> <p>Онај ћути и не обазире се.</p> <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта |
| Па што ћутиш непрестано?</p> <p>Он ћути и лежи.{S} Она му тури руку на чело.</p> <p>— Што си та |
| оштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њем |
| зује у овом младићу, тешко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, п |
| > <p>— Онда си млакоња и ти ћеш подлећи и пропасти...{S} Здрав буди!{S} Окуражи се и овесели!</ |
| о, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на |
| од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам... |
| те се кући.</p> <p>Витор оста гунђорећи и псовајући..</p> <p>Тек што се Тодосије врати кући а с |
| пијан.{S} Од ове несреће неће се одвићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он ни |
| b n="110" /> <p>Чича Антоније зверајући и на прстима уђе у колибу.{S} Витор спири мало ватрице |
| {S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, |
| ађе да уводиш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> |
| а би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</ |
| ам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао |
| в оде у страну сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ |
| иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и |
| /p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и деца прилазе те љубе госте у руку |
| {S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— |
| а...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Б |
| ћина, мој брате!..{S} Утркују се сељаци и сви хвале Витора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} |
| не и за њих су се заинтересовали сељаци и застајали поред његових њива и врта, разговарали се и |
| имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треб |
| кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да није штогод погрешио.{S} Сад зна да неће |
| и зазеленеше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p> |
| ма свакоме предусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути |
| ове и бадаваџије.{S} Обојица су радници и воле раднике, само с том разликом што Тодосије држи д |
| аче и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напред |
| Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хвали са су |
| т...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подми |
| лика ватра, пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је |
| е сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све |
| још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — ра |
| ..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидат |
| па га ухвати за мишку.{S} Те ту повуци и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар с |
| азе.</p> <p>Ружица му полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> |
| .. да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и данас звоне у ушима.{S} Весела Руменија!</p> </div> < |
| /p> <p>Сојка баци рад, ухвати се за очи и бризну у плач...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| . као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаше своје шаке.</p> <p>— Говоре по селу! |
| свога тату, али не може да затвори очи и затисне уши, већ види шта се ради и чује шта говори н |
| Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те. |
| унђати по селу: затисни уши, отвори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав |
| >XIX</head> <p>„Затисни уши, отвори очи и хајде право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упам |
| оврати.</p> <p>Чича Витор узвера, скочи и подвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то д |
| досијева детелишта.</p> <p>Ђурица скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} |
| му назва Бога и приђе руци.{S} Он скочи и укоси се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслу |
| то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не |
| да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што |
| е упутно у варош.</p> <p>Старац поскочи и отрча кући:</p> <p>— Ђурица!{S} Тодосије!{S} Ене! — п |
| укна, прибави се гајтана, чојице, копчи и другог арча, па терзија реже, шије и шара и за њега и |
| ишом баци поглед на девојку, па се врчи и спусти поглед на сто.{S} Сојка држи стакло у руци, тр |
| есте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто |
| /p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи и да пренесе терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, |
| па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби ч |
| највише се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитри |
| де у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопр |
| а сухим устима, закркља му нешто у гуши и заћути.{S} Мало доцније заиште чашу ракије.</p> <p>— |
| p>Он подиже главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша |
| уморио се и задијао се, па стао у крај и наслонио се на своју штаку.{S} Замислио се и посматра |
| су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{S} Поштуј му његову старост и |
| и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакшира |
| ама, па ухватили коло.</p> <p>У сниској и тесној механи поседали за оно неколико столова људи с |
| ?</p> <p>Човек спушта врећу, брише зној и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p> |
| "85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неуспеха и неприлика.{S} Ал |
| ео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он |
| дох ако ти одобри бабајко! — вели сељак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека |
| си празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S} На неколико ексера по дувару закачише: дугу |
| ули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видосаву.</p> <p>Али |
| пустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и т |
| ...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с чела и окрете се.{S} З |
| тац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног род |
| е....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина.{S} Сваког лета д |
| моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.< |
| ово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— Море, глајте посла, шта слушате Вит |
| о и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} |
| м видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише грања и комуше на ват |
| леда шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор |
| има нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Как |
| — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... ни ви |
| хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да узме педесет дуката прида, и данас ће да у’вате зе |
| а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} |
| колико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, |
| ољуби у руку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну |
| ком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— |
| мо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време о |
| ало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебелог платна; на трећи владаочеву слику |
| борит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он |
| за сву чељад.{S} Ту разбој, вит’о, чврк и чунци.{S} Дању се ту тка, шије, везе, а у ноћ спава.. |
| и, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— |
| , пуне ствари; на другој страни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире |
| закачише: дугу пушку, кубурлук, пиштољ и по неки струк босиљка....{S} И соба замириса чистоћом |
| ам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="140" />, а ви да турите руке у рукмаче |
| и не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га |
| идиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја ливада?</p> |
| притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да н |
| имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за о |
| .</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код |
| и, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа |
| како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала |
| кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Та |
| до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Ср |
| } Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— С |
| p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво |
| се:</p> <p>— Бравос, синовче!{S} То сам и заслужио од тебе!..</p> <p>Видосав се зацрвене и прот |
| оме добру.{S} Бравос, сине...{S} То сам и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p |
| /p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђујем<pb n="1 |
| ује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</ |
| слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћер |
| е чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да не почеше његови пријатељи п |
| и; прогорели од сунца, знојави са осјем и плевом по коси и брковима, расхладили се водом па сед |
| S} Витор се пољуби са старим пријатељем и његовим суседом, па шануше Видосаву те и он то учини. |
| } Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако сам ти шта упропастио, нек пр |
| } Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видо |
| и свако новачење пресрећу с неповерењем и подсмевком, и тиме онемогућавају да свет прима што је |
| тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Оставите то, море! — виче дом |
| тор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је |
| ама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пре |
| ди за совром, а Видосав стоји за чаушем и држи ћурана за ноге и за шију...</p> <pb n="50" /> <p |
| и дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да он |
| и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n="16" /> брцима.{S} Он се поносио њиме, и |
| сам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ посинак, и више знам него ти!“ — вели м |
| же други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су преп |
| во имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p> |
| ашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и з |
| јемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује ба |
| даним корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су му биле, но <pb n="16 |
| умашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> у |
| епо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто |
| и ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одговори, а Тодосије продужи:</p> <p>— |
| о шуме и вотњак.{S} Бранили су се радом и слогом у задрузи.{S} И овако ожењени, матори људи, па |
| ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| овор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије па продужи |
| две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој го |
| није за тај крај, дружи се са голадијом и несретниковићима, слуша Тодосија, не признају га пошт |
| аца, проговори неку реч, понуди ракијом и врати се кући.</p> <p>Доцније мало, они у кући чуше д |
| том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, |
| ше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се да би Т |
| са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој собици стојеће ствари у санд |
| вкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист.{S} Н |
| лави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Ми |
| ст није у овом новом конаку са ходником и две простране собе и стакленим прозорима, него у оној |
| душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Његове радости! |
| усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао му пут за усавршавање.</p> <p>Њег |
| све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша ш |
| — Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на десну страну:</p> <p>— И ови, овденак, Ру |
| кненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то п |
| тком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и десницом руком,</l> <l>Пак двадесет одсијече глава?“< |
| омшилука, са другог комишања, са песмом и подврискивањем.</p> <p>— Седи, посинче!</p> <p>— Нема |
| — Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p> |
| } Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> <p>Бог зна шта ће би |
| ћи, па ни други сељаци у његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, |
| на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десил |
| зорима, него у оној старој под кровином и брезовим лемезовима, затекла само њега.{S} Није зазна |
| си, те се сваки сукоб заврши смијурином и лепим растанком.</p> <p>Поодавно, на десетак година п |
| Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на |
| моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чича, доколице“...</p> <p>Наста читав |
| ти...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори |
| ди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру |
| ете моји... — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше |
| и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, |
| не виче и нек не ћути...“</p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Оту |
| буха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и г |
| у лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространом дворишту, у непосредном суседству Виторова |
| После се споразумела и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, |
| босиљка....{S} И соба замириса чистоћом и босиљком...</p> <p>У другу собу наместише миндерлук, |
| и фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и ухвати га за мишку.</p> <p>Тодосије му се загледа у о |
| ти их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим к |
| и с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Ви |
| вића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, и њему уступам све моје имање кр |
| наку Тодосије се запрегао, па с Ђурицом и Грујицом реде брава и спремају ватру да га пеку на ра |
| и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p> <p>— Ето |
| у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Ви |
| окривена ћерамидом.{S} Под кућом подрум и на њему велика двокрилна врата.{S} Зграде све од брва |
| завукао руке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури. |
| ема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад |
| и среског ћату на својим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Исти |
| две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и |
| је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, |
| га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p>— Видосаве |
| му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгују, да <pb n="51" /> узјаше.{S} И чича |
| ало крутуљастији и лењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буква |
| а.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао |
| а очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, |
| ов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у половном оделу; па младожења, вис |
| освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, ал |
| стојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Ув |
| и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, с |
| </p> <pb n="129" /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче је |
| ри...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам п |
| а...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Молим, госп |
| итвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да |
| човек мален, стар, крошњав, али живахан и разговоран.</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес |
| ћелав, а с леве стране човек средовечан и просед.{S} За другим столом погурио се секретар, млад |
| } На врата се помоли Видосав... страшан и необичан: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна |
| о му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>К |
| све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме предусретљив па и према деци |
| ну још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и |
| размишља по читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{ |
| ута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито! |
| Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежава...{S} Ружиц |
| глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у месту.{S} Не умеде рећи ни речи, већ с |
| чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те |
| Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи. |
| ишта радили без татиног одобрења.{S} Он и купује и продаје и о свему се стара у нашој кући.</p> |
| оре!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужинамо, море!</p> <p> |
| /p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p> |
| а: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају ш |
| он, — одговори Ружица.</p> <p>Дође и он и стаде више совре поред Витора.</p> <p>— Где си ти, пр |
| Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како ј |
| ли обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па н |
| ...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, |
| а млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо пола розге на |
| аље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та |
| да низа се, уђе у собу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и |
| решство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да |
| у потребно за живот, да не би оскудевао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што |
| је...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, син |
| 93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стране.{S} На њега ће се угле |
| оведа.</p> <p>Само чича Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошеви |
| „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p> <p>Успр |
| код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воде |
| а га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је б |
| } Вече пријатно.{S} Месец тек прогрејао и кроз широко грање просипа бледе млазеве.{S} Постављен |
| и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви по |
| уком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мис |
| две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он п |
| зда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распитује. |
| ди који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, и с |
| А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лак |
| осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју ј |
| нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатиш |
| Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, с |
| држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половину пр |
| а ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} |
| ознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања, ва |
| бо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како ниса |
| с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда |
| помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:</p> <p>— Боже дај здравље теби и мени, Виторе, |
| и по дворишту.{S} Видосав намирио посао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па |
| p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали |
| рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизмаче и стаде.{S} Ушао |
| е старе куће у којој се родио, одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу |
| ед њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{ |
| и старешинство, да он није сам пристао и уступио му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је |
| p>— Не чујем ништа, него да си ту ћутао и да слушаш што ти се заповеда.{S} Сад си у нашим шакам |
| <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти |
| и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видос |
| оденици.{S} Ето тако, сам самцит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А |
| питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S |
| ет на чукари — и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{ |
| ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњ |
| досијева посла! — смешка се бабо лукаво и шара очима.</p> <p>Витор Микачић није ни волео ни мрз |
| /p> <p>У том и свану дан.{S} Небо плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутар |
| Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој |
| } Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</p> <pb n="130" /> <p>Она му угледа оно |
| у, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — д |
| } Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, |
| ако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао ш |
| ата распикућа, па му преотео старешство и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себ |
| } Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за те |
| урнебес.{S} Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли |
| о.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблиц |
| старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чв |
| и посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У то |
| у Бога... није човек од реда.{S} Младо и зелено па се не дружи са поштеним људима него с несре |
| било, и што причаш што ниси очима видео и на шта се можеш заклети" ...{S} Божја воља, кум ми не |
| и по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, па ни други сеља |
| } Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у д |
| мео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, у |
| гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се чује чак до куће.</p> <p>Сојк |
| осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се суше у воденици.{S} Ето тако, сам самцит |
| је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: висок и крупан, са дугим и плавим <pb n= |
| и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све |
| о казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и кура |
| та лица и несигурна погледа, неко весео и насмејан, а неко завукао руке у рукмаче па блене у та |
| S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није како треба. |
| у на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике године показ |
| скочи и приђе му руци</p> <p>— Жив био и велики пораст’о!{S} Седи, да седимо!</p> <p>Он се сне |
| е друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чи |
| чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кок |
| он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао |
| е село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шт |
| пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на девојке и д |
| ка кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване |
| под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба...{S} Бо |
| руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види к |
| оном и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера |
| разговарају, смеју се.{S} Понеку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније гов |
| од воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливењаци, по ст |
| ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи |
| ко нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигд |
| оцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи чов |
| ?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти |
| длакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветит |
| о два пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им |
| p>— Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и мо |
| — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и приђу живој огради.</p> <pb n="139" /> <p>Сагну се па |
| репредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — реч |
| /p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где си ти, море?</p> <p>— |
| с два три зрна: бабица! — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх |
| досије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли т |
| алеког пута на коме се дуго бавио, тако и он поче разгледати и разбирати за сваку стварчицу у к |
| се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и пома |
| у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико к |
| искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па уша |
| не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати поједи |
| >— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да |
| воју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор б |
| {S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета зем |
| лидрвце и њему.{S} Он повуче дим дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</ |
| пет узврпољи, затим подиже обрве високо и погледа преко ње:</p> <p>— Е, ћери, човек предлаже, а |
| уке око појаса, подигла би обрве високо и.... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Ви |
| е и сухим грањем.{S} Пламен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у м |
| <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицо |
| {S} Дан ведар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те |
| поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две |
| има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује ни њему н |
| а источну страну; на други зид огледало и преко њега пребацише убрус, широк и дугачак од дебело |
| ...{S} Наоколо гомиле кукуруза поседало и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у сре |
| у објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за |
| е притврђује ограду.</p> <p>— Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај |
| и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p> <p>Ухватише му се за скуте, па се у |
| , а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обилази и |
| ај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{S} У |
| е време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не |
| p>— Ти ниси ништа крив; то зна све село и сви поштени људи.{S} Ти си био човек на свом месту, р |
| у, то ће од уста до уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта |
| пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га |
| Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе г |
| лике успомене, одлазак у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда стареши |
| {S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, |
| и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога |
| ах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парн |
| а рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све |
| ли свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео саста |
| ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и уз |
| ком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> <p>Она крочи боса, полако, по мекој трави и |
| а: да лазнеш мед с патоса!..{S} Наоколо и остале зграде и стаје: пивница велика, озидана, у њој |
| атулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све |
| лиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, бићемо и помрећемо, а та ће пустолина остати и без мене и без |
| велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S} Знам да ми ниси вешт.</p> <p>— Право вел |
| <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и оговарамо људе.</p> <p>Наста тајац.{S} Дамљан Ружић с |
| а Виторовог посинка!{S} Шта ти не чусмо и за њега!{S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о с |
| ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли |
| је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке р |
| својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да св |
| велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор рас |
| деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: саши |
| им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</ |
| , да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставит |
| > <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да до |
| и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што смо са сила тр |
| > <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угледнијим људима с којима ће имати на |
| у га и обрну.{S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да |
| p> <p>Заћуташе опет.{S} Она узе вретено и поче га окретати некако необично и у страну, а он при |
| </p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додај |
| него,,осмак“.{S} Поче га сејати стално и у осталим њивама и на врсте, и обрађивати онако како |
| за тезгом у дућану, смеши се задовољно и подвикује:</p> <p>— Где си, стари пријатељу?{S} Нема |
| увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и |
| вима, расхладили се водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп |
| то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што м |
| омаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, б |
| им као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја |
| е, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује |
| } Чича Витор се накашља суво и необично и рече:</p> <p>— Хајд, хајд, дете...{S} Моли Бога што с |
| > <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже |
| тено и поче га окретати некако необично и у страну, а он притиште кочањком у браду и обори погл |
| у, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цве |
| укама.{S} Што год ради, све чисто, лепо и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку |
| , висок, сувињав, смеђ.{S} Носи се лепо и пристојно: чакшире од црног сукна, копоран и фермен о |
| и мушко <pb n="40" /> и женско и старо и младо, а у среди наложена велика ватра са две главње |
| рађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или |
| е радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и бризи за |
| } Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други не |
| S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци |
| види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у |
| — И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и мој хлеб! </p> <p>— Што, бабо?</p> <p>— Попрешће те м |
| ј рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне две тр |
| капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако |
| е човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се ч |
| буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасе |
| оје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} Ујогуни се па ћути, па псовао га, мил |
| ужи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајта |
| а је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се |
| н, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око сток |
| е: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином |
| Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше мест |
| ињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и турише преда се што су донели за јело, призваше некол |
| осава.{S} Чича Витор обори поглед у сто и поче нешто трљкати прстом по столу.</p> <p>— Хајдемо |
| смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са о |
| S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type="chapter" x |
| стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му треба да не досађује |
| је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По неки пут загледа се у ме и нешто ме мер |
| Збаци ову прљавштину!{S} Дај све чисто и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад |
| и фермен од шајка.{S} На њему све чисто и уљудно.{S} Увек расположен и насмејан, према свакоме |
| шњака по годинама.{S} Све на њему чисто и у реду, без аљкавости и мурдарлука, понаша се уљудно, |
| зе старешинство он све горе.{S} Ако што и ради, ради оно што му се свиди.{S} Нити га шта пита, |
| , а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> <p>Сад треба дочекати баба.. |
| инуо пола розге на ледину, па причучнуо и млати.{S} Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као м |
| решен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи |
| отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код ок |
| водом па седе мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а |
| јку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Вито |
| у где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав |
| дука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја |
| па младожења, висок, танак младић, леп и личит, у новим уским чакширама, чошном фермену и шиља |
| здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакшире.{S} Ко |
| а би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} |
| е махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Доз |
| нија... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти |
| амљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, богме... није |
| дњег стања, ваљани и дружевни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвоје |
| т измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити |
| ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче |
| Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна ни за де |
| ихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка...</p> </div> <div type |
| p>— Нећеш више тако, бели!</p> <p>— Зар и у данашњи дан... на наше весеље...</p> <p>— Хајдемо к |
| оја личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и |
| мо да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ |
| ланика и зајми његову стоку па на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, љ |
| жење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} |
| оређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Видосав би |
| овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово? |
| е ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за как |
| ви заједно, он служи, започиње разговор и добацује пошалице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} |
| оће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита |
| и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> |
| метнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружицу.</p> <p>У том донесе она на с |
| лужи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, разговарају, смеју се.{S} Поне |
| <p>— Не бригај, Антоније, — рече Витор и упиљи очи у њега.</p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле. |
| лободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</p> <p>У оџаклији ручали сви и сл |
| иком ништа, сем Богу душу, — рече Витор и ту бригу скиде с душе.</p> <milestone unit="subSectio |
| главом.</p> <p>— Пијан! — помисли Витор и замисли се: где се то опио.</p> <p>— Шта се... на при |
| ш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа на другу страну.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p |
| на столичицу, задела преслицу за појас и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш |
| на столичицу, задела преслицу за појас и зврколи својим вретенцетом.{S} Он, да није докон, ски |
| Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, при |
| те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепати у мес |
| лужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и |
| {S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени дан доласка у њихо |
| тају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...< |
| и и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца |
| /p> <p>Видосав се смејури:</p> <p>— Чес и поштовање...{S} Па да и пијнете коју више, па шта је! |
| де потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића кући.</p> <p>1903 |
| газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слами и сен |
| вори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} Н |
| јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, |
| данак од Ђурђевдана.{S} Скоро ће вакат и њему!</p> <p>— Разумем, бабо!</p> <p>— Чувај ми прија |
| о руку у густу косу, одупро се на лакат и задубао се у расматрање наких акта,</p> <p>— Управо, |
| је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Т |
| ву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Ви |
| ам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми |
| ватра и дремеж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мо |
| одећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за главу.{S} Нема више двоумљења: са |
| врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> <p>— Убио те Бог, пит |
| десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовико |
| ead> <p>Витор Микачић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S |
| ом што не може да усуче ево већ педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како с |
| како он може дозволити у својих педесет и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А |
| а репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем пасторче на моме и |
| сока, пргава и сипљива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у |
| ет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само |
| аки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и три литре, по тридесет и девет и по пара, |
| н...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодосије му упаде у |
| {S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два р |
| господине...{S} А он окренуо други лист и...</p> <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни |
| еш бити богат и одевен, можеш бити чист и умивен.{S} Вода нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па |
| сам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако |
| то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја |
| Микачића, дошао своме комшији на радост и весеље и донио...“ на прилику — ћурана.{S} И погледаш |
| и једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бо |
| ге потребе.{S} Поштуј му његову старост и прихваћај паметне савете, а ради оно што знаш да је б |
| адао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да |
| ар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав узвера:</p> <p |
| да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="1 |
| ичам.</p> <p>Чича Витор прави се невешт и уздржава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма ш |
| — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детел |
| колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва радос |
| ник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак. |
| целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и ве |
| проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, |
| ...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогу |
| седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој с |
| и вам Бог!</p> <p>Председник диже главу и забечи се:</p> <p>— Бог ти помогао...</p> <p>Па мало |
| едан оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p>— Причај-де, |
| им јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{ |
| оказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, ојађениче!..< |
| оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу |
| екрстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајде |
| >Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зн |
| илип и Мијат почеше разговор о Видосаву и стадоше га хвалити:</p> <p>— Само да будеш паметан... |
| лу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше претресати на све стране.{S} Радозн |
| саветује?{S} Тако дође по неки на њиву и вели: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се исп |
| једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с |
| на међи, да не захлађује Виторову њиву и не смета усевима...</p> <milestone unit="subSection" |
| да немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан |
| иком совром, то су званице, они се зову и на радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из |
| мна по пијаци.{S} Младеж пркоси и снегу и зими и оста подуже, а старији се склонише у механу и |
| куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме родитељу! — одзива се Видосав.</p> <p>— Ако он д |
| сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет зглед |
| ати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прего |
| е пред собом: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе |
| <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укоч |
| шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, |
| ним рукама под главу, раскорачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се ј |
| е.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица пре |
| ају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему шт |
| ину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, |
| је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала м |
| ло се погрбио, али није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све |
| и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> |
| страну, а он притиште кочањком у браду и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не |
| е, да сеје детелину, подиже живу ограду и уводи нове обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је |
| жавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа |
| ш од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну руком:</p> <p>— Носи, |
| ?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга |
| авку па загризе.{S} За њим полако пређу и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије |
| ш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са лудоријама Витор |
| , он замазује лојем, скида и отире буђу и паучину.</p> <p>Затим оде у амбар, завири у сваки пре |
| и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два раз |
| а мило, сви се осмешкују, сви чашћавају и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за |
| ару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и |
| у, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Ву |
| ш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се проси |
| вера на девојке и другове, а сви џакају и дозивају се.{S} Зрели људи прекрстили ноге, обукли гу |
| викоше сви тако, па га и не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружиц |
| , са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и с |
| шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да је не |
| ако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледају у њега, он мисли: „Шта ли то разговарају о ме |
| це па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све |
| е споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капе |
| корак, хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше г |
| дно се хране; заједно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} |
| па и да се размеће...{S} А жене слушају и загушиле се од смеја, — прича му Ружица.</p> <p>Он ма |
| вориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а |
| се своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и н |
| ричају. -</p> <p>Видосав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по ча |
| е чакшире од плавкаста сукна, памуклију и гуњ.{S} Ружица му спремила нове чарапе с двојим вођиц |
| зађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17" /> <p>Он узме ш |
| преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> |
| еће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на |
| ученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S |
| И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори |
| и, да се, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од све |
| лас бруји по селу, да се душмани радују и свете, да ће се подсмевати и то причати неколико годи |
| >Ухватише му се за скуте, па се утркују и доказују, а он се смејури и упиљио поглед у њих као д |
| сије, да сви чују.</p> <p>Људи оћуткују и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непо |
| >Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам к |
| е, шије и шара и за њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено |
| погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај д |
| ета.</p> <p>Зато он уграби прву прилику и продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу о |
| 00" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.< |
| белог платна; на трећи владаочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један уг |
| у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p |
| на се узнемири и ужагри очицама у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је |
| p>Видосав подиже главу, погледа у Сојку и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете |
| му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S |
| ло се доста људи и поседали на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав |
| нити много више, оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{ |
| маку од неколике године добили су ћерку и два сина.{S} Поред те радости, они су осетили и дужно |
| љи с којима се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, о |
| екираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав прође полако, ногу пред ногу и се |
| ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и |
| пита.</p> <p>Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p |
| о мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у вајат.</p> <p>— Ружице!{S} Збаци ову прљавш |
| Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} |
| рини, бабо!</p> <p>— И пољуби га у руку и од срца, Бога ти!</p> <p>— Хоћу, Бога ми!</p> </div> |
| зме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, што гледаш ове |
| и баба!</p> <p>Тодосије му одгурну руку и погледа га озбиљно.</p> <p>— Хајдемо кући!</p> <p>Чич |
| окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p |
| оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако и |
| д дувана.{S} Тодосије затурио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече пола |
| рама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и и |
| свадбеном руху, младожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девој |
| е.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи тор |
| и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од ку |
| На мене су се угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим д |
| лик и држећи.{S} На његову високом челу и округластом лицу, на пуним смеђим брковима и реткој к |
| {S} Видосав гологлав ознојио се по челу и присукује брке, а за час се заборави па стрпа један б |
| е на неколико страна, скупише на гомилу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење иг |
| Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси |
| p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног |
| о је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много прича |
| навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео к |
| .{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и р |
| } Ако се где сретну, он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, |
| куће, покосише и почупаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима |
| о, кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSecti |
| ћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му С |
| шће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац |
| , па сав узавре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-р |
| а изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, Антоније?</p> |
| е натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже натраг:</p> <p>— |
| ор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} Па после прича он ка |
| Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> <p>Видосава обли румен и стаде чепат |
| андук и својим дрктавим гласом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и В |
| све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га |
| м и заслужио од тебе, — вели а дркће му и глас и руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну т |
| сподине,</p> <p>— Понеси ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин ид |
| и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уздркташе усн |
| забрани да понеку попије.{S} Ако би му и забранила, он би нашао ракије у селу и опет би пио.{S |
| ледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи посинка преко бела света!</p> < |
| то радити, нека ради, ако неће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни |
| бразу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану у кући.</p> <pb n="39" |
| н хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити да Видосав не примети да му контролише рад и п |
| о и у реду.{S} И у кући послује у свему и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и понос |
| је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд ће и шта ће сад!</p> <p>Поћута ма |
| коврсне благородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе се |
| ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{S} Призивај га и ти и пољуби га у руку |
| м искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокулама.{S} Запустио браду и пустио дугу к |
| стим памучним кошуљама, чистом копорану и новим чарапама и опанцима, други човек.{S} И засјаја |
| .</p> <p>Она само махну главом у страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p> |
| </p> <p>Он развуче усну на десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Зат |
| подуже, а старији се склонише у механу и почеше се припремати за повратак.</p> <p>За чича-Вито |
| „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Ви |
| и чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отво |
| у новим уским чакширама, чошном фермену и шиљастој шубари са чизмама на ногама.{S} За њима млад |
| , већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда продаје стару а п |
| и неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно права убра |
| , гради котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и он |
| ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђур |
| су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да поднесу све трошкове.{S} Им |
| 25" /> се Тодосије реши те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози |
| ајбољем парчету земље, засејао детелину и већ две године скида с њега принос по четири и пет пу |
| кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао |
| да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колико би пута Видосав застао у раду |
| в буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— К |
| у канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто по |
| авре, тресну тојагом о земљу и подвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</ |
| о...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ружо, да |
| године у нашој кући?</p> <p>Она уздахну и промуца:</p> <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас и |
| <p>Тодосије се осмехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Зна |
| ник и кућаник! ...</p> <p>Затим замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код кућ |
| рестано уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и распол |
| лог, поклања му више пажње у обрађивању и њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јо |
| атимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њим |
| сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати по се |
| ку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово имање |
| сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од мене... |
| ам уз овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> |
| астао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псова |
| ну на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по т |
| и.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца |
| па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку |
| виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што |
| ти.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је |
| а унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</p> <p>Видосав му приђе, ск |
| <pb n="143" /> <p>Он ћути, лиже цигару и гледа у њу.{S} Махне дим, погледа у Тодосија, па одма |
| бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише на источну стра |
| е, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпао га у чакшире, а човек то смотри па га ухвати з |
| ави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и упреше очи у Витора.</p> <p>Старац се врпољи...{S} То |
| } Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све |
| Море, шта преклапаш ту сву ноћ о Витору и његовом посинку!{S} Нисмо дошли овде да оговарамо људ |
| /p> <p>Убрзо су свикли да помажу Витору и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, |
| кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крчаг с убрусом да полије бабу. |
| наду шта треба: приставе џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у |
| ев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те тури |
| кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у |
| тово пруће и помажу му у плетењу, те су и ту мајсторију упознали.</p> <p>А њихове радости кад п |
| , који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на на |
| е.</p> <p>У то побратимство увлачили су и Тодосија, али он се само смејао пијаним људима.</p> < |
| се, одмичу.{S} Уче се раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} К |
| знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и знати.</p> <p>З |
| обом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели Витор.{S} И онда Видосав приповеда |
| је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на врат:</p |
| и могао се лако познати: напустио косу и браду, занеопранио се, на глави му шеширина са искеца |
| говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек |
| ече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдат |
| и он тако ради.{S} Сад и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те |
| о свом побратимству, о момачком животу и друговању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то го |
| {S} Свака ствар мора бити на свом месту и све се мора вршити на време у његовој кући.</p> <p>— |
| ем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старе |
| <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладићу и шану:</p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси |
| комишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовеч |
| ако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљи |
| ле главу и хитро одвајају комушу, шапћу и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три |
| ли није попустио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило |
| чића....{S} Видосав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави пла |
| брзо свикоше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим к |
| једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарима и чуварима, и к |
| а бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: „Честит свети“, а сва чељад дочекали су га нас |
| Ружица се полако уклони и замаче у кућу и са зебњом очекиваше шта ће њих двојица учинити.</p> < |
| изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, п |
| ај уговор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом жено |
| узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави по |
| базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S |
| сели и поноси што даје дете у таку кућу и пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно |
| ић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим овај уговор да сам усинио и пустио у |
| жи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се.{S} Ч |
| рманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> <p>Ви |
| ља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки сто и |
| тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у п |
| или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим жена |
| саше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој годин |
| а га послужи, а он се услони на столицу и своју штаку, па укочи поглед у зид. „Кућа не стоји на |
| ође да устане, па се поврати на столицу и само гледа у Антонија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p |
| им кукама за петље, па принесу обрамицу и њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђу |
| да пригна, они по двојица оду у надницу и за читаво лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај јед |
| ника!</p> <p>Председник лупи у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господи |
| Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пишто |
| пресвуку, они носе мајци нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} |
| <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор |
| кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се нашло, жену врати кући па поче ужинати.{ |
| и те пређе врзину и принесе му чутурицу и поче молитвати:</p> <p>— Помози Боже!{S} Срећан и ова |
| ну, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је |
| </p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеја се само смеје, па се и она хва |
| ној с лица, завали се у своју столовачу и управи поглед у ону пругасту шару на чађаву дувару у |
| S} Набавио сам гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се уг |
| ам с њим.{S} Почесмо по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p |
| тавио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згладић |
| избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обруч |
| престигла мајку, крупна, гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на једа |
| та тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго. |
| их и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је б |
| а се.{S} Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} |
| е: сви здрави и живи, сви су ту око њих и брину се за њих.{S} И шта могу даље видити и слутити |
| <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање.{S} На вратима стоји крупа |
| а ће бити до послетка, он погледа у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али |
| цији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} |
| н пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састанак...{S} И |
| без престанка те се упрти снег поновац и направише се читава гумна по пијаци.{S} Младеж пркоси |
| , није ништа друго, — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у к |
| па они спремају ручак: бабо умеси колач и запреће га на прочевљу, а они секу буранију и сецкају |
| и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..< |
| Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} С |
| се разговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на с |
| за лето!</p> <pb n="79" /> <p>— Па баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује п |
| ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели га душм |
| си укољица!{S} Хоћеш само да се свађаш и отимаш!</p> <p>— Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не да |
| савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више...{S} Напред!</p> <p>— Али шта ћу с њим?</ |
| ти... по твоме обичају... да се секираш и мислиш! ... — рече на послетку и оде.</p> <p>Видосав |
| ори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам |
| рећи.</p> <p>— Море, шта се ту затежеш и завирујеш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче |
| ате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p |
| кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писаљком.</p> <p>Поћута, сркну чашу ракије п |
| А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ т |
| /p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој деци! — рече и загрцну.</p> |
| <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су |
| И зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p |
| </p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш и сам, да ти ништа не причам.</p> <p>Чича Витор прави с |
| а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> |
| на два три места у чаршији по неки грош и динар.{S} Да то одужиш, синко!</p> <p>— Хоћу, бабо!</ |
| > <l>Што нагони Турке на буљуке </l> <l>И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југ |
| ти и гледај посла.</p> <pb n="48" /> <p>И Тодосије не хте проговорити више речи о томе.</p> </d |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор |
| </p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила о |
| вара:</p> <p>— И ти здрав и жив!</p> <p>И онда се љубе.{S} Па зађе Видосав:</p> <p>— Добро доша |
| то и ново, да га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим паму |
| ако ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се |
| неће...{S} Оди да ужинамо, море!</p> <p>И тако, полако, све тише и тише, док <pb n="25" /> се Т |
| !</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта су чули шта може бити са |
| в буди!{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <di |
| ављају:</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>И седају у намештене собе у кући и оџаклији.{S} Жена и |
| млевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде воденици.</p> <p>Они остадоше грицкајући лепиње и |
| и!</p> <p>— Чик ми стани на пут!</p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет |
| p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан сам обратити вам |
| који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разб |
| етресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови...</p> <p>У Младена Вара |
| а имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи ку |
| мало пре.{S} Молим те, Ружице...</p> <p>И онда се подигне те седне и молећиво салети, те му кри |
| чати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, загради |
| а ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" / |
| му се није никаква штета десила.</p> <p>И посао са живом оградом пође му од руке.{S} Оне младиц |
| га Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разг |
| м те било! — резили га Тодосије.</p> <p>И за час набави млаке воде, сапун, маказе и бријач, одф |
| ко раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колу |
| по њему може суд и не постојати.</p> <p>И са првим суседом Витором Микачићем он није нигда стао |
| околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</p> <p>Бирају и о |
| ом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до највећег.</p> <p>Па од |
| </p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединце у селу: те оваки је о |
| абу, до воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака |
| уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што се Видосав тако <pb n="28" /> брзо |
| S} Такве краве није било у селу.</p> <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна |
| >— Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук |
| па добро!{S} У здрављу, младићу.</p> <p>И растадоше се.{S} Дамљан оде Тодосијевој кући, да разг |
| асте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ... |
| екао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по |
| , братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И поче га упознавати али постепено и у приликама са угл |
| а жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодоси |
| учи ратарницу!</p> <p>Он заврнуо рукаве иа пере точкове, чисти, брише.</p> <p>Дамљан Ружић му в |
| тане међу нама, чу се рђав глас за кума Ива: веле, лани о Св. Томи украо улар на вашару и стрпа |
| и потегни, док се нису наравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају з |
| а то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, тако говори |
| као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам у Бога... није човек од реда.{S} Младо |
| куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, |
| д наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупч |
| чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осмејкује на њега.</ |
| чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити свој |
| ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег поновац и направише |
| <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</ |
| ма.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши и могао се лак |
| екад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем и на путу угледа брњицу.{S} Одмах га нешто |
| шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, својом њивом, обухват |
| и повукао па ћутиш, а он чини шта хоће: иде и пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</ |
| и удаљи.</p> <p>— Па почех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Ш |
| о ушника па се држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће |
| шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо главу и размишља: „Овај Дамљан Ружић |
| еобично да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти ток |
| ст разборита човека да се усавршава, да иде за напретком, да се отреса од заблуда, и својски се |
| и и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па ход |
| он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, а Тодосије поче дозивати отуд од дет |
| и није крива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као мо |
| д је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини |
| ј соври са својима, и сад се спремио да иде кући: набио повраз од торбе на раме и узео штап у р |
| о хоће да ради нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... |
| рио торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} То |
| брва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а |
| шли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и поштапљује се, а он за њим носи торбу са п |
| Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, сл |
| <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар |
| неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ седа |
| итор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио |
| и, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А он проговори: „Ћути, не плачи, ето ос |
| запиткивали га шта ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и |
| извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сироти |
| чираке на совру.{S} Тодосије виче да се иде кући, али Видосав не да ни поменути, него опет доли |
| ду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно посуђе |
| њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике сва |
| и обојица?</p> <p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не |
| жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате постат и жњу, |
| ива Ружица.{S} Ако сам хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.< |
| ђе довде, али се не може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! |
| та говори?{S} Што те се тиче то?{S} Нек иде сваки својим путем и својим послом.</p> <p>— Остави |
| твари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску кан |
| сла, шта слушате Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде |
| n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с децом; — а ју |
| ара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прим |
| у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади |
| аке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у соби постављен |
| се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он по |
| о, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! — и з |
| се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се п |
| за кола волујска и коњска и прибор што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено ф |
| имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово |
| послу и нигда га не смеће с ума.</p> <p>Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на |
| очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на раме, погнуо се и тек д |
| ени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу д |
| ни мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут |
| акао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш |
| о и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и ј |
| да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p>За час га |
| Хоћемо.</p> <p>— Дела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Ал |
| оденицу, а они скачу:</p> <p>— Немој да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза |
| , отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја с |
| <p>— Што, богме... није то ништа.{S} Не идеш, да му штогод напакостиш, него, тек ’нако...</p> < |
| ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш на руку твојим непријатељима, да виде несрећу од т |
| сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb |
| то?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљ |
| !</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмаха руком.</ |
| > <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он |
| теде да му рече, па се уздржа.</p> <p>— Иди!</p> <p>— Видосаве, ти ћеш пропасти тако... — рече |
| има, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p> <p>Па тури цигару у уста, х |
| н оћута.{S} Затим рече полако:</p> <p>— Иди!</p> <p>— Што?{S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} |
| суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је |
| све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познан |
| кани беспослица и базања по вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја ни |
| диш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да |
| ове куће и загледати шта он то ради.{S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, над |
| >Тодосије га ухвати за руку и повуче да иду У кућу.</p> <p>— Немој ме, молим те.</p> <p>— Мораш |
| ју се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колик |
| ва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — р |
| гог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосавље |
| руку па ухвате постат и жњу, а везиоци иду на крај њиве па праве ужета.{S} Видосав дочекује св |
| Ћути, ти си слаб на пићу...“</p> <p>Што иду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадо |
| мога ујака остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто |
| с његовом браћом и с његовом Ружицом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видо |
| же руку те се само руковаше.{S} Жене се ижљубише по обичају.{S} Тодосије и младићи приђоше те с |
| умара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже д |
| година“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане тр |
| <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од си |
| ћ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му |
| а са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Ви |
| е под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, |
| ad> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини. |
| е, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја |
| шан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он з |
| д Коружића, што му се мало виђаше глава из комуше, проговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је |
| м: везао га конопцем за ногу и враћа га из чаршије.</p> <p>Они угледаше и сашапташе се:</p> <p> |
| у је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како |
| ега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим кори |
| {S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три мој |
| .{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци |
| беши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на троје, и отвори |
| луг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први људи у селу и |
| за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке. |
| арче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој |
| дина.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су долазили многи и рано.{S} Ч |
| тку, набраја примере глупости и незнања из своје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и |
| лужи пиће, помаже мењати судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p> |
| {S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И он |
| ио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечиц |
| итомца.{S} Обично се узимају по двојица из среза.</p> <p>Ђурица гледа преда се и врти главом:</ |
| најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек на човека |
| коше и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керча |
| огледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукуј |
| и мучили се, па, овај...да други одавде из села... — И ту се загрцну.</p> <p>— Опет она! — подв |
| Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их |
| чно да доколичи на овакоме дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу |
| у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| </p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копорану и |
| у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао |
| у и био слободан и отресит.{S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што |
| друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скр |
| и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један |
| нство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудн |
| ћа, Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, |
| ву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Беше неки празничић и леп дан, па |
| ко совре служи се вино и ракија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћи |
| и уз њу пристављени лонци.{S} Две жене из суседства раде и помажу.{S} У воћнаку Тодосије се за |
| у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и с |
| вала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} |
| етоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микачића и даде му се на мисао, те оде |
| и скочи. ,</p> <p>У тај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други расп |
| вни.{S} Филип и Мијат побратимили су се из ране младости и нераздвојени другови.{S} Видосав се |
| одошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико |
| "17" /> <p>Он узме штапић на га промеће из руке у руку и разговара:</p> <p>— На прилику, синко, |
| е столове и продаје лепиње и служи пиће из бардака.</p> <p>Чича Витор и његови за совром пију, |
| . науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе м |
| а учинити.</p> <p>Видосав то посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{ |
| и основну школу, да су доброг владања и из домаћинске куће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— |
| одруму?</p> <p>— Два пуна бурета меке и из трећег трошимо.{S} А љуте оно буре у ћошку.</p> <p>О |
| тишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврдити код окру |
| "142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — рече Тод |
| па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови е |
| , у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нових дукат |
| усник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, подухватио и |
| ве унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се |
| ећу да гледам у других што су препочели из друге руке, него да видим баш од онога који је први |
| аса.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и викну слабачким и крештећим гласом: „Шта ти ј |
| .{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је |
| ију, у своју собу.</p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како |
| осав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их |
| у.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код |
| тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан, брајк |
| збиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заборави и |
| књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама |
| се на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте рак |
| траном гуњу; за њим неки њихов пријатељ из суседства, некакав миран и скроман сиромашак у полов |
| p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није тв |
| /> упознао са неким шљиварским трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних по |
| д очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у варош |
| и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p> |
| е да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину ка |
| је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не |
| е чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њ |
| икачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да |
| купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није:{S} Тодосију пало у во |
| p> <p>— Стар човек.{S} Није он то радио из зле <pb n="161" /> намере, него му се чинило да је м |
| двикује <pb n="19" /> Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.< |
| другог, трећег...{S} У том бане понеко из мрака.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог ти помогао! |
| >— Бар нек се не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за |
| <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао |
| жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чув |
| мести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће |
| {S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућа велика, зидана, под ц |
| м имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школов |
| > <div type="titlepage"> <p>Прештампано из „Бранкова кола“ за год. 1903.</p> </div> </front> <b |
| био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би |
| аву.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{S} Куд |
| другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они с |
| > <p>Али га прекиде некакав крупан глас из помрчине:</p> <p>— Море, шта преклапаш ту сву ноћ о |
| се завадила с драгим,</l> <l>Завади нас из села девојка!.“</l> </quote> <p>— Тако, дечице, пожу |
| дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници |
| сновне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и |
| саслушам се: овај човек, Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} |
| све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и законом и тврдим |
| слове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} Зове се Ђурица Микачић из села Врљ |
| И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са другог комишања, са песмом и подвриски |
| а механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у варо |
| атакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете |
| ј прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му они причали о свом побратимств |
| чешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи преко соб |
| само мрда раменима и промеће ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ак |
| из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија |
| аочеву слику и до ње Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћил |
| ли?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво св |
| <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је? |
| ута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</ |
| е љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а |
| су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиротињу, али не брини, Ружице. <pb n="12 |
| стина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, и да смо на сеоском састанку тражили њег |
| Може бити, бабо.</p> <p>— Све се водиш из Тодосијеве главе!{S} Срамота, море!{S} Еј, срамота! |
| </p> <p>— Аша зато, брате, што се водиш из туђе главе!</p> <p>— Из чије то главе?</p> <p>— Ти з |
| што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} И шта ти све не порадише!</p> <p>С |
| а.{S} Усплахирио се, звера и прекида се иза куће и хоће њему.</p> <p>Тодосије га узва унутра и |
| ривукла до врата у ходнику, раздерња се иза гласа.{S} Баба Вујана, преплашена, повири из куће и |
| .</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> |
| о полгође.</p> <p>Он се врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене: |
| ма, па се привуче полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш |
| селу, по чаршији и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Рум |
| винче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа...</p> <p>Али га прекиде некакав крупан глас |
| > <p>Наста тајац.{S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно |
| их планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако |
| Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не |
| !</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} Види само нешто шар |
| реселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p> <p>— Одмиче дан... врућина.</p> <p>— Да се |
| >— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га |
| н треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наследно и да |
| о певуше, а затим по две и две запевају иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,< |
| а обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p>— Ево ти ово, синко |
| док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p>— И не дам Антоније!{S} Не дам, да ћ |
| и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљ |
| Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се |
| >— Да частиш!</p> <p>— Бравос!</p> <p>— Изабрасмо твог сина за питомца!</p> <p>— Да учи ратарни |
| е сагласише за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад |
| , тури у џеп, и полако, погурених леђа, изађе из заседања...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средовечним женама у заји |
| ходнику, завири свуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се |
| ...{S} Он уђе у трлу, повири у собу, па изађе; затим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затв |
| {S} Да Бог да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, п |
| људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, чистом копо |
| да часком сиђеш у кућу.</p> <p>Тодосије изађе.</p> <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још на |
| , овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да |
| — Лези, лези, не причај ништа! — рече и изађе.</p> <p>Он се раздерња и оста вичући.{S} Трабуња |
| кући, Витор пригрне гуњче и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па |
| другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?< |
| ли на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све његово...{S} Кућ |
| Витор:</p> <p>— Ружице!{S} Деде, па ти изађи с децом мало у народ!</p> <p>Она се снебива, слеж |
| су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу |
| ишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ п |
| авно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од сваке руке, али нико није могао од њега чу |
| итомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траж |
| бере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима:</p> <p>— Молим вас, браћо, учинићете вели |
| о посматраше из вајата и сад му би теже изаћи но стати пред куршум.{S} Није да га се боји: не д |
| е са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може н |
| ко?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, а ти ћути. |
| таде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, изашао пред кућу па хода и виче и не пада му на ум да з |
| те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима и узбуђењу проп |
| {S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{S} |
| итао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа |
| ...{S} Устани!</p> <p>Он сену цигаром и избаци дим за димом, запљешта сухим уснама и прозбори:< |
| каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па н |
| па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако се где сусретну, он обор |
| ј-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му зна |
| и дан, а кући оде пошто се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу ти |
| и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да |
| се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу к |
| и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може даље...{S} Н |
| , мрзи га да говори о томе, и, да би то избегао, вели:</p> <p>— Хоће млађи да се мало уратлучи |
| — смејури се старац и граби да час пре избегне одатле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је |
| киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ки |
| да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца.</p> <p>Затим се окрете изасланицима: |
| дигоше главе.</p> <p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви |
| раћо, учинићете велику задужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он |
| налазите да треба њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да би |
| жем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и гла |
| ажим да се уништи уговор, него да му се избије старјешство... и ако хоће да ради нека ради, ако |
| елих од буђа, кутија без дна, чутура са избијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, коп |
| јао што <pb n="158" /> му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и |
| S} Зар тебе може онакав простак, Витор, избити из такта да толико заборавиш на себе?..{S} Болан |
| тојно озбиљних људи.{S} Али оно не може избити из такта паметног човека и натерати га да се заб |
| там једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника ратарске школе.</p> <p>Сељац |
| му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увред |
| XV</head> <p>Одјутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, праши |
| исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишч |
| бу те обуче нов гуњ и натакну алов фес, извади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе |
| </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракиј |
| , сешћу, — рече и седе.</p> <p>Тодосије извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p |
| чне послове, он узва обоје у оџаклији и извади ону хартију иза греде па пружи Видосаву:</p> <p> |
| би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две лепиње:</p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ев |
| махну руком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозво |
| ја... — замуцну чича па се маши у џеп и извади табак хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је |
| на сто, у врх совре.{S} Стари пријатељ извади из џепа шарену кутију у којој стојаше десет нови |
| е, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче сави |
| о би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак иза копорана, окрену га и обрну.{S} В |
| блене у ону комушу.{S} Опет тако, па се извали на ледину, налакти се и гледа тамо негде далеко, |
| е, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављеви побратими, о |
| ђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се погучио, налактио се и гледа у |
| мили, са пригрнутим копоранима, неко се извалио и опрућио, неки почучнуо па ради и звера на дев |
| д причест...</p> <p>Видосав отрча те му изведе коња, седланика, огледа колан и ухвати за зенгуј |
| вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p |
| ?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" |
| уста те донесе из торбе чутуру и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто |
| чном <pb n="179" /> оделу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном |
| везла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p |
| је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева се Видос |
| овикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано |
| добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство преда |
| >Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера пр |
| кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p |
| угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније |
| b n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа |
| , шајтова, чепова обручева....{S} Нешто извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго.. |
| 29" /> разноврсне ствари.{S} О чивилуку извешаше старије аљетке што се ређе употребљавају.{S} У |
| и комуше на ватру, <pb n="45" /> те се изви пламен високо и обасја и онај крај где сеђаше Тодо |
| тао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли |
| рац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму око оџака, а <pb n="5" /> дрва су п |
| пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована |
| отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, устумара се по вајату, док из једно |
| .. не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећ |
| , пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је |
| да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у раду, а он хоће да не штети ни на че |
| м и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш |
| а.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и |
| } Здрав си!</p> <p>— А ти, шта ми се ти извлачиш?</p> <p>— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p |
| коло своје њиве под кућом, а друге поче изводити сам, из семена, на својим лејама.</p> <p>Кукур |
| ан с врата и пружи:</p> <p>— Сад, бабо, извол’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> < |
| , а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије |
| p> <p>— Ништа... чес’ и поштовање...{S} Извол’те, служите, се — вели чича и опет тумара по мрак |
| ке..?{S} И ако Бог да, доћи ћу ти...{S} Извол’те, служ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре к |
| се узбезекну:</p> <p>— А што, бабо?{S} Извол’те послужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа ју |
| крене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’те, газда!</p> <p>— Шта ће ти она чешагија на пра |
| м, па метну на сто, пред њега.</p> <p>— Извол’те, бабо!</p> <pb n="132" /> <p>— Хајде, де, да п |
| е разговара и штогод доказује.</p> <p>— Извол’те, чича-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као |
| ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! — рекоше сељаци.</p> <pb n="171" / |
| ују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} Немојте се снебивати!{ |
| смехну, а чича уздахну и рече:</p> <p>— Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче |
| и филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ручак.</p> <pb n= |
| мо се потруди да се не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и о |
| Ружо, дај ми воде!</p> <p>Она отрча на извор.{S} Он се подиже полако, извири се на врата, усту |
| <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у гори...{S} Сам |
| о вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакр |
| ми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче |
| уга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је с |
| ико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет.{S} О |
| еч, умириће га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{ |
| па су поновили и децу.{S} Све доби нов изглед и пође новим током.</p> </div> <div type="chapte |
| пољу.</p> <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све мук |
| ало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама сада, после дваестину година, |
| !{S} Чини ти се да свака ствар друкчије изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај вр |
| е, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те |
| опаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и |
| ама од црног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је |
| ић, човек од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом |
| доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао до |
| најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одма |
| раду, а вредни су и послушни.{S} Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерас |
| о.{S} Сад није могао отриети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је |
| .</p> <p>— Није... него... — хоће да се изговори али не зна шта ће.</p> <p>— Па си много чудан |
| ти моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну.{S} Затим обриса зној с |
| > <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратимо? — |
| азговарају, да му пружи утешну реч и да изгрди Витора, али не може да га ухвати да се на само р |
| тво и тати задао муку на срце, те човек изгубио рачун о себи.</p> <p>Ђурица застаде и покупи ве |
| ури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, |
| S} Болан, брајке, видиш ли да ћеш да се изгубиш сасвим у тој чамотињи, да ће свест да одскочи о |
| зар због тога да се толико заборавиш и изгубиш!</p> <p>Видосав успљешта сухим устима:</p> <p>— |
| али... ето тако...{S} Божја воља...{S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!... |
| че и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и лист папира и поче савијати ци |
| !{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљеним листовима, милије су |
| ви му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траље.{S} Звали су га Мика |
| , Витор Микачић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић |
| ме Видосав по смрти сарани и за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа |
| ion" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, а Видосав Ђурковић у |
| ем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и бељег удариш..“</p> <p>— А он?</p> <p>— Узели г |
| !</p> <p>Ратарац се засмеја и полако се издвоји с пијаца да разговара с овим непознатим младиће |
| кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту |
| Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, села на сандук и својим дрктавим |
| ио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају тихо: неко |
| ико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чик |
| је! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</p> <p>— Чујем, мали.</p> <p> |
| у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> |
| — Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега |
| д угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, |
| га ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... |
| етно и некретно, да на њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по |
| зала свакојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и мана |
| егова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, од газда |
| до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би |
| ва разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може |
| е све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, ка |
| и распричају.</p> <p>— На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> |
| 45" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасн |
| ашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школује у ратарници.{S} Толико љубав |
| му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде журним корацима кући Тодосиј |
| итао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} |
| та крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи свет што не почитује старијег и |
| напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђур |
| жа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изјутра.{S} Ружица му принесе воду да умије и саопштити |
| } И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма било и на своју штету.{S} Јо |
| ује.{S} Ђурица и Грујица час улазе, час излазе и повирују.</p> <pb n="180" /> <p>— Е, пријатељу |
| збијеним колом, ексера, фесова масних и излизаних, копорана без рукава, шајтова, чепова обручев |
| о зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се до |
| ди.</p> <p>Усташе сви те чича Вићентије изломи колач с Витором, узе буклију па одмолитва и назд |
| н му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у |
| свитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али |
| е боје.{S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац |
| еда, а за тим пошашољи руком по глави и измакне се.{S} Ружица га натера те се пресвуче, да му т |
| Тако.</p> <p>— Ето, оставићу.</p> <p>И измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук с |
| да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао постићи Видосав |
| } Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с којима је свршио основну |
| и части се, ти би рекао: части га да му измами неко парче земље, да купи појевтино, или да осеч |
| одио рачуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да са |
| овек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет |
| уста, хукну у дланове и продужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</ |
| ле се... науке су... — рече и полако се измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Пр |
| сти га!</p> <pb n="119" /> <p>Пандур се измаче и пропусти старца.</p> <p>Чича Витор уђе у засед |
| и и трепавице.</p> <p>Видосав се полако измаче на врата.{S} Тодосије му додаде потпрашену кубур |
| пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и оде у оџаклију.</p> <p>Филип и Мијат почеше ра |
| пију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и осталих зграда утрвене путање, насуте шљу |
| могло познати да он разбира о односима између чича-Витора и Видосава.{S} Он воли и свог баба и |
| трицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве д |
| згледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и отире буђу и па |
| ни се смејуре, згледају се, нешто шапћу између себе, па се ослободе и распричају.</p> <p>— На ш |
| адује, нити се чуди, нити распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђ |
| <p>Годину дана доцније много се што шта измени у кући Микачића.</p> <p>Видосав оде у страну сас |
| кно на прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} |
| примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, с |
| испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарач |
| једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{S} Свега шт |
| њих двојица одигну врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку |
| каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Велиш ли одиста, |
| .</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа руком на служавник, као да му н |
| предузети други:</p> <p>— Море, велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.< |
| у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили коло.</p |
| он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му се није никаква штета десила.</p> |
| га ошиша до главе и викну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати |
| ђе он од воденице у очи тога дана те се изми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што долик |
| е и Ружица, и дечица, сви лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их о |
| њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће |
| доласка Видосављева.{S} Са суседима се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га |
| .</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положајем и стањем у својој кући, да н |
| њи крај до Тодосије.{S} Он неће, већ се измиче и и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Вит |
| је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгадније лажи о мени?</p> <p>Тодосије поћут |
| ка воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем жито!</p> <p>И оде водениц |
| асност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и |
| проредили буклију, ручали, напили се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се |
| коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало очекивали шта ће бити од тог Тодоси |
| ром.</p> <p>Па поче распитивати полако, изнаоколо, да ли коме шта дугују.{S} Виде да у селу не |
| нај чекрк на путу?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шт |
| мо вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким п |
| ..</p> <p>— Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где се |
| асти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и све село.{S} Лак |
| дне примети га на ливади, под кућом.{S} Изнео розгу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један |
| кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда т |
| и колач, њега не би у оџаклији.{S} Чича изнесе буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и |
| и леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свакој прилици, учтиво се понаша |
| очина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се наместише на свој |
| ејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку ни |
| о, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја овас, уздуж и по |
| е коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у оџаклији.{S} |
| >— Зар ’нако ти с нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видо |
| {S} Аја!{S} Овај Видосав хтео би да све изопија, па да прави сејир од нас! — вели Тодосије и мр |
| то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и |
| снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће ова |
| к домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува што је наслед |
| горе, дозивају се, а Тодосије и Видосав изосташе те иду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја |
| ловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ориба наћве, сланицу, лопаре и о |
| родна...{S} На крају крајева сав сукоб изравњава се тиме, што ће Тодосије кресати неко дрво на |
| Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p> |
| {S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се и |
| а.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку, крупна, гледна, пуних |
| шу ракије па продужи:</p> <p>— И уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на пр |
| по тридесет и девет и по пара, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на |
| .{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корење, извешала записе, издржала |
| ме држиш, и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?.. |
| јем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господине, да ми растуре кућ |
| ађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој го |
| оштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихову децу |
| и устима.</p> <p>— Знам, бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна б |
| Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступити у |
| одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си |
| моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прилику, стао на по пута, па д |
| кутати и припијати.</p> <p>— Ђурица већ изучио, то знаш... — поче он пљештући устима.</p> <p>— |
| а, милије су му биле, но <pb n="162" /> икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, раз |
| рња и оста вичући.{S} Трабуња нешто без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек.. |
| аравњали и кум Иво плати улар скупље но икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на ко |
| нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рв |
| ије, брате...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу |
| једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној страни оружје.{S} У |
| мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погле |
| опраше патос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, |
| измакне се, седне на кревет поред њега, или на сандук спрам кревета, спусти руке на колена и гл |
| у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сикиру <pb n="61" /> у руке..?{S} И а |
| де никаква знака несугласице међу њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразум |
| да су му покрепала говеда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе к |
| му се наруга, да га поздравља од беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији н |
| и, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога |
| ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године о |
| ђу њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поина |
| ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга как |
| ће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те се сваки с |
| губити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може з |
| на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменит |
| .{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговори он гледа у Ружицу и децу...{S} А |
| овека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{ |
| p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напо |
| или да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="1 |
| ми неко парче земље, да купи појевтино, или да осече неко дрво из његова забрана.{S} А оно није |
| м, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с човека на чо |
| и он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" |
| с људима у горњем крају, а он при дну, или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују пр |
| озвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, з |
| год: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језича |
| жи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им |
| а се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако т |
| динама и све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти |
| вати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури |
| е се далеко, не можеш да га дозовеш.{S} Или прочита нешто па се замисли и укочи поглед, у стран |
| ом надати но комшији, да ти помогне?{S} Или те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смр |
| маза црвеном земљом.{S} Где би пукотина или обијен малтер, он замаза и окречи.{S} За тај посао |
| зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе |
| лију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу |
| ва посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио с |
| с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као |
| да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један |
| ла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— |
| кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па они спремају ручак: бабо умеси колач и зап |
| S} Ако нисам паметан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> |
| ељаци дошли до уверења да он није лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да |
| утра могао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— |
| у.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није беспослан никад.</p> <p>А већ у Видос |
| ро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што им |
| ве џезву уз ватру и перу стакло за вино или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би м |
| , они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жит |
| ди за столом, налакти се, гледа у полић или у сто, или шара погледом с предмета на предмет, с ч |
| куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у оџаклији...</p> <p>Тог лета, по Ве |
| , па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачи |
| од суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем с |
| од трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, |
| n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе крмачицу.</p> < |
| хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— Којим добром ти, стари |
| оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад посе |
| Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ух |
| уз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш комотно косити |
| и!{S} Не дај да ти траг засмрди!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са сви |
| аступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће вод |
| Да га нисам више видео онде! ..</p> <p>„Или се окрене мени:</p> <p>— Видосаве!</p> <p>— Извол’т |
| , омалтериса рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S |
| е угледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати |
| а стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође |
| Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли...</p> <p>— И твоји и моји, синко.{S} С |
| ло, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше |
| в их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се т |
| а се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> |
| за све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину ст |
| му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p>— Шта им би од те траве?</p> <p>— Ћути!{S} Дај мало сена!</p> |
| ли кући те частили и гостили!{S} Па шта им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и |
| и са слугом, денули су сламу.{S} Ружица им носила ручак и није ништа приметила необично на Видо |
| они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају |
| око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно се вр |
| о ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи о |
| дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Вито |
| очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p |
| тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке |
| S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се састану бар сваког свеца код ку |
| тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног |
| а но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— |
| а њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврн |
| осла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</p> <p>Чича Витор уморио се и |
| ли им кришку лубенице на два дела, крпи им хаљинице, наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код |
| аких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се подсмевају за леђим |
| } Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био празан.</p> <p>Слога, да Бог поможе!{S} Вид |
| ика и пружи прст на Видосава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедо |
| пртена конца и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да |
| ло бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена |
| кују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савр |
| ако су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог мла |
| еда се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за тр |
| рба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто продаду, да под |
| ве као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он |
| Људи гледају шта чини Тодосије па чисто им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} |
| еници, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, од |
| постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке |
| х двоје, Видосав и Ружица.{S} А понешто им помогне стара служавка, висока, пргава и сипљива жен |
| ваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђурици паде на ум да |
| мене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, није им сметала даљина да се сас |
| су проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав и његова Ружица и оно дечи |
| /p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им однети ужину, — одговори Ружица.</p> <p>— А где су м |
| а с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, пов |
| рију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све параграфе.{S} Нудили су га да |
| инити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Ве |
| <p>— Приставили сланине и бунгура..{S} Има и теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на |
| вде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — ре |
| и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису шк |
| дусретљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешт |
| кушате преко изасланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из осн |
| ло!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <pb n="148" /> <p> |
| ће.</p> <p>— Знамо, господине!</p> <p>— Има таких младића!</p> <p>— Треба бирати оне младиће чи |
| > <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се п |
| и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и он |
| кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него од „осмака“.</p> <p>Чича |
| о ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела никоме ка |
| је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш?</p> <p>Он опет устаде, повири на врата |
| е и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова |
| Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке, да сеје детелину, подиже живу о |
| му било најпотребније <pb n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико и |
| на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с о |
| век који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сељаке.</p> <p>У току тога времена добио |
| а је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: његова Ружица, ра |
| је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не б |
| је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и |
| ници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и угледног добра и шта се све подиже. |
| крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати нег |
| д и он хвали тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је |
| лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћи |
| <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простирач и покривач, своје рубљ |
| И пре смо бирали!</p> <p>— Нисмо бирали има три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> |
| C7"> <head> VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му |
| а моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећ |
| } Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке |
| >— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он |
| ије добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} Ни |
| распитује <pb n="95" /> за све па, ако има посла, он иде те га ради, ако нема, он се забавља с |
| есу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали су им и бабо, и тата, и гости.</p> <p>Ђу |
| или са врбом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико к |
| е <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, д |
| ана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети к |
| земље нити се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истр |
| је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и ле |
| седају на земљу и скрсте ноге и оно што има метну преда се на покровац или зобницу!{S} Тако им |
| ко му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века није прикупио ни парчета земље нити |
| де радно доба...</p> <p>Видосав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему ј |
| њиме се поноси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, |
| стиже време за сејање кукуруза.{S} И ту имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практи |
| <p>— Чујем, бабо. '</p> <p>— Колико ’но имадосмо ракије у подруму?</p> <p>— Два пуна бурета мек |
| е Коружиће!{S} Они су газде од старина: имају по триста брава ситне стоке, по шесеторо говеди.. |
| а његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора. |
| лети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су |
| све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно околиши о |
| године, па <pb n="69" /> треба и они да имају или овцу или крмачицу.{S} Здоговорише се да купе |
| лишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали.{S} Да |
| запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвок |
| ојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и добра детелишта, добру пасмину стоке и умеју да |
| пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и р |
| Треба бирати оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе примени |
| . „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{S} Пред собом виде своје старије |
| и увоштанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, |
| конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у |
| е, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шуме и вотња |
| то продаду, да поднесу све трошкове.{S} Имали су хране и за стоку а ни подрум им није био праза |
| ..{S} И он и она били су млађи у кући и имали су само да слушају што старији заповедају.{S} Бог |
| ико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се сутра изделе и нека сваки одвоји |
| дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У вече је |
| удна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу годину и опет да нешто пр |
| .“</p> <p>Али Бог не да сва блага: нису имали никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта |
| о су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p> <p>— Ви |
| за сваку ситницу, ради што може и уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољн |
| уме, имам шта хоћу: и појести и попити, имам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и |
| Седи да разговарамо!</p> <p>— Опрости, имам посла!</p> <p>— Е, па добро!{S} У здрављу, младићу |
| p>— Не заборави на чему си, па ми реци: имам ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</ |
| маћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећ |
| Што питаш? — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> |
| ме.</p> <p>— Хајдемо у механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека п |
| риса зној с чела, па одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</ |
| посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо ли заједно кући?</p> < |
| а из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видо |
| лиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три се |
| образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n=" |
| војили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам |
| урицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} |
| /p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде |
| алим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим нигд |
| знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и х |
| мању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p> <p |
| .</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији по неки грош и |
| ају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она цр |
| маш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако посла.</p> <p>— Није ово механа да тумараш п |
| ела сврши посла па да идемо заједно.{S} Имамо нешто да разговарамо.</p> <p>Али док се он окрену |
| роша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>Па викну сељаку:< |
| и смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали |
| ијатељима и предаћемо ти у руке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас глед |
| ришту, у непосредном суседству Виторова имања.{S} Кућа до пола озидана од опеке, од пола од брв |
| г дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...</p> <p>Али ту се тргне и падне му на ум његов |
| рећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњо |
| <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да |
| ао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се уп |
| није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с То |
| ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје и |
| :</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосиј |
| авидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поносно тиме и хвалио се међу пр |
| дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији |
| кући, за све што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа ни |
| то да комшија жели да што више приграби имања и заокругли, да га групише и подведе под један пл |
| устио у раду и бризи за кућу и напредак имања.{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре |
| /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по сл |
| ина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за ове неколике године од некр |
| што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> |
| остала тројица и сва три се иженили.{S} Имање им слабо те иду по надници.{S} Зашто не би узели |
| ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и |
| узи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара з |
| икачић не дугује ништа ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло по |
| овор да сам усинио и пустио у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Руж |
| кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, |
| рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата |
| од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су |
| ајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља ис |
| е, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливаде, пашњаци, забрани, виногради...</p> |
| вароши, већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина |
| ће по вароши, што не иде кући на своје имање и међу своју децу, а он на то и не одговара.{S} У |
| , човека коме би он смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем сел |
| вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам |
| о мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</p> <p>— Шта |
| — Убио те враг, не питам никога за моје имање!</p> <p>— Ти си џангризалица!</p> <p>— Ти си укољ |
| о троје дечице, и њему уступам све моје имање кретно и некретно, да на њему ради и мене издржав |
| пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је |
| , што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено г |
| суду: мој посинак почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитр |
| и текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од педесет дуката.. |
| Бог помаже!{S} Онда би други чувао моје имање.</p> <p>Оно живо отераше у обор, а мрцину бацише |
| ду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена |
| си будалаша да преко њега уситниш моје имање! ..</p> <p>Чича Антоније само броји полако:</p> < |
| >— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодо |
| задовољан с оним што има, а има осредње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради. |
| ј момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му се да би он на о |
| у тамјана, али дође Маркезан те наследи имање и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за |
| е, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти |
| која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и радити ситније послове!{S} Тај је пос |
| у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме |
| огу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу мо |
| то га трошио, а нешто слао кући и чувао имање да не буде штете.{S} А највише се занимао у врту |
| игао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имање.{S} Хоћу да обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да |
| оме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брег |
| сухим устима:</p> <p>— Богме... његово имање... његово право... и све...{S} Јакако... — прогов |
| је ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће... |
| и корист од напреднијег рада.{S} Његово имање треба да буде угледно добро за околину, — објашња |
| у нашем селу.</p> <p>— Чудно ми његово имање!</p> <p>— Чудан ми и он човек и домаћин!</p> <p>— |
| е тако омрзне, или да му нисам уназадио имање за ове неколике године одкако њиме управљам?{S} А |
| .. јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p> |
| н... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако и |
| VII</head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње |
| оји сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: се |
| ти оне младиће чији родитељи имају лепо имање, да би могли по свршетку школе применити своје зн |
| вада, са живом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног проп |
| , једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и зако |
| их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кро |
| ијатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га |
| уке све што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје р |
| гама.{S} Та њива граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу |
| ојим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов посинак не буде слуга у његовој |
| , добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није тако, али све му се чини |
| а?</p> <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја |
| дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дора |
| примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурков |
| гради...</p> <p>Том кућом управља и тим имањем рукује газда Симо Моравац, човек у четрдесетим г |
| трану сасвим.{S} Напустио кући и рад на имању и подивљао.{S} Најпре почео, по неку ноћ ноћевати |
| свршетку школе применити своје знање на имању и показати корист од напреднијег рада.{S} Његово |
| 167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њ |
| ако га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} |
| d="SRP19030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није |
| ава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Са |
| што није могао постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> |
| о од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште.{S} Онда, к |
| сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и |
| ина дозволити да будем пасторче на моме имању... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> |
| диш нове обичаје у мојој кући и на моме имању, да ми црвени образ под старост...</p> <p>И ту по |
| p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу дозволити да ми се подсмевају гори од м |
| ...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да залајаше пашчад и закау |
| а и свог старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу |
| а ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица |
| ује.{S} Чинило му се да би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је |
| мено слуша предавања и ради на школском имању.{S} Сад би лепа прилика била да га срез узме за п |
| у личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек |
| , предузе сејање усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усев |
| му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и |
| из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и другима, а људ |
| и лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто кри |
| му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Уве |
| човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно је |
| о користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима М |
| ш, бабо, човек не треба да сили, па шта имао да имао, — додаје Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S |
| е нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште б |
| нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док су с |
| упи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив, о |
| коме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао ни куражи да се унапред <pb n="65" /> похвали како |
| ћом не шегачи свет.</p> <p>Видосав није имао куражи да се упусти у доказивање и објашњавање.{S} |
| оме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко ср |
| >Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по д |
| стадоше.{S} Чињаше му се да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како |
| е усева.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву |
| о му...{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај ист |
| он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, а сад, ето, сваке године коси је по |
| p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила огр |
| ао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку...</p> <p>Иде путем журно |
| ет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, Мијата Симића и Мић |
| и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Ч |
| <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за |
| ако му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици |
| их људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој |
| њима, или да би се видело да он рукује имаовином без споразума с Витором.</p> <p>Већ се прибли |
| и обзиру се по осталим људима.</p> <p>— Имате да одобрите неке мање суме за оправку мостова.{S} |
| дмах окрене другу:</p> <p>— Богме право имате, радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, |
| њега да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.< |
| ком што Тодосије држи да и у раду треба имати мере, треба радити онолико колико је човеку потре |
| њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добит |
| >Тодосије Дмитрић није сам мислио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видос |
| ликама са угледнијим људима с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је |
| p>— Ако буде жив Тодосије, до године ће имати веће детелиште, но то што га ти заораваш! — И окр |
| виње.</p> <p>— У нашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онд |
| ије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.</p> <p>— Молим те, бр |
| престано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у по |
| једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школоват |
| њу и чакширама?{S} Ако немаш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити |
| >— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам позив, већ имам ’нако пос |
| о ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати |
| а стоку:</p> <p>— Домаћине, чули смо да имаш сијена по доста?</p> <p>— Имамо сена, — одговара В |
| шта си узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти п |
| уда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду. |
| Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што |
| — Немаш ти шта да кријеш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним брато |
| и Маслаћ, мало замуцну па продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је |
| би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само да служиш.</p> <p>Он се насмеја и удаљи.</p> |
| ча Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он |
| > <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p>— Шта му знаш: право, неправ |
| ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам с |
| ли:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час родио.{S} Нема овак |
| е истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње |
| и неколико година да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то т |
| ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и учи сам.{S} Ако си сиромах то...{S} Бога |
| звити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му блесне пред очима имаовина |
| боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича-Витору: да уводи оно на шта он виче и због че |
| Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности које ће |
| Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео |
| Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега је има |
| > Витор, те би неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече пр |
| тог срца да се избрецне на њега, да се инати и грди с њим, да му увреду врати равном мером.{S} |
| граше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме има |
| p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмури |
| , па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} |
| у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађе |
| > <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам од свакога и пази |
| а ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканити да то учиним.</p> <p>— Што ли то? |
| те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободниј |
| ршити на време у његовој кући.</p> <p>— Инђија!</p> <p>— Чујем, Симо.</p> <p>— Шта ће онај чекр |
| век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, приновили и окреп |
| је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затре |
| еске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу на једну пр |
| за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он |
| ровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи |
| аво што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и |
| богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба за целу го |
| {S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне од школе; хоће да послужује и да с |
| е могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба да то све обиђе, разглед |
| па ништа.</p> <p>Жене се повукоше, али ипак ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Вит |
| {S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да с |
| па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини да се тако кућа не кући...</p |
| држава се да и пред најбољим пријатељем искаже ма шта неповољно о посинку.</p> <p>— На прилику. |
| пеха и неприлика.{S} Али то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о пос |
| то му суво застаде у гуши, те се мораде искашљати.</p> <p>— Шта би?{S} Скочише обојица и пољуби |
| главу.{S} Зашишта му у гуши и хтеде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опе |
| занеопранио се, на глави му шеширина са искецаном пантљиком и изгужваним ободом, на ногама траљ |
| з којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и нацепљени |
| столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу |
| е не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је ч |
| де који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, покосише и поч |
| p> <p>— Остави то сад.</p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си д |
| {S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати |
| елики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p> <p>То га |
| ..{S} И што волим друштво!{S} Ево овако искрено друштво! ..</p> <p>Сунце већ беше на смирају.{S |
| да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: |
| и му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде |
| вора мога.</p> <p>Чича Вићентије зева и искреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш |
| је хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њом, што ће рећи:{S} Тешко теби, |
| <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? — искриви главу Витор.</p> <p>Тодосије се смијури:</p> <p |
| брке и ослушкује меденицу.</p> <p>Витор искриви главу, почеша се иза уха и рече му полако:</p> |
| иткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де т |
| може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, п |
| маш што друго, имаш иглу и конаца па се искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ ј |
| ! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљеним чакширама, старом копорану и војничким цокул |
| искрпи.{S} Није срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима. |
| <p>Беше неки празничић и леп дан, па се искупи много мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како к |
| рицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе |
| набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, |
| <pb n="115" /> <p>На кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степен |
| е грди.</p> <p>— Нека те грди!</p> <p>— Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— |
| — Исмева ме где стане.</p> <p>— Нека те исмева!</p> <p>— Шта ће рећи свет?</p> <p>— Нек говори |
| рати гласови да се та намера претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле з |
| е, где двојицу сретне, подмигују и њега исмевају.{S} Осећао се самохран и презрен од света, као |
| највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и светио се бабу што га је довео на и |
| „Што се онај смеје на мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан |
| едан босоног а други распојас и растиру испаване очи.</p> <p>Чичи благну на лицу, приђе им у су |
| како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фалити ш |
| одбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опанка...{S} Крочи |
| шу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са ово |
| како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и с |
| скуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног суда.{S} У пространом |
| теби! ...</p> <p>— Умесили смо колач и испекли на прочевљу!</p> <p>— Остало и теби доста!..</p |
| !{S} Окуражи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type |
| знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно |
| а.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађи, да се могу рвати |
| пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све |
| алеко, а он сиромашак и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку п |
| знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, |
| ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се врп |
| b n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу раки |
| бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мо |
| ти од хуке и беса?..{S} Па да су могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште. |
| јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се |
| вуда у сваки буџак, па изађе те се уми, испљуска се по лицу, убриса се, па се поврати у собу.</ |
| еш од мене.{S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта |
| подесна да се не мора стока мрзнути.{S} Испод штале ископаће велику рупу и у њој справљати ђубр |
| а...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S |
| к, разваљује саће од осова, подвлачи се испод амбара да види да нису миши гдегод прогризли, па |
| а и манастирима и доспела да се провуче испод ћивота Светога Краља у Студеници — погрбљеше се л |
| : један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и в |
| е држаљицом поштапљује.{S} Иде и ћути и испод обрва погледа по огради, а не осврће се на <pb n= |
| одмарајући се на тачкама и погледајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упи |
| ролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стр |
| јутри се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, н |
| ама, они до њега гуркају се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде једа |
| ости моја!</p> <p>У том чича Витор бану испод оџаклије и они скочише на ноге.</p> </div> <div t |
| али сте ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му |
| утрвене путање, насуте шљунком.</p> <p>Испод куће вотњак, да не можеш с краја на крај дозвати. |
| ки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресел |
| ена, он ће га, онако зелена, покосити и исполагати стоци.{S} На њиви ће остати сама детелина, г |
| то ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче мо |
| н измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову |
| о? — рече Тодосије.</p> <p>Он се трже,, исправи се и услони на мотку.</p> <p>— Здраво мирно, Ви |
| чука штапом.</p> <p>Наједаред се трже и исправи.{S} На врата се помоли Видосав... страшан и нео |
| д из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажарил |
| зубе...{S} Извол’те, бабо... молим, све исправно!</p> <p>Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућут |
| сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи...</p> </div> <div t |
| г да у здрављу!</p> <p>Видосав изађе да испраћа госте.{S} Поздрави се с неколицином, па му Вито |
| торбичицу <pb n="141" /> на раме па иде испред дућана, блене, зачкиљио очима, подбуо.{S} Торбиц |
| чуна и раније и ништа није могло измаћи испред његових очију, па ипак чињаше му се да сад треба |
| децо, зар немате другог посла но да све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и |
| рстиш ногу преко ноге, подигнеш главу и испречиш цигару пред њим...{S} Но, оставимо то, хајдемо |
| и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су |
| Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С то |
| што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Ратарац се загледа у њега и осу повику |
| а ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварск |
| Ви сте млађи па причајте.{S} Ми смо се испричали.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, п |
| ем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварит |
| међу вас...{S} Него велим: хоћу све да испричам моме најбољем пријатељу.</p> <p>— Хвала ти, Ви |
| не и замисли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику |
| родужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева |
| на салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се |
| али никога од срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор |
| у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је ми |
| је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Из |
| емо, заречила и замиловала...{S} Сад да испунимо оно што Бог милује.{S} Ако сте при речи, нек п |
| е молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, п |
| читава шипарица од дванаест година.{S} Иста мајка: црномањаста, дугих пуних обрашчића и крупни |
| нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им куће биле подалеко, |
| уди који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и исте погледе на све.{S} И ако су им кућ |
| ници, прилике у кући Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живе |
| ера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволи |
| Шта веле?</p> <p>— Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, |
| кућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</p> |
| } Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су |
| Чича заћута.</p> <pb n="121" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први |
| <p>— Говоре у селу... да ћеш... да нас истераш... бабо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, ко |
| страну и заћута.{S} Доцније мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, |
| а свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи пријатељи.</p |
| !{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њ |
| >— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћу |
| пило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p>— Ти ћеш сам себе сатисати...{S} У |
| ће сретна с њиме где буде.</p> <p>Овде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромн |
| дати цигару у руци, то није ништа...{S} Истина, не би ваљало да баш одмах прекрстиш ногу преко |
| а чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога |
| итор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из моје главе, |
| земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</ |
| ти под мојим туторством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Пр |
| зна све село <pb n="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све и |
| евину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је |
| је, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Није ист |
| Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Ни |
| ошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p>— Дабогме да није.{S} Сад зна све село < |
| ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је в |
| unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност |
| арају осмејкују се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићент |
| главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што уме |
| х отишао Тодосију да од њега чује праву истину, до ситница.{S} Али од Тодосија није могао ништа |
| p> <p>— Чуо сам, али хоћу да знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почне |
| е?</p> <p>— Зато, брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> |
| рајати у домаћине.</p> <pb n="33" /> <p>Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити о |
| може... и што тако хоће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гле |
| кана лица и ћелав; с десне стране човек истих година, крезав и ћелав, а с леве стране човек сре |
| да утичем на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути в |
| те ракије.{S} Натеже добро, сакри га на исто место и спусти се на кревет!</p> </div> <div type= |
| ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.< |
| е уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрадатио, подадуо.{S} Сад већ |
| би он на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што |
| попије по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, |
| идосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење потврди |
| е угледали први људи у селу и почели то исто набављати...{S} Не даде ми да уредим детелиште и д |
| у кући се заведе сталан ред.</p> <p>То исто би и са осталим зградама: свуда се избриса паучина |
| RP19030_C23"> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је |
| Мијата Симића и Мића Савића, сељаке из истог села.</p> <p>Сви ови гости, за великом совром, то |
| плаво и чисто, без облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице |
| и се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се истоку, прекрсти се и прогунђори: „Ва имја оца и сина и |
| почасте и удаљи се.{S} А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко |
| ађаву, у раму без стаклета, закачише на источну страну; на други зид огледало и преко њега преб |
| : ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде међу овим безјацима, па ће доћи време те |
| ропастио могу му у свако боговетно доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држат |
| код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто опраше патос, наместише бабову собу.{S} |
| је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао забране и поновио вотњак.</p> < |
| илу и сместише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један кр |
| у Микачића кући.{S} Обрисали двориште, истресли хаљине, наместили собе, опрали стаклиће.{S} У |
| сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје пријатеље из целог села.</p> <p>Бе |
| и ужета, тера коње у вршају, претреса и истура сламу.{S} Затим, с времена на време, приноси чут |
| веторо к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати цркву на гробу, — те |
| да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакл |
| о?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зн |
| што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи напред!{S} Морам, морам!“</p> <p>Скочи Видосав, стр |
| итељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучио два разреда и, на прил |
| а имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса о |
| оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb n="91" /> <p>Видосав приђе згла |
| — рече чича дрктавим гласом и помилова их по обрашчићима.</p> <p>— Они се застидеше и погледаш |
| ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар не брука, да не ноћева ван куће.{S} Ако ће што р |
| упрегне у свој плуг шест волова, па да их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвоз |
| сејати кукуруз и нећеш имати потребе да их пођубриш или угариш.{S} Ливаду у подјазници можеш ко |
| идосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се бабо н |
| у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— Нећу в |
| спикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{S} Брука и пропаст!..</ |
| !</p> <p>— Чувај ми пријатеље, немој да их вређаш.{S} А за друго, здравље Боже, здоговорићемо с |
| тито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му ј |
| се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, на |
| ет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?< |
| знам праву истину. "</p> <p>— Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље |
| ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између ду |
| бо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се |
| смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, сине... „Затисни уши, отвори очи па хајде право...“ |
| и Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не пасу траву, а чича се погао па плужи.. |
| свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици.{S} Нису школск |
| још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосава и веле: да не би ње |
| S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а за тим пошашољи руком по глави и изм |
| але.{S} Деца траже пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</ |
| кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, |
| пијемо ракије! — вели Тодосије и свраћа их у пивницу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То |
| не стране, а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџакл |
| мучи, само да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао од |
| очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огрејаше, па им принесе у чаши |
| слушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године д |
| > <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише очи. |
| х пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, |
| имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А, правије рећи, није имао |
| сти били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да и |
| ће и они данас.</p> <p>Хтеде рећи да ће их преселити сасвим, па оћута и прљну руком иза уха.</p |
| S} Чича Витор стајаше иза њих и нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младож |
| у сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} Маши се у џеп и извади оне две леп |
| } Чича Витор час обилази око њих и нуди их да пију, а час седа до њих и разговара...{S} Причају |
| ку све редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S |
| имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S |
| аседању су расматрали акта и припремали их за претрес.{S} За дугачким <pb n="118" /> столом, за |
| ницу те с ћепенка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде с |
| агну на лицу, приђе им у сусрет, ухвати их за руке и врати у оџаклију...</p> </div> <div type=" |
| стрте ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом |
| де децу, пренесе своје ствари и намести их у оџаклију и предузе управу кућом и имањем, као да т |
| борави и оде у другу крајност.{S} Пусти их нек говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си на |
| .{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо платио?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор |
| опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подви |
| едан вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Дамљан Руж |
| уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два дела, крпи им |
| икакве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима |
| >— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не рече ни речи.</p> <p>Напослетку г |
| о ће пробати, — додаје трећи.</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво с |
| и многи и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он |
| ућана.</p> <p>У том се чу:</p> <p>— Ево их!</p> <pb n="178" /> <p>Појавише се пријатељи.{S} Њих |
| а се упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег ст |
| да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" /> <p |
| се и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, з |
| Старац се очешља, дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну |
| воденице, да га упитамо.</p> <p>И тамо их води те га питају: колико би остало прељетака, може |
| иге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на г |
| уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на докол |
| ни чивилук и о њему Виторове хаљине што их носи празником: чакшире, копоран, грудњак и зубун.{S |
| а ни чика, ни мајоку, ни ону дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p |
| ?</p> <p>И гледа му у очи.</p> <p>Витор их загледа и претура по руци:</p> <p>— Нису скупи.</p> |
| се умешало неколико варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им ус |
| /> доћи раније! — виче Видосав и одмах их намешта.{S} У врх совре седе Филип, настарији по год |
| нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бо |
| а том имању њиве су без изора.{S} Можеш их непрестано орати и сејати кукуруз и нећеш имати потр |
| /p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’иш и те несреће!</p> <p>И онда се разиђу и причају шта |
| тукли су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у |
| ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а чича Витора подузи |
| скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које с |
| рио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хл |
| ве како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и викао: |
| место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и огласио га за распикућу... |
| дар, сунце одскочило повисоко и хладови ишарали.{S} Разговара и ћерета те о овоме те о ономе, п |
| израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћ |
| апред и иде скромно и погнуте главе.{S} Ишли су на неколике свадбе у селу и чича иде напред и п |
| <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да |
| C9"> <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али |
| слободно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић на |
| вреди.{S} Скркла се, море, и чик да се ишта провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра |
| ина и црвоточина, претресоше се хаљине, ишчукаше и изнеше на сунце да се проветре, па се намест |
| ту Тодосије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује |
| нокат, он би га, земанле, подухватио и ишчупао.{S} Он само мисли о себи и своме послу и нигда |
| кога из села...{S} Ако ти немаш никога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је В |
| велиш! _</p> <p>— Ако ти немаш никога, ја имам.{S} Ено од мога ујака остала тројица и сва три |
| p>— И вели мени Ђурица: „Опрости мајка, ја морам да идем у Краљево да учим школу, и немој да ка |
| ице Ђурковића!</p> <p>— Опрости, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не зна |
| лађи, да се могу рвати и бочити с њима, ја не бих ни марио.{S} А овако, молим те....</p> <p>— Н |
| луша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така, ти си добра |
| /p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чеп |
| једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих туде!</p> <p>— Не заборавио те Бог!{S} |
| је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..< |
| ме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја мој |
| S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: говеда, свиња и коња |
| ла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb |
| нек остане међу нама.{S} Ти знаш мене, ја нисам рад да ико испира уста са мном.{S} Да сам млађ |
| поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја не знам шта ти мислиш....</p> <p>— Шта, Вићентије?</ |
| а Видосав вели: „Шта се, бре, смејете, ја могу да посејем гору по оном Чолопеку Тодосијевом.“ |
| оније само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за |
| м лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога не стане на састан |
| ти и тата и бабо.</p> <p>— Добро, мали, ја не поричем, само нека тако буде.{S} Дођи сутра па но |
| метан у мојој четерестој или педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, баб |
| , да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о ледину и скочи. , |
| година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под ки |
| >— Шта то?</p> <p>— Рекох да сам тобом, ја не бих узела никога одавде.</p> <p>— Е?</p> <p>— Не |
| таде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао с |
| деле и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Је |
| ђали.</p> <p>— Нисмо никада...{S} Тако, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кум |
| три године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</ |
| ријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де В |
| поштовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, |
| Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре тридесет година.{S} И ти ће |
| година без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црве |
| је на њега.</p> <p>— Немој да се љутиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како |
| ад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но веле, |
| <p>— Шта ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем |
| <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а свет нека звоца и испира зубе. |
| сео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p>Тодоси |
| е.{S} Не може ме ништа помести на путу: ја морам бити други Симо из Мораве, и истрајаћу овде ме |
| мества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад р |
| ашља се.</p> <p>— Не глобите човека!{S} Ја ћу те, пријатељу, познати за пола динара! — утисну с |
| ће... да ме лакше истисне с имања...{S} Ја му сметам... не може да ме гледа...</p> <p>Опет поћу |
| ’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам шта ћу од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! |
| p>— Чуо сам, овај... много штошта...{S} Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— |
| маш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им што су дошли. |
| p> <p>— Знаш, прича мени мој Миле...{S} Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Оти |
| да ми се подсмевају гори од мене...{S} Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери |
| ниче...{S} И сад нек гледа шта ће...{S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не траж |
| у:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нужде и невоље! ..</p> <p>У то |
| або... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта си чуо?</p> <p>— Чуо сам, ов |
| а њега, а мене стид, — кумови смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни |
| сти, тетка, ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца |
| то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ва |
| .</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја не знам, бабо, шта хоћеш ти с тим човеком!</p> <p>— |
| Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се надвирише |
| усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру се |
| >— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси |
| ео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ вам имао много причати о тој кући и његовом оцу. |
| ти ћути.{S} А неће толико ни викати.{S} Ја знам Витора: он ћути, дима, шикће, па по неки пут ви |
| о чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А |
| луша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ сам му дозволио да привре |
| о...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и.. |
| — Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, |
| Срце ме вуче да учим ратарску школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се вра |
| :</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налаз |
| Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би... више га ни |
| си сад друкчији човек.</p> <p>— Шта?{S} Ја сам распикућа... пропасник... бекрија? .. — подиже с |
| та да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му одговорим.</p> <p>— Немој му ниш |
| .{S} Ћути и не сметај ми.. " .</p> <p>— Ја му то не могу рећи.{S} Немам то срце.</p> <p>— Онда |
| исица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него |
| а Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест. |
| ега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— |
| елим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не види |
| p>— Ти? — подсмева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p |
| ако је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу да пређем да се видимо и упознамо.{S |
| аве?</p> <p>— Ти знаш из чије.</p> <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто |
| ица слеже раменима и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, |
| а.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изве |
| кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па |
| лаву.</p> <p>— Ено га на њиви.</p> <p>— Ја, на њиви...{S} Ради...{S} Измеси’де ово! — показа ру |
| немири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се прикоди на моме имању и не могу доз |
| му руци.</p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу |
| /p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па т |
| оглед:</p> <p>— Не знам, бабо.</p> <p>— Ја, да речем да жалим, не жалим; нек пије колико може.{ |
| ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! проговори иза њега један с |
| јка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баба, па слушам и бабу Вујану |
| Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја вас рачунам у пријатеље и хоћу да ми будете пријатељ |
| ије мало поведе исти разговор:</p> <p>— Ја сам нешто смислила и велим, Виторе...</p> <p>— Шта т |
| Видосав?</p> <p>Затим дрекну:</p> <p>— Ја сам распикућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи јед |
| у.</p> <p>Чича Витор подвикну:</p> <p>— Ја имам посла... овај...{S} Ја нисам дошао овде без нуж |
| а твога.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја, за њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то би |
| ог твог.</p> <p>— За Видосава?</p> <p>— Ја! — рече и застаде.</p> <p>Витор се забечи да чује.{S |
| Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би треба |
| — Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb n="38" /> <p>— Ти? — подсмева с |
| оче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ. |
| имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p>— Ја шеснаест.{S} Имамо доста, али даће он ниже.</p> <p>П |
| p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти?</p> <p>— Ја!</p> <p>Опет се закикоташе.</p> <p>— Пст!</p> <p>— Ч |
| Радим. </p> <p>— Млатиш пасуљ?</p> <p>— Ја. </p> <p>— Седи, море, да седимо.</p> <p>Он се забеч |
| он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео |
| на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} Видосава.</p> <p>— Познаје му се на |
| е па да зевате и сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и |
| } Хтео би да он има пун кош кукуруза, а ја да га купујем с раног пролећа...{S} Е, не’ш, брајко, |
| се ослања на дрво а човек на човека, а ја ево на овог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад |
| S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Д |
| ај свет: неко вели ’вако, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да т |
| продужи: — Ти имаш девојку за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, |
| ићемо се...{S} И Бог ти а душа ти!{S} А ја ћу се забављати са мојим малишанима..{S} Где су ми о |
| на вашар и размеће се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купи |
| /p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп глави, него глава репу |
| арац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја велим:{S} Чекај, куд ћеш без позива у заседање.</p> |
| ју да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар |
| да зна боље но наш ћата у општини.{S} А ја велим: не бих му дао да буде ћата, па да га све село |
| на да онај витла његовом имовином.{S} А ја велим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви |
| ија и трепће.</p> <pb n="113" /> <p>— А ја велим: нећеш море куд си наумио.{S} Не да то мој Вит |
| заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега тиче моја њива и моја |
| , а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га изве |
| шта ли он хоће с тим што ме навлачи да ја моју њиву заливадим?{S} Хтео би да он има пун кош ку |
| жица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и савила руке |
| бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек онда грмачио да |
| нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> < |
| смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залетим и упознам се.... — И ту исприча како се < |
| , правије би било да ти мене питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дам |
| а.</p> <p>— Шта ће за мене рећи?{S} Шта ја коме чиним?</p> <p>— Е, хе... — маше главом Вићентиј |
| велиш?</p> <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— Т |
| ијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш и б |
| да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред влашћу и |
| а палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив.{S} И нећу пред њим н |
| деци:</p> <p>— Ви ћете бити овде док се ја вратим.{S} Одох часком у чаршију.{S} Пазите да не бу |
| шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, не могу увеселити с мојим друштвом ба |
| очевља.</p> <p>— Право велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на |
| и и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене ка |
| <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти д |
| Видосав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рука |
| хоће да иде, нек иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари |
| кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја сам рад да не дође дотле...{S} А ти гледај своја пос |
| човек предлаже, а Бог располаже...{S} И ја велим: може човек нагињати куд хоће и скрајати плано |
| није ме та добрина мимоишла.</p> <p>— И ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо. |
| илика била да га срез узме за питомца и ја вас молим да покушате преко изасланика да га приме.{ |
| или имаш да примиш новац од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он к |
| демо-те ми до моје куће, да видиш где и ја живим.</p> <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Ка |
| раде, али мени то доставише пријатељи и ја дођох овде, суду...</p> <p>— Да станеш на пут потврђ |
| /p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код с |
| ако је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја самих, што ’но веле, позвао и хвала им |
| други у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препоч |
| мо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја тебе!{S} То ми не смеш одрећи!</p> <p>— Да чује бабо |
| арешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> <p>— Џимрија!</p> <pb n="43" /> <p>— Слепи чвор |
| тражим из села зачина.</p> <p>— Тако и ја велим, бабо.</p> <p>И онда почне претресати појединц |
| човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се чов |
| уди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет |
| о она хоће.</p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика |
| душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> < |
| а... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је же |
| /p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким имањем...{S} |
| ндела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али ја више не дам!</p> <p>— За то те не питам!</p> <p>— Чи |
| жја воља, кум ми не треба поодавно, али ја га призивам и стимам: и о благудану и где га видим.{ |
| итне стоке, по шесеторо говеди..{S} Али ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себ |
| <p>— Ја нисам!</p> <p>— Нисам, вала, ни ја!</p> <p>— Не видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам |
| цит отишао и оценио шта треба осећи; ни ја не бих умео боље.{S} А већ котарицу да ти исплете ка |
| /p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја!{S} Дошао човек и сео да ради!</p> <p>Деца бацише гр |
| <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Ни ја, вала.{S} То ми није ни накрај памети!</p> <p>Тодоси |
| сиромах то...{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за п |
| а сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од |
| а Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, сред |
| Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{ |
| изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта ве |
| а као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је кр |
| </p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори свет?</p> |
| .</p> <p>— Ви ћете чувати воденицу, док ја видим посао на њиви, — вели бабо.</p> <p>— Хоћемо!</ |
| учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</p> <p>Видосав узм |
| живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да прет |
| продужује:</p> <p>— Ви би хтели да вам ја ту читам и објашњавам, да вас ваздан уверавам и убеђ |
| а би били слободнији.</p> <p>— Нећу вам ја ту... што ’но веле... на прилику, да вам служим све |
| — Умукни!</p> <p>— Умукни ти!{S} Не дам ја моје!{S} Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је јо |
| Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда |
| ека, бабо...</p> <p>— Шта нека?{S} Знам ја, рецимо, све...{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди |
| видим те ни да си дошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа уна |
| >— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навика |
| апослетку изађе отворено:</p> <p>— Знам ја шта ви хоћете, брате?</p> <p>— Шта, Тодосије?</p> <p |
| </p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај по свима.</p> <p>— Ја нис |
| p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чу |
| <p>Председник прекиде:</p> <p>— Не знам ја ни тебе ни њега, ни шта си узимао шта ниси, него при |
| вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још п |
| И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се неко тера; |
| ни се на то!{S} Видосаве, брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих |
| ледај посла, синко.{S} Ти мислиш да сам ја озуђурио толико да немам пару да метнем на крст у цр |
| {S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог пос |
| .{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — замуцну чича |
| се распасати на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампит |
| > <p>— Што си тумарао, тумарао; док сам ја жив, нећеш се више маћи од нас</p> <p>И доведоше га |
| их прикупио по онолико земље колико сам ја прикупио, хеј, колико би они имали данас!{S} Нек се |
| знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја учио у школи, али знаду све друго више него ја.{S} О |
| љи...{S} Тодосије гунђори: „Лаже, нисам ја то причао.“ А младићи га пострекавају:</p> <p>— Деде |
| нећеш иди одакле си и дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> |
| номад причао у воденици.</p> <p>— Нисам ја ништа причао у воденици, — накељи се Тодосије.</p> < |
| ду полако и разговарају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Коли |
| јим се да се не наљутиш.</p> <p>— Нисам ја дете, Антоније.{S} Ти ме бар познајеш.</p> <p>Он се |
| па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и диринџим, већ пос |
| уда!</p> <p>— Зар, на прилику, да будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би |
| ери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Видосав |
| ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да сам т |
| олако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! ..{S} |
| баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p> <p>Т |
| да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p>— Жал |
| и што ти рекох, море!</p> <p>— Не чујем ја ништа што ми ти велиш!</p> <p>— Ама људи смо, бре, б |
| е не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на путу, да ми <pb n="105" /> се |
| куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теби па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате! |
| е кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? — рече и заљуља главом.</p> <p>— Пија |
| ај се трже:</p> <p>— Море ако те згодим ја одавде, нећеш се маћи отале!..</p> <p>— Коме то вели |
| ко лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Вито |
| шта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> < |
| диш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из села...{S} Ако ти немаш никог |
| кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти к |
| ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Ра |
| и то сад!</p> <p>— Није то остави, него ја... ја не знам за бољег родитеља од тебе и... што ’но |
| бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Т |
| у школи, али знаду све друго више него ја.{S} Они су и старији и паметнији, па морају више и з |
| Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не |
| е ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од ра |
| м на рђавом путу.{S} Ти боље видиш него ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све |
| Ја не знам, бабо...{S} Убио ме Бог, ако ја...</p> <p>— И убиће те! ..{S} Попрешће те моја со и |
| домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца, при |
| p> <p>— Знам и бабу неће бити право што ја пушим а он не пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, |
| ти у ратарску школу, па да учиш ово што ја учим.</p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће |
| о главу па гледа у бразду.</p> <p>— Зар ја штетовао, а ти се љутиш? — довикује Тодосије.</p> <p |
| загледа у њега и промуца:</p> <p>— Зар ја? ...</p> <p>Чича Витор одмаче на коњу напред, а за њ |
| пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и теби...{S} Сиг |
| ра.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам ја... није данас тај |
| воју децу... нашу децу...{S} А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, н |
| еп глави, него глава репу...{S} Не могу ја у мојих педесет и неколико година дозволити да будем |
| ошао!</p> <p>— Знам ја...{S} Вратићу му ја то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удар |
| у себи: — па шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као |
| очи:</p> <p>— Ама, чујеш, море!{S} Нећу ја милости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтедне |
| ехну.</p> <p>— Шта се смејеш? ти мислиш ја немам пара?</p> <p>Сељак се опет насмеја, па му одвр |
| у кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез |
| ес заглушише девојке:</p> <quote> <l>„О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбир |
| , полако, по мекој трави и приђе му.{S} Јабука отпустила гране, он се извалио под њу, мало се п |
| е буклију замедљеног вина, у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— |
| и колач, извезен са вуницом, и неколико јабука, те турише на сто, у врх совре.{S} Стари пријате |
| ја.{S} Око пута засађени ораси, крушке, јабуке, трешње.{S} Тамо даље настаје имање: њиве, ливад |
| се мало.{S} Ружица избриса стрвољ испод јабуке: цигарице, палидрвца, прашину од дувана, намести |
| } Ено га на горњој страни дворишта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" / |
| ри се она.{S} Али у том сену цигара под јабуком шећерлијом и он се накашља промукло и сухо.</p> |
| неко из куће рекао да се инате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о о |
| ако су осванули: она на прагу, а он под јабуком.{S} Затим се приобуо и умио и негде отишао.</p> |
| сао и обукао се, сео под <pb n="176" /> јабуку шећерлију па се шали и забавља са Сојком, разгов |
| че и с посинком изађе више оџаклије под јабуку шећерлију и поседају па столичице.</p> <pb n="17 |
| ко, ногу пред ногу и седе више куће под јабуку, услони се на рогуље и укочи поглед у траву пред |
| осав намирио посао и обукао се, сео под јабуку шећерлију па се с њом шали и забавља.{S} Дан вед |
| им дубоко и прогута га.{S} Доцне узмрда јабучицом и поврати га.</p> <p>— Шта радиш ти, море?</p |
| сије да га ухвати за гушу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циг |
| е могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у колико се радо |
| дничких планина...</p> <p>Напослетку се јави иза џбуна и приђе му:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар |
| махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у крај до врата, скинуо к |
| p> <p>— У здрављу, Виторе!{S} Рекох: да јавим човеку, да зна и да се управља... — одмаче Антони |
| .{S} Да сам могао ноћас бих дошао да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што мож |
| рани, ућутала тица у гори...{S} Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p> |
| ко доба дана.{S} Решавао се да му се не јавља у овој прилици, да не би било свађе, али не мога |
| Тодосије!{S} Видиш ти њега, па се и не јавља! — прилази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављ |
| .{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јављали домаћину, већ притисли на рад.</p> <p>— Добро м |
| илази му домаћин.</p> <p>— Што да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се н |
| ос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао |
| чила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и виђени људи.</p> <pb n=" |
| ао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за леђима, могли су га изазивати од с |
| неше се поља, размилеше се овци и млади јагањци.. </p> <p>Настаде радно доба...</p> <p>Видосав |
| ћу, пригони стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути док |
| своју овцу у задружним овцама те му се јагњи сваке године, па <pb n="69" /> треба и они да има |
| тера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп.</ |
| па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви |
| Лице се старчево растеже, уста одоше на јагодице и показаше се она три зуба напред.</p> <pb n=" |
| ет све дође на своје место.{S} Али, еве јада сад!...{S} Бабо ишао у суд, тужио Видосава и оглас |
| он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево јада са Видосавом!..{S} Тај се човек губи, из дана у да |
| “ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И сад само |
| а шта пита, нити се с њим здоговара.{S} Јадно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом |
| ује у хладу, а њих двојичица седе поред јаза, са прутићима у рукама, нешто чепрљају и шалакају |
| е ми све! — рече и седе на рудину испод јаза, а они до њега.</p> <p>Учини му се да су му сад јо |
| ми код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиздалека:</p> <p>— Баш вала, Виторе, ја |
| S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде ’вамо сад!</p> |
| дан то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад и |
| авао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и нешто га трошио, а нешто слао кући |
| о замјешателство: разлупају се дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле гр |
| пожњео до Светог Прокопа.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, |
| видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подесна д |
| припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поо |
| во имање... његово право... и све...{S} Јакако... — проговори с муком и с неповерењем, као да г |
| ојим редом...</p> <p>Пред Божић насташе јаки мразеви и стаде воденица, а дотле се исполага и се |
| " /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, не о |
| /> плавкастог шајка, у блузи са зеленом јаком и шајкачом са зеленом пантљиком: леп, личит, чист |
| номад Тодосије — поче младић, — удовица Јана била у воденици, па боса, па се уросила, ..</p> <p |
| >— Узврпољио се вели старац па чепа око Јане и вели: „Да ти нешто пришанем..{S} А Она неће да п |
| очех вам причати: иде онај чика па вели Јани: „Где си, милодуне мој!{S} Што не сврнеш мало до н |
| о усиновљењу.</p> <p>— Читај, господине Јанићије.</p> <p>Први члан прочита цео уговор гласно, о |
| наких акта,</p> <p>— Управо, господине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замј |
| чић из села Врљуга, хоће да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га личн |
| ренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњ |
| <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, заврзоше плуг и одоше! — рече она и показа руком |
| у иза гласа:</p> <quote> <l>„Поред воде јаран чува овце,</l> <l>Жедан воде, жељан девојака.</l> |
| О јаблане, не развијај гране,</l> <l>Ој јаране, не разбирај за ме,</l> <l>Синоћ сам се завадила |
| ука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од ва |
| дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S} Тодо |
| пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи у |
| моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле |
| питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— У |
| Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p |
| унуке Сојке.{S} Доћи ће угледни људи из Јасенице, од богате фамилије Маслаћа.{S} Треба да се ра |
| н од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S |
| /p> <p>Он уздркта, отвори очи и погледа јасно.</p> <p>— Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, к |
| не се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ћ |
| му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S |
| хлада у хлад, и, час по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са с |
| } Вајати пуни ствари: поњава, ћилимова, јастука, руха свакојака за сву чељад.{S} Ту разбој, вит |
| едан угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и новим губером, до њега сандуке фарбане, дућ |
| д њега.{S} Деца су напредовала, расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну |
| авлији.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Ко |
| <p>Жене се згледаше.{S} Он продужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти рад |
| обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита суш |
| .{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— |
| ов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми његову стоку па на вашар |
| е људи?</p> <pb n="74" /> <p>— За њега, је ли Вићентије?</p> <p>— И за тебе и за њега.</p> <p>— |
| „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима видео и |
| p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ћ |
| их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Виторе, је ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта |
| упозна с њиме.</p> <p>— Ти учиш школу, је ли? — упита га Ђурица.</p> <p>Он га промери погледом |
| и си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и по |
| ерен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! |
| Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p> <p>— Ни |
| има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је задовољан с оним што има, и оно што има да је урађен |
| есетак година.{S} Служила <pb n="31" /> је и дворила покојну Руменију, и пред смрт није одмицал |
| ан и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек о |
| Ја не дам то док имам снаге у мени!{S} Је ли тако, ћери? .</p> <p>Она црвени, чепа, погледа и |
| гово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руко |
| пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се Видосав и погледа у све редом |
| ли педесетој, ја ћу бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он |
| ба да се крије од света он, а не ти.{S} Је ли тако, Видосаве?</p> <p>Он уздркта, отвори очи и п |
| ежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се забечио у цигару, гледа, и ћут |
| каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце н |
| питаш: шта ја тражим по туђем имању.{S} Је ли, младићу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књи |
| па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се |
| Не смемо!</p> <p>— Што да не смемо?{S} Је ли чик?</p> <p>' — Чик!</p> <p>Ђурица викну сељака:< |
| ајући испод наочара на Витора.</p> <p>— Је ли све тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, г |
| , радите док вам се тако мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича |
| > <p>— Нисам ништа упропастио.</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> < |
| така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја нисам неваљалица?</p> <p>— Ти ниси така |
| >Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S} Ја не дам више да |
| а се иза уха и рече му полако:</p> <p>— Је ли засео суд?</p> <p>— Што питаш? — прогунђа пандур. |
| је тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе, па продуж |
| море, штогод, да не задремамо.{S} Моба је.</p> <pb n="90" /> <p>Тодосије развуче усне.</p> <p> |
| >Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје на тро |
| у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{ |
| у непознато село и људе.{S} А Виторова је жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешк |
| оја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си био по народу, видео си и зло и добро |
| д да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и и |
| </p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Веле да га је тај исти бабо упропастио.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Шт |
| , да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није |
| табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па |
| му се старешство избило из шака, па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата проп |
| ди. „Боже, шта ли мисли бабо?{S} Шта га је то толико увредио Видосав?{S} Што то чини тај Видоса |
| ва два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што |
| а да види сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати |
| посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, з |
| ка стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... изб |
| е као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} |
| има и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разговарају, да му пружи утешн |
| чињу онај рад од Тодосија а Тодосије га је научио од тате.{S} Зашто бабо није дозволио тати да |
| ана, па се опет одобровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту с |
| чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај учи ратарску школу а та |
| додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојицом, старим трговцем што код |
| једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види мл |
| То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинк |
| мам и пара задовољно“...</p> <p>Умео га је да извини и за оно на Ваведеније и за оно на Светог |
| ођења новог начина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци |
| мевао његов рад и светио се бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио |
| антљиком: леп, личит, чист.{S} Нешто га је вукло њему чим га је угледао.{S} Рекоше му да тај уч |
| вет... наше душмане...“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у ча |
| сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— Право велиш, бабо, човек н |
| и се нешто на његову детелишту, са чега је имао нових непријатности и то у доба кад се детелишт |
| да уводи оно на шта он виче и због чега је омрзао посинка.</p> <p>Па почеше обилазити око његов |
| старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од как |
| о: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је н |
| пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и |
| че полако, варакајући се иза дрвећа, да је не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — у |
| сећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим |
| шта ли ће рећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека ов |
| дну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћ |
| е ни било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима вазд |
| чини му се да тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од б |
| а да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у про |
| у да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње зб |
| дошао...{S} Нисам ја подизао стоку, да је ждере свет...</p> <pb n="87" /> <p>Па поћута и раздр |
| /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен она приђе да га разговори.</p> <p> |
| о уста проћи све село и наплести се: да је крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Н |
| а будем ја паметнији од мога оца!{S} Да је ово добро, сејали би наши стари.</p> <p>— Није овако |
| поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупио по онолико земље колико сам ја |
| /p> <p>Бог зна шта ће бити с њим!{S} Да је вајда, она би говорила сваки дан, молила би га, прек |
| е усинио и преписао му све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како |
| едати, подгуркивали се и смејали.{S} Да је откуд било Видосаву да се привуче и ослушне:</p> <p> |
| егово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да о |
| о на прагу него у штали о диреку.{S} Да је нисам више видео онде!</p> <p>На аљкавост и мурдарлу |
| је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твоме месту, он би играо од радости!</p> <p |
| триети а да му не изговори: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљуг |
| је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а не тебе; онда треба да се крије од свет |
| леда брњицу.{S} Одмах га нешто копка да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгу |
| овољан с оним што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} |
| за неколике године показао би свима да је боље оно што он ради, него оно што су они радили...{ |
| о, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира ону корист коју је давала од в |
| S} Он зна да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће |
| био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича и које |
| каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденички камен, они |
| сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија ли |
| у и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, добио тут |
| да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, него „ос |
| <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затеч |
| је много нерасположен, не познаје се да је усплахирен.{S} Узврпољи се, погледа низа се, махну р |
| ио школу и вратио се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Мик |
| науке што користе сељаку.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио о |
| а њихову кућу, за војску, и увери се да је записано да даду товарног коња са прибором.</p> <p>П |
| ив <pb n="136" /> Видосава, решио се да је посеје он, на своме имању, и Видосав га је научио ка |
| а он удоми своју кћер.{S} Чини му се да је, он главом, зликовачки укратио ту радост: отерао га |
| рлук мрзи, да очима не види.{S} Хоће да је свако чељаде хитро и окретно, чисто и уљудно.{S} По |
| ала ти, Антоније!</p> <p>Сад осећаше да је добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на ошт |
| о доба истргнути имање из шака.{S} И да је Видосав дужан држати славу моју и служити моме Свето |
| збира богате прихода од тога рада и да је то научно од његова посинка, покајао се у души што ј |
| дити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао. |
| говара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му преотео старешство и тати зада |
| се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна |
| -Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг |
| иди да Видосав, збиљски, има право и да је корист од таког рода несумњива.{S} Већ у другој годи |
| S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту затече, да нема куд врдати.</p |
| а дуго није могао да верује сам себи да је све то јава и збиља што се са њим збива!{S} И у коли |
| <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Види да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S |
| адио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, |
| преда се.</p> <p>— Сад све село види да је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан чове |
| е на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} |
| е пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је домаћини продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко |
| ко је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни бити.{S} На пример: |
| о је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, б |
| и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао завући у душу чича-Виторову, видео би |
| тежи да је бољи... паметан отац вели да је син бољи од њега.{S} Зашто би бабо мрзио ако Видосав |
| су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље, засејао детелин |
| дахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где нема нико, или кад |
| бега од људи по окрајцима и најволи да је сам.{S} Тодосије га је нарочито тражио да се разгова |
| о једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двоји |
| амишљен, избегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и нећ |
| да то није тако, али све му се чини да је баш тако.{S} Седи, тако, па се замисли и пита сам се |
| бјасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је добио тутора у кућу, ка |
| смо...{S} Ја то нећу нигде признати да је таки кум Иво а немој ни ти.{S} Реци: „Немојте, људи, |
| ву пред собом.</p> <p>Ружица примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружи |
| му принесе воду да умије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у |
| Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је превасходио...{S} У њему назире пуну срећу за њихову |
| ве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи |
| Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи к |
| а нашу земљу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепрт |
| а обиђем да му видим и врт.{S} Чујем да је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и |
| им неверица да он то ради с уверењем да је то боље.{S} Све им се чињаше да тиме прави инат чича |
| } Нећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи пос |
| на.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си пропасник, и да се водиш из м |
| ни, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршава, да иде за |
| га боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу. |
| се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше њего |
| неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога ти, Вито |
| преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па са |
| </p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опа |
| ion" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, ради, н |
| ећи о њему... сиромах он, да је знао да је бабо овако расположен, па да га дочека овде, на шта |
| а и оћуткује.</p> <p>— Ја сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди |
| S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, па обилази и прикрада се да <pb |
| берем дукате, ти би тек онда грмачио да је сејеш и негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како |
| n="161" /> намере, него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </ |
| /p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он то научио од Видосава.</p> <p>Ђурица ћути и гледа |
| ко, далеко...</p> <p>Боже, да речемо да је она жива, шта ли би сад рекла?{S} Она би села на ону |
| а спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} Ако га шта упит |
| више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разглас |
| телишта, добру пасмину стоке и умеју да је негују: волове ухране па продаду на тргу за сто дука |
| к је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само гледа и тре |
| дначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школ |
| остеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у њиховој кући.{S} Одавно није |
| паметне савете, а ради оно што знаш да је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи |
| на земљу и ту чита и размишља.{S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју к |
| .{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица |
| Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па се сети да га то мрзи |
| ти газда од овога дома?</p> <p>— Газда је Бог.{S} Хајдемо те бабу, до воденице, да га упитамо. |
| аш ли да је он био тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то би |
| кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са |
| а косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају два пута више порезе...</p> <p>— И |
| било од ње...{S} Вера и Бог, паметнија је од њега!“ — мисли чича Витор и ваздан би хвалио Ружи |
| Он зна за ону стару пословицу: „Комшија је пречи од свију“.{S} Рецимо: упали се кућа, коме ћеш |
| ити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, и ра |
| и <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио |
| су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што |
| сом прича му и објашњава:</p> <p>— Моја је жеља да те усинимо, а и Виторова је жеља.{S} Ти си б |
| ак и оде својим путем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати |
| вала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече |
| ем.</p> <p>— Е, нека је сретно!{S} Нека је сретно!{S} Видећеш да ће пристати и тата и бабо.</p> |
| уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скак |
| А где су моји малишани?</p> <p>— Сојка је у вајату, а она двојичица на њиви.</p> <p>— Добро, б |
| еце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Израсла велика, престигла мајку |
| ићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава шипарица од дванаест година. |
| ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљала све што може најцрње наступити...{S} Шта |
| у, дочекала дан на ногама у кући: омела је, опајала, наложила ватру и донела воде, спремила крч |
| ва граничи се Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав при |
| под мишку и одведе га учитељу.{S} Школа је близу и моћи ће лако ићи у њу:</p> <p>— Зар ти изучи |
| {S} Ружица у вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта при |
| у измакне и од својих другова, с којима је свршио основну школу, и од својих вршњака по годинам |
| у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, разговарати и почастити.</p> <p>С |
| аке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима је волео састати се, ра |
| бављале се својим радом.{S} Баба Вујана је чувала мале пилиће у башти, премештала се из хлада у |
| да доручкује.{S} Тамо у соби постављена је мала совра и људи седају за њу по реду како је ко до |
| ице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме, што су се сва тројица побратимили |
| вао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у нас понеки трчкарају око тога пустог |
| о!</p> <p>— Па и ако нема свију, вишина је дошла! — веле скупштинари и обзиру се по осталим људ |
| , Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, |
| е и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла и није разбирала шта |
| е и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: |
| а...{S} Брука и пропаст!..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} |
| му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они глед |
| вара и ћерета те о овоме те о ономе, па је ухвати за колир и стаде га загледати:</p> <p>— Ене, |
| атим уђе у воденицу, повири у мучањ, па је затвори и оде деци у ливаду.{S} Стока се већ напасла |
| ађе, чича Витор се мрштио, гунђао, — па је остало по старом.</p> <p>Видосав се решио да чича-Ви |
| S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа далеко, а он сиромашак и го и бос |
| њеном ручицом по свом длану.</p> <p>Па је глади низ косу:</p> <p>— Шали се тата!{S} Ти си добр |
| вади некакву хартију из сандука и стрпа је у џеп, узе кукасти штап и окрете се деци:</p> <p>— В |
| и да се одобровољио па прича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта |
| да.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан продужи:</p> < |
| екоше му да тај учи ратарску школу а та је школа најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са |
| ља са Сојком, разговара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ |
| е тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S |
| есте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb |
| га и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што |
| је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у |
| о и стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се це |
| редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чи |
| га загледати:</p> <p>— Ене, ене!{S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, |
| е?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао |
| ише га нико не састави!...</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Чућеш и знаћеш...{S} Тешко нашој д |
| и у меденицу и пандур уђе.</p> <p>— Шта је то тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један стара |
| ао мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} |
| p> <p>Он брзо протрља очи.</p> <p>— Шта је било?{S} Није ништа...{S} Његова кућа...{S} Његово и |
| суду, да и вама досађујем.</p> <p>— Шта је, брате? -</p> <p>— Изузели се рђави људи, мој господ |
| зда, вала баш да пазаримо.</p> <p>— Шта је цениш?</p> <p>— Није скупа: пет динара.</p> <p>Они с |
| ону цигару из руке у руку.</p> <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} |
| ..</p> <p>— Коме то велиш?</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Знам ја коме велим, — погледа онај |
| њега и Тодосија.</p> <p>— Ене!{S} А шта је то било?</p> <p>— Молим те, само нек остане међу нам |
| еденије?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то било на Воведеније?{S} Зар се ја, што ’но веле, н |
| од дувана, намести вајат, разгледа шта је успремила баба Вујана по кући, упути Сојку на њен по |
| н оде Тодосијевој кући, да разгледа шта је порадио, а Ђурица оде својој.{S} Иде полако, погнуо |
| болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није н |
| а само свога посла и није разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају |
| оном Чолопеку...{S} Буди Бог с нама шта је том човеку!{S} Не знам где ће се зауставити с овим с |
| ..{S} Па да и пијнете коју више, па шта је!{S} А зар ја не пијем?{S} Што буде мени нек буде и т |
| воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S |
| </p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n="111" /> <p>Антоније |
| ће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му:</p> <p>— Ево ови ексери, ливења |
| па настаје послужење.{S} Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после |
| у страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Убрзо су |
| ише говори и у говору се пребаци, и шта је то тако страшно да би га могао омрзнути.{S} Попије к |
| леђима?{S} Зар они знаду шта ваља и шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ов |
| порадили на имању, шта раде деца и шта је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а |
| <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао би и ти ступит |
| роговори тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, ве |
| </p> <p>Он се одазва и пође да види шта је.</p> <p>— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шт |
| е да би Тодосије имао да му објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба |
| срца.</p> <p>Човек не уме испричати шта је у стању да учини нероткиња, нити Витор Микачић шта ј |
| посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то |
| стоку ни за људе, и нико није знао шта је, док није Видосав објаснио: да на тим лејама подиже |
| е тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сут |
| запрепасти се Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да |
| Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и то“...{S} Па јо |
| учини нероткиња, нити Витор Микачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце м |
| head> <p>До подне пуче глас по селу шта је било на детелишту Видосављеву и тај случај почеше пр |
| ица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је та |
| исли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> <p>Антоније |
| кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред |
| од њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са Сојком пред кућом у хладу и забављале се с |
| натерао га је да се понови.{S} И Ружица је набавила по неку хаљинку, па су поновили и децу.{S} |
| ачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан млад |
| Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој години, џигљаст и мало бледушкав, али здра |
| врећу од земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на |
| ужио...</p> <p>— Дорастао си ти... наша је жеља, <pb n="15" /> Видосаве.{S} Док смо ми живи, по |
| <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</ |
| качић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шт |
| да чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, о |
| дан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она |
| у.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторови |
| по час, ујкала на јастреба.{S} Видосав је био на <pb n="124" /> њиви са слугом, денули су слам |
| е и бацали се на њега овсом.{S} Видосав је пекао печеницу, уносио сламу за простирку по соби.{S |
| ако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „американом“.{S} Док с |
| јем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге |
| разговарају.</p> <p>Сву тројицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у св |
| lestone unit="subSection" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} П |
| да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је већ почео губити вољу на пољу око увођења новог начи |
| право“, — вели Тодосије.</p> <p>Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се |
| Микачића остале су исте.</p> <p>Видосав је и даље боравио у чаршији и живео на начин који је уо |
| у и хвале обојицу у брк.</p> <p>Видосав је брзо дознао за бабов суд о људима и његово мишљење о |
| о имања и управља кућом.</p> <p>Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу. |
| тамо продужише разговор.</p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодос |
| из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S} Шума чува здравље људима и штити родну земљу од |
| продужи:</p> <p>— Што бих крио.{S} Крив је, брате, Витор!</p> <p>Ђурица скочи.</p> <p>— Седи да |
| мислим: човек не треба да сили.{S} Бог је стари сајибија: у њега је све богаство....</p> <p>— |
| за удају, а ја сина за женидбу.{S} Бог је рекао да се пријатељимо, и хоћемо, ако Бог да...{S} |
| као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} И она је из сиротињс |
| лину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије, да |
| и је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детелиште |
| о мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по кући, |
| ашан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n=" |
| лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од позна |
| нат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од тога |
| реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му |
| механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чу |
| е враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Иде |
| су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при поми |
| посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за стоку |
| ку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су улари |
| митрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Ни ја |
| зборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све |
| дан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, па с |
| е радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратара |
| вљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци |
| II</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао примет |
| >XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта измен |
| е однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, негда с |
| арица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, |
| му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се |
| иже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ |
| > <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само, ја |
| Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега, а |
| и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све |
| ва увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.</p> |
| е затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" /> в |
| и.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се да ј |
| <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми ког |
| и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, обрада |
| " /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко му |
| овица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у шуми и сам подапео и турио да се |
| олако и седе до њега.</p> <p>— Ето, сад је све свршено! — рече он полако, не гледајући у њу.</p |
| а за главу.{S} Нема више двоумљења: сад је чуо из бабових уста шта мисли о њему и његову раду.{ |
| ви одисати на уста.</p> <p>— Уа!{S} Сад је добро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, п |
| бабу што га је довео на имање.{S} А сад је дошло време те се уверио да је тата радио паметно, п |
| ћ уселио се у Микачића кућу.</p> <p>Сад је Витор дошао из окружног суда с табаком у руци, у ком |
| је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стара за све од најмањег до најв |
| нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај бабо слуша свет... наше душ |
| шко...{S} Он не уме да објасни ни откуд је то што му се чини да је запостављен, понижен и да је |
| а и пружи руку..</p> <p>— Узми, за тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени |
| та ни за себе ни за имање.{S} И за тебе је исплатио сву порезу за прошло полгође.</p> <p>Он се |
| чио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <p |
| ик.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Тако смо рекли и уговор |
| е тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њега, непознатог човека!{S} Сад |
| се, безбели, <pb n="112" /> смеју: где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла |
| И онда Видосав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто |
| ити с овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може с |
| ј и виче:</p> <p>— Здраво мирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p> |
| <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да ка |
| ј шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест б |
| вако дрво, — додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, |
| г’о ти Бог! — разгали се Витор. — А где је Видосав?</p> <p>— На њиви, с радинима.{S} Сад ћу им |
| уозбиљи и мало зацрвене.</p> <p>— А где је Видосав? — упита и накриви главу.</p> <p>— Ено га на |
| затупи ни његова дугогодишња служба где је имао да издржи пљусак псовки и погрда, и прав и крив |
| — Убио те Бог, питај чича-Вићентија где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n= |
| ика, Видосав је отишао њиховој кући где је то исто чуо и из Виторових уста и да ће усиновљење п |
| нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону голет у брду оградиће |
| а ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> |
| {S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млат |
| ни њему ни другоме....</p> <p>Тодосије је дружеван човек и пространије руке од многих домаћина |
| како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њ |
| ош јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну сн |
| шинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> <p>— |
| ом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама, пре |
| ед очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост ње |
| а, ти си добра татина девојка! — милује је он по образу.</p> <p>— Ја слушам и тебе и маму и баб |
| </p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бо |
| свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје имање?</p> <p>Тодосије се загледа у њега:</ |
| , извади врањ, спушта шипку, мери докле је ухватила ракија, чука у бурад, загледа их, разгледа |
| је, везе, а у ноћ спава...{S} Мало даље је штала, озидана, пространа и видна, подељена за говед |
| се све више шири и бокори.</p> <p>Даље је порадио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две |
| брате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак кој |
| нути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет дана до |
| кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, да ме не може очима гледати.</p> <p>То |
| обичаје у тежачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... пам |
| окружног суда с табаком у руци, у коме је стајало да га је усинио и преписао му све имање.{S} |
| ко за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу него за сељаке.{S} Ко |
| ћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Б |
| е не сече и да вода не раздире брег, те је с тога шума гушћа и подмлађена.{S} Воденица остаде о |
| ницу, лопаре и остало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје |
| смрт није одмицала од њене постеље, те је оставила аманет Витору да је не тера већ нек умре у |
| ушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одспава први са |
| .{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распореди где ће |
| кући, што су пуцали гласови по селу, те је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишал |
| озге и на њих трпао зелену детелину, те је тако била више изложена сунцу и ваздуху и брже се су |
| одосије му додаде потпрашену кубуру, те је опали у вис и огласи селу: прво весеље у Микачића ку |
| осав однесе буклију и својим гостима те је и они обредише.</p> <p>Час по час, гости су били све |
| ије била богата, али није ни оскудна те је берба ипак била толика да су имали колико им треба з |
| азумео шта ти хоћеш и чему тежиш, па те је гледао с неповерењем.{S} Је л’ тако?</p> <p>Он се за |
| ухвати се за очи.</p> <p>Он притрча те је пољуби у руку.</p> <p>После се споразумела и с његов |
| окречи оџаклију и набави плаве земље те је одоздо донекле обојадиса, а цигље по ходнику премаза |
| а рупчаге и пукотине, донесе иловаче те је наби у оне локве по кући и изравна под.{S} Ружица ор |
| кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица |
| Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сеј |
| ао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са с |
| у и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он плете а они гледају.{S} Недељом, |
| којој не може буба нашкодити и засадиће је на земљишту где је био стари виноград...{S} А ону го |
| ију више но дотадањих година.{S} У вече је било само неколицина из комшилука, а сутрадан су дол |
| и размишља: „Овај Дамљан Ружић највише је букао по селу противу тате, исмевао његов рад и свет |
| } Тако мисли и тако ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даљ |
| лако, бабо...{S} Молим те, бабо... теби је одавно нешто криво...{S} Ја сам чуо...</p> <p>— Шта |
| осије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је савест чиста и мирна, ти њој одговараш и ником више. |
| вори, а Тодосије продужи:</p> <p>— Теби је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти |
| ради воденица преко лета и не заустави је суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошев |
| и замењује мајку и баба-Вујану.{S} Сви је хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непре |
| вара и ћерета, хвата је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина |
| ле.</p> <p>Затим оде у команду, да види је ли штогод нарезато на њихову кућу, за војску, и увер |
| лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више |
| а и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинст |
| е руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево имањ |
| а ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању |
| ст и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду је |
| есетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жандарим |
| шта...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S |
| боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, |
| вно постао несносан овај положај у који је стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгле |
| те.{S} А највише се занимао у врту који је ове <pb n="68" /> године заградио за читаву ралицу з |
| е претресати појединце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко |
| у да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: |
| Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разговор и |
| . — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га прекиде:</ |
| о томе шта ће о њему рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега |
| а ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> |
| единце у селу: те оваки је овај те таки је онај...</p> <p>— Хе, овај свет: неко вели ’вако, нек |
| ебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера в |
| рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико наљутио!..</p> <milestone unit= |
| што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се оне, а Ружа само мрда раменима, |
| а, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволико? — срете чича Ружицу.</p> <p>Она мр |
| и и дошао.</p> <p>— Не дај Боже!{S} Али је ли право да ме грде и оговарају, да измишљају најгад |
| о три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p>Ове му речи и да |
| емо Видосава.{S} Од њих тројице најбољи је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имај |
| су двоје није скупо за памет!{S} Да ми је да то семе посејем свуда око мог имања, па, да Бог п |
| стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже за |
| нека ради, ако неће нека иде, па да ми је сто грехота, ..{S} А дечицу не дам... то су моја дец |
| па се замисли и пита сам себе: „Шта ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини м |
| а се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао троје виле у ш |
| може даље...{S} Нек иде! ..{S} И нек ми је сто грехота! ..{S} Не’ш, синко! ..“ — броји старац у |
| не ваља...{S} Сад пије сам... и чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету |
| час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како |
| p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, |
| — Дела мало и ти провичи....{S} Мало ми је било овамо.</p> <p>Онај се осмехну:</p> <p>— Велиш л |
| ни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S |
| да ми се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! |
| ју паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико |
| т принос, а сад, ето, сваке године коси је по пет пута.</p> <p>Сељаци су, изнајпре, радознало о |
| ити са овом новом,“ — мисли чича и носи је у сарачану.{S} И тако то стоји годинама и све брњице |
| Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“ |
| Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега родитељска...</p> <p>Ружици лијнуше |
| ти ја крив, бабо?..{S} Бога ти, шта ти је?</p> <p>— Шта велиш? — издре се чича и сену очима ка |
| <p>— Ја не знам.{S} Молим те... шта ти је?{S} Теби се нешто привиђа.</p> <p>Чича узврте главом |
| хартије.</p> <pb n="120" /> <p>— Шта ти је то?</p> <p>Он пружи.{S} Први члан узе хартију, натур |
| > <p>— Море, еј Виторе!</p> <p>— Шта ти је? — проговара он и не диже главу.</p> <p>— Оди да ужи |
| и тумара по окрајцима.</p> <p>— Шта ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане |
| е!</p> <p>Он се одазва:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Немој, море, правити спрдњу од себе!{S} Он |
| сије се загледа у њега:</p> <p>— Шта ти је пало на ум да ме запиткујеш где је моје имање?</p> < |
| <p>Видосав узвера:</p> <p>— Ама шта ти је, бабо?</p> <p>— Зар те није срам.... толики човек?</ |
| осав да се згране.</p> <p>— Море шта ти је, шта правиш комендије! — Притрча да ухвати оно живо |
| /p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јеса |
| у слабачким и крештећим гласом: „Шта ти је, дете?“ И закашља се и зацену, не може да се поврати |
| ји је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перовац?{S} Где су ти побратими и она голадија |
| наједаред подиже главу:</p> <p>— Где ти је Тодосије?..</p> <p>— А што помињеш Тодосија?..{S} Ја |
| Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па иди одакле си и дошао.</p> <p> |
| и рече дрктавим гласом:</p> <p>— Нек ти је сретно, дете...{S} И нека ти је проста моја нега род |
| ...{S} Право велиш, чича-Виторе, ово ти је изашло последње вријеме, са овим младим нараштајем.{ |
| је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</p> <pb |
| <p>— Шта је то тако страшно било ако ти је узео старешинство?{S} И зар због тога да се толико з |
| од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао |
| сподине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаес |
| ако си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти |
| ако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што ти је, — моли га Видосав.</p> <p>Он полако приђе и седе до |
| протепа:</p> <p>— Бога ти, бабо, што ти је?</p> <p>Чича седе и стаде млатарати штаком о земљу:< |
| S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме да се свему довије!{S} Ово је |
| та и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђурица</p> <p>— Нешто си се окари |
| ашља суво па ће рећи:</p> <p>— А што ти је тако криво, Тодосије?</p> <p>— Зато, брате, што не г |
| </p> <pb n="78" /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна м |
| ачићем он није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод |
| јој стојаше десет нових дуката и спусти је на сто, на колач.</p> <p>Наста тајац.{S} Чича Витор |
| ио ново новцато одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакш |
| ули смо за његову кућу.</p> <p>— И овај је вољан човек. али... ето тако...{S} Божја воља...{S} |
| штете, и радити ситније послове!{S} Тај је посао подесан за њега, старог човека, који већ није |
| век расположена и насмејана.</p> <p>Тај је задовољан с оним што има, а има осредње имање, на ко |
| о тој кући и његовом оцу.</p> <p>— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— |
| Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега да бирате, ви га избе |
| м.</p> <p>— То није твој посао.{S} Твој је посао да, ето тако, плетеш тај приглавак, да помажеш |
| <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговара је |
| мо за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојка, у |
| мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} В |
| ишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне |
| муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} Изр |
| се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се осме |
| зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше жене |
| RP19030_C16"> <head>XVI</head> <p>Тежак је дан освитао за Видосава...{S} Онако уморан и изломље |
| {S} Скочише обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле |
| мање.{S} А ја велим!: нећеш, синко, док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Ка |
| прича и ићи ће с колена на колено, док је Србина,</p> <p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо |
| навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су га газде и псовале газдараце, иша |
| детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, изугризала свакојако корењ |
| е преко <pb n="81" /> вотњака.{S} И док је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чу |
| уд си наумио.{S} Не да то мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за |
| лим ја моме Милу:{S} Не да то Витор док је жив.</p> <p>Витор скочи и дрекну иза, гласа:</p> <p> |
| адиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао |
| се смеје и благосиља:</p> <p>— Шта вам је; децо, зар немате другог посла но да све испретурате |
| ма, звера и промуцује:</p> <p>— Шта вам је...{S} Остав’те ви мене...{S} Носим дрва газда-Милики |
| <p>Младић се уозбиљи:</p> <p>— Шта вам је?{S} Шта се смејете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и д |
| се онолико?“ ..{S} А ја велим: „Шта вам је, људи, нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још вел |
| м замуцну и протепа:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио |
| е.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p>Дамљан поче објашњавати |
| отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупштину, да посвр |
| видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да ово што |
| проносимо рђаву реч но добру.{S} То нам је у крви! </p> <p>— Вала, готово, право велиш, Тодосиј |
| ао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p |
| све од најмањег до највећег.{S} Шта им је криво што он тежи бољитку, да има бољу пасмину стоке |
| у остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто савршен |
| су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од овог младић |
| се на покровац или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпез |
| стиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тодосију тај рад пође од руке и |
| ким трговцем из ваљевске нахије с којим је, доцније, имао ваљаних послова и користио и себи и д |
| овека,“ сродника своје домаћице с којим је кућу <pb n="12" /> скућио.{S} Он ће с новом снагом п |
| доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи |
| а Тодосије наздрави домаћину.{S} Затим је обдарише сви па поседаше.{S} У том дође Видосав те с |
| , гледна, пуних и ведрих образа.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јавља |
| <p>Тодосије Дмитрић смотрио Витора чим је ушао у детелиште, али му није хтео прићи до неко доб |
| шао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су д |
| p> <p>Видосав је то испричао Витору чим је дошао кући.</p> <p>— Тодосијева посла! — смешка се б |
| ешинство.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Р |
| зивао да зна и две у накрст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он |
| е у месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урад |
| за греду.</p> <pb n="9" /> <p>Сутрадан је освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} П |
| а и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје. |
| необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" /> за све па |
| суша и зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причу |
| носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Ка |
| фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва радост у дому, није |
| је Видосав паметно радио и сви веле: он је паметан човек...{S} Само што веле: шта би од оног чо |
| умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се тамо уче.{S} Ја би’ |
| <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једи |
| ћа...{S} Његово имање... и све...{S} Он је влас’ан да уради шта хоће...{S} Само не ’вала му што |
| ам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног да |
| арцу... „Нема га... не чује се...{S} Он је ту, негде...“ извири се она.{S} Али у том сену цигар |
| Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, није се нигда извлачио од рада.{S} Как |
| ко се може наћи и у стотину ђака.{S} Он је без срестава за школовање, па ипак неће да одмакне о |
| је где чула да се говори о њима.{S} Он је и не пита, а она прича.{S} Он слуша и тек рекне по н |
| што се тиче његова дома и имања.{S} Он је о томе водио рачуна и раније и ништа није могло изма |
| ју је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је дужност разборита човека да се усавршав |
| ли се и распитивали о свему томе.{S} Он је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покаж |
| радом су се отимали од немаштине.{S} Он је увек први на послу, а последњи се враћа.{S} Свуда су |
| у полако приђе руци и поклони се.{S} Он је само погледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пр |
| капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и отресит.{S} Ч |
| к достојан да га очински пригрли.{S} Он је био скроман и разборит, притом зрео и личит човек: в |
| едао друкчије него остали сељаци.{S} Он је затекао у Витора четири краве музаре, мале буџуље, д |
| о Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве је направио детелиште, са |
| , људи, друкчије је мислио Витор.{S} Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и |
| није, на шта ће се угледати свет.{S} Он је то видео у свог некадањега газде Сима Моравца и њего |
| механска врата Тодосије Дмитрић.{S} Он је био у својој соври са својима, и сад се спремио да и |
| хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све законе и зна све па |
| његову маленом и забаченом селу.{S} Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп р |
| рицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он |
| једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног пла |
| ењи, али и он вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђу |
| S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију да од њега чује праву истину, |
| етан свет у другим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он с |
| шта то ради посинак Виторов.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од к |
| да несумњива.{S} Већ у другој години он је његову ливаду косио четири пута и имао богат принос, |
| рже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док ни |
| у више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док |
| вет може говорити шта хоће...</p> <p>Он је гледа закрвављеним очима, гледа задуго, па напослетк |
| буклије, па га опет настаде.</p> <p>Он је, у старој кући имао своје госте:{S} Филипа Перића, М |
| тати и ухватити лето за крај.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али и |
| </p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он је погледа, али некако необично и страшно, као да се бо |
| <p>Иде путем журно, а у себи броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и би |
| поверењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" |
| S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} |
| се чича постарао да понови њих: призвао је терзију те је скројио ново новцато одело Видосаву.{S |
| је избегавао у тим приликама и очекивао је док се покажу корисни плодови његова рада, па да ту |
| и го и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља ти |
| моран и изломљен од неспавања, прилегао је пред саму зору, али није ока свео...{S} Опет бриге и |
| и у доказивање и објашњавање.{S} Слегао је раменима и рекао: — Разумем, бабо...</p> </div> <div |
| ештали у салашеве, његов кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те |
| од педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и о |
| лином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ливадско сено, да се добро |
| еког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми знамо да је он |
| н смео поверити своје имање.{S} И рекао је да нема радника човека у нашем селу.</p> <p>— Чудно |
| >Видосав је одрастао по служби, навикао је на сиротињу и невољу.{S} Док је био мали, тукли су г |
| репио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и да му је све урађено н |
| {S} На пример:{S} Витор Микачић навикао је да продаје пшеницу уз Часне Посте.{S} Он држи да је |
| на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је |
| ва.{S} У груписаном имању око куће имао је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, кој |
| ..{S} Зар ми не знамо Витора!{S} И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Вид |
| >— Ама да видиш сијасета!</p> <p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, |
| у рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље сталне помагаче и забаву у својој дечици:{S} |
| вадско сено, да се добро осуши.{S} Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем об |
| на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта литра од оке.</p> <p>Уб |
| као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право |
| рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу изабрао је срез за питомца.“</p> <p>Он стао, укочио се и колута |
| е се јављати никоме од познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} |
| Видосав је упамтио ове речи... и настао је да га послуша, да се ни на шта не обзире.</p> <p>Бил |
| Онакав радник тражи парника... одрастао је по домаћинским кућама и зна сваки ред.{S} Лепе је на |
| у кућу и већ постао досадан.{S} Осећао је да је запостављен, понижен, да је, здрав и прав, доб |
| "71" /> реч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> |
| сли се: шта ће рећи бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за |
| имаде да унесе нешто ново у село: нашао је да је практичније сејати бели кукуруз „американ“, не |
| и су га газде и псовале газдараце, ишао је бос и поцепан, спавао на дугим зимским ноћима у слам |
| p> <p>Видосава обузе зла слутња: отишао је на детелиште...{S} Скочи брже и оде преко <pb n="81" |
| волики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те |
| ово напишем.{S} Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио ж |
| јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо зна много што шта, али у многоме не зна |
| а изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што се та |
| је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да о |
| >— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева. |
| вет, што уме да се свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичн |
| <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово је моје од девендела!</p> <p>— Ти си то приграбио, али |
| </p> <p>— Ти не знаш шта је ово!{S} Ово је болест: надун.</p> <p>— Знам да је тако, чим се наду |
| треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост.{S} Да је среће, к |
| осав притрча те га загрли.</p> <p>— Ово је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но в |
| к ослушкиваху шта ће рећи.</p> <p>— Ово је текао Витор Микачић, а није село!{S} Не’ш, синко, ку |
| и саборима и хвалио се иза гласа: „Ово је ној посинак, братић моје покојне Руменије.“</p> <p>И |
| нде у десно!</p> <p>— Није истина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докаж |
| ...{S} Није се ни он научен родио, него је препочео од другога... то што ради он, ради паметан |
| тимања, Витор би пре узгубио главу него је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: једа |
| к.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је штошта видео и научио што нису знали његови у кући, |
| енима...{S} Па додаде:</p> <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намр |
| >— А, не! — прекиде председник. — Друго је „комис-прот“.{S} У њега се мећу ораси и грожђе, а ни |
| млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радн |
| устајао, пушио... тек у неко доба свео је очи, те је и она заспала.</p> <pb n="129" /> <p>Одсп |
| и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу зрела и паметна човека,“ сродника своје домаћ |
| не треба да стоје беспослене.{S} Видео је од Пере чика-Рајина, да и он има своју овцу у задруж |
| о постићи Видосав на своме имању, желео је да постигне он, уз његову припомоћ.</p> <p>Али ево ј |
| јицу Видосав је позвао на славу и желео је да их тога дана види у својој кући.{S} Он зна да се |
| местио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их мало издвоји, да би били слободнији.</p> <p>— |
| ови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онд |
| Он је тако научио читати и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изне |
| већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ово пусто „али“! ..{S} Што го |
| .</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и да је сам, па хоће да га ту |
| А његов отац, покојни кум Антоније, био је човек и било ми је слатко пољубити га у руку као пок |
| > <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</p> <pb n=" |
| и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, шарају очима и хват |
| н?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није истина, него |
| ељаке.</p> <p>У току тога времена добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено пре |
| иву час кући.</p> <p>За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хл |
| дио ово: у врту, поред поврћа, направио је и две велике леје и посејао некакво семе као сочиво. |
| јачу храну у себи.{S} Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њи |
| та је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно. |
| Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чежњу за науком и напретком и показао |
| се отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде |
| ати.{S} Више пута, радних дана, заводио је друштво у неко доба ноћи кући, те су пили у оџаклији |
| њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, без ларме и разметања са својим зна |
| опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, |
| <head>IV</head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} |
| > <pb n="50" /> <p>Чича Витор уобичајио је да увек на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад |
| њихову кућу.</p> <p>Тај момчић одвојио је, збиљски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како ко |
| како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно изненади и своје укућане и пријатеље и с |
| о једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он п |
| а Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погрбио, али није попустио у раду и |
| , направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за кукуруз, да се привремено скло |
| ок је скочио неколико корачаји, смотрио је баба и видео чудо што није досад било: чича Витор за |
| ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији... |
| ог зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) седели су у старој кући крај огњишта.{S} На |
| е било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже во |
| бледушкав, али здрав и окретан.{S} Учио је два разреда основне школе па је напустио.{S} Школа д |
| ма у слами и сену на шталама.{S} Научио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> |
| , науке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и |
| чи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори? |
| ође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при њему |
| ривредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дмитр |
| ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, не |
| >Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад |
| све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њега |
| се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p>— Ш |
| p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баб |
| га засретне и уведе у авлију па га, ако је лепо, намести у хлад или под трем у вајату, а ако је |
| ну травку У руци.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раниј |
| , загледа их, разгледа обручеве.{S} Ако је где овлажило између дуга, он замазује лојем, скида и |
| а гоним, само му не дам овласти.{S} Ако је крив он, нису крива деца и није крива Ружица.{S} Ако |
| вају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога света.{S} Нашто би |
| а они отпочну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Ви |
| сти у хлад или под трем у вајату, а ако је зима, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце |
| ицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским ку |
| е да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Ка |
| аци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бо |
| разеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће година |
| 14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада му бл |
| ...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели као ко |
| лику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> при |
| > како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зр |
| је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а шт |
| ца те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и |
| .{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код ку |
| међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} Од т |
| рно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет |
| то је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кук |
| ну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> <p>З |
| да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже му би |
| роји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосиј |
| наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту радиш |
| ег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Витор у |
| Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривиц |
| свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је |
| селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели из д |
| на у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не може |
| треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе које се |
| <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче да се |
| је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има т |
| их школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке могао |
| ћи.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Б |
| :</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и де |
| на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</p> <p |
| о и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> |
| научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p> <p> |
| за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, очувао |
| камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплан |
| залуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Нема у |
| једно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и иде скр |
| ни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њим под |
| то бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} Зар |
| или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему |
| а, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш хоћу |
| о с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у |
| т ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</ |
| е до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље прола |
| </p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је бил |
| дали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколике год |
| n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{S} Ви |
| ега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му је ка |
| совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, ну |
| а до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су ку |
| лимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом празничн |
| </p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} Ја са |
| где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си |
| ’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш к |
| еш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пијемо ра |
| <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</p> <p |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Вар |
| сити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чин |
| сет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња пр |
| без старог масла, па ејвала му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог наше |
| укућане и пријатеље и све село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и об |
| ожеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању! — дрекну чича толико, да з |
| и.</p> <p>Он маше главом:</p> <p>— Лако је за мене...{S} Лако ћемо...</p> <p>— Седи, бабо, што |
| ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје имање и моју замуку, па узјати хата од |
| стече он, па нек уситњава, а овако лако је доћи на готово...{S} И велим ја моме Милу:{S} Не да |
| Да чује бабо, па куд би ми!{S} И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта зна |
| знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад |
| енцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја не би’ узела никога из |
| ш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb |
| в.{S} Али он је знао шта је радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он ј |
| </p> <p>— Е, за то ти хвала! ..{S} Тако је! ..{S} Од Бога ти здравље!</p> <p>— Море људи, глајт |
| дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избег |
| ишта довео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито |
| би па да и ти радиш мени!</p> <p>— Тако је, брате!</p> <p>— А не да се скупљамо да доколичимо и |
| ... и да пропаде с главе.</p> <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то? |
| аља! — смеје се Тодосије.</p> <p>— Тако је! — додаје Мићо.</p> <p>Видосав продужи:</p> <p>— Ја |
| тако? — упита председник.</p> <p>— Тако је, господине.{S} Све је тако од почетка до краја.{S} Т |
| њега и његову Савку и децу.{S} Те тако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газд |
| је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не |
| празника састану у вароши.</p> <p>Тако је и било.{S} Млади ратарац усадио је у душу детињу чеж |
| е згледаше и сашапташе:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза. |
| меша се у Ружичин посао.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс п |
| имати мере, треба радити онолико колико је човеку потребно за живот, да не би оскудевао и живео |
| unit="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколик |
| ихнога доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а |
| ојми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се...</p> <p>— Чега има да се бојиш |
| скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукуруз |
| да се ни на шта не обзире.</p> <p>Било је и даље чарке, мале свађе, чича Витор се мрштио, гунђ |
| смеђим брковима и реткој коси, оставило је време незнатне белеге старости, али поуздан поглед и |
| d>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни покушавао да ту за |
| <head>IX</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није |
| одно у очи.</p> <p>У Микачића кући ишло је и даље све својим редом...</p> <p>Пред Божић насташе |
| атра овај непознати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело... |
| </p> <p>Вићентије је био ћуталица; само је пред Витором био одрешен.{S} Њему би причао све што |
| граду од живог трна.{S} Бог и душа, оно је паметно!</p> <p>Ђурица слеже раменима и оћуткује.</p |
| агородне воћке, подизати шуму и корисно је употребљавати, и таке науке што користе сељаку.{S} В |
| ако му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на |
| је свака рђа испирала уста са њима, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, |
| Другим речима, господине Атанасије, то је „комис-прот“.{S} Моја Полексија...</p> <p>— А, не! — |
| И имао је коме!{S} И видећете људи, то је човек, онај исти Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — |
| исли: „Шта ли то разговарају о мени, то је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близ |
| г јасена, што се наднео у мој шевар, то је моје имање.</p> <p>— Где је тај дебели јасен?</p> <p |
| <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили од богаств |
| сава и огласио га за распикућу...{S} То је несрећа.{S} Хоће да их истера из куће и са имања...{ |
| :</p> <p>— Ти гледај своја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> < |
| бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Витора боло у очи натерао га је да се понови.{S |
| аш да ја сад не идем на састанке.{S} То је Видосављево.</p> <p>— А знаш ли да је он био тамо?</ |
| Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То је било случајно.{S} Видосав је био у њиви, нешто успре |
| ашао ракије у селу и опет би пио.{S} То је већ било: одлазио је рано од куће, тог дана није ту |
| дну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а |
| е да изда тапију Јанку Марковићу.{S} То је тај Витор Микачић, ја га лично познајем од пре триде |
| ређени дан доласка у њихову кућу.{S} То је био подједнак удар и за Витора и за његова посинка.. |
| е његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То је красан младић!</p> <p>— Најбољи ђак!</p> <p>— Дарова |
| и треба да се поносиш тиме!</p> <p>— То је реткост!</p> <pb n="174" /> <p>— Да је други на твом |
| ту, он би играо од радости!</p> <p>— То је срећа за твоју кућу!</p> <p>Он их гледа, гледа, и не |
| ош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јест |
| њом се надвирише и мешаје.</p> <p>— То је бабо!</p> <p>— С неким говори!</p> <p>— С неким се и |
| оју страну долази та варош.</p> <p>— То је добра школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за |
| ељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај млади |
| S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p |
| се само смешкао слежући раменима, а то је, од прилике, значило ово: „Дао сам ти имање у руке п |
| с тим човеком седне и коју попије, и то је све.{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде < |
| да не остане беспослено земљиште, и то је питање скинуто с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у |
| а ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имању њиве су без изора.{S} Можеш их |
| прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако п |
| терет на мене, стара човека.{S} Ето то је, није ништа друго, — смејури се старац и граби да ча |
| све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је да је Видосав у вајату и |
| одстојању по крају дворишта.</p> <p>То је дом Тодосија Дмитрића првог суседа Виторова, човека |
| век марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку ш |
| многу новину што раде паметни људи. „То је пркос, смејање у очи, пир пакости над мојом несрећом |
| тимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се ти |
| се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторо |
| до мене.</p> <pb n="148" /> <p>Али, што је било, било, мани ме, брат-Радојица!</p> <p>Чича Радо |
| упаше боцу, татулу и дивљу паприку, што је све расло и бујало но окрајцима иза грађевина....{S} |
| у тешка брига мори за Видосавом.{S} Што је било сукоба у кући, што су пуцали гласови по селу, т |
| то, море! — виче домаћин.</p> <p>— Што је било, било! — додају други.</p> <p>— Ето, и за тога |
| <p>Видосав слеже раменима:</p> <p>— Што је дао Бог, бабо...</p> <p>— Хвала!{S} Свега задовољно! |
| о овас...</p> <p>Тако је навикао, а што је навикао држи да је најбоље и да не може друкчије ни |
| И онако је љут на тату.</p> <p>— А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта м |
| Витор опет мрдну главом на Видосава што је значило: није овде место да се о томе говори.</p> <p |
| о иза других, да за свог века очува што је наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што |
| арим у пола трулим бадњем.{S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио |
| и, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није |
| А што је љут?</p> <p>— Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти |
| ли све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она |
| и тиме онемогућавају да свет прима што је добро.{S} Ако је он стар, није паметнији од целога с |
| .</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p>Он се мучи, мрда ус |
| рост...</p> <p>И ту поче ређати све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у |
| био одрешен.{S} Њему би причао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од он |
| " /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде д |
| Мораве и да је самоучки научио све што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао к |
| /> <p>— Ти си рад да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш |
| евојка: гледа преда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви њ |
| е се боји онога што се увек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> |
| га и задовољити, нек се све изглади што је међу њима.</p> <p>То је било пред вече.{S} Опазо је |
| се сутра изделе и нека сваки одвоји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?< |
| нило му се да су му сељаци завидели што је дошао до тако груписаног имања појевтино, па се поно |
| S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега, он би продужи |
| и ово! — рече му и даде неке ствари што је покуповао.</p> <p>Господин иде напред а Видосав за њ |
| д његова посинка, покајао се у души што је с неповерењем продусрео Видосава.{S} Требао је да му |
| е здравље?{S} Теби да говори и онај што је негда био негде накакав „златоуст“, па не би могао у |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тек што је, по Божјој судби, издато подушје Виторовој Руменији, |
| одну земљу од поплаве...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допи |
| рацима кући Тодосијевој.</p> <p>Тек што је прешао преко вотњака, а чу се Тодосије:</p> <p>— Зар |
| метити на чича-Витору да се покајао што је урадио.{S} Могли су га дирати јавно и оговарати за л |
| ction" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па |
| ађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, покривена п |
| у.{S} Види се да је тата имао право што је радио.{S} Тата је то научио од Сима Моравца и радио |
| то је сазвата, и није му било право што је оволики свет сазват.{S} Али, ипак, дошао је <pb n="8 |
| 0_C8"> <head>VIII</head> <p>За чудо што је Видосав много разбирао о томе шта ће о њему рећи све |
| сле дваестину година, сем то толико што је притврдио ограде и причувао шуму да се не сече и да |
| реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у пркос хвале Видосав |
| </p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S} Чини ти се да свака ствар друк |
| ина рода.{S} Куражило га је само то што је видео да су многи разборитији сељаци дошли до уверењ |
| е с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња глава и ред је да се тако понаша и стар |
| читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је |
| м.</p> <p>— Шта си ти оном Микачићу што је заоравао детелину?</p> <p>Он му исприча све.{S} Рата |
| редом па узе служавник и послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи |
| олазиш, брате...{S} Само да сачуваш што је он стекао, па да будеш домаћин док си жив!{S} И да г |
| јволи да је сам: да мисли о томе, зашто је то тако.{S} Ако двојица на путу разговарају и гледај |
| ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Тако је био љут и |
| Чича Витор дознао је за ову мобу, пошто је сазвата, и није му било право што је оволики свет са |
| видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљу |
| па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он није имао шта да ради.{S} П |
| p>— А зна ли то бабо?</p> <p>— Зна, чуо је од његовог баба.</p> <pb n="157" /> <p>— А зна ли то |
| ке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и неус |
| свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први |
| а тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта тре |
| је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одобровољио.{S} Нити |
| ="145" /> да то није истина.{S} А Витор је изјавио пред судом да је то све истина: и да си проп |
| а ту заводи нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, уз |
| помагали колико су могли.{S} Чича Витор је наточио чутуру ракије и носио на њиву те нудио возио |
| е све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у очи Божића уносио га у кућу и вика |
| ода него од „осмака“.</p> <p>Чича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љу |
| на добро његове куће.</p> <p>Чича Витор је извео читав план за будући живот.{S} Старешинство пр |
| и био узалудан посао.</p> <p>Чича Витор је радио свој посао.{S} Остарио је добро и мало се погр |
| ом водом и воденицом.{S} То имање Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који |
| {S} Изгубљен човек!...</p> <p>— И Витор је красан човек!...</p> <p>— Нема онаког домаћина, мој |
| у до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је |
| евао и живео на туђ рачун.</p> <p>Витор је тежио да има што више, а Тодосије <pb n="21" /> је з |
| е је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радост његова, а њега нема да ужива у тој радос |
| ам ја... није данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и п |
| , а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску скупштину да посвршава најнужније посл |
| а Витор се узодао и узнемирио.{S} Данас је весеље у његовој кући, прошевина његове унуке Сојке. |
| се нађе, да не досађује посинку.{S} Врт је најпријатнија забава староме човеку да ту плеви, зал |
| е срамота носити своје и искрпљено, већ је срамота носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је |
| ље, домаћин не продаје нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не р |
| ир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за наш |
| {S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те му с |
| тупати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично ли |
| Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се поизм |
| estone unit="subSection" /> <p>Тодосију је, у истини, омилео овај рад.{S} Он је убеђен да је ду |
| елу, у плавкастој извезеној сукњи, коју је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са св |
| е његова, да с ње збира ону корист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радил |
| воје околине, одведе га у механу у коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: |
| у пругасту шару на чађаву дувару у коју је Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> < |
| котарице, они му секу лесковину и дељу је донекле, па је даду њему те је он утанча и онда он п |
| старој кући крај прочевља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи пр |
| у у старој кући крај огњишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи пр |
| и дан поставише велику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} |
| /head> <p>Витор Микачић опазио је да му је посинак достојан да га очински пригрли.{S} Он је био |
| је да осване и омркне на послу и да му је све урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би |
| шу, да му ишчупа јабучицу.{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће.. |
| .</p> <p>Он сави гајтан на грмачи да му је тури у џеп.{S} Али Витор не даде прићи:</p> <p>— Мор |
| адити.{S} Досад се довољно уверио да му је чича оставио све на вољу, те се могао слободно крета |
| стио је рад, није ни вечерао.{S} Она му је доносила свеже воде те се умивао, затим је лезао, ус |
| сав?{S} Што то чини тај Видосав: шта му је те га не слуша...{S} Никад га нисам оваког видела: к |
| Шта знам ја што је љут.</p> <p>— Шта му је тата учинио?{S} Да чујеш ти шта веле наши сељаци...< |
| ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек ка |
| е крв и нож у Микачића кући! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да |
| т поћута, па продужи:</p> <p>— И суд му је дао старјешство.... и мене одгурнуо од имања као рас |
| ом и трњем.{S} Оно стоке што има све му је ухрањено, чисто и глатко и држи онолико колико му тр |
| Учим ратарску школу.</p> <p>— А где му је та школа?</p> <p>— У Краљеву! — показа ратарац руком |
| ...</p> <pb n="80" /> <p>Али најтеже му је због баба...{S} Он је до сад чуо...{S} Шта ли ће он |
| p> <p>— Притврђујем ограду.{S} Време му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— |
| аметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је лепо ограђено или у проштац или са врбом и трњем.{S} |
| отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој старинској, која личи на тур |
| ...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је тако несносно и тешко...{S} Он не уме да објасни ни |
| од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очиј |
| пријатељи с таком фамилијом.{S} Али му је срце празно, он је невесео и нерасположен.{S} Прва р |
| бровољио.{S} Нити га је псовао, нити му је шта приговарао.{S} На детелишту су посејали елду, да |
| убраја у најбоље пријатеље своје; он му је друг из детињства. „Дрво се ослања на дрво а човек н |
| Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ради како треба, а |
| стављен доласком Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ по |
| се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, велика зг |
| да је реч о Видосаву.</p> <p>— Тако му је време данас...{S} А ја велим: не може заповедати реп |
| е било на Варагића комишању!{S} Неко му је доказао сутрадан све и он је одмах отишао Тодосију д |
| ивети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и толико и данас има.{S} Целог века ни |
| И у колико се радовао томе, у толико му је био тежи овај прелом у животу: растанак с кућом у ко |
| ад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога |
| већ сваки гледа свој посао.{S} Само му је било тешко да му погледа слободно у очи.</p> <p>У Ми |
| .{S} Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони |
| <p>— Шта му знаш: право, неправо, то му је.</p> <p>— Да то није неко радио не би знао ни Видоса |
| p> <p>— Хоће она, а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље |
| како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то нико не зна, и од тога нема Бог зна |
| чао све што је чуо и видео и све што му је на срцу.{S} Био је од оних људи што у друштву ћуте, |
| а до недрага, а он присвојио оно што му је најсветије: да располаже са својом децом...{S} Хода, |
| т у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово дете, ово је његова радост |
| је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на |
| вању и затурали свакојаке шале.{S} Њему је то годило и у њима је нашао искрене људе, с којима ј |
| о наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је њ |
| аже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће се шта сејати и како ће с |
| ни да помене:</p> <p>— И велите на њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</ |
| на њој.{S} Не зна ни он зашто, али њему је одавно постао несносан овај положај у који је ставље |
| и направише му место.{S} Види се у чему је ствар: ово мало друштво хоће да се мало више раскомо |
| </p> <p>Она га смотри из вајата и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој |
| е поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака |
| мене, он ме нешто исмејава"; и у стању је да о томе размишља по читав дан, да ћути замишљен и |
| тина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у ча |
| а.</p> <p>После оваких разговора Витору је све теже било.{S} Чинило му се да све село само о ње |
| гледа.</p> <pb n="67" /> <p>Чича-Витору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на с |
| је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича поранио те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Ј |
| га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: „Идеш из сиротиње у сиро |
| тарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, он |
| нице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на другом месту.</p |
| дно се купају, шетају и одмарају.{S} Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S |
| ако је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако |
| додаје други.</p> <p>— Где је хасне ту је и штете, — вели трећи.</p> <p>Па полако, полако и пр |
| Бог ујак“. — „Вала могу и видећеш да ћу је посејати“.{S} Ту се прегонише, прегонише, док ће Тод |
| p>Тодосије се смијури:</p> <p>— Куда ћу је свести но око мог имања.</p> <p>— Докле је то твоје |
| о чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> те му је т |
| ушају што старији заповедају.{S} Бог их је обрадовао дечицом: у размаку од неколике године доби |
| били су поседали у велику совру, те их је наместио у стару кућу.{S} А и иначе волео је да их м |
| о планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те их није никоме саопштио.{S} А |
| акве друге у најлепшем повезу.{S} Он их је читао, разгледао, размишљао о свему што је у њима на |
| ноги и рано.{S} Чича Витор дочекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он вич |
| и изназдрављали здравице све колико их је по реду, па се неки дигли и поседали по собама, зату |
| беници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици |
| е добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са |
| а и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио Тодосијев син, а Тодосија Видосав.{S} Совра |
| ца непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду положио у њих.{S} Они расту, развијају се, |
| ља...{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг, а дрва су пуцкарала |
| ишта.{S} Напољу је била мећава, северац је засипао сув снег за кутњи праг и извијао своју песму |
| јевом.“ — А Коста Марић вели: „Не можеш је вала онде посејати па да ти је Бог ујак“. — „Вала мо |
| свему довије!{S} Ово је круњач, справа јевтина, може је набавити човек обичног стања.{S} Каква |
| макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не продаје нову р |
| Бога сам обишао све дућане и нема нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по |
| ати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више, оставити сваку коч |
| ао све муке своје.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се |
| о тамо?</p> <p>— Господин’ председниче, један старац навро хоће да уђе у заседање.{S} А ја вели |
| омолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испаване очи.< |
| упио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испод брега две њ |
| бирати.</p> <p>Бирају и објашњавају се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и осл |
| ора и Ђурицу, а сажаљавају Видосава.{S} Један рече:</p> <p>— Да га зовнемо овде... да га питамо |
| n" /> <p>Двадесет дана доцније позва га један господин да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше |
| познати за цванцик! проговори иза њега један сипљив старчић и закашља се.</p> <p>— Не глобите |
| као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па сиђе те налаже, дреши ужета, тера коње |
| иву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} |
| гу пасуља па млати.{S} Он се привуче за један жбун и одатле га посматраше.{S} Видосав скинуо по |
| раза.{S} Чим је подевојчила и одвела на један сабор, почеше се јављати просиоци, све богати и в |
| ује брке, а за час се заборави па стрпа један брк у уста и полагано мрда мишићима на образу, ка |
| ом се зачу ларма пред вратима и запишта један старачки глас:</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти м |
| едног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га конопце |
| заокругли, да га групише и подведе под један плот, и ту најпре страда комшија.</p> <p>А чича В |
| .</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јаго |
| > <p>— Хоћемо ли што да пишемо? — приђе један младић у опанцима.</p> <p>— Тапију, облигацију, ж |
| >Дамљан продужи:</p> <p>— Чујем, подиже један, подиже други у селу, па рекох: дај да видим и ја |
| На шта ли ће ти изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни |
| ље!</p> <p>Обредише по неку чашу, па ће један рећи:</p> <p>— Ти си ово и скућио, брате...</p> < |
| амо гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће један подвикнути:</p> <p>— То је син оног онде! — и пру |
| Видосав!</p> <p>— То и ја велим! — рече један до њега.</p> <p>— Познаје се човек.</p> <p>— Да Б |
| >— Хоћемо да седнеш овде до нас! — рече један.</p> <p>— У горњи крај! — рече Мићо.</p> <p>— Ту |
| ико, нема посла без старих људи, — поче један и обрну се да види где <pb n="89" /> је Видосав, |
| мишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћин Варагић, средовечан |
| тру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици, око јаза, у врту, |
| те ради да раније ухватите коло! — вели један старчић од ватре.</p> <p>— Хоћемо! — вичу сви.</p |
| уди.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а |
| ног дана у чаршији.{S} Нису ништа крили један од другог и најволели су изјадати се на данашњи с |
| а састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох с |
| ају.</p> <p>Опет заћуташе.{S} Док ће ти један:</p> <p>— Не смеш!</p> <p>— Смем!</p> <p>— Зар ти |
| десет година.{S} И ти ћеш ми за то дати један динар.</p> <p>— Ја ћу те познати за цванцик! прог |
| лето не <pb n="13" /> дођу дома, а онај један срађује оно имања и управља кућом.</p> <p>Видосав |
| а хоћу и ја, па то му је.</p> <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне рук |
| је овако семе за сваку њиву!</p> <p>Док један подвикну:</p> <p>— Еј, људи, ова се ливада коси ч |
| је се креће и разговара, суче брке и по један стрпа у уста и мрда мишићима и вилицама.</p> <p>— |
| Виторову споменицу из рата.{S} Даље, у један угао кревет са сламњачом, ћилимом, јастуцима и но |
| ше камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу за буњак чак ниже куће, по |
| еме му је, — одговара Тодосије и чука у један колац.</p> <p>— Куда мислиш да сведеш ту ограду? |
| краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.</p> <p>Ови Видосављеви г |
| одмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме по неку шалу, а девојке шан |
| Пре двадесет дана дошао је у нашу школу један младић из вашег среза и изјавио жељу да се школуј |
| саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну један оздо.</p> <p>Тодосије издиже главу и одазва се:</ |
| ти за пола динара! — утисну се међу њих један подбуо човек, пуне, седе браде.</p> <p>Чича Витор |
| >— Пио сам!</p> <p>— Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис! |
| света!</p> <p>— Ђавола и тражи!</p> <p>Један од Коружића, што му се мало виђаше глава из комуш |
| ј да идеш тамо.{S} Куд си навро!</p> <p>Један трчи више јаза и виче:</p> <p>— О, бабо!{S} Хајде |
| Хе... одмах се познаје човек...</p> <p>Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p |
| дају му уснице и мења се у лицу.</p> <p>Један старији човек у цокулама и лаким похабаним хаљина |
| „Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</l> <l>Бритком сабљом и д |
| и’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> <p> |
| зговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока, зрн |
| та ће сад!</p> <p>Поћута мало, па се на једаред сети да потражи Тодосија.{S} Чудновато, он му у |
| } Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, |
| ају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све избегава да се састану.{S} Ако |
| дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комушом, па опет лупи дв |
| >— Узели га душмани на руку, господине, једва чекају да зажмурим, да ми дигну имање.{S} А ја ве |
| и, људи поседали у гомилице по два трп, једва се виде у диму од дувана.{S} Тодосије затурио нек |
| а кућа деце, а имање слабо и неачко.{S} Једва ако имају шест хектара земље папратњаче, нешто шу |
| од себе!{S} Здраво свануо, Тодосије! — једва се сети да се упита.</p> <p>Тодосије га ухвати за |
| обојица и пољубише се! „Нек је сретно!“ једва дочека Тодосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав к |
| а косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— П |
| /p> <p>Али, по својој скромности, он се једва показивао да зна и две у накрст.{S} При том је би |
| њих би оживели...{S} А он би пристао и једва би дочекао...</p> <p>— Бога ми, баш ћемо њега!{S} |
| пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се прогура мимо њих и приђе пред улаз у заседање. |
| , он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У почетку запитк |
| ош штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и де |
| и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати нег |
| Видосав, гологлав обилази и нутка да се једе и пије, па, мало, мало, нуди чича-Витора да седне |
| жица га натера те се пресвуче, да му те једе и две три попије, па га окупи молити, као и увек: |
| Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још ш |
| готова, — дода други.</p> <p>— Свој леб једемо, а туђу бригу водимо, — дода трећи.</p> <pb n="4 |
| Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и тада ћути и најволи да је сам: да мисли |
| а и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе заба |
| уо...{S} Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те н |
| н: мутне очи, подбуо, неочешљан, аљкав, једна ногавица испала му из чарапе и ландара по врх опа |
| обе, велике и видне, патосане треницама Једна соба намештена за госте, са два пуна гвоздена кре |
| и тихо разговарају.{S} Жене, опет, селе једна уз другу и штошта гласно приповедају, жале се и ч |
| уме и пашњака, и испод брега две њиве и једна ливада, са живом водом и воденицом.{S} То имање В |
| /> другоме по неку шалу, а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око сов |
| рубље и хаљине стојеће и носеће.{S} Све једнако: нико боље, нико горе.{S} Заједно се хране; зај |
| е од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та н |
| /p> <p>У Младена Варагића било комишање једне вечери уз Међудневницу.{S} У врх њиве сабрана рпа |
| еханским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у другу.</p> <p>Знали су га у вароши |
| .{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би видео искреност и поштовање.{S} К |
| рано од куће, тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове |
| око главе, поведе се и ухвати за дебло једне шљиве...{S} Не може даље маћи...</p> <p>Мало доцн |
| амен лиже високо и обасјава комишаоце с једне стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крај |
| поглед земљи и шмурне у страну.</p> <p>Једне недеље чича Витор накастио да се састане с њим, д |
| Видосав.</p> <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју д |
| лепо и скромно очешљана у плетенице, са једним природним цветићем у њима, без других украса.{S} |
| , тесна и сниска, покривена папраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са |
| ће од једаред примити старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих |
| адно ти то, него се и не виђају.{S} Под једним кровом па се не виде једаред у недељи!{S} Све из |
| ош више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазар |
| дечицу што их некаква болешчина покоси једних Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две |
| штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} |
| је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако о |
| у селу Врљугама по четири пута косе за једно лето, а у другим селима једва да увате отаву.</p> |
| дине Јанићије, та „лења торта“ то ти је једно чудновато замјешателство: разлупају се дванаест ј |
| <head>XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стан |
| у, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије.{S} Натеже добро, сакри га на |
| ад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло и надигло ноге у вис, а друго се надуло као |
| уком да седе, па се маши у џеп и извади једно писмо.</p> <p>— Молим вас, браћо.{S} Дозволите да |
| апраћу, са једним витлом у коме није ни једно перо измењено, и са старим у пола трулим бадњем.{ |
| А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће му сазидати црк |
| чудо ми је што крије од мене: нашла сам једно чутурче у кревету, у слами, у њему љута ракија... |
| p> <pb n="171" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од уп |
| и и приходи.{S} Од тада је већ прикупио једно парче земље у пољу.</p> <p>Ружица постарила много |
| ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало једно и то се није допало бабу.{S} А он је крив и за то |
| извешано, <pb n="30" /> нешто набацано једно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича |
| нуткаше их да ручају.{S} Гости гледају једно у друго.{S} Младожења се постидео, кришом баци по |
| да покаже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема с |
| ате горе под јабуком шећерлијом.</p> <p>Једно вече прича тако те о овоме, те о ономе, па од јед |
| цом и ижљубила њихову децу.{S} Доцније, једног празника, Видосав је отишао њиховој кући где је |
| Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тодосије њиву и шибљак испод к |
| ек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саопшти једн |
| и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда |
| осав поче удешавати кућу и двориште.{S} Једног дана окречи оџаклију и набави плаве земље те је |
| Госпођи, Витор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, ме |
| Шта ти ту радиш, младићу? — изненади га једног дана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном |
| ртља и лудак!..{S} Он ће ме натерати да једног дана узмем мотку и најурим га са мога имања“...< |
| ија први пут помену за то.{S} Она дошла једног празника њиховој кући, издвојила га у вајат, сел |
| — рече и полако и неприметно баци се на једног у мраку, и погоди поврх високог феса.</p> <p>Она |
| е Витор је купио у тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао |
| Витора!</p> <p>Домаћин иде с чутуром од једног до другог и виче:</p> <p>— Деде, ја те заборавих |
| к, малог раста, погурен, носи чутуру од једног до другог и даје да се пије.{S} Негде нутка, нек |
| ним ратарцем из Груже.{S} Упознао га је једног пазарног дана у вароши, на пијаци.{S} Види млади |
| ти ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а сељаци се |
| ити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда од те траве, |
| Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Рудником, од сирот |
| на врата, устумара се по вајату, док из једног угла, из слане, извуче једно чутурче љуте ракије |
| те иду по надници.{S} Зашто не би узели једног од њих? — рече она, застаде и чисто се обрадова |
| оставити сваку кочањку и не просути ни једног зрна...{S} Боже, паметна света!{S} Ето, све се т |
| понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S |
| помирише се са судбином...</p> <p>Тако једног зимњег вечера (Витор Микачић упамтио је то вече) |
| ла, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се оп |
| доласка у његову кућу...{S} Било је то једног празника.{S} Дан ведар, сунце одскочило, а хладо |
| <p>Он стао, укочио се и колута очима с једног на другог.</p> <p>— Није мала ствар, брат-Видоса |
| .</p> <p>Он их посматра, баца погледе с једног на другог и лукаво се смеши.{S} Напослетку изађе |
| какуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио посао и обукао се, сео |
| се кући, решише се да је удаду.</p> <p>Једног празника беху се ужурбали у Микачића кући.{S} Об |
| Здоговорише се да купе крмачицу.</p> <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромаша |
| воји што је његово, ја бих их чикнуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p |
| а Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, |
| Вујана, па сви спавали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Уј |
| оњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа |
| n" /> <p>Видосав је цео дан пробавио на једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун |
| руз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много више приноса него,,осмак |
| } Ниже велике куће мутвак с две собе: у једној се обедује, а У ДРУгој спавају слуге и надничари |
| од сиротне породице.{S} Њих три брата у једној задрузи, сва три ожењени, пуна кућа деце, а имањ |
| ови.{S} Видосав се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши. |
| му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воден |
| по соби.{S} Вечерали су сви заједно, за једном софром, и слуга и баба Вујана, па сви спавали <p |
| нигде јевтиније него у Маринчића.{S} На једном месту цени по три гроша, а ја му велим:{S} Бог с |
| е стране гомиле, а други у мраку.{S} На једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе п |
| торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља преко те |
| а, у памуклији и жућкастом убрадачу, са једном младом одбрађеном женом, младожењином рођаком.</ |
| рича тако те о овоме, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш |
| /p> <p>— Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, |
| ори очи и хајде право!{S} Разумеш ли ме једном?</p> <p>Видосав маше главом и чим заусти да одго |
| /p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.< |
| за -крило сукненог прслука, подбочи се једном руком и накрену главу на страну, па, као и досад |
| Тодосије му шану на ухо:</p> <p>— Ућути једном..{S} Ти си слаб на пићу.</p> <p>Он се загледа у |
| по фртаља смокава... — прича председник једном члану.</p> <p>Први члан услони врх оловке у чела |
| ићени сликама, цвећем и боровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђо |
| ана Дамљан Ружић и затече га где седи у једном хладу до Тодосијева детелишта.</p> <p>Ђурица ско |
| шта ни говорити ни дуљијати.{S} Реци му једном за свагда: „Овако умем и овако ћу радити.{S} Ако |
| угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хва |
| осподине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто |
| куражи те, четврте године у лето, сазва једну велику мобу за жетву, и на исту позва све своје п |
| скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовн |
| н сам обратити вам се и замолити вас за једну пријатељску услугу.{S} Ових дана имаће ваш срез д |
| врсте и на оџаке, и тим семеном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине |
| овај службени посао скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— |
| е, узимам слободу скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S |
| руке.</p> <p>Видосав се саже те откиде једну травку и стаде се забављати.</p> <p>— Вала, бабо, |
| p> <p>И онда настаје врева.{S} Тодосије једну, а Витор десет и глас му пишти до по села...</p> |
| реже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и онда је право да плаћају дв |
| ве чантре од телећака, беле и рутаве, и једну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у шко |
| је довољно земље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један ус |
| тка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било те се толико |
| деније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове |
| ет доли чаше и завише цигаре.{S} Запали једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" / |
| продаде на вашару две мургуље, те купи једну сивуљу од колубарског соја: крупну са великим зат |
| кућа, про-пас-ник!..</p> <p>Чича уступи једну стопу вратима.</p> <p>— Упропастио сам твоје имањ |
| ричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} То је видео у Си |
| ог дана, дође она у варош да му саопшти једну новост.{S} Он цепаше дрва у механској авлији газд |
| S} Свега што је, ту у близини, направио једну трлу од чатме и покрио је ћерамидом, и салаш за к |
| шљао о свему што је у њима нашао.{S} По једну носи у џепу увек и чим је беспослен, он је раскри |
| <pb n="27" /> <p>— Час посла!{S} Да по једну попијемо!</p> <p>— Молим те!</p> <p>— Молим и ја |
| ја горим паре пред очима.{S} Деде да по једну запушимо.</p> <p>Видосав се снебива:</p> <p>— Так |
| је извади дувањару.</p> <p>— Деде да по једну запалимо!</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Узе дувањару, одв |
| еш више него родитеља...{S} Хајде да по једну попијемо!</p> <p>Витор расте и шапће му на ухо: „ |
| ли!{S} Немојте се снебивати!{S} Деде по једну: прва за помози Боже! — нуди Видосав, па отрчи у |
| распитује.{S} Измејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, |
| ажи се и овесели!</p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter |
| n="18" /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа |
| Микачића преко новог вотњака, угледаћеш једну лепу кућу са неколико зграда у чистом и пространо |
| ека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава!</p |
| /p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока |
| пурењаке и бабице па их пеку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно од |
| на и стаде нуткати једног по једног, да једу у пију, да се не снебивају.{S} Па се опет измаче и |
| из сиротињске куће, чељаде што уста има језик нема: скромна, мирна и послушна...{S} И он и она |
| е се, а Видосав га трља, час му извлачи језик и голица га по њему:</p> <p>— Ти не знаш шта је о |
| ку попио и Видосав и мало му се одрешио језик, те слободније говори, меша се у разговоре и живљ |
| а тај није тако говорно, да је искренуо језик да му се наруга, да га поздравља од беде, или да |
| имање Виторово... — поче Филип врскати језиком.</p> <p>Али Видосав не да о томе прозборити:</p |
| вити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са овом новом,“ — м |
| ише по три, па поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише доб |
| ђи-де и нас који пут!</p> <p>Она понови јела, досу вина и стаде нуткати једног по једног, да је |
| и заструг, већ седа у механу па поручи јела и пића, а у дућанима набави свега што му треба за |
| .. кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошкрину врата од вајата.{S} Ноћ топла... |
| те за ову, те за ону, загледају сукње и јелеке.{S} Коло игра без престанка те се упрти снег пон |
| ољи се, погледа низа се, махну руком по јелеку и и оде да му се јави.</p> <p>Он спустио торбу у |
| једном крају девојке у тесним сукненим јелецима, седе правилно, сагле главу и хитро одвајају к |
| је сама ткала и шарала, у тесном чошном јелечету, са свиленом марамом на грудима, лепо и скромн |
| акија, а жене из кујне трче и досипају, јело и додају хлеб.{S} Домаћин, Видосав, гологлав обила |
| сто и турише преда се што су донели за јело, призваше неколико пријатеља на заједничку совру н |
| жица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подрум, у вајат, и горе и до |
| >За тај дан набавио је ашчију да готови јело и две жене, мешаје, да месе хлеб и помажу Ружици.{ |
| вају слуге и надничари.{S} Ту се готови јело, суши пастрма, вешају сланине И пршуте.{S} До мутв |
| обредише по ракију, па почеше доносити јело.{S} Домаћин стоји при врху, а Видосав служи пиће, |
| у.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" /> постави, ручају сви заједно, он |
| га цео дан...{S} Не зна му се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хле |
| бели кукуруз „американ“, него „осмак", јер он доноси много више прихода, већи су му клипови и |
| врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то ч |
| е руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у сваком раду може бити и |
| осла.{S} Мислим да можемо отпочети рад, јер сте сви дошли.</p> <p>— Дошли смо!</p> <p>— Сви смо |
| е старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала |
| Знао је да је не треба много превртати, јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају н |
| ља о свему.{S} Њега боли срце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају |
| есе у чаши вина те сви сркнуше по мало, јер се тако ваља после причешћа, па им поручи по кафу и |
| S} За тај посао није му требао мајстор, јер је он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта |
| ш то! — ћутка га она.</p> <p>— Бога ми, јес’!{S} Не знаш ти шта он зна.{S} Бабо је добар и бабо |
| та говориш, Видосаве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропасти |
| .</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— Шта ће му волови и плуг?</p> <p>— Не зна |
| чну претресати:</p> <p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p |
| .</p> <p>— Ти си одавде?</p> <p>— Па... јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што з |
| :</p> <p>— Није ово кућа Коружића!..{S} Јес’..{S} Ја!</p> <p>Ружица повири из куће, а за њом се |
| ... а неко да се башкари на. њему...{S} Јес’!</p> <p>Сад му лице доби живљи израз, очи узиграше |
| провуче онуда.</p> <pb n="164" /> <p>— Јес’, добра је ограда! — проговори он.</p> <p>Дамљан пр |
| обазре се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — о |
| богаства!</p> <p>— Па пошљу...</p> <p>— Јес’, комесију!</p> <p>— И комесија разреже порез и каж |
| а је сејао неког новог семења.</p> <p>— Јес’, сејао је и то.</p> <p>— Паметно ради.{S} А ми зна |
| еди сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>Он остави посао, тарну угарке и н |
| ћошку.</p> <p>Он мисли, мисли.</p> <p>— Јес’, толико. </p> <p>Па оде у подрум, по десети пут, и |
| > <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те пит |
| нову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено оног онде.</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди |
| ! ..</p> <p>Сељаци сви у глас:</p> <p>— Јес’, Бога ми!</p> <p>— То ће ти и бити!</p> <p>— Да в’ |
| танеш на пут потврђењу тапија?</p> <p>— Јес’, господине.</p> <p>— И да поништиш уговор о усинов |
| p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} |
| и.</p> <p>— Шта велиш, човече?</p> <p>— Јес’, онога Видосава!</p> <p>— Микачин!</p> <p>— Виторо |
| <p>— Нешто сте се поџавељали?</p> <p>— Јес’, дочека ме чим крочих из вајата...{S} Ја не знам ш |
| јете?{S} Није тај чича овде.{S} Па и да јес’, моба је моба,</p> <p>— намигну он на оног до себе |
| аветника од тебе, Виторе?</p> <p>— Па и јес’ тако, али он и не тражи бољег од мене.</p> <p>— Шт |
| Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није ни било.{S} Други неће |
| једва да увате отаву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p |
| е Видосав.</p> <p>— Што да сили!{S} Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на л |
| ње, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... — поче Филип врскати језик |
| хватају му сваку реч, претресају и што јес и што није!..</p> <p>И мало прође па почеше гласови |
| а им се види од тога?{S} Чиновник данас јес сутра није, и што да облећем око њега и да се припи |
| с свађају душмани.</p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти рад |
| — Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питам |
| > <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!</p> <p>— Јесам, младости ми!</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p |
| имо, тетка... да толиким имањем...{S} И јесам ли ја то заслужио...</p> <p>— Дорастао си ти... н |
| пољи се:</p> <p>— Хвала вам, тетка, али јесам ли ја дорастао... рецимо, тетка... да толиким има |
| и! .. „Шта му је криво?{S} Нек размисли јесам ли му шта напакостио да ме тако омрзне, или да му |
| и бабо?..{S} Испричао је негде да ће на јесен направити једну велику шталу за крупну стоку.{S} |
| на њој напасеш стоку до Ђурђевдана и у јесен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} |
| о с реда.</p> <p>Тако нешто било је и у јесен.{S} Видосав је имао неприлике и са кукурузом „аме |
| ради па макар да би је скупље продао у јесен, а јевтиније у пролеће.{S} Даље, домаћин не прода |
| виђени људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, реш |
| луша и тек рекне по неку реч.</p> <p>Те јесени, једног радног дана, дође она у варош да му саоп |
| , пред црквом, читав сабор.{S} Младе, о јесени доведене, са венцима и у свадбеном руху, младоже |
| село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би вр |
| претреса и исмева.</p> <p>— Тата, тата, јеси чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p |
| раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели М |
| <p>— Само да будеш паметан... ти си се, јеси чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... р |
| одвикну и развуче:</p> <p>— Е, синовче, јеси ли по-ра-ни-о...</p> <p>Лице се старчево растеже, |
| рачених ногу и разбарушен.</p> <p>— Еј, јеси ли ту?{S} Деде, да се једном и ми разговоримо као |
| сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби! |
| та ћеш то?{S} Оставите ви мене... ја... јеси ли чуо ти! — виче Видосав.</p> <p>— Не чујем ништа |
| си чуо, увалио у овако имање, што је... јеси чуо... реткост... то јес’ овако имање Виторово... |
| го... тек... онако...</p> <p>— Реци ми: јеси ли ти крив што је он онако порадио с тобом?</p> <p |
| >— Зато ћемо лако.{S} Реци ти мени ово: јеси ли ти уверен да радиш добро?</p> <p>— Молим те: је |
| >— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</p> <p>— Он ј |
| /p> <p>— Познаје му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{ |
| акле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све как |
| орством?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Јеси ли му упропастио што имања?{S} Продаде ли што за о |
| , Мијат обори поглед преда се.</p> <p>— Јеси ли се надао оваким гостима? — поче Филип.</p> <p>— |
| > <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек.. |
| <p>— Ако си радио, ти се очисти.{S} Ама јеси чуо, море: ако не можеш бити богат и одевен, можеш |
| оварају.</p> <p>— Нисам ја пијан колико јеси ли ти...</p> <pb n="55" /> <p>Колико сам попио, бр |
| јемо по селу.{S} Одмах сусрећемо људе: „Јеси ли чуо шта је ново?{S} Било то и то; рече тај то и |
| те главом:</p> <p>— Хе, хе, привиђа.{S} Јест, сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.< |
| тина, него је био онде у лево!</p> <p>— Јест, онде!</p> <p>— Докажи!</p> <p>— Докажи ти!{S} Ово |
| >Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам.</p> <p>— Шта си ти оном Микачић |
| јнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, скла |
| ите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n="173" /> <p>— То ј |
| о тамо?</p> <p>— Ваљда је био.</p> <p>— Јест, био је.</p> <p>— Па шта је то било на састанку?</ |
| де па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! — и одјури да доведе коња.</p> <p> |
| Веле: дође дивљи те истера питомога, то јест, дошао Видосав те истера тебе, Виторе...{S} Па вел |
| састали.{S} Онда је она у овој кући, то јест није у овом новом конаку са ходником и две простра |
| бели јасен?</p> <p>— Ено га онде!{S} То јест био је земанле ено онде у десно!</p> <p>— Није ист |
| и ја велим: хе, што се размећете!{S} То јест, велим у себи и мислим: човек не треба да сили.{S} |
| ло застаде и заврте главом:</p> <p>— То јест... треба рећи истину, сутра ти нећу умети све ово |
| о је мој најбољи пријатељ у селу,. „ то јест... што ’но веле... после мога родитеља и баба!</p> |
| кну:</p> <p>— Што се ућутасте, децо?{S} Јесте ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и |
| у Вујану у кући.</p> <pb n="39" /> <p>— Јесте, ћери, прва радости моја!</p> <p>У том чича Витор |
| о у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Јесте ли здраво, Антоније?</p> <p>— Здрави смо, Богу хв |
| и:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Ј |
| г вам помогао! — дочека Витор.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрим, ако Бог да!</p> |
| мили.</p> <p>— Је л’-де, баба?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>А чича Витор се смејури и само ч |
| је ли ти савест чиста и мирна?</p> <p>— Јесте, Бога ми! — рече Видосав пуним устима и таквим на |
| њему је пореза од свег имања?</p> <p>— Јесте, на Видосаву.</p> <p>— Молим, да се све то пренес |
| нуо по једнога...{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, Бога ми!</p> <p>Па махне руком и нанишани на дес |
| бити луд довека.{S} Је л’ де?</p> <p>— Јесте, бабо!</p> <p>— И што да ме он учи и саветује?{S} |
| да постигнеш све што је добро?</p> <p>— Јесте, Тодосије!</p> <p>— Шта хоћеш више?{S} Теби је са |
| се пева уз гусле, је ли, бато?</p> <p>— Јесте, то се пева и прича и ићи ће с колена на колено, |
| скреће главу у страну: </p> <p>— Тако и јесте и немаш никог пречег од њега. — рече он, па ушара |
| Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је почео да ра |
| двадесет одсијече глава?“</l> <l>— Оно јесте Бановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бј |
| реко себе у Ситницу тура?“</l> <l>— Оно јесте Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бје |
| И нагони на воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са про |
| има, то је било и стишало се.{S} Све то јесте и штета и брука, али све то није ништа као ова не |
| а поставише ручак, принеше јела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Ма |
| и крсти се и чуди и бабо и онај мућурла Јестратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпос |
| више ништа.{S} Бабо суче бркове, а чича Јестратије смејури се и пуши дуван.</p> <p>— Нека их, с |
| и ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо сасвим наопако...{S} Сад |
| p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати за рукунице и викну: — О |
| предузе други.</p> <pb n="117" /> <p>— Јефтино.{S} Хајдмо у механу!</p> <p>— Пишем по што хоће |
| кући, уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection |
| ос, наместише бабову собу.{S} Икону Св. Јована, стару и чађаву, у раму без стаклета, закачише н |
| дом: — А ако да Бог те дочекамо Светога Јована, славу мога родитеља... — Па потрча да пољуби у |
| за оно на Ваведеније и за оно на Светог Јована.{S} Млад човек, воли друштво, слаб на пићу, па м |
| Он цепаше дрва у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се р |
| ра није дизата три дана...</p> <p>О св. Јовану имали су гостију више но дотадањих година.{S} У |
| ржати славу моју и служити моме Светоме Јовану...“</p> <p>Витор изговори ово на душак и одахну. |
| Мато Коружић згађ’о окињачом и Светоме Јовану.</p> <p>Дубок уздах оте се из груди Витора Микач |
| /p> <p>— Ево теби, Ђурица!{S} Ево теби, Јовица!{S} Купио вам бабо у чаршији.</p> <p>Они засјаја |
| о те месио чесницу и пуцао из кубуре, а Јовица и Ђурица пуцали су из пиштоља.{S} Њих је полазио |
| > <p>— Нешто си се окарио, бабо? — дода Јовица</p> <p>Он ћути, ћути, па се наједаред трже, погл |
| ше:</p> <p>— Колико је то гроша? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам че |
| лицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јовица у осмој години, мало крутуљастији и лењи, али и |
| рука и нека се он смири...</p> <p>— А и Јовица ми је паметан и радник.{S} Ономад је осекао трој |
| S} Тада је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као сва |
| нује, јер Видосављева деца:{S} Ђурица и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Какв |
| ај мах помолише се из оџаклије Ђурица и Јовица: један босоног а други распојас и растиру испава |
| хвале и поносе се њоме.</p> <p>Ђурица и Јовица непрестано с чича-Витором.{S} Старац је сву наду |
| и што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p> <p>Она се загвирила |
| чича Витор заорава детелину!..{S} Мали Јовица води волове за парожје и стука их палицом да не |
| а вели: не ваља гаћаста кокошка, — вели Јовица и облеће око баба.</p> <p>Витор стао, па се загл |
| чуо нешто, што веле за тебе? — прича му Јовица.</p> <p>— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо к |
| де.{S} Дођи сутра па носи прасе.</p> <p>Јовица се загушио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— |
| .{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно похађао школу и био слободан и |
| е и забаву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредов |
| ици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат по |
| ије и саопштити да је бабо дошао кући с Јовицом у расвит, ухватио волове у плуг и отишао преко |
| pb n="86" /> и он рано и довео Ђурицу и Јовицу, те су помагали колико су могли.{S} Чича Витор ј |
| школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или су по воденици |
| из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p>Деца брзо свикоше и |
| обом поносити!...</p> <p>А другом руком Јовицу:</p> <p>— А ти си мој радник и кућаник! ...</p> |
| е краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Али она салете |
| икачић шта је чинила његова Руменија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И до |
| тлићу, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били с |
| о тога тренутка!{S} Она није научила да јој рекне и једну прекорну реч...{S} Шта ли је то било |
| го да вежем пару у хиљаду завезака и да јој будем роб до века, — вели Тодосије.</p> <p>— Знам и |
| е на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли мисли баб |
| штовање свакоме; ако ми треба власт, ја јој одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја |
| ојила од Ружице.{S} Што мајка ради, она јој помаже: сеје брашно, носи воду, уноси дрва, суче ко |
| тата!{S} Мара не слуша своју мајку, па јој њен тата вели:{S} Ти си, Маро, неваљалица.</p> <p>— |
| ца за свога тату...{S} Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они и |
| је нову ракију, већ је саспе у бурад па јој чека цену и тако стоји док не роди шљива и онда про |
| ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> <p>Он се трже:</p> <p>— Море, не б |
| вајату спрема Сојку: чешља је, намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> |
| ну главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хукну:< |
| " /> <p>Он пије, а она га двори.{S} Сад јој је лакше, види да се одобровољио па прича и заговар |
| а само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велика девојк |
| се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.</p> <p>— Нека, бабо...</p> <p>— Ш |
| дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као |
| о је видео у Сима из Мораве.{S} Озидаће јој јак темељ, а зидове од опеке.{S} Биће топла и подес |
| уз мајку.{S} Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{ |
| види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај табак из |
| .</p> <p>Видосав узмрда брковима, пружи јој цедуљче и рече:</p> <p>— Иди кући, гледај посла!</p |
| кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти онај језичак, па се може за час изменити са |
| еље, узима ујам, причувљава стоку, зими јој полаже док ту траје хране и пази да не буде штете.< |
| Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, не познаје се да је |
| ди, неће га ни глава заболети, — говори јој Витор, погао се, гледа у патос и чука штапом.</p> < |
| p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, |
| .</p> <p>— Што си тако тужан?</p> <p>Он јој одгурне руку.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Што, Вид |
| мање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n= |
| огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да јој р |
| , намешта јој стојеће рухо и непрестано јој нешта приповеда.</p> <p>Само чича Витор се узодао и |
| ило као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само обели чађаве дуварове, омалтериса рупч |
| че она, застаде и чисто се обрадова што јој та мисао паде у главу.</p> <p>— Право велиш, Румени |
| све муке и савила руке око оно деце што јој је пред очима.</p> <p>Сојка је девојка на удају.{S} |
| >Она се загвирила у чарапни почетак што јој је у рукама, на иглама, па час гледа у рад, час се |
| ине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут на Видосава, и то чуше |
| т.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче и куне, час се смеје и благосиља: |
| p>— Он је отишао од куће, — рече и глас јој задркта.</p> <p>Он извади изгужван паклић дувана и |
| и доле, а уз њу поскакују деца и помажу јој у послу.</p> <p>— Извол’те!{S} Добро сте дошли!{S} |
| е слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по десет о |
| ти као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! |
| тао на по пута, па да те ту оставим!{S} Јок, вала, па да би ме не знам шта коштало! — вели му ч |
| ше главом:</p> <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нов |
| , Бога ми, нема ту претварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта |
| совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нисам ни помислио!</p> <p>— Н |
| <p>— Да ниси пошао у чаршију?</p> <p>— Јок, вала, но баш до тебе.</p> <p>— Па добро си ми доша |
| и што си наумио“. — А Видосав му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још п |
| данас тај дан...{S} Данас је причес... још по неку па кући, да положимо стоци и пресечемо које |
| нима и гледа <pb n="52" /> преда се.{S} Још носи затворену шамију и није јој до сабора и кола.< |
| бегава разговор и најволи да је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује н |
| > <p>— Овамо, да видиш наше друштво.{S} Још нам само ти фалиш! — дочека га Видосав пред кућом и |
| до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљија |
| збегне, па ма било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може |
| у, нека је са срећом...{S} Само, ја би’ још једну рекао, — рече и обазре се: — Зови-де Видосава |
| ="60" /> Толико година живите у селу, а још га не познајете!{S} Здрав си!</p> <p>— Од Бога ти з |
| </p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n="60" /> Толико година живите у |
| ојски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} Оно што није могао п |
| > <p>Па тек један пређе преко врљика да још боље види.{S} Пипне руком, загледа, растреса, узме |
| реса од заблуда, и својски се трудио да још штогод дозна, да још који корак измакне унапред.{S} |
| че:</p> <p>— Бабо да није лисица однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља к |
| ило то и то; рече тај то и то“...{S} Па још наплетемо двојином више, и чудимо се што нам нико н |
| кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати |
| асја и онај крај где сеђаше Тодосије са још двојицом.{S} Они су дошли најпосле и нису се ни јав |
| <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта још веле, сине?</p> <p>— И веле... више ништа.{S} Бабо |
| о њега.</p> <p>Учини му се да су му сад још милији и <pb n="123" /> да би их турио у недра.{S} |
| ића прокртољише, а девојке сагоше главе још дубље, до саме трпезе.</p> <p>— Тодосије! — викну ј |
| е испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још доказивати, па застаде.{S} Искриви главу и мрдаше њ |
| а не угледа бабо.</p> <p>Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам |
| ећу да ме правиш луда, а не жалим да је још онолико! — рече Тодосије па заћута и продужи посао. |
| педесет и неколико година, изгледао је још младолик и држећи.{S} На његову високом челу и окру |
| ћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је све хладнији и неприступачнији...{S} |
| и да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који њему у |
| оби грош.</p> <p>— Ако си вредан, да ме још нешто послушаш? '</p> <p>— Хоћу, господине. '</p> < |
| S} Ружа, црвена од врућине, зацрвене се још више од стида, јер јој је сад јасно да је бабо љут |
| ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још навикао да своју свиђаш, а туђу не слушаш.{S} Навик |
| и молећиво салети, те му кријући донесе још коју чашицу.</p> <p>Чешће Ружица помисли: шта ли ми |
| тије и погледа у Витора.</p> <p>— Пијте још неку... нећу вас ја ту...</p> <pb n="53" /> <p>Знам |
| Један од Ружића момчадије, Дамљан, поче још јасније:</p> <p>— Еј, људи, друкчије је мислио Вито |
| ше за Ђурицу.{S} А мало за тим изабраше још једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши |
| е у двориште, застадоше мало, протурише још неку, па Мијат тресну руком:</p> <p>— У здрављу, по |
| , нек јаше, нисте му ви купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— |
| p> <p>— Хвала ти, Вићентије!</p> <p>— И још веле: нико у селу не зове: ово је на, пример Јошеви |
| е овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тод |
| ад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што му се нађе пред очима, па једе сам.{S} Р |
| ви ме, дете, сада“...</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа не вели.{S} Ухвати волове у јарам, |
| сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с |
| с, воко, ојс!</p> <p>Тодосије проговори још неку, али Витор не окрену главе.</p> <p>На послетку |
| он! — подвикну Тодосије. — Рекох ли ти још у почетку да ћеш имати много штошта да савлађујеш.< |
| с те стране.{S} На њега ће се угледати још десеторица у најкраћем времену...{S} Зар није боље |
| ута и продужи посао.</p> <p>Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен... |
| вратак.</p> <p>За чича-Виторовом совром још седе и разговарају.{S} Витор се зацрвенио, мрда обр |
| да се бабо неће љутити, па да је сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.< |
| миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затис |
| и кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с јесени те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад |
| овим својим будалаштинама!{S} Где је то још било да се сеје жир?{S} Само луд човек може се маша |
| еле...</p> <p>— Требао си, синко, синоћ још да ме ухватиш преко среде да ме држиш, и натуткаш о |
| моје имање?</p> <p>Витор искриви главу још више:</p> <p>— Је си чуо, управи-де ти ту ограду.{S |
| сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарце |
| ане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану још црњи дан.{S} Неиспаван, изломљен и бунован, он се, |
| ости, они су осетили и дужност да легну још више на рад, да се побрину и за подмладак.{S} Колик |
| ете.</p> <pb n="34" /> <p>Сад се старцу још више милило да ту станује, јер Видосављева деца:{S} |
| већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p>Чича-Витору заиграш |
| — Хоћеш да их тужиш суду?{S} Ако почнеш још сад ићи по суцу, боље ти је: покупи своје прње па и |
| ан би’ те слушала.{S} Што, болан, нећеш још једанпут да то попеваш, да чујем шта ’но велиш?</p> |
| >— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зна да си свршио основну школу |
| з села Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још првих дана Видосав се упознао са Тодосијем.{S} То ј |
| без икакве везе, само чујеш: распикућа, Јошевина, Чолопек...</p> <p>— Где ли је се напио оволик |
| а не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да се зна да је његова, да с ње збира |
| нико у селу не зове: ово је на, пример Јошевина чича-Виторова, него Видосављева.</p> <pb n="75 |
| њем крају.</p> <p>— Па ће ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија усн |
| и Јовица нису одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је |
| удске степенице и упути се право својој Јошевини.{S} Само сврати на пекарницу те с ћепенка узе |
| , а дотле се исполага и сено што беше у Јошевини, те се Витор пресели кући.</p> <p>Празнике про |
| е зоре, закуца неко на Виторову стану у Јошевини.</p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква |
| зими док не настану мразеви, он је ту у Јошевини: прима жито те меље, узима ујам, причувљава ст |
| 9030_C11"> <head>XI</head> <p>На имању „Јошевини“ ишло је све по старом.{S} Видосав није ни пок |
| p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} Јошевину, хоће да трампи са Тодосијем за Чолопек и да у |
| Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} Зато ли се ти облизујеш око моје куће, |
| прозборити неколико речи а да не помене Јошевину и чињаше му се да се тек од тога може с пуно п |
| .</p> <p>— Је ли истина да смо трампили Јошевину за Челопек?</p> <p>— Није ни то истина.</p> <p |
| мој Витор док је жив!{S} Ниси ти стекао Јошевину да је трампљаваш за Чолопек.</p> <p>Витор само |
| >Истину рећи, Витор није нимало улепшао Јошевину, нити она друкчије изгледа у његовим рукама са |
| к почео пропастити моје имање и трампио Јошевину за Чолопек, са Тодосијем Дмитрићем...</p> <p>— |
| смо на сеоском састанку тражили његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад |
| сам твоје имање...{S} Продао сам твоју Јошевину...{S} Трампио сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p |
| , док је суда и закона..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље |
| реником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Прој се, чич |
| {S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот...{S} |
| оси.{S} Тако и Витор Микачић има своју „Јошевину" коју воли толико колико и себе, и, вера и Бог |
| му вели: „Јок, вала, већ да трампимо за Јошевну и да ми даш још педесет дуката прида...“</p> <p |
| но.{S} Док није навикао стоку на њу, он ју је мешао са обичним сеном и тако измешану давао те м |
| поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је косио у време, држао је у откосима дуже но обично |
| >— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она се по |
| " /> <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са д |
| > <p>Момци подврискују: _</p> <p>— И-ју-ју! ..</p> <p>А на то се одзивају из комшилука, са друг |
| смева се Видосав.</p> <p>— Ја, тата, оч’ју ми!</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Бога ми!</p> <p>— Ниси!< |
| ио велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је оно што се пева уз гусле, је |
| воду Ситницу?“</l> <l>— Оно јесте Бошко Југовићу.“</l> </quote> <p>Декламује са произношењем гл |
| "SRP19030_C1"> <head>I</head> <p>Упекао јулијски дан: изврнуо се лист на грани, ућутала тица у |
| p>И имао је шта и видети:{S} Тодосијева јунад провалила ограду, ушла у детелиште и једно цркло |
| <p>— Ето шта је!{S} Лопови једни, моја јунад, <pb n="77" /> хтела да краду твоју детелину па с |
| речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад |
| > <p>— Јес’!</p> <p>— Што ти жалиш моју јунад и моју стоку?{S} Води бригу о својој стоци, а нем |
| доцније.{S} Причекај то време!{S} Буди јунак!</p> <p>— Ама не знаш ти њега...</p> <p>— Знам ја |
| рукова и не рече ни речи.</p> <p>— Буди јунак!{S} Немој ти... по твоме обичају... да се секираш |
| цима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обилић, Бошко Југовић...</p> <p>— То је |
| упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те н |
| амовати:</p> <quote> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што једанпут бритком сабљом ману,</ |
| Срђа Злопоглеђа!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше </l> <l>На алату коњу великоме</l> <l>Са кр |
| ановић Страхиња!</l> <l>„Који оно добар јунак бјеше,</l> <l>Што два и два на копље набија,</l> |
| аде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић |
| а дрво с обе стране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно н |
| комендије! — Притрча да ухвати оно живо јуне.</p> <p>— Шта ћеш му сад?</p> <p>— Држи га!</p> <p |
| приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што ј |
| и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно јуне!{S} Па и да су двоје није скупо за памет!{S} Да ми |
| бро! — виче он и трчи онако распојас за јунетом, по детелишту.</p> <p>Тодосије се заценио од см |
| трани трбуха.</p> <p>Тодосије се бори с јунетом и смеје се, а Видосав га трља, час му извлачи ј |
| ране за рогове, па пусти јуне и поче га јурити:</p> <p>— Уа!{S} Уа!</p> <p>Оно најпре пође пола |
| Али овај се усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само |
| е добио двојином снаге и куражи и да би јуришио на оштар нож.{S} Што му није ту Тодосије да га |
| ез облачка.{S} Отуд, са истока, појмила јутарња румен и хладан дах пирка у лице, крепи и освежа |
| и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чи |
| спаван, изломљен и бунован, он се, овог јутра, задржа подуже у вајату, и изађе пошто сунце изју |
| а нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви сама.{S} Пред подне примети га на |
| мојим малишанима..{S} Где су ми они све јутро? — скочи старац за радошћу дома свога...</p> </di |
| >XX</head> <p>Годину дана доцније једно јутро, из ране зоре, закуца неко на Виторову стану у Јо |
| каже корист од тога посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да и |
| ети, док не оде до њега.</p> <p>— Добро јутро, комшија! — виче он одовуд, од своје врзине.</p> |
| енка узе две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати ник |
| и, ако нема, он се забавља с децом; — а јутрос други човек, ћути, не распитује ни за кога нити |
| ужење!</p> <p>— Носи, не питај ме ништа јутрос.</p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу н |
| нама, море, ноћас?{S} Изопија нас те ни јутрос не знамо гди смо!-</p> <p>Видосав се трже и угле |
| им Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропа |
| ца и сина и светога дука.“ Не помену ни јутрошње јутарце, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, к |
| илегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} Откуд да се та несрећа деси!{S} |
| и људи непрестано за онога Вилотија.{S} Јуче ме засрете чича Вићентије, па вели: „Не би погреши |
| </p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче нисам нигде ишао.</p> <p>Антоније врти главом, а ч |
| у руке и гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и |
| говори он гледа у Ружицу и децу...{S} А јуче се дерао по авлији, пред туђим женама.{S} Оне ће т |
| ш?</p> <pb n="144" /> <p>Нисмо се ми од јуче сазнали.{S} Што си неповерљив тако?</p> <p>— Није, |
| у:</p> <pb n="142" /> <p>— Зар онако ти јуче изграби из чаршије, а рекосмо да се заједно вратим |
| ђе време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све в |
| прочевље, па поче:</p> <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p |
| а, да смо у послу.</p> <p>— Бог с вама, к’о да успремате за неке госте или некакав свечаник!</p |
| је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.< |
| где да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у чаршији |
| Размисли се — па јој засузе очи. „Деца к’о деца, шта они знаду.{S} Они имају свега задовољно.{ |
| а неће да приђе...{S} А он се пренемаже к’о маче над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју |
| че над вареником: „Знаш, Јано, волим те к’о моју Јошевину..{S} А она омахну сукњом и рече: „Про |
| ће му удити што говоре?</p> <p>— Човек к’о остали људи!</p> <p>Тодосије продужује и подвикује: |
| це, и ништа..{S} А ено у Перџа деветоро к’о прасци и ни једно не може да исхрани.{S} Сигурно ће |
| {S} И све сама лаж!</p> <p>— Море, свет к’о свет! — одмахну руком онај старчић крај ватре.</p> |
| дотера зулуфе и мало их погна унапред, ка јагодицама, намаче шубару и метну мало босиљка у џеп |
| и било.{S} Други неће тако, него, да је кабил, возао би и среског ћату на својим колима ваздан |
| год пресуди.{S} А дође ли између њих до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са |
| ступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> <p>Чича Витор једва се |
| измаче из собе, а затим отрча да донесе каву.</p> <p>Принесе му је у његовој шољи, великој стар |
| а личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p>— Извол’те, бабо.{S} Скоро ће стасати и ру |
| S} Ја га понудих да седне, да му скувам каву...</p> <p>— А он?</p> <p>— Он вели: „Остави ме, де |
| " /> и идем кући.{S} Ако му дадох једну каву на пиће добро и јес, ако му не дадох, ништа није н |
| кули варошке цркве искуца осам часова, кад се Витор Микачић испе уз степенице зграде окружног |
| адника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад домаћин не ради с њима, они се извлаче и ошљаре у р |
| детелину и направио детелиште.{S} Онда, кад је чича Витор заорао Видосављеву детелину, Тодосије |
| посинку.{S} Једном му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више |
| и кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не би попластио до Петровдана и пожњео до Светог Пр |
| рати кући а седе под трем свога вајата, кад угледа Видосава.{S} Усплахирио се, звера и прекида |
| који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме имању посејао детелину и направио детел |
| ослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p>Тако је |
| сам мислио да је то дангуба и доколица, кад, а оно, Бог и душа, вреди.{S} Скркла се, море, и чи |
| десетак година пред долазак Видосављев, кад су обојица били млађи, једног пролећа заграђује Тод |
| ли толико колико и себе, и, вера и Бог, кад би дошло до отимања, Витор би пре узгубио главу нег |
| је.{S} Тако је био љут и једак.{S} Сад, кад се вратно из суда избегавао је да се с киме састане |
| се: „Нека стоји, никоме не смета.“ Сад, кад га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш. |
| ти. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад то није чинио пре, у млађим годинама?{S} Сад се зау |
| — Немој ме, Тодосије, молим те...{S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти ци |
| урио неку шалу и засмејао све око себе, кад му дође Ђурица и рече полако:</p> <p>— Звао те тата |
| лавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витли |
| те нападну зли људи, или, не дај Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћ |
| се насмејаше.</p> <p>— Јест, Тодосије, кад пијнем.{S} А иначе сам ћутљив, склањам се и презам |
| д целога света.{S} Нашто би биле школе, кад би било најбоље све оно што смо научили од наших ст |
| ?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђем! — рече она и седе до њега.</p> <p>— Не м |
| косник он је држао и слугу и надничаре, кад му затребају.{S} Док ради воденица преко лета и не |
| Антоније?</p> <p>— Бог с тобом, Виторе, кад сам те досад преварио! .{S} Да сам могао ноћас бих |
| подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међи и подић |
| ђује Тодосије њиву и шибљак испод куће, кад ето ти га Витор, иде полако с друге стране ограде, |
| <p>Једног дана седели су ниже воденице, кад један сиромашак тера прасе пред собом: везао га кон |
| егово мишљење о свему.{S} Често у вече, кад је лепо време и деца полежу, а Ружица успрема по ку |
| пке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, п |
| је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се та намера претреса и |
| о су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и |
| страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb |
| нда он плете а они гледају.{S} Недељом, кад оду кући да се пресвуку, они носе мајци нову котари |
| ати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при помисли <pb n="154" /> шта ће би |
| не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му тетка Руменија први пут помену за то.{S} Она дош |
| Видосав је био у њиви, нешто успремао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p> |
| Тодосије.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видос |
| р.{S} Је л’ де да сам га извезла, нано, кад сам чувала овце на Башчинама?</p> <p>-- Јеси, ћери. |
| обити кочање, растурати и ђубрити жито, кад се може на овој јевтиној справи окрунити много више |
| и настали на свет, а друкчије су данас, кад се подигао други нараштај и настале друге потребе.{ |
| две лепиње и тури их у џеп.{S} Јутрос, кад је дошао у чаршију, не хтеде се јављати никоме од п |
| на ум његова Руменија и она зимска ноћ, кад су <pb n="76" /> седели у старој кући крај прочевља |
| S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих не |
| а шта ћемо сад?..{S} Шта ћу ја на силу, кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и наме |
| бољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно |
| н, понижен и да је добио тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор |
| <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме послу?{S} Није њој место на прагу |
| а да нам даш сикире да нацепамо дрва... кад смо оваке...незвани...</p> <p>Чича Витор не даде му |
| /> <p>Одспава први сан и пробуди се... кад — њега нема.{S} Она скочи, обуче јелек и полако ошк |
| причам...{S} Знаш, господине, рецимо... кад сам ја... овај... и моја покојна Руменија... — заму |
| .{S} Тако он ради и у другим приликама: кад иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће |
| де у реч:</p> <p>— Реци, брате, српски: кад мало пијнеш.</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Јест |
| му рад у руке, она ћути докле они ћуте; кад баба Вујана прича што смешно, она се цапари као сва |
| прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озбиљно погледа, прођу га мравци и размишља да н |
| : где је то досад било да се сеје гора? кад су то Божја посла, а Видосав вели: „Шта се, бре, см |
| по десеторо и дванаесторо прасади...{S} Кад се урани може да набаци по сто ока сланине...{S} Ев |
| ао инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, видео да Тодосије збира богате прихода од |
| осврће се на <pb n="23" /> Тодосија.{S} Кад би близу, он се, одједном, осече осорљиво:</p> <p>— |
| на сунцу и ваздуху и брже се сушила.{S} Кад се добро осуши он је стрпа у пластове и сена као и |
| вља, само колута закрвављеним очима.{S} Кад не ради, седи за столом, налакти се, гледа у полић |
| те је била земља јака, мека и орна.{S} Кад би време за сејање, он је поора и посеја овас, али |
| а ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад |
| он се с њим шали, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би ре |
| ма с којима ће имати највише додира.{S} Кад су били у вароши, он га је упознао са газда-Радојиц |
| стоку за мужу, лучи телад и јагњад.{S} Кад поседају и узму рад у руке, она ћути докле они ћуте |
| беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} Кад он, на доколици, гради котарице, они му секу лесков |
| се реда ни у јелу; мало шта и једе.{S} Кад је гладан, узме комад хлеба у руку и још штогод што |
| научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би видео да ја с ове травке берем дукате, ти би тек |
| женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и |
| {S} Мијат му нешто прича и доказује.{S} Кад би да ступе у двориште, застадоше мало, протурише ј |
| а у механској авлији газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити с |
| ни му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав шушањ у шевару.{S} Трже се |
| ашој кући не сме нико имати особине.{S} Кад задружна чељад почну особити, онда нема ништа од та |
| ојој би видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чи |
| да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чув |
| укама, нешто чепрљају и шалакају се.{S} Кад угледаше Витора обрадоваше се и скочише:</p> <p>— Б |
| лове, нити му наметати своје савете.{S} Кад га за шта упита, он ће га поучити, али ће, ипак, ос |
| ела, почеше јести и ређати здравице.{S} Кад попише добродошлицу, Маслаћев сусед уста те донесе |
| а зима и дрхат, без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у с |
| а Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, па их гледа, гледа, а |
| ту, око стоке, што им бабо заповеди.{S} Кад им падне на ум да оду кући, оду заједно и заједно с |
| њи се враћа.{S} Свуда су га хвалили.{S} Кад је запросио, сви су је подговарали да иде за њега: |
| и лепо обучени, измивени и очешљани.{S} Кад се причестише, Видосав их одведе у механу те се огр |
| Сви су изгледи да ће таки и остати.{S} Кад је забринут и нерасположен, кад га обузме сета при |
| у рећи свет!{S} Таки је од младости.{S} Кад што чује о себи неповољно, њега то једи, гризе, и т |
| да шта послуша, он иде, ради, ћути.{S} Кад му даду да једе и пије, он прима без речи.</p> <p>У |
| .</p> <p>У том се подизаше и дечаци.{S} Кад их угледа Витор затрепташе му трепавице и засузише |
| ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Обично се уз |
| ко, ја ти се лако упознам са сваким.{S} Кад смо били на Кумашевцу на „зекциру“, па ја се залети |
| осподин иде напред а Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у куј |
| е и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај усев није ни за с |
| га уведемо у људе!</p> <p>И би тако.{S} Кад доцније изађе из вајата у чистим памучним кошуљама, |
| икаку узду.{S} Сад га дирају за то.{S} Кад је где на копању, а копачи се дозивају: „Пошто су у |
| е да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде |
| а и заузела чисто старешинску власт.{S} Кад попије трећу, она џака и глас јој крешти: час плаче |
| на Ваведеније иде цркви, на причест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} |
| или стоји с момчадијом где у крају.{S} Кад приказују прилоге, они не помињу њега него виче чау |
| наздравља и радници се поткрепљују.{S} Кад буде време ручку, деца донесу јело, он <pb n="149" |
| лице.</p> <p>Тако при свакоме послу.{S} Кад нема радника, он ради с децом или сам, тек није бес |
| и цену прекину.</p> <p>Тако у свему.{S} Кад се врати из чаршије он иде право њему, па био код к |
| и.{S} Већ нема ништа детиње на њему.{S} Кад се шиша, остави мало веће залуфе и мало више косице |
| он се нађе у послу и врдне у страну.{S} Кад су заједно за совром, он ћути, или ако што проговор |
| ејаху секиром и лупа у једну главњу.{S} Кад она приђе, он заби секиру у цепку, па трља руке и г |
| лости од тебе, да ми га ти поклањаш.{S} Кад хтеднем, ја ћу ти га отети! — тресну батином о леди |
| /p> <p>А овај се искоси:</p> <p>— Е?{S} Кад би те неко питао!{S} Ти си домаћин и ти имаш само д |
| ао оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се надула јунад?</p> <p>— Јес’!</p> <p>— Што |
| кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугам |
| ју се и погледају испод обрва.</p> <p>— Кад отуд из оног чечвара иде један чика, па се исправио |
| ја посла.{S} То је моја брига.</p> <p>— Кад се то чује по селу...</p> <p>— Нек се чује.</p> <p> |
| у и згледају се кроз помрчину.</p> <p>— Кад угледамо непознатог човека у селу, ми издражимо очи |
| Иде тако с људима и разговара:</p> <p>— Кад смо били на Пандиралу, па Хорватовић призортио да о |
| " /> <p>Па поћута и раздра се:</p> <p>— Кад сам могао педесет година без тебе; могу и сад...{S} |
| по гостима и укућанима, рече:</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, |
| је Дмитрић!</p> <p>— Откуд он?</p> <p>— Кад је он дошао?</p> <p>— Ја га нисам видео!</p> <p>— Н |
| е ли ти тешко?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Кад чујеш шта веле људи?</p> <p>— Шта веле?</p> <p>— Ве |
| прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио је још поодавно да је |
| ду ближе кући, он све тише разговара, а кад се растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и |
| шно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она се узнемири и ужагри |
| тог дана није ту попио ни једне чаше, а кад се у вече врати, он пијан.{S} Од ове несреће неће с |
| У радан дан не да се видети у механи, а кад је празник он иде у њу спокојно, седне међу људе, п |
| д га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и |
| старијег и да прикодиш на моме имању, а кад ја умрем да ме пристојно сараниш и за душу ми издаш |
| те, шарају очима и хватају сваку реч, а кад <pb n="73" /> разговарају осмејкују се и све одобра |
| с, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по њиви па опет посеја ова |
| ма у мајку и прибије се уз њу.</p> <p>А кад дође празник, мајка је измије и оплете јој кикић и |
| је имао нових непријатности и то у доба кад се детелиште беше зазеленело у пуној мери и беше у |
| егове радости!{S} Нико сретнији од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ра |
| <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је досад омрзао, |
| неваљалица.</p> <p>— Јесте, она је така кад не слуша оца и мајку.</p> <p>— Је ли, тата, ја ниса |
| !..</p> <p>И она је са зебњом очекивала кад ће чича Витор изаћи кући.{S} Предвиђала је и замишљ |
| справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" /> причао у механи, а се |
| етљив па и према деци и слугама.{S} Има кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у |
| </p> <p>Али му још више пуче пред очима кад се упозна с једним ратарцем из Груже.{S} Упознао га |
| </p> <p>И пређе, у памети од онога дана кад <pb n="4" /> су се састали.{S} Онда је она у овој к |
| ad>XII</head> <p>За годину дана од дана кад је Видосав ушао у кућу Микачића, нико није могао пр |
| head>XV</head> <p>За три године од дана кад је Видосав примио Микачића имање, много се штошта и |
| Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: затисни уши, отвори |
| ко си човек на свом месту, биће времена кад ће те ти исти људи хвалити више но твоји свагдашњи |
| све испретурате по кући! — вели им она кад почеше чистити и дотеривати у ред.</p> <p>— Тек... |
| а види где <pb n="89" /> је Видосав, па кад га угледа чак доле, продужи: — Нек ово Видосав скућ |
| зи.{S} И овако ожењени, матори људи, па кад нужда пригна, они по двојица оду у надницу и за чит |
| и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појинатише, ја побегох и зарекох се да моја нога |
| уранију и сецкају купусово лишће!{S} Па кад ручају поседају на земљу и скрсте ноге и оно што им |
| и његову Јошевину за мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда |
| p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га, па сав узавре, тресну то |
| их је однекле набавио и редовно их чита кад је на доколици.{S} По неки пут чита их на глас, нег |
| газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је толико очију упрло у њ |
| да му се душмани не освете.</p> <p>Сад кад је усинио Видосава, одлакнуло му је на души.{S} Ако |
| акрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на мисао и хук |
| поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, добро, напричали сте ми све! |
| мо подиже забран из жира, па да га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као ко |
| а зове, он само вели: „Доћи ћу“, и дође кад хоће.{S} Изненада бане у кућу, нити назива Бога, ни |
| е тамо, па седне међу њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са д |
| ших старих.{S} Друкчије су прилике биле кад су они настали на свет, а друкчије су данас, кад се |
| ци. „Не знам што то човек човека заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме у |
| Видосаву, стали су и забезекнули су се кад су видели да је Тодосије, на најбољем парчету земље |
| ницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугачки сто у |
| ти ниже испод куће.{S} Чини му се лакше кад је подаље одатле.{S} Кад би мало ниже, чу некакав ш |
| Витор уђе у заседање погрбљених леђа, и кад угледа суд за столом, склопи руке око појаса и стад |
| :</p> <p>— Кад су се деца замиловала, и кад је судбина, пријатељу, нека је са срећом...{S} Само |
| м сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>Па мало застаде и заврте главом:</ |
| дану.{S} Иде из чаршије запурен сав, и кад стиже кући спусти токачу пред врата, уђе у оџаклију |
| ма, па остану до неко доба у чаршији, и кад око поноћи дође кући, он пијан.{S} Срећом нема рђав |
| а...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да < |
| народу, видео си и зло и добро...{S} И кад нам је тако суђено и то мора бити, онда, велимо, да |
| почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад су били на сиротињском имању, радом су се отимали о |
| мој Чолопек.{S} Па кад то није истина и кад је те неистине изнео он, онда треба да је стид њега |
| вићи и тешко да се може одвићи.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, |
| о бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више разговара и штогод доказује.< |
| ме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражим из села зачина.</p |
| шта је боље од бољега?{S} Врат скрхао и кад сам ступио у ово село и у ову кућу! — мисли Видосав |
| е како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за рибу, они секу ракитово пруће и помажу |
| у таком положају!{S} Али најтеже му би кад паде зао удес и тетка му премину баш пред одређени |
| S} Ајдемо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво |
| ..{S} Да Бог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницам |
| јку мори жудња да чује шта то бата вели кад нешто попева и маше рукама, па се привуче полако, в |
| а заволе кад су исписници у војсци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е |
| да се затвори у собу где нема нико, или кад је напољу сухо и топло, да се склони у <pb n="155" |
| пила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлевено и чују да колиће воденич |
| људи.</p> <pb n="175" /> <p>Оне јесени кад је Ђурица свршио школу и вратио се кући, решише се |
| ича и заговара је.{S} Али, ипак, стрепи кад ће поменути Видосава и шта ли ће рећи о њему... сир |
| дну <pb n="37" /> дао Ђурици да је носи кад иде у школу, а другу Јовици, да у њој носи свој бук |
| едње имање, на коме се може лепо живети кад се паметно ради.{S} Толико му је остало од оца и то |
| орију упознали.</p> <p>А њихове радости кад приставе лончић уз ватру у воденици или трли, па он |
| а кад хоће и да навикне и да се ражљути кад није нешто у реду.{S} Свака ствар мора бити на свом |
| жачким радовима? ..{S} Коме је на смећи кад то чини?{S} Свак тежи да је бољи... паметан отац ве |
| те се сатре радећи? — питају се сељаци кад поведу реч о њему.</p> <p>— Еј, људи, слушајте што |
| се с обојицом упознао у једној прилици кад су се удружили у повратку из вароши.{S} Тада су му |
| плетеш тај приглавак, да помажеш мајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој суче |
| е надуло.</p> <p>— И ова се болест лечи кад се стигне на време, и ми ћемо ово спасти.{S} Али от |
| <p>— Није ово механа да тумараш по њој кад хоћеш.{S} Овде се води ред! — говори пандур и гледа |
| се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> < |
| зу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чашу пића и кад је расположен да више р |
| або, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да се зн |
| /p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет н |
| о.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Што да ћутим кад тако и јесте.{S} Он му је дао старешство и тата је |
| , он му увек падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете |
| </p> <p>— Шта знам, оди му буди паметан кад је овако.</p> <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми |
| ни тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позват у Микачића кућу |
| а с његовог имања?{S} И зар му није жао кад се свет угледа сад с Тодосијевог имања?</p> <p>Али |
| д познаника; хитао је у суд и није имао кад да свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и |
| и почастити.</p> <p>С Мићом се упознао кад су били на вежби у војсци. „Не знам што то човек чо |
| урађено на време.{S} Он би се жив изео кад не би кукурузе опрашио до Цара Константина, кад не |
| раво велиш, Виторе, и ја бих се зачудио кад би ми неко у ово доба зачукао на врата.</p> <p>— Је |
| шији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запуштен, постарио, об |
| еру је био скромнији, повученији, ретко кад да је ишао у чаршију и међу људе, а овде више прича |
| нађе пред очима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да о |
| баш и да ваља за нашу марву, а шта ћемо кад се то рашчује по свету...</p> <p>— Кад чује влас’.. |
| тату и његов рад...{S} Шта има боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче напа |
| } Она зна само за њу и срце јој је пуно кад год јој је мајка здрава и расположена.{S} Већ велик |
| е по неку, поручи и части.{S} Тако исто кад иде у варош не носи у торби чутуру и заструг, већ с |
| ог мог Вићентија“.. рекао би чича Витор кад се мало више расприча и пљеснуо би га по рамену.{S} |
| би досад дотерао?{S} Зар му није понос кад се свет угледа с његовог имања?{S} И зар му није жа |
| tion" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било на Варагића комишању!{S} Неко |
| , на поду чизме и ципеле што се обувају кад се иде цркви и у чаршију.{S} У кујни ормани И разно |
| метају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једн |
| звани!{S} А би ли ти мене примио у кућу кад ти дођем на Светог Аранђела, или би ми уклепао сики |
| јес’, господине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине, |
| > <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије |
| и, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз уво и стане дошаптавати и на |
| е признаје ништа.</p> <pb n="152" /> <p>Кад га потреви сама у вајату, да је брижан и замишљен о |
| овара на здравице.</p> <pb n="57" /> <p>Кад превали дан поставише велику совру.{S} Напољу је би |
| xml:id="SRP19030_C5"> <head>V</head> <p>Кад пођеш од куће Витора Микачића преко новог вотњака, |
| , без слободе и заштите своје...</p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су |
| ћу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду и стакленце с ракијом, он одгурну ру |
| ш једнога из другог краја среза.</p> <p>Кад се сврши рад, сељаци сколише око Видосава.</p> <p>— |
| а, са пуним торбама и теркијама.</p> <p>Кад ступише у двориште, стари Маслаћ назва Бога:</p> <p |
| — вели Видосав и мрда вилицама.</p> <p>Кад уђоше у собу, она тројица скочише те се здравише и |
| ако, и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“ |
| може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће га, онако зелена, пок |
| , па мисли и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у с |
| и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како |
| но као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да |
| ар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се хвале и оцу и мајци и Сојки.{S} Сеј |
| у није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гости били су поседали у велику со |
| и о свему се стара у нашој кући.</p> <p>Кад се донесе прасе, он га плати својим новцем, па га п |
| о или укочи витао под воденицом.</p> <p>Кад бабо мери жито, па ако је врећа од десетак ока, они |
| на лицу му се види задовољство.</p> <p>Кад има радника он с њима непрестано.{S} Зна да, кад до |
| орбе на раме и узео штап у руку.</p> <p>Кад га угледа Видосав, он дрекну:</p> <p>— Тодосије!{S} |
| добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи буклија и ломи колач, њега не би у |
| о да не смем?{S} Је ли он рогат?</p> <p>Кад су то испричали бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу |
| а да је узме и тури у џеп. „Требаће ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривит |
| А она поче успијати уснама и намештати кадивицу на глави.</p> <p>Заори се смех низ сву совру и |
| ојако корење, извешала записе, издржала кадове, платила све читаније по црквама и манастирима и |
| засејати жиром, да се подигне гора.{S} Каже Симо из Мораве: сељак без стоке и горе мртав је.{S |
| p> <p>Поћута, поћута, па поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутр |
| /p> <pb n="111" /> <p>Антоније појми да каже, па застаде:</p> <p>— Било је нешто, али бојим се. |
| се смеје, а она довикује:</p> <p>— Тата каже да ја нисам извезла овај колир.{S} Је л’ де да сам |
| одосије...{S} И вели мој Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и |
| .</p> <p>— Кад чује влас’...</p> <p>— И каже влас’: у селу Врљугама по четири пута косе за једн |
| ју!</p> <p>— И комесија разреже порез и каже: у селу Врљугама косе једну ливаду четири пута, и |
| с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити моје и |
| у, и то.</p> <p>Али она салетела да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српск |
| д да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јовицу да и он зна понешто.</p> <p |
| вараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, кад ти приђ |
| као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоће |
| , што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи о |
| паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш нове оби |
| <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, па се маши у џеп и извади |
| ћентије одавно околиши око Витора да му каже шта мисли о његову посинку.{S} Једном му се даде п |
| се спремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се из |
| да предам теби, и да то што пише теби, кажем бабу наусмено, да зна, и да га молим да се не љут |
| еси, ћери.</p> <p>— Ето видиш, тата!{S} Кажем ја теби!</p> <p>— Е, сад верујем! — смејури се Ви |
| } Бога ми, право велиш!{S} Видиш ти!{S} Кажем ја!{S} Право велиш! — узврпољи се он.</p> <p>— Да |
| роји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за живу главу! |
| га ми, баш ћемо њега!{S} Видиш ти!..{S} Кажем ја!..{S} Што плачеш?{S} Право велиш, Руменија!</p |
| осаву да се привуче и ослушне:</p> <p>— Кажем ја теби, куд ће он успети нешто мимо свет!</p> <p |
| ш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем рећи оно што говори с |
| /p> <p>— Ниси био на састанку?</p> <p>— Кажем ти: нисам се макао од колибе.{S} Ти знаш да ја са |
| ентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да кажем нешто...{S} Не дај, Боже, да мећем ватру међу вас |
| лим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај Ђурица избере за питомца. |
| е Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здрав си!..</p> <p>— Е, за |
| ца однела још једну ћубу? .</p> <p>— Ја кажем, бабо, да је боља кока ћубаста и гаћаста, него он |
| жеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си изучио то, да доучиш још два разреда па да |
| ог поживи живе...{S} А ти иди кад ти ја кажем.</p> <p>Она изађе, нађе се с познаницама, средове |
| мо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и маше руком, Тодосије приђе.{S} |
| , право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: право имаш што ово радиш.</p> <p |
| удна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у селу... и... је ли о |
| м и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и глуп и луд и изветрео.{S} Сад |
| ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, Витор Микачић из |
| сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>Он избечи очи.</ |
| позив од власти, сваку тапију, и, да ти кажем, уговор, и да прибележи шта хоћеш и кредом и писа |
| бабо.</p> <p>— Изучио много... и, да ти кажем, ћери, сви веле да зна боље но наш ћата у општини |
| ја, то нисам заслужно...{S} Ја... да ти кажем... не знам хоћу ли, тетка... — узмуца он, кад му |
| .{S} Бога ми... не знам ни ја шта да ти кажем.{S} Кад би хтео срез да те узме за питомца.{S} Об |
| сме нигде да погледа.</p> <p>— И да ти кажем: к’о жив човек имам... дужан на два три места у ч |
| p>Ружић продужује:</p> <p>— Чекај да ти кажем...{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво ст |
| вате мисли, к’о да...{S} А, право да ти кажем, смрти се не плашим.</p> <pb n="6" /> <p>— Није, |
| главу на руку.</p> <p>— И, право да ти кажем, Руменија... некако ми се, и иначе, тешко наканит |
| <p>— Није тек онако, него, право да ти кажем, да разгледам Тодосијев рад.</p> <p>Ђурицу обузе |
| вако весео и загрејан...{S} Право да ти кажем: ја сам речит и куражан ево овако... овде.</p> <p |
| итам.</p> <pb n="138" /> <p>— Озбиља ти кажем.</p> <p>Они оћуткују, згледају се, па ће предузет |
| е.</p> <pb n="54" /> <p>— Овамо, кад ти кажем!{S} Ти мораш кад ти ја кажем! — виче Видосав и ма |
| мо заједно!</p> <p>— Иди!{S} Иди кад ти кажем!{S} Иди, молим те! — учеста он нестрпљиво и узмах |
| сам ако за шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш. |
| Онај Ружић поче опет:</p> <p>— И да вам кажем, вели Виторов посинак Витору: „Не умете ви да жив |
| > <p>— Тако је, брате...{S} И шта да му кажем <pb n="103" /> на то?{S} Ја не умем ништа да му о |
| о да ти јавим.{S} Рекох: поранићу да му кажем, нек чини што може.{S} Молим те нек то остане међ |
| — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем кад си |
| Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то ста |
| и остали.</p> <p>— Море, Бога ми, право кажеш, Тодосије...</p> <p>— Шта кажем?</p> <p>— Велим: |
| леда му у очи:</p> <p>— Молим те, бабо, кажи ми шта ти је...{S} Нас свађају душмани.</p> <p>— Д |
| приђе и рече:</p> <p>— Шта, се устежеш: кажи, одобраваш ли?</p> <p>Видосав подиже главу, поглед |
| те...{S} Ти ме боље познајеш но ико.{S} Кажи ми отворено, у очи, ако сам на рђавом путу.{S} Ти |
| емој ме, Тодосије, молим те!..</p> <p>— Кажи ми: је ли истина да си ти под мојим туторством?</p |
| епа, погледа и у њега и у под.</p> <p>— Кажи ми ти, Ружице: ваља ли ово што се ради за ове две |
| већ иди у своју кућу и на своје имање и кажи Витору: „Ја нисам рђав човек.{S} Мог сина Ђурицу и |
| аву.</p> <p>— Бога ми јес’!</p> <p>— Па кажу: то је село мимо остала села!</p> <p>—- Посилили о |
| тор даде Ђурицу у школу.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишк |
| гледа у њу нетремице.</p> <p>— Јуче ми каза да му спремим стајаће руво, па се обуче и даде ми |
| суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду и саслушам се: овај човек, |
| а тим:</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— |
| оћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је ра |
| а? — пита Јовица Ђурицу.</p> <p>Овај му каза.</p> <p>— Ја имам четрнаест гроша.{S} А ти?</p> <p |
| ем.</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му |
| еш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти |
| ој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му каза.</p> <p>— Микачић!</p> <p>— Јест, тако се презивам |
| ако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. |
| му каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, |
| S} Ја сам ипак био човек и остао човек, казао сам: не тражим да се уништи уговор, него да му се |
| целе ноћи с њим речи прозборио, па није казао ни „лаку ноћ“ кад је ишао да спава.{S} Приметио ј |
| о што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаба ти то старјешство.{S} Ево, па га узми и |
| >И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико дана, па се опет одоб |
| аве?</p> <p>— Бога ми, јес’!</p> <p>— И казао суду: мој посинак почео пропастити моје имање и т |
| па га је омрз’о и почео да га оговара и казао да га тата пропасти и да је тата распикућа, па му |
| рња до миле воље.{S} Ти знаш шта сам ти казао још првих дана кад су почели тек гунђати по селу: |
| и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад ка |
| о сам казао...{S} Чудна ми чуда што сам казао.{S} Ја и сад кажем: ти си ми највећи пријатељ у с |
| д светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу посејати ону голет на чукари — и крсти се и |
| тихо:</p> <p>— Не знате ви шта је Витор казао за наше село...{S} У нашем селу нема, вели, човек |
| оворили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као роди |
| S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изјадао све муке своје.{S} Так |
| не ваља..“ — она то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта |
| осава.</p> <p>Он им не умеле ништа више казати, али они га сами разумедоше и отрчаше за Видосав |
| исам ни богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>О |
| дужбину ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и зн |
| ећи истину, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} |
| састане с њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек |
| сазвао још десеторицу, зато му није ни казивао да ће му доћи.</p> <p>Кад су дошли, остали гост |
| дем у Краљево да учим школу, и немој да казујеш бабу док ја не одем тамо,“ — прича му Ружица.</ |
| а гледа, и мисли: „Што ме мучиш, што не казујеш шта је“ — па опет ућуткује док он не почне.</p> |
| јацима, па ће доћи време те ће се горко кајати, што су овако о мени мислили...{S} Морам ићи нап |
| њица разне величине, опуте, фишеклија и кајиша позеленелих од буђа, кутија без дна, чутура са и |
| на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око ногу и обуче зубун, па крочи преко прага.</p |
| S} Видосав му покиселио опанке, измазао кајише и на њих ударио нове пијавице.{S} Старац се очеш |
| ово кадгод: може се изгубити брњица на кајишу, или искривити, или сломити, или јој испасти она |
| и!</p> <p>Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, т |
| ога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад |
| ник, није се нигда извлачио од рада.{S} Какав посао почне иде му од руке и то му личи.{S} И кад |
| ре у њиховој кући.{S} Одавно није ни за какав рад, сем да тарне у угарке, да готовом водом проп |
| и ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} Кад види да се нешто ради, он п |
| и поврати.{S} Али он неће да чује ни за какав разговор, или ако је саслуша, не признаје ништа.< |
| је сам.{S} Још мало па неће бити ни за какав рад, и неће да чује ни за какав ред и договор.{S} |
| учио је на сиротињу и није сазнао ни за какав рахатлук.</p> <p>Служећи по туђим кућама много је |
| амишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљивост није могла да з |
| све брњице здраве и читаве.{S} Или нађе какав чеп и помисли: „Требаће и он“; и спусти га у чакш |
| сав Микачић има сад да покаже шта зна и какав је на раду.{S} Њему је остављено да одреди где ће |
| изгледа чим се његова назове...{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на л |
| ама и лаким похабаним хаљинама, сигурно какав пропали трговац или занаџија, приђе му:</p> <p>— |
| да се склони у <pb n="155" /> воћњаку у какав хлад, испрући се на земљу и ту чита и размишља.{S |
| ио стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга нашао: своју Ружицу.{S} |
| ко варошана: запиткују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препо |
| /p> <p>Витор се узбеши: шта ће то бити, каква је то нужда из беле зоре, па се спреми, на двоје |
| гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико |
| оже је набавити човек обичног стања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити ко |
| мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, кад троши храну ка |
| одмицала од њега и његове Јошевине.{S} Каква радост за чича-Витора!{S} Ђурица је у десетој год |
| механу.</p> <p>— Имам посла. </p> <p>— Каква посла?</p> <p>— Имам нека посла.</p> <p>— Хоћемо |
| ?</p> <p>— Тек... деца изнела.</p> <p>— Каква деца!{S} А где си ти да видиш шта се ради?{S} Ниј |
| веда од те траве, или га постигла друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла ш |
| Воже, кад дође смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{ |
| око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на |
| О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или кад опазе да је жито измлеве |
| } Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље пролазило на пијацу, |
| то нико не зна, и од тога нема Бог зна какве штете...{S} И откуд је, онда, распикућа?{S} Тај б |
| да нема зубе, па се умиј и опери.{S} Па какве су ти то рупчаге по гуњу и чакширама?{S} Ако нема |
| n="66" /> какав се не може добити ни са какве ливаде.</p> <p>Кад овас одрасте до колена, он ће |
| их до кавге, због стоке, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, |
| м на одлу среске скупштине и да истичем какве своје интересе, узимам слободу скренути вам пажњу |
| асланика да га приме.{S} Има све услове какви се траже и одличну сведоџбу из основне школе.{S} |
| ек нагињати куд хоће и скрајати планове какви му на <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како |
| , шта је најбоље пролазило на пијацу, и какви су изгледи за у будуће.</p> <p>Кад где изађу заје |
| Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с водени |
| реба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврач |
| p> <p>Он му каза.</p> <p>— Јеси ли учио каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и ш |
| а ти не би требало познанство?</p> <p>— Какво познанство?</p> <p>— Да те познам.</p> <p>Чича Ви |
| .{S} Чича Витор није ни мислио да му да какво старешинство.{S} Знате Витора боље него и ја.</p> |
| о је коме уступио.{S} А то није Бог зна какво имање: један брег са нешто шуме и пашњака, и испо |
| ако га изберете.{S} Не умем вам казати какво је то дете!{S} Он је заволео ту школу и знања што |
| гао подсме’нути гдегод за совром или на каквом састанку.</p> <p>— Јок, Бога ми!</p> <p>— То нис |
| очи, пир пакости над мојом несрећом!{S} Какву је новину донео у село?{S} Сеје семење које није |
| — Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} То није твоја брука но његова.</p> <p>— |
| д суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S} А дође ли између |
| к падне <pb n="100" /> на ум кад дође у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се п |
| њим, да се лепо разговоре.{S} Казаће му какву лепу реч, умириће га и задовољити, нек се све изг |
| и гроша, а ја му велим:{S} Бог с тобом, каки три гроша.</p> <p>— Добри су и нису скупи, — вели |
| /p> <p>И доведоше га кући.</p> <p>— Уф, каки си! — рече Тодосије.</p> <p>Беше у масним искрпљен |
| — Хоћу да му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три |
| ји ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то питомци.</p> <pb n="170" /> <p>— Знамо, госп |
| и.{S} Па и кад је трезан, он није онаки каки је био.{S} Све ћути, све замишљен, избегава разгов |
| капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај млади нараштај.</p> <p>Чича Витор га преки |
| уме да израчуна шта хоћеш.{S} Задај му каки хоћеш рачун, на прилику: седамдесет и седам ока и |
| су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој широки бокови и велико виме!{S} Она даје по |
| > <p>— Што то, опет?{S} Поштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угле |
| а па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> <pb n="8" /> <p>Извади онај |
| и јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко био велики јунак, па Милош Обили |
| Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! |
| р хоће да види за живота, својим очима, како ће се руковати његовим имањем, и хоће да његов пос |
| љута ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, ал |
| су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћка напупила не може красније бити и да ће го |
| о.{S} Пита колико је нахватала скорупа, како се сири млеко, да није мрс прокисао, треба ли да н |
| парчета земље добити што више приноса, како ћеш подићи што бољу пасмину стоке, да имаш од ње ш |
| уке у рукмаче па блене у таван и врата, како творижу чиновници, практиканти и пандури.{S} Међу |
| b n="14" /> да има на чему развити рад, како је он то видео у толико имућнијих људи.{S} И тада |
| >Сутрадан Тодосије накастио да га нађе, како тако.{S} Вреба га од раног јутра, да га потреви са |
| ремио да га нападне.{S} Шта да му каже, како да му одговори?{S} Он нема тог срца да се избрецне |
| } Па шта га је ових машина! ..{S} Боже, како се њима ради!..{S} Што ти је паметан свет, што уме |
| ... шта би друго рекла:</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље! |
| овара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те су кукурузи узрели к |
| ли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч |
| ће велику рупу и у њој справљати ђубре, како је чуо од учитеља кад је једног дана <pb n="104" / |
| кукуруза што је сејао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са г |
| е, трља руке и вели:</p> <p>— Ти си се, како ’но ти беше име....{S} Видосаве... у сретан час ро |
| етно.</p> <p>Он приђе ратарцу.{S} Хоће, како тако, да се упусти у разговор и упозна с њиме.</p> |
| ту пред њима, зашто су ови људи дошли, како су долазили раније на гледање, како су ово богати |
| 99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њиву кукуруза што је сејао семе што |
| стоке, да имаш од ње што више користи, како ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и рас |
| а нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је ве |
| /p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, како хоћеш...</p> <p>— Лако је се растрти на моме имању |
| драво мирно, Видосаве!</p> <p>— Здраво, како ти?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим. </p> <p |
| стаде и мало се трже:</p> <p>— Здраво, како ти? — рече полако и гледа га у прси. </p> <p>— Где |
| ирно.{S} Где је Витор?</p> <p>— Здраво, како ти?{S} Није ту.</p> <p>— Сад ће доћи.</p> <p>Човек |
| како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо овас...</p> <p>Тако је навикао, |
| он је поора и посеја овас, али поретко, како нико не сеје.{S} А кад тај овас изниче, он зађе по |
| Здраво мирно, Тодосије!</p> <p>— Добро, како ви?</p> <p>— Шта то радиш?</p> <p>— Радим оно што |
| невница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпо |
| рица, па се пренесе мислима у ту школу, како му је причао ратарац. „Та школа, то је, сигурно, в |
| це, ни јарко сунашце, ни кућу ни срећу, како то чини још од вајкада.</p> <p>Кад му донесе воду |
| ао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа приходио за ово време од како смо овде |
| уша...{S} Никад га нисам оваког видела: како је страшан, како гледа необично...“ Увек, кад је к |
| ли шта ће бити од тог Тодосијева посла: како ће се једног дана чути да су му покрепала говеда о |
| в те истера тебе, Виторе...{S} Па веле: како он може дозволити у својих педесет и неколико годи |
| на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта има тамо од стоке и у |
| ио се међу пријатељима својом вештином: како је умео склонити продавца да то баш њему прода.{S} |
| де мирно и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина пед |
| вео на домаћинско имање.{S} Тако је то: како семе сејеш онако ти ниче: сејеш жито, жито ти ниче |
| јица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили земљу те се просипа, како је воћ |
| сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазлук је гледа |
| све што је досад приметио:<pb n="99" /> како је липсало јуне у детелини, како је упропастио њив |
| одвикну:</p> <p>— Ружице, шта ти би!{S} Како је то дерњање?{S} Ниси ти дете!</p> <pb n="135" /> |
| жеља да му одмах преда старешинство!{S} Како је тешко наћи се у таком положају!{S} Али најтеже |
| еби броји: „Он је крив за све ово...{S} Како је радио онако ће му и бити...{S} Њему је пречи То |
| од масалног и ја те приведем суду...{S} Како ти беше име?</p> <p>Он каза.</p> <p>— И кажем суду |
| ..“</p> <p>Синоћ га је болела глава.{S} Како му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} |
| а већ зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишан |
| ого мобилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухват |
| Ту је наука, ту разговор и пошалица.{S} Како је то лепо!{S} Благо њима! ...</p> <p>— Шта ти ту |
| :</p> <p>— Бо’ме, како знаш, Виторе.{S} Како ти наредиш онако је најбоље!</p> <p>И пређе, у пам |
| ум те сипа пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} |
| ски, од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш про |
| чекивао их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћ |
| ојој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он јаше његовог седланика и зајми |
| лако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} Како ја?{S} Ружице!{S} Донеси печења!</p> <p>Уђоше деца |
| и бољег од мене.</p> <p>— Шта велиш?{S} Како је оно онолико пријатељство с Тодосијем?</p> <p>Ви |
| у њу.</p> <p>— Шта, Видосаве?</p> <p>-— Како, шта?{S} Ја и бабо сломисмо колач...{S} Што би, би |
| !{S} Ти мораш остати доследан!</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— О |
| ије лепо... с његове стране...</p> <p>— Како?{S} Причај ми, Видосаве!</p> <p>Поћута, поћута, па |
| > <p>— И много је љут, бабо...</p> <p>— Како... по чему?</p> <p>— Намрштио се и ћути.{S} Ја га |
| а не знам докле ћеш ти тако...</p> <p>— Како?</p> <p>— Ето тако.{S} Ти сам знаш да... није онак |
| ш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти си сад друкчији чове |
| >Чича Витор избегава да прича.</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има к |
| /p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— Лако.{S} Он нек виче, |
| исичите и да ми се претварате.</p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако, брате.</p> <p>— Није, Бо |
| стрепи и очекује шта ће рећи.</p> <p>— Како ви овде?</p> <p>— Хвала Богу, здрави смо, — одгово |
| /> <p>— Тек... заборавио сам.</p> <p>— Како заборавио?{S} О чему мислиш, кад не мислиш о своме |
| коштало! — вели му чича Витор.</p> <p>— Како ти кажеш, бабо, — одговара дете.</p> <p>— Ја кажем |
| господине, да ми растуре кућу.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како |
| по неку, па ућутах и побегох.</p> <p>— Како ћу ову бруку преживети?</p> <p>— Какву бруку?{S} Т |
| и преда се, усуди се да упита:</p> <p>— Како су деца?</p> <p>— Здрави су.{S} Доћи ће и они дана |
| ио од смеја и непрестано виче:</p> <p>— Како смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкељ |
| <p>Видосав не да ни поменути:</p> <p>— Како би то било на радноме дану!</p> <pb n="27" /> <p>— |
| а школа?</p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} |
| како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече ста |
| е!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи? |
| > <p>— Што си се осмољио тако?</p> <p>— Како, газда?</p> <p>— Тресни рђу са себе, па буди мало |
| , али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну главом:</p> <p>— Видиш |
| девојка... ћери, прва радости моја! ..“ Како му живо лебди та слика пред очима, како јасно звон |
| исни уши, отвори очи па хајде право...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта |
| како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је шта је ока, шта п’оке, а шта ли |
| ти.{S} Гледај посла, море!..</p> <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— |
| ко рукују остали сељаци и обрађивати га како им је радио деда и чукундеда; треба показати нешто |
| еч за свога посинка.{S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али д |
| је само броји полако:</p> <p>— Неће, ја како!{S} Кажем ја моме Милу:{S} Не да то Витор ни за жи |
| и године!</p> <p>— Хоћемо да бирамо, ја како!</p> <p>— Да бирамо, господине! — рекоше сви.</p> |
| ина без тебе; могу и сад...{S} Могу, ја како! ..</p> <p>Жене се опет згледаше.{S} Ружа, црвена |
| уги у селу, па рекох: дај да видим и ја како је то.{S} Нећу да гледам у других што су препочели |
| из дана у дан тоне! ..{S} Од онога дана како је чича Витор предузео старешинство, тај човек не |
| и: да треба да је толико паметан да зна како је друкчија земља у Врљугама и није за њу семе кој |
| ..{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> <p>У тим мислима |
| он то радио уз мајсторе по служби и зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозор |
| о, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објашњава други.</p> <p>— Шта ће му фал |
| у школу.{S} Ја одох данас тим путем, па како Бог да.{S} Нећу се враћати док штогод не научим.{S |
| че на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас и рука.</p> |
| инати!</p> <p>— Није, ене га сам.{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто в |
| ote> <p>Декламује са произношењем гласа како је учио у школи, па се занео и заборавио те виче д |
| /p> <p>Кад год се састану, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на има |
| коју је одсео, и ту, на тенани, оприча како је у ратарници: како живе, шта уче, шта раде, шта |
| залетим и упознам се.... — И ту исприча како се <pb n="26" /> упознао са неким шљиварским тргов |
| и ледну је у срце. „Ето, дође...{S} Сад како да Бог!“ Учини јој се да није много нерасположен, |
| нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од како Витор предузе старешинство он све горе.{S} Ако што |
| ко нисам ништа приходио за ово време од како смо овде...</p> <p>— Шта говориш, Видосаве?</p> <p |
| ад годинама и ломио и крепио.</p> <p>Од како зна за се навикао је да осване и омркне на послу и |
| ј.</p> <p>Он је, у истини, имао планове како ће уредити имање, али их је вешто крио и чувао, те |
| каквих школа?</p> <p>Он му исприча све како је учио и шта је изучио.</p> <p>— С толико науке м |
| X</head> <p>У Микачића кући ишло је све како треба.{S} Летина није била богата, али није ни оск |
| ли кући.</p> <p>Празнике пропратише све како је уобичајено.{S} Чича Витор је ишао за бадњак, у |
| поче:</p> <p>— Каже побратим Мијат све како је било: бабо одранио јутрос у суд... и тамо викао |
| Витор на среду.{S} Ако ће!{S} Причај-де како је то било!</p> <p>Чича Витор избегава да прича.</ |
| {S} Да ми је одвести ове лудаке да виде како газда Симо подиже забран из жира, па да га виде ка |
| ристио и себи и другима, а људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео |
| А они осташе на истом месту да продуже како су започели.</p> <p>У неко доба ноћи, кад су сви п |
| је то научио од Сима Моравца и радио је како је знао.{S} Сад се види да је он радио паметно.</p |
| отима за то.{S} А оно што има уредио је како је умео: груписао њиве за себе, истребио ливаде, о |
| расположен.{S} Прва радост у дому, није како треба.{S} На уму му је Видосав.{S} Ово је његово д |
| залива, чепрка, да се сваки дан радује како му рад напредује.</p> <p>Чича Витор имао је и даље |
| во и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе пр |
| век узалуд.</p> <p>Волео је да га хвале како је радник те му нема парника, и онда би рекао: „Не |
| по њима.</p> <pb n="181" /> <p>— Богме како знате... што мене питате?</p> <p>— Како то говориш |
| и звркала својим вретенцетом.... „Боме како ти наредиш онако је најбоље...{S} Да сам тобом ја |
| еје кукуруз „американ“ и већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има дв |
| нову котарицу и <pb n="36" /> хвале се како су је с бабом исплели.{S} Тако и кад плете кош за |
| к говоре шта хоће, а ти ради и крећи се како си научио.{S} Ако си човек на свом месту, биће вре |
| утрос у суд... и тамо викао и дерњао се како сам пропасник и распикућа... како нисам ништа прих |
| >Чича Витор уђе још једном, два, и рече како се ваља да рекне: „Баш вам хвала што сте дошли,“ о |
| брвна на воденици.{S} А уме и умесно, и како хоћеш...</p> <p>Она мрдну раменима:</p> <p>— Школе |
| >Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за гос |
| /p> <p>— Одакле си ти?</p> <p>Он каза и како се зове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које д |
| семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шта ради, да се с њиховом кућом не ш |
| премао, кад човек пређе из друге њиве и како иде, виче:</p> <p>— Добро ми дошао, нови коншија! |
| га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошеном детелином.{S} Он ју је к |
| ње, како су ово богати и угледни људи и како им је дата реч да ће Сојка примити обележје од ово |
| ђу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта баба напред и ид |
| ављено да одреди где ће се шта сејати и како ће се радити.{S} Досад се довољно уверио да му је |
| ћаска, хвали се, прича шта ће радити и како му не може нико на пут стати.{S} Више пута, радних |
| д свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам ли трапам...{S |
| {S} Причао је свуда како је задовољан и како сад зна што живи.</p> <p>Али да је се неко могао з |
| објасни шта је урадио што није ваљало и како је то утицало на баба и остале...{S} Погледа за њи |
| ји те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбир |
| свет што не почитује старијег и не живи како су стари живели.</p> <p>Вићентије је био ћуталица; |
| } Зашто бабо није дозволио тати да ради како је започео, па би видео докле би досад дотерао?{S} |
| дао старешство и тата је почео да ради како треба, а бабо се покајао што <pb n="158" /> му се |
| кивати га за сваку ситницу, већ да ради како зна и уме.{S} И почео је тако.{S} Али...</p> <p>Ов |
| ће, ипак, оставити њему на вољу да ради како он хоће.{S} Он ће се чинити невешт свему и пазити |
| о ово: „Дао сам ти имање у руке па ради како знаш; како урадиш онако ће ти и бити.“ И на домазл |
| знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, Вићентије?</p> <p>Он махну гл |
| се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бо |
| старјешство.{S} Ево, па га узми и ради како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци о |
| </p> <p>— Што те се тиче он!{S} Ти ради како си почео, а он нек се дерња до миле воље.{S} Ти зн |
| је да му остави одрешене руке нек ради како <pb n="85" /> зна, јер је сваки почетак тежак и у |
| тарешинство предаје Видосаву да он ради како га Бог учи, а он ће се настанити на имању у пољу, |
| све имање.{S} Да је она жива па да види како јој се жеља испунила, како би јој мило било!</p> < |
| беде, или да му извуче коју реч да види како је још беднији но што је слушао.{S} Па има их који |
| /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком.{S} Наумио је да пријатно и |
| оншија, — вели Видосав и у себи се чуди како је слободан овај Тодосије.</p> <p>— Ја велим: баш |
| а Мићо с леве.</p> <p>Ружица их послужи како је у реду, принесе јело, па оде у оџаклију, у подр |
| Руменија!</p> <p>Ту ноћ нису проспавали како треба: непрестано су им били пред очима и Видосав |
| ажи да се унапред <pb n="65" /> похвали како ће радити, док не види како ће му испасти за руком |
| руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами како знате.</p> <p>Сви се сагласише за Ђурицу.{S} А мал |
| наследно и да штогод привреди и прикупи како ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не |
| богат ни сиромах; не умем ти ни казати како је у нашој кући!</p> <p>Чиј си ти?</p> <p>Он му ка |
| е...</p> <p>Тек што је почео размишљати како ће то извести, кад почеше допирати гласови да се т |
| {S} Одатле ће, из прикрајка, посматрати како Видосав ради.{S} Неће му ништа сметати, неће се ут |
| а да јој каже и он јој мораде испричати како су негда били српски јунаци, који су се борили са |
| е, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, и то старешинство, и |
| p> <p>— Тако.{S} Онај мој није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак |
| кола најбоља за сељака.{S} У њој се учи како ћеш са парчета земље добити што више приноса, како |
| хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља радити, он учи ову школу.</p> <pb n="160" |
| је тешко од његовог џанкања.{S} Ја знам како ти је; ти ниси огуглао светску вреву, ниси се још |
| ављати.</p> <p>— Вала, бабо, ја не знам како ћу... што ’но веле...</p> <p>— Требао си, синко, с |
| народ у Шумадији.{S} Да вам ја покажем како се живи!“ Па, мајчин сине, поче да претура по кући |
| а чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мени мило, мило, ва |
| <p>— Нека сваки располаже својим имањем како уме, — додаје Видосав.</p> <p>— И после, ја мислим |
| ша све до ситница.{S} Па после прича он како је некад било, какве су цене биле, шта је најбоље |
| д земље те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и |
| био човек на свом месту, радио си посао како си умео.{S} А он, лудак, није разумео шта ти хоћеш |
| неме.</p> <pb n="151" /> <p>Не зна бабо како је њој; њу тешка брига мори за Видосавом.{S} Што ј |
| је му се на оку!</p> <p>— Јеси га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах |
| е служио у пуној момачкој снази и видео како он ради и имање крепи и унапређује.{S} Чинило му с |
| него му се чинило да је мој тата радио како не треба, — правда га Ђурица. </p> <p>— Стари људи |
| рце за татом, јер је уверен да је радио како ваља.{S} То му признају први људи у селу.{S} Они в |
| су надали дреку на њега, он би продужио како је почео и много би штошта ново увео, и за неколик |
| на своме имању, и Видосав га је научио како ће то учинити.{S} Сад види да Видосав, збиљски, им |
| сејира од њега.{S} Видосав га је поучио како ће чувати детелиште и како ће поступати са покошен |
| село.{S} Лако је руковати имањем овако како рукују остали сељаци и обрађивати га како им је ра |
| о тако.{S} Ти сам знаш да... није онако како треба.</p> <p>— Како, Ружице?</p> <p>— Па тако; ти |
| <pb n="134" /> ум дођу, али биће онако како је опредељено...</p> <p>Она ломи прсте и чепкори.{ |
| а и њега и тебе и све.{S} Он хоће онако како је навикао.{S} Свака новина у његовој кући, то му |
| /> <p>— Жива била, Ружице! — рече онако како ју је увек предусретао и отпоздрављао.</p> <p>Она |
| дина.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а |
| м њивама и на врсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и В |
| а твоју букову главу.{S} Ти радиш онако како си научио од свога бабајка, и то ти је.{S} Кад би |
| </p> <p>— Како, Тодосије?</p> <p>— Тако како си почео.</p> <p>— Он ми смета.</p> <p>— Нека ти с |
| сваки сељак домаћин треба да ради тако како не би изостао иза других, да за свог века очува шт |
| а, и за час израчуна...{S} Да ви’ш само како ми је ишарао брвна на воденици.{S} А уме и умесно, |
| — Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, но како ћу.</p> <p>— Проба човек, па како испадне, — објаш |
| <p>— Хоће овај да заповеда!</p> <p>— Но како! </p> <p>— Да узме дизгине у шаке!</p> <p>— Да зап |
| То мени не треба.</p> <p>— Треба ти но како.</p> <p>— Молим те, бабо... — промуца и пружи руку |
| стано гунђори и броји:</p> <p>— Тако но како... чес и поштовање... ја знам мога старијег, а све |
| им што има, и оно што има да је урађено како ваља и паметно, да је добро и лепо.{S} Имање му је |
| д се окренеш <pb n="106" /> све уређено како доликује: извешана цедила услоњени кругови, качице |
| треситији, кочопернији.{S} Видиш просто како се отима да у свему измакне и од својих другова, с |
| си га видео како иде?</p> <p>— Јеси чуо како говори?{S} Хе... одмах се познаје човек...</p> <p> |
| мала совра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совр |
| ком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p> <p>Заћуташе опет. |
| с седа до њих и разговара...{S} Причају како је лепо време, како је била топла Међудневница те |
| те ћилимовима и шареницама и намести их како је у реду.</p> <p>Доцније уђе и Сојка, у лепом пра |
| ми, она тројица...{S} Па повешће се реч како Видосав хоће да сеје гору...{S} Људи се, безбели, |
| ли, смеје и разговара.{S} Кад га гледаш како с понекима седи и части се, ти би рекао: части га |
| жише:</p> <p>— Што ’но веле, бабо, знаш како је... ти имаш твоје госте па имам и ја моје...{S} |
| ги, — где је слога ту је Бог...{S} Знаш како је, ја не могу да кажем ни тако ни овако...{S} Здр |
| Извол’те... служите се!..</p> <p>— Знаш како је, — поче други, — где је слога ту је Бог...{S} З |
| м.</p> <p>— Што ли то?</p> <p>— Не знаш како ми је....{S} Дођу ми неке чудновате мисли, к’о да. |
| > <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Ти знаш како сам га узео, господине...{S} А он окренуо други ли |
| негујеш.</p> <p>— Није, вала, него знаш како је...</p> <p>— Море, баталите то!{S} Хајде да пије |
| .</p> <p>— Како је било!{S} Шта му знаш како је све било.{S} Има кривице и до њега и до мене.</ |
| ли: „Зашто ову њиву не заливадиш, видиш како се испостила?“ А ја га гледам и мерим: што се њега |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Како је тешко било Видосаву кад је дознао шта је било н |
| та носити туђе на својим леђима.</p> <p>Како је све дивно и уређено што је под његовом руком!{S |
| ав и крив, од газда и газдарица.</p> <p>Како ли му је тек сад кад је дошао у овај свет, где је |
| што је тај школовани тежак знао.</p> <p>Како се обрадовао кад се срећа осмехнула на њега и позв |
| а око огњишта и заговара ашчију.</p> <p>Како јој је било тога тренутка!{S} Она није научила да |
| по десет ока млека ни дан, најмање...{S}Како је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава сви |
| послен, он је раскрили и гледа у њу... „Како су дивне слике!{S} Каква је ова крава, како су јој |
| тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволити да се никако не пита у својој ку |
| га је Видосав питао, он ућута па рече: „Како хоћеш.... избаци али му ипак жао и све му се чини |
| чнији...{S} Ако га шта упита, он вели: „како знаш“, и не гледа му у очи.{S} Ако се где сретну, |
| она..{S} Зар ти моју Јошевину?</p> <p>— Каку Јошевину?</p> <p>— Моје најбоље имање, мој живот.. |
| о боље.{S} А већ котарицу да ти исплете каку хоћеш а и да углави држаљицу на секиру, мотику, бу |
| без зиме и грознице.{S} Кад год он рече каку прекорну реч, њега нешто ледне у срце; кад га озби |
| е подгуркивали и смејали...{S} Набавиће каламљене лозе којој не може буба нашкодити и засадиће |
| ако ћеш гајити и подизати најбољу лозу, калемити и расплођавати сваковрсне благородне воћке, по |
| елику совру.{S} Напољу је било хладно и каљаво, те је поставише у оџаклији.{S} Чича Витор распо |
| па.{S} А, пусник, јак и издржљив!{S} Да камен види из земље колико нокат, он би га, земанле, по |
| Па, почех ти причати, мраз, пуца дрво и камен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, п |
| ешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и он скочи:</p> <p>— Измлевено жито!{S} Да заспем |
| то измлевено и чују да колиће воденички камен, они трче и вичу да дође да заспе жито или укочи |
| Слепи чвор!</p> <p>— Пре ћеш одбити од камена него од њега!</p> <p>— Али овај се усели у кућу |
| тише под наслон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископа |
| се: — Зови-де Видосава!</p> <p>— Јес’, камо га пријатељ Видосав?</p> <p>— Сад ће он, — одговор |
| ио уз горњу усну, па гледа преда се.{S} Канда га и роса попала и овлажила му коштуњаве руке и с |
| а полије бабу.</p> <p>Чудо с њим!{S} Он канда није ни спавао.{S} Ено га на горњој страни двориш |
| оровином.{S} У једном углу виси сребрно кандиоце пред иконом Светог Ђорђа, а на противној стран |
| те он измери.{S} Ђурица је знао како се кантар окреће на лаку страну, а како на тешку и знао је |
| врећа од десетак ока, они зачас закуче кантарским кукама за петље, па принесу обрамицу и њих д |
| слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога заната, има све |
| Видосав за њим.{S} Кад дођоше у среску канцеларију, он смести ствари у кујну и доби грош.</p> |
| подгуркује и подмигује <pb n="109" />, као ови наши овде, већ се угледају на Симин рад и препо |
| осав и Тодосије, сели један до другога, као и увек, и извалили се на траву, а до њих Видосављев |
| а школа, то је, сигурно, велика зграда, као онај конак у вароши на два спрата.{S} У њој имају у |
| , а од њих нема ни за половину прихода, као од ваљаног говечета.</p> <p>Зато он уграби прву при |
| 21" /> <p>— Да истераш из куће посинка, као пропасника? — објасни први члан.</p> <p>Чича се зам |
| „Не умете ви да живите овде у Врљугама, као што живи други народ у Шумадији.{S} Да вам ја покаж |
| и се, стари.{S} Увек замишљена и тужна, као да болест болује, без старешине свога, без слободе |
| ом руком и накрену главу на страну, па, као и досад кад јој то помене, остави посао, даде се на |
| Осећао се самохран и презрен од света, као нико у селу.{S} Куд се макне, све му тужно, суморно |
| ек смеши и што је увек развучених уста, као овај Тодосије Дмитрић.</p> <p>И не би му право што |
| ..{S} Ено какав је онај врт поред пута, као цветњак, шпартан на леје, обележен сваки усев.{S} С |
| ди како хоћеш! — одмахну руком Видосав, као да га одбаци од себе.</p> <p>Чича му се загледа у о |
| > <p>— Еј, Видосаве!</p> <p>Он се трже, као иза сна:</p> <pb n="150" /> <p>— А!</p> <p>Затим ка |
| ци, или кад се овако нађу раме уз раме, као ово ја и ти...{S} Е, јеси чуо, Видосаве брате, не у |
| ча-Вићентије!{S} Ама поштујем те, море, као мога оца! ..</p> <p>— Хвала, синовче, пили смо дост |
| ве сироте и цео век радили и мучили се, као што се мучи инокосник.{S} Поградили су грађевине, п |
| , ово је његова радост.{S} Да је среће, као што није, па да он дочека пријатеља, да он удоми св |
| ли у хлад па не скидају очи с воденице, као да ће утећи.</p> <p>Иде човек, упртио врећу жита на |
| шала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућа разговора.{S} Поред њих би ожи |
| ед детелишта, застајкивали и загледали, као да имају нешто угледати, подгуркивали се и смејали. |
| и израз, очи узиграше и он се узнемири, као да ће да се инати.</p> <p>— Ја сам научио да се при |
| ну, сутра ти нећу умети све ово казати, као што умем сад, овако весео и загрејан...{S} Право да |
| е и две три попије, па га окупи молити, као и увек: да дође себи, да више не иде од куће.{S} А |
| ити да се никако не пита у својој кући, као да је његов пасторак?{S} Како може гледати да он ја |
| рође по неколико дана па опет заинтачи, као да је се подухватио да их позавађа:</p> <p>— Бога т |
| си’де ово! — показа руком на служавник, као да му нешто смета.</p> <p>Она успреми све, само ост |
| аклију и предузе управу кућом и имањем, као да тај Видосав и не постоји под његовим кровом.{S} |
| .. — проговори с муком и с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> < |
| пуши.{S} Срамота ме да палим пред њим, као његов млађи, коме ја имам да благодарим док сам жив |
| ужи рад.{S} Измахује живо ради с вољом, као да га нешто окрепи...</p> <milestone unit="subSecti |
| и газда-Јованике.{S} Кад је угледа, он, као и обично, нити се радује, нити се чуди, нити распит |
| е људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави бољи сој говеди, краву колубарку, |
| на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родитеља...</p> <p>— Гледај посла, синко.{S} Ти мис |
| чест.{S} Кад би једну годину прегрешио, као да би се поримио.{S} И ове године дође он од водени |
| слони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко, као да јој се навалила стена на груди. „Боже, шта ли ми |
| село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара озбиљно, час се шали |
| руке на колена и гледа у њега снуждено, као у болесника.</p> <p>— Ја не знам докле ћеш ти тако. |
| трану.</p> <p>— Да разговарамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали... |
| погледа, али некако необично и страшно, као да се бори с душом.{S} Поћута па се трже:</p> <p>— |
| та ти је, Виторе?...{S} Ти данас нешто, као мимо остале дане — вели Мијат.</p> <p>— Ништа... че |
| а крочи преко прага.</p> <p>Чича Витор, као да је нишанио у врата кад ће се помолити, смотри га |
| ста и полагано мрда мишићима на образу, као да нешто жваће.{S} То бива увек кад попије неку чаш |
| > <p>Сутрадан прављаше се невешт свему, као да ништа није ни било: нити му шта помиње Витор ни |
| Видосава не може се поуздати ни у чему, као да га и нема.{S} Тај човек ради мимо свет, а од как |
| {S} Ти имаш да се преда мном исповедиш, као пред рођеним братом.</p> <p>Он устрепта очима, прин |
| тварања.</p> <p>— Јок, вала, него ја... као човек, разбирам.</p> <p>— Шта разбираш?{S} Разбираш |
| м о патос. </p> <p>— Паметна жена, и... као дериште! ..</p> <p>Она убриса очи и грчевито стезаш |
| <p>— Шта?</p> <p>— Бој се да не вали... као оно, не било овде речено...</p> <p>— Кад су ми се н |
| му је? — питају се оне.</p> <p>— Љут... као сваки човек кад се наљути, — одговара Ружа.</p> <p> |
| х, намештени су кревети, <pb n="163" /> као за војнике.{S} Сваки има, свој кревет, свој простир |
| На послетку отпоче:</p> <p>— Браћо!{S} Као што вам је познато, данас сам сазвао среску скупшти |
| в кукуруз стигао је тек за пурењаке.{S} Као за <pb n="84" /> пакост, те године удари слана око |
| г лета Видосаву не пође рад од руке.{S} Као у инат, деси се нешто на његову детелишту, са чега |
| тор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и надничаре, кад му з |
| ж, па се завали на кревет и зажмури.{S} Као у бунилу изађе му пред очи Симо из Мораве и све њег |
| >Не мање бриге навалише и на Ружицу.{S} Као женска страна она је досад гледала само свога посла |
| <p>— А како ћу с њим?</p> <p>— Како?{S} Као и досад.</p> <p>— Како ћу му изаћи на очи?</p> <p>— |
| о пута:</p> <p>— О, бабо!{S} О, бабо! — као да је наступила не знам каква опасност.</p> <p>Или |
| велики измет чиниш тој травки.</p> <p>— Као што видиш, чиним.</p> <p>— Ја, тако она хоће.</p> < |
| мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо ми живели у брлогу, овде у овој кући...</p> |
| е сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили |
| већ две године како тај кукуруз сазрева као што треба и од њега има два пута више прихода него |
| жица, радна жена и образита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово |
| се угледају на Симин рад и препочињу га као девојче, шару са приглавка.{S} Сви ти људи имају и |
| > <p>Ружица постарила много.{S} Изгледа као да ја болест боловала, претрнула на све муке и сави |
| е, мале буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудрав |
| > <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</p> <p |
| е у какву неприлику и трчи му у наручја као дете да му се пожали и изјада.</p> <p>Скочи и оде ж |
| е на дрвету: свака шљива масна и глатка као обријана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као др |
| о је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детелину, те је тако би |
| ну ноћ, у нема дебла што су се поређала као стражари, унаоколо.</p> <p>— Шта радиш ти? — прозбо |
| младеж: момци и девојке, свака се сагла као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци |
| Он хтеде нешто рећи, па успљешта устима као да нешто гута...{S} У том зајаука воденички камен и |
| Шта велиш? — издре се чича и сену очима као муњом.</p> <p>— Па то... нисам ти ја крив ништа...< |
| бро осуши он је стрпа у пластове и сена као и остало сено.{S} Док није навикао стоку на њу, он |
| свечаник!</p> <p>Они се смеју.{S} А она као мало у шали, а мало од збиље:</p> <p>— Као да смо м |
| тарјешство.... и мене одгурнуо од имања као распикућу... и то се чуло свуда... по чаршији и сел |
| ше и остали.{S} Видосав мало застаде па као да се нешто присети:</p> <p>— Јест, да идемо кући! |
| , и натуткаш ону голадију да ме изудара као брава.</p> <p>— Шта сам ти ја крив, бабо?..{S} Бога |
| >Видосав се решио да чича-Витора сматра као госта у кући, да престане запиткивати га за сваку с |
| и штета и брука, али све то није ништа као ова невоља што је он пошао низбрдицом.{S} То нико н |
| е правиш да нешто знаш, а не знаш ништа као дете.</p> <p>— Може бити, бабо.</p> <p>— Све се вод |
| в те се и он прекрсти, узе парче колача као нафору, сркну мало вина из буклије, па га опет наст |
| глуп и луд и изветрео.{S} Сад сам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— |
| >Настаде вршидба.{S} Он се пење на стог као младић, баца снопље колико треба за један вршај, па |
| , сад ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам |
| гвоздени плуг, ветрењачу и круњач, све као у Сима из Мораве.{S} На мене су се угледали први љу |
| {S} Откуд да се та несрећа деси!{S} Све као инат!{S} Већ у напред замишља све непријатности кој |
| ду заједно и заједно се враћају.{S} Све као браћа и ваљана деца.</p> <p>Само им није ваљало јед |
| а у њих и благне му на души.</p> <p>Све као што Бог милује, али за Ђурицу може рећи да је прева |
| огледа и мрдну главом.</p> <p>Она стаде као пред иконом:</p> <p>— Да се умијеш, бабо.</p> <p>Он |
| еди најчешће поинате, они то све нареде као људи, или, правије рећи, све то Тодосије удеси, те |
| чима, па једе сам.{S} Ретко кад да седе као човек, са женом и децом за трпезу, да обедује.</p> |
| е, па по неки пут викне, и све то прође као да ништа није ни било.</p> <p>Видосав маше главом:< |
| >Или ће рећи:</p> <p>— Гледај, какав је као да се са свињама блатио!{S} Што си, бре, таки?</p> |
| месец дана и овесели се, а сутрадан је као девојка: гледа преда се и стид га је што је урадио. |
| . не знаш ни ти.</p> <p>— Јес’, тако је као што ви велите.</p> <p>— Озбиља те питам.</p> <pb n= |
| t="subSection" /> <p>И, доиста, било је као што је Тодосије казао.{S} Витор је ћутао неколико д |
| } Свака новина у његовој кући, то му је као да веру мења.{S} Па још кад му се неко прислони уз |
| де један чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер |
| .{S} Или да му је Видосав да га испљује као Циганку и најури из куће..</p> <p>У том се подизаше |
| Ја нисам био тамо; не идем на састанке као и ти.{S} Отишао сам лани један пут, па кад се појин |
| } Ни онај човек ни дај си Боже!{S} Руке као мртве, измахне једаред, лупи и држи мотку над комуш |
| е као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...</p> <p>Сви погледаше у Витора.{S} |
| њему ради и мене издржава и почитује ме као старијег, и да ме Видосав по смрти сарани и за душу |
| а ми је крив тај Видосав?{S} Поштује ме као родитеља, чини ми почаст на сваком месту, даје ми с |
| могли, испљували би ме онде и бацали ме као обојак на буњиште...{S} Зар тако на моме добру?</p> |
| две велике леје и посејао некакво семе као сочиво.{S} Кад је изникло видело се одмах да тај ус |
| .{S} Зграде све од брвана, лепо срезане као кутијице и поређане у одстојању по крају дворишта.< |
| „Ти, синко, Видосаве, да почитујеш мене као родитеља и свог старијег и да прикодиш на моме имањ |
| ’те се!..</p> <p>Видосав кола око совре као дете и гледа у Витора.{S} Те га речи окуражише:</p> |
| пристављени свечарски лонци и спрема се као о светоме.</p> <p>Чича Витор дознао је за ову мобу, |
| одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да |
| н и овај рад што радили!{S} Омразили се као со и леб, да Бог да! — па га натера те и он прогуне |
| ми и обрија.{S} Сутрадан рано спреми се као што доликује: обуче чисте преобуке и најновије одел |
| p>Видосав се врати у вајат, поводећи се као пијан, седе на свој кревет и ухвати се рукама за гл |
| /p> <p>Он се забечио у комушу, занео се као да не може да дође себи.</p> <p>Тодосије га дрмну з |
| бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! |
| који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечурлија..{S} Једног лепог дана седи он у во |
| педесет и осам година.{S} Волели су се као браћа и онако како се могу волети људи који се нису |
| осаве.{S} Док смо ми живи, поучићемо те као своје дете, упознаћемо те с нашим пријатељима и пре |
| и мене то, него ме мрзи што се церекате као дечурлија, и ти и Јовица.{S} Нисмо ми више деца.</p |
| за божја посла, ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очи |
| вам рећи: доћи ће ђаво по своје и биће као са покојним Шунијом.{S} Он није давао ни Богу тамја |
| и.{S} Мало потраја, па се чује све јаче као да се с неким инати:</p> <p>— Није ово кућа Коружић |
| уђе у вајат, зари се у постељу и јецаше као мало дете...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| земље!</p> <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p> |
| да походи предавања и слуша их макар и као приватан ученик.{S} Ја га нисам могао одбити, већ с |
| је он.{S} Па његова Ружица, слушала би као роб.{S} Имају троје дечице, као анђели.{S} Пуна кућ |
| рист коју је давала од вајкада, да ради као што су му стари радили, и то је све.{S} На том имањ |
| види да се нешто ради, он приђе па ради као од беде, па мало, мало, а њега нестане...{S} И нема |
| матрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву и пуши специјалитет...</p> |
| он пошао низбрдицом.{S} То нико не види као што она види.</p> <p>Опија се сваки дан, и од мало |
| е разбирала шта је међу људима.{S} Људи као људи, пољуте се, поџевељају се, заћуте, па се повра |
| S} Он се поносио њиме, и да му подолази као озбиљном човеку, он би га провео свуда по селу, по |
| нтија који је из другог краја села, али као добри пријатељи иду један другоме и преко обичаја.< |
| b n="6" /> <p>— Није, него ти се ражали као ово мени... — рече и задркта јој доња усница.</p> < |
| кад не умем друкчије, већ да ме запали као свећу и намести како он хоће.{S} Ево му, ако хоће, |
| опла Међудневница те су кукурузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре |
| расла и јачала, и скоро се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовиц |
| ово честито чељаде.{S} Њихову децу воли као да их је он родио...{S} Па шта је то <pb n="72" /> |
| p>— Хоћете, — вели он и иде.</p> <p>Они као какви надзорници сели у хлад па не скидају очи с во |
| Вујана прича што смешно, она се цапари као свако дериште, а кад баба пијне и расплаче се, она |
| ем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље...{S} И ти си од сад наше дете, Видо |
| иде, они нек остану, и ја ћу њих чувати као моју децу.</p> <p>Председник удари у меденицу:</p> |
| адну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али овај вели: јок!</p> <p>— Хоће |
| их побије терајући, не могу му поорати као ова два гвозденим плугом...{S} Па шта га је ових ма |
| у се загледа у очи:</p> <p>— То ће бити као на Воведеније?</p> <p>— Ене га опет!{S} А шта је то |
| еће, нико му и не тражи.{S} Али он ћути као стена и не обзире се ни на шта.</p> <p>У вароши пос |
| кудраве, вимена мала и чипава, рошчићи као паприке.{S} Каква има рачуна држати оваку стоку, ка |
| а, мајчин сине, поче да претура по кући као свинче...{S} А пијана баба Вујана лелече иза гласа. |
| </p> <p>Видосаву се ухвати нешто у гуши као оскоруша:</p> <pb n="97" /> <p>— Полако, бабо...{S} |
| љу, купује стоку што морам да је стимам као кума па да вајдим од ње...{S} Он је шепртља и лудак |
| ело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегавао да не дође довде, али се не може |
| решинство, и та главобоља, да га слушам као роб, само нек: не виче и нек не ћути...“</p> <p>У т |
| што имамо.{S} А ти ћеш руковати имањем као својим, нас гледати и почитовати као своје родитеље |
| у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћин човек и кад имам и мрсно и посно и не тражи |
| ера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на |
| у га поштени људи већ се спрдају са њим као са будалом....</p> <p>Видосав ћути, ломи прсте и он |
| Мени не треба.</p> <p>Он стоји пред њим као војник.</p> <p>— Шта ће ми, бабо?{S} То мени не тре |
| кинуо би високи кров и покрио ћерамидом као што ради данашњи свет.{S} Али чича Витору не може н |
| Видосав пуним устима и таквим нагласком као на заклетви. </p> <pb n="102" /> <p>— Ти си рад да |
| b n="58" /> али су му дошли на благ дан као другови и пријатељи с којима се упознао одмах по до |
| То сеје паметан свет.</p> <p>— Паметан као ти и мој посинак! — јетко се насмеја Витор, ухвати |
| ана.</p> <p>Пут од куће у село просечен као државна ленија.{S} Око пута засађени ораси, крушке, |
| вали су га и он, и Ружица, и деца, а он као хладна стена...</p> <p>Он хукну, па се спусти ниже |
| га посла.</p> <p>Једно јутро поранио он као обично, у расвит, и спрема се да иде у поље на рад, |
| .</p> <p>— Зар те није стид! — викну он као згранут и тресну штапом о ледину.</p> <p>Видосав уз |
| једној њиви подаље од куће.{S} Прилегао као зец у жбун и једнако мисли о јутрошњем догађају.{S} |
| ног сукна и црвеним подвезама, изгледао као бела врана међу осталим сељацима.{S} То је чича Вит |
| Видосављевим.{S} Он му је сад изгледао као гост који се уселио у кућу и већ постао досадан.{S} |
| Оно јес’ газда, али нисам ни ја поникао као ова травка на ледини!{S} Да је сваки од њих прикупи |
| ича Витор је овај Тодосијев рад разумео као инат и још се више љутио на њега.{S} Кад је, пак, в |
| оље што сан радио то, него да сам радио као што су радили наши стари од памтивека...“</p> <p>— |
| смеш тако?</p> <p>А Ђурица се уозбиљио као старкеља, па вели:</p> <p>— А што да не смем?{S} Је |
| ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко |
| варамо озбиљно, као паметни људи, онако као што смо увек разговарали...{S} Зар тебе може онакав |
| и подмлађена.{S} Воденица остаде онако као што је и била: мала, од брвана, тесна и сниска, пок |
| и.</p> <p>— Бабо!{S} Ако је то све тако као што ти кажеш, онда што ми ниси раније казао, па џаб |
| он.</p> <p>— Али они не знаду све тако као што ти знаш?</p> <p>— Они не знаду ово што сам ја у |
| елим: „Немојте тако, људи, није то тако као што ви говорите..{S} И веле: „Како он може дозволит |
| тало дрвено посуђе, те је све изгледало као смиље.{S} Све ствари нађоше своје место и у кући се |
| ија да јој Бог да једно детенце ма било као песница...{S} И док је тако обишла све угљеваре, из |
| , одрастао и век вековао.{S} То би било као да би дарнуо у светињу.{S} Зато јој Видосав само об |
| теде да искашље нешто што му се припило као оскоруша, па се опет поврати у исти положај.</p> <p |
| .{S} Полако, па се све у кући повратило као и пре доласка Видосављева.{S} Са суседима се измири |
| и надигло ноге у вис, а друго се надуло као мешина и узнемирило се.</p> <p>— Шта је то? — запре |
| {S} Деде, да се једном и ми разговоримо као људи! — вели чича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спуст |
| што иде уз њих...{S} Двориште пространо као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на |
| не осрамотимо...{S} Изволте... слободно као у својој кући, — рече Витор и оде својим гостима.</ |
| ако је свако његово чељаде лепо одевено као из највеће газдашке куће.</p> <p>Кад треба, Тодосиј |
| ти три оке, а крстина педесет ока, зрно као дукат...</p> <p>У доњем крају младеж: момци и девој |
| на онаком имању умео радити онако исто као Симо из Мораве и да је самоучки научио све што је т |
| е, те о ономе, па од једном спусти глас као да шапће на ухо:</p> <p>— И наш кум Иво, грешан сам |
| {S} Види само нешто шарено и онај печат као потковица: — Боже, што нисам писмен да прочитам шта |
| да си нешто чуо?</p> <p>— Ти знаш: свет као свет, али ни он не ради како треба</p> <p>— Како, В |
| рст.{S} При том је био стидан и образит као девојка.</p> <p>Какав је он, онаког је и друга наша |
| ећем око њега и да се припијам уз власт као крпељ...{S} Чес’ и поштовање свакоме; ако ми треба |
| али у многоме не зна ни за девету част као тата.{S} Да чујеш шта веле наши сељаци, па и сами К |
| читав дан, да ћути замишљен и забринут као да га је Бог зна какав терет притиснуо.{S} Ту осетљ |
| на састанку и тако говоре и разговарају као људи.{S} А ту и Видосав и Тодосије, сели један до д |
| и било ми је слатко пољубити га у руку као покојног родитеља...{S} И, нек остане међу нама, чу |
| не заустављају и не воде рачуна о њему као да га и нема.{S} Само Ружица вене, бледи, суши се, |
| уна држати оваку стоку, кад троши храну као и она од најбоље сорте, а од њих нема ни за половин |
| ла му!{S} Лако је сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чич |
| subSection" /> <p>Омиље рад чича-Витору као да је јако настао на свет да подиже кућу.{S} Трчи, |
| то да ти се јављам?{S} Имам и ја чутуру као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће. |
| Часних Поста.</p> <p>Нашли су се ето ту као две сироте и цео век радили и мучили се, као што се |
| кну Ружицу, те га изми по глави и врату као мало дете.{S} Затим га ухвати за руку и погурну у в |
| у њега цвет, па она скакуће по дворишту као лептирак.</p> <p>Једног празника Видосав намирио по |
| е упознао одмах по доласку и заволео их као и Тодосија.{S} То су све млади људи, осредњег стања |
| , а он се смејури и упиљио поглед у њих као да их није Бог зна од кад видео.</p> <p>— Добро, до |
| е не види.</p> <p>— Шта се ти прикрадаш као лопов? — угледа је он.</p> <p>Она се зацерека, па с |
| ужи све јаче:</p> <p>— Ако ћеш да радиш као што се ради, ти ради, ако нећеш иди одакле си и дош |
| гледај своја посла... и немој да сузиш као дете... већ гледај своју децу... нашу децу...{S} А |
| ће га обилазити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се ду |
| p> <p>И они испијаху једну за другом, у кап...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19030_ |
| о, домаћине!</p> <p>— Шта, полако?{S} У кап!{S} И ти!{S} И ти!</p> <p>Па провири на врата:</p> |
| /p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— У кап!</p> <p>— Полако, домаћине!</p> <p>— Шта полако?{S} |
| те и добро сте дошли! —промуца и попи у кап.</p> <p>Чича Витор му онда исприча, ту пред њима, з |
| адожење у новом оделу и са цветовима на капама, измешали се с момцима и девојкама, па ухватили |
| е и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође |
| ше све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће рећи.{S} Док ће јед |
| ју се: један вели овога, други оног.{S} Капетан их гледа и ослушкује.</p> <p>У том се подиже Да |
| подине.</p> <p>Видосав предузе посао, а капетан оде на свој посао.{S} Данас је сазвао среску ск |
| да отпочну рад.</p> <p>Мало за тим дође капетан.{S} Они скочише.</p> <p>Седите, браћо! — рече и |
| .</p> <p>— Шта велите људи! — зачуди се капетан.</p> <p>— Јест, Ђурица је његов син.</p> <pb n= |
| да му нешто понесе с пијаце.{S} То беше капетан тога среза,; човек мален, стар, крошњав, али жи |
| ја би’ једну рекао!</p> <p>Али у том и капетан заусти да нешто каже, те махну руком да седе, п |
| гледно добро за околину, — објашњава им капетан.</p> <p>И отпочеше се споразумевати и бирати.</ |
| ла Врљуга...“</p> <pb n="172" /> <p>Још капетан и не доврши, а Дамљан Ружић скочи:</p> <p>— Мол |
| а зовнемо овде... да га питамо. </p> <p>Капетан махну руком:</p> <p>— Остави.{S} Решите сами ка |
| бирамо, господине! — рекоше сви.</p> <p>Капетан продужи:</p> <p>— Као што знате, браћо, траже с |
| >— Чиј је он? — запиташе сељаци.</p> <p>Капетан вели:</p> <p>— То је све, браћо, о њему.{S} Ја |
| онолико облећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{ |
| е у својим седиштима и упреше погледе у капетана.</p> <p>— Ево шта пише господин управник:</p> |
| одем светла образа и велим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим |
| Ружић скочи:</p> <p>— Молим, господине капетане, то сам имао да кажем: да предложим да се тај |
| е члан те скупштини.</p> <p>— Господине капетане, и ви браћо, и ја би’ једну рекао!</p> <p>Али |
| н управник:</p> <p>„Поштовани господине капетане,</p> <p>И ако се лично не познајемо, слободан |
| е син оног онде! — и пружи прст на шупу капетанову.</p> <p>Дамљан се обазре:</p> <p>— Јес’, ено |
| а примети да је брижан, пребледео, нема капи крви у лицу, па с дружицом у руци, препредајући кл |
| растадоше, он застаде пред Тодосијевом капијом и би му тешко што се растадоше.{S} Чињаше му се |
| грунуше му сузе низ образе и замаче на капију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| мала врата, а иначе на велику двокрилну капију.{S} По дворишту засађена дрвета, а између куће и |
| ича с врата.</p> <p>Он ћути.{S} Спустио капке до пола очију па кчиљи у страну, у брвна.</p> <p> |
| — па га натера те и он прогуне две трп капке и онда му да залогај хлеба...{S} И, кад мало доцн |
| ја овај нови свет.{S} Још он тера ветар капом. — И онда поче причати и дуљијати каки је овај мл |
| рече, па устаде, прислони тојагу, скиде капу и прекрсти се.</p> <p>Пошто се убриса, окрену се и |
| штап, претурио преко рамена, позабацио капу озад и одмереним корацима уђе у оџаклију, у своју |
| н спустио торбу у крај до врата, скинуо капу, па једном руком ослонио се на штап, а другом трља |
| се изједначили као зечеви.{S} За једну капу да је већи Ђурица од Јовице.{S} Он је редовно поха |
| а га виде кад мало одрасте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеј |
| p> <p>Па опет седе на исто место: метну капу на главу и ослони се на тојагу.</p> <p>Њојзи тешко |
| десну страну и погледа га са спуштеним капцима до пола очију.{S} Затим баци поглед мимо њега у |
| код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молбе, ни свађа.{S} Молили су га да их бар н |
| l>Жедан воде, жељан девојака.</l> <l>Не кари се, моје мило драго,</l> <l>Ево воде, ево девојака |
| ице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да лазнеш мед с |
| ајци кад музе краве, кад салева млеко у карлице, да јој сучеш цевке на витлићу, и то.</p> <p>Ал |
| ВЕСЕЉЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>НО |
| {S} И знаду га и цене сви у апелацији и касацији.{S} Он оде тамо, па седне међу њих и присуству |
| Е, јеси чуо, Видосаве брате, не умем ти касти...“ — вели Мића.{S} Од тада се чешће састају, пуш |
| /p> <p>— Здраво сам.</p> <p>— Ја дођох, кастиле, да ти кажем...{S} Јеси чуо за Ђурицу?</p> <p>О |
| на хвали са сукненим прслучићем, са три ката гајтана.</p> <p>Сојка је најстарије дете, читава ш |
| и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмешкују, св |
| Зна се све шта је редно: шећер и вода, кафа и хладна ракија, па после врућа ракија.{S} Видосав |
| /p> <p>У оџаклији ручали сви и служи се кафа и прислужује вино.{S} Разговор све живљи и живљи, |
| послужи их што је у реду: воду и шећер, кафу и хладну ракију.{S} Служи, двори и гледа преда се. |
| гао са чистом куповном марамом, па кува кафу, меди и пени ракију, наслужује у шоље и чаше, те д |
| а у орманче поређаше срчалук, кутије за кафу и шећер и друге такве ствари за послужење....</p> |
| ко ваља после причешћа, па им поручи по кафу и купи по лепињу.{S} Доцније поседаше за дугачки с |
| од педесет и сто товара, по два казана, каца са сирћетом шљивовиком, а на тавану виле, лопате и |
| отњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто товара, по два казана, каца са си |
| то одело Видосаву.{S} Овај је са својом качарском ношњом: <pb n="32" /> уским чакширама од црно |
| у кућу и на имање Видосава Ђурковића из Качера са његовом женом Ружицом и његово троје дечице, |
| е и престадоше помињати кућу и чељад из Качера, приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{ |
| во.</p> <p>Видосав Ђурковић родом је из Качера, из једног села у планинском пределу под Руднико |
| пусти му све.{S} И сад само гледај шта Качерац зна.</p> <p>— Тако му и треба!</p> <p>— Тражи п |
| вде, истина, има друкчији понашај.{S} У Качеру је био скромнији, повученији, ретко кад да је иш |
| кога, ја имам: ено три моја ујаковића у Качеру.. најбољи је Видосав... да усинимо њега..</p> <p |
| м и свог рода.{S} Има <pb n="7" /> их у Качеру седам кућа Ђурковића, — рече она и убриса очи ру |
| кује: извешана цедила услоњени кругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млек |
| едан чика, па се исправио и усукује као качкин, а јагодице му се зажариле као кокошињи обер...< |
| белошљива и трношљива.{S} Усред вотњака качњак од десет држалица: у њему каце од педесет и сто |
| p>Сви погледаше у Витора.{S} Он оставио кашику па суче бркове: умотава их и размотава.</p> <pb |
| мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца. |
| шта било досадио.{S} Што ти кажем сад, кашћу ти и сутра и прекосутра, и кад ’хоћеш...</p> <p>П |
| бабу, он се насмеја:</p> <p>— Нећу вам кварити пазар; не ваља рећи па порећи.{S} Али други пут |
| од шаренице поњаве, тумара око оџака и келнераја, па обиђе столове и продаје лепиње и служи пи |
| приљубише се уз баба и трче за њим као керчад.{S} Он их милује, дели им кришку лубенице на два |
| /p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на свом месту.</p> <p>— Молим те, бабо, као родите |
| га, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати погледом и не рече ни речи.. |
| е те му намаче на врат:</p> <p>— Ево ти кесе!{S} Па како те Бог учи! — рече и задркта му и глас |
| штанио, па ушио и дао им да и они имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је |
| бабу.{S} А он је крив и за то: сашио им кесице од дебелог ланеног платна, усукао два пртена кон |
| пред власт, и на пазар, и тресе твојом кесом...</p> <p>Чича Витор обори поглед земљи и појми д |
| усели у кућу па од једном: јуриш па за кесу! „Нисам ја твој слуга, брате, да само радим и дири |
| уће.</p> <p>Кад треба, Тодосије не веже кесу.{S} У радан дан не да се видети у механи, а кад је |
| тебе је то и грађено, — рече, па извуче кесу и скиде свилени гајтан са себе те му намаче на вра |
| л’те!</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Понеси кесу!</p> <p>Витор махну руком:</p> <p>— Нека кеса на с |
| преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p>Он га испрати |
| им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и сваки дан броје колико има.{S} Давали |
| нати свет.</p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам к |
| Шта ли ће он рећи?{S} Он ће се једити, кидати, стидовати због њега...{S} Срећа је те није код |
| се не мили живети...{S} Дошло ми је да кидишем на себе!</p> <pb n="101" /> <p>— Опет он! — под |
| ругим местима...{S} Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а к |
| n="83" /> <p>— Ти си и сувише осетљив и кидљив.{S} Ако ћеш ти водити рачуна о свему што говори |
| и.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> <p>— Кија као мачка!</p> <p>. — У-а, запаприли му пурењак!</ |
| же.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана и смеју се деца.{S} А на |
| — Здрав буди!</p> <p>Један од момчадије кијну и стаде пуктати.</p> <p>— Пис!</p> <pb n="44" /> |
| је за колир, глади је низ косу, вуче за кикић и вели: „ти си добра татина девојка... ћери, прва |
| е празник, мајка је измије и оплете јој кикић и у њега цвет, па она скакуће по дворишту као леп |
| а девојке шану једна другој на ухо, па кикот...</p> <p>Наоколо око совре служи се вино и ракиј |
| е ударити поред Јошевине...</p> <p>Поче кикот.{S} Чича Витор успија уснама, они до њега гуркају |
| ли поспали?</p> <p>И настави се песма и кикот, и оде тако, дубоко у ноћ...</p> <milestone unit= |
| — Несуђени посинак Виторов!</p> <p>Опет кикот.{S} Девојке се ослободе па најпре полако певуше, |
| као да крије залогај, а подмигују се и кикоћу.{S} Момци добацују један <pb n="88" /> другоме п |
| S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — прича председник је |
| е дванаест јаја...{S} Даље, метне се по киле шећера, фртаљ киле грожђа, по фртаља смокава... — |
| ри, ливењаци, по сто <pb n="49" /> пара кило.{S} Не знам шта би ти рекао: да ли сам их скупо пл |
| то није никоме исказивао, нити би пред ким признао да се огрешио о посинка.</p> <p>Видосав је |
| а то не би смела никоме казати, ни пред ким признати. — „Он много пије.{S} Шта му би сад, кад т |
| и корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта говори?{S} Што те се тиче то?{S} Не |
| осав приповеда све редом; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на |
| , све му тужно, суморно, празно...{S} С ким прозбори, не може да нађе ни једне речи у којој би |
| p>Чича Витор мрдну раменима:</p> <p>— С ким имаш да ме упознајеш?</p> <p>— Одакле си ти?</p> <p |
| де у њу спокојно, седне међу људе, па с ким хоће он попије по неку, поручи и части.{S} Тако ист |
| м; где је био, с ким се видео, шта је с ким разговарао и пошто је шта на пијацу.</p> <p>Чича Ви |
| и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад кутња гла |
| то се добро смрче, избегавајући да се с ким види и састане.</p> <p>Међу тим сутрадан му освану |
| ане у кућу, нити назива Бога, нити се с ким пита и здрави.{S} Кад угледа децу, њему овлаже очи, |
| ази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорити.{S} Већ нема ништа детиње на њем |
| и мурдарлука, понаша се уљудно, пази с ким ће стати, где ће шта рећи и с ким ће шта проговорит |
| а било и на своју штету.{S} Још се ни с ким није судио ни парнично, и по њему може суд и не пос |
| м човек: не могу се рвати и бочити ни с ким, — рече и устаде да иде.</p> <p>Витор се размахнуо, |
| е.{S} Звали су га Микача.</p> <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздр |
| хвати за очи:</p> <pb n="153" /> <p>— С киме ћу се разговарати ако нећу с тобом, веселниче мој. |
| се вратно из суда избегавао је да се с киме састане...{S} Шта би имао да прича?{S} Њихну бруку |
| Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако се с киме сукоби, он одмах нађе излаз да то избегне, па ма б |
| или ракију.</p> <p>Нема човека у селу с киме се не би могао Тодосије Дмитрић сложити.{S} И ако |
| Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и избегава |
| /p> <p>„Дошло је време да се кида...{S} Кипело, кипело и прекипело...{S} Трпио сам као човек и |
| ера кући, и мало наслона за стоку да не кисне.{S} Њему је главно то, да је Јошевина његова и да |
| Пуче снег и лед, сијну пролеће и млака киша скиде и последње трагове снега, ону сивкасту паучи |
| осио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{ |
| и, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек за Јошевину! ..{S} |
| о доцније погледаш, оно сели обојица на кладу, припијају и разговарају: како су мразеви уорили |
| оси ужину.{S} Тодосије простре торбу на кладу и на њу поређа хлеб, со, чутурицу и друго што се |
| и разговарају тихо и одмерено: како је клас једар, сноп ће дати три оке, а крстина педесет ока |
| } Само се јавка жетелица кроз таласасто класје на њиви...</p> <p>Витору Микачићу необично да до |
| и на мојој бабовини, док сам ја жив!{S} Клаћемо се као на Кладници, али не’ш трампити Чолопек з |
| о је лична, да се поносиш њом...{S} Ова клемпава свиња праси по десеторо и дванаесторо прасади. |
| тору је објаснио све што је порадио.{S} Клео му се свим на свету да овако раде данас паметни љу |
| се загледао у рагастов од врата и само клима главом.</p> <p>— Што ти је, бабо? — запиткује Ђур |
| о сам је за Чо-чо-ло-пек...</p> <p>Чича климну главом:</p> <p>— Лези, лези, не причај ништа! — |
| {S} Чим дође из школе он обеси чантру о клин, па тражи Јовицу, и што ради један то и други: или |
| више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови са |
| а му смакнем нови фес!</p> <p>— Каки је клип?</p> <pb n="41" /> <p>— Кочањка с два три зрна: ба |
| /> <p>— А!</p> <p>Затим кад га угледа, клипи с кревета, заљуља се и паде опет на кревет.</p> < |
| слетку обузе га нека ватра и дође му да клипи на врата, па ма шта било.{S} Брзо сави кајише око |
| се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред клипи и поче, млатајући рукама, декламовати:</p> <quote |
| p> <p>— Шта радиш, море?</p> <p>Он опет клипи, усправи се и услони уз брвна.{S} Чича стаде и по |
| преко себе на рпу окомишаног кукуруза и клипови само сукћу и један други сустиже.</p> <p>Домаћи |
| н доноси много више прихода, већи су му клипови и крупнији струк.{S} Он га набави и не хте га с |
| ања.{S} Каква разлика, млатити маљем по клиповима, издробити кочање, растурати и ђубрити жито, |
| пресецима жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни |
| ош за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, носи ужину.{S |
| Витор пишти још за дуго и само се чује: клис, јасен, клис, јасен...</p> <p>У том ето ти Савке, |
| ја где је био дебели јасен и да је овај клис мој!..</p> <pb n="24" /> <p>— Убио те враг, не пит |
| више да ти плавиш моје имање!{S} Тај ту клис, од тог цера па до дебелог јасена, што се наднео у |
| да <pb n="128" /> му се подсмевају, он клоне и нема воље да ради... и онда сам себе једе.{S} Т |
| за чело...{S} Затим полако уђе у вајат, клону и спусти се на кревет.</p> <pb n="126" /> <p>— Ру |
| село и у ову кућу! — мисли Видосав, па клону.</p> <p>Обузе га нека ватра и дремеж, па се завал |
| му Мијат каза шта је било у чаршији, он клону.{S} Напустио је рад, није ни вечерао.{S} Она му ј |
| па убезвија и не умеде да проговори.{S} Клонуше му и ноге и руке, појми да нешто рече, па му уз |
| S} Е, кад те молим! .. — рече и руке му клонуше те испусти цигару.</p> <p>Тодосије хтеде још до |
| се проведрава и мраз стеже.{S} По кући клопарају лонци, кашље и кија ашчија, псује баба Вујана |
| учионице, где се учи, дугачке собе са, клупама, у којима седе они, читави људи.{S} У другим со |
| а гвоздена кревета, са застртим столом, клупама и столицама.{S} Зидови искићени сликама, цвећем |
| ли и поседали по собама, затурили се на клупама и столицама, замастили се па зевају, брекћу, пу |
| поједе и попије.{S} Спава на механским клупама.{S} Ако га истерају из једне механе, иде у друг |
| и и одборници дођоше и заузеше места по клупама, поскидаше капе и очекују да отпочну рад.</p> < |
| ју.{S} У ходнику наместише дугачки сто, клупе и столице, а у орманче поређаше срчалук, кутије з |
| веде госте у оџаклију, где су намештене клупе застрте ћилимовима и шареницама и намести их како |
| ослове.{S} Пандури наместише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и з |
| ругови, качице сира и скорупа на једној клупици, а карлице млека на другој.{S} А чистоћа: да ла |
| воришта, под јабуком шећерлијом, сео па клупу, наслонио <pb n="94" /> леђа уз дебло, прекрстио |
| ицу, па с дружицом у руци, препредајући клупче конаца, приђе полако и седе до њега.</p> <p>— Ет |
| пространа и видна, подељена за говеда и кљусад, а уз њу телечар за телад.{S} Пролази сви са стр |
| и у другим лакшим пословима: да терају кљусад у вршају, беру дулеке, трпају пасуљ на розге.{S} |
| и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} |
| д ми се и привиђа.{S} Сад сам и луд као кљусе.</p> <p>— Ја ти то не кажем.</p> <p>— Сад сам и г |
| продаду на тргу за сто дуката, а свако кљусе стиже им на меру за коњицу...{S} Да ми је одвести |
| јацу.</p> <p>Чича Витор гледа преда се, кљуца штапом у земљу и пажљиво слуша све до ситница.{S} |
| .{S} Па како се натмурио, узео штаку па кљуца у земљу и нешто виче...</p> <p>Ружица се трже нат |
| то радим што не ваља?</p> <p>Он ућута, кљуцну штапом у земљу, па наједаред подиже главу:</p> < |
| ога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме |
| у нас понеки трчкарају око тога пустог кмества..</p> <p>— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи |
| >— Ама каква кмества!{S} Ја сам најбољи кмет у својој кући, на моме имању, кад радим као домаћи |
| није нигда стао пред суд нити је позвао кмета да им извиди какву потрицу, или штогод пресуди.{S |
| Миле: „Видосав каже: „Сутра да изведемо кметове те да измеримо земљу и у’ватимо...“</p> <p>— Ве |
| ише у дворишту клупе, сто и столице.{S} Кметови и одборници дођоше и заузеше места по клупама, |
| >Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дугује штог |
| и од њега кад је добио неколико поучних књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искидани |
| ела који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их неколико комада у оџаклији на полици |
| загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="147" /> <p>— Видосав Микачић |
| и и напослетку уздахне.</p> <p>Кад чита књиге најволи да је сам, или да се затвори у собу где н |
| су школски уџбеници, него некакве друге књиге што их је однекле набавио и редовно их чита кад ј |
| х књига из којих је учио ратарац!{S} Те књиге са искиданим корицама, са изгужваним, умрљаним и |
| <p>— Шта ти мораш знати шта ја читам из књиге?</p> <p>— Мило ми да знам.</p> <p>— То није твој |
| утиш, ја волем да чујем шта ти читаш из књиге.{S} Чујем како ти, мало час, нешто попеваш, а мен |
| т чита их на глас, негда се налакти над књигом па чита, чита, задубе се далеко, не можеш да га |
| ћу? — рече Дамљан.</p> <p>Ђурица склони књигу у џеп и, погнуте главе, одговори:</p> <p>— Што, б |
| ног лепог дана седи он у вотњаку, турио књигу преда се па чита.{S} Седи, седи, па наједаред кли |
| лади, а у џепу му увек марама и по нека књижица.</p> <p>То је можда једини ђак из тог села који |
| а најнужнијим стварима, сто са неколико књижица, с пером, хартијом и мастионицом.{S} У трећој с |
| p> <p>Напослетку му обећа дати неколико књижица, кад се првог празника састану у вароши.</p> <p |
| у.{S} Једног дана каза му те искупи оне књижице и таблицу, метну под мишку и одведе га учитељу. |
| и бос, па га исписаше.{S} Сачувао је и књижице и таблицу и писаљку па се чешће забавља тиме Јо |
| е врпољи, чеше се иза врата, прелистава књижицу, док се накани да помене:</p> <p>— И велите на |
| штогод од данка.</p> <p>Они загледају у књижицу, а ћата претура по књигама и вели:</p> <pb n="1 |
| .</p> <p>Па оде општини, однесе пореску књижицу кметовима:</p> <p>— Молим, видите ту, да не дуг |
| /p> <p>Ђурица ужагри очима.</p> <p>— Е, ко ће мене дати на науке!</p> <p>— Ако си имућан дођи и |
| <p>— До тебе кривице?{S} Јок, Бога ми, ко има ли је до мене.{S} Знам ја овај нови свет.{S} Још |
| S} Реци: „Немојте, људи, тако говорити, ко зна, је ли то тако било, и што причаш што ниси очима |
| Он је хтео да уведе у кућу радну снагу, ко ће га слушати и издирати као изорски вочић.{S} Али о |
| да сам себе једе.{S} Таки је Видосав... ко ће га боље познавати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али |
| ама и зна сваки ред.{S} Лепе је нарави: ко се не би с њим сложно, убио га Бог..{S} Бићеш сретна |
| о очи на њега и пратимо му сваки корак: ко је, шта је, што је дошао, с ким се састаје, шта гово |
| то очас, — вели он и погледа унаоколо: ко ли га удари.</p> <p>Тако другог, трећег...{S} У том |
| ињи, да ће свест да одскочи од тебе!{S} Ко жели да ти се освети, осветиће ти се сад.{S} Ти идеш |
| , није добро.</p> <p>— А што, брате!{S} Ко има и може, нека и пали, и пије и нек се проводи!{S} |
| тратије...{S} Нека их, нек се смеју!{S} Ко се најпосле смеје, најслађе се смеје.{S} Не може ме |
| и сад води за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то ч |
| Она није за господу него за сељаке.{S} Ко хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да р |
| ји осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада сад, стидиће се доцније.{S} Причекај то вр |
| ће што више оставити својим млађим.{S} Ко ништа не принови, провео је век узалуд.</p> <p>Волео |
| а...{S} Шта има при њему да не ваља?{S} Ко ће га боље познавати него ја.{S} Он је добар радник, |
| о дође дотле? — мисли она и размишља. — Ко је крив?{S} Бабо криви Видосава...{S} Шта има при ње |
| ном разговараш?</p> <pb n="156" /> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Непрестано се издиреш на ме, ка |
| ошао!</p> <p>— Еве га посинак!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Вилотије!</p> <p>— Несуђени посинак Виторо |
| о привредимо нашем домаћину...</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Људи се окретоше:</p> <p>— Тодосије Дм |
| ам брљив као црвоглаво бравче.</p> <p>— Ко ти то каже?</p> <p>— Срамота!</p> <p>— Можеш, бабо, |
| изићи тај рад? — почиње један.</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Велиш... не знаш ни ти.</p> <p>— Је |
| .. бекрија? .. — подиже се он.</p> <p>— Ко ти то вели...{S} Ти ниси то што ти велиш...{S} Свет |
| то за вратима, — шали се Мићо.</p> <p>— Ко?{S} Зар мој бабо?{S} Ви га још не познајете! <pb n=" |
| S} Шта је ово?</p> <p>— Колир.</p> <p>— Ко ти је ово извезао, Сојка?</p> <p>— Ја сам извезла.</ |
| брате, што не говориш истину.</p> <p>— Ко то каже?</p> <p>— Кажем ти ја.</p> <p>— Зар не смем |
| одосије продужује и подвикује:</p> <p>— Ко би могао приморати Витора да му да и старешинство, д |
| у коме плива јабука, и викну:</p> <p>— Ко здрав с дружином!</p> <p>— Сви ми с дружином! — грак |
| да си паметнији од целог села?</p> <p>— Ко то каже, бабо?</p> <p>— И ти ми се нађе да уводиш но |
| осије, и ово ће нешто вајдити?</p> <p>— Ко му зна!</p> <p>— Ти опет тако велиш?</p> <p>— Тако, |
| продају <pb n="11" /> само у то доба, а ко пре прода није домаћин него раскутњик.{S} Тако мисли |
| хоће да господује он учи друге школе, а ко хоће да ради тежачке радове и да научи како их ваља |
| купили“...{S} И још веле....</p> <p>— А ко то вели, Вићентије?</p> <p>— Свет...{S} Ја, није да |
| видео искреност и поштовање.{S} Кад га ко сретне и поздрави: „Помози Бог, Виторе!“ — чини му с |
| Али он је осетљив и кидљив... и кад га ко попреко погледа он се узбеши, а кад види да <pb n="1 |
| стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и приходи.{S} Од тада је ве |
| има се измирио, све се стишало: нити га ко задиркује, нити га ко изазива.{S} Он само ради и при |
| предмет, с човека на човека.{S} Ако га ко шта упита, он с муком одговара.{S} Кад га зовну да ш |
| си ово и скућио, брате...</p> <p>— А да ко је други но он, — дода Филип.</p> <p>— Е, мој прико, |
| Витор с ових десет ноката.</p> <p>— Па ко ти каже да ниси ти текао?</p> <p>— Лако је открчити |
| <p>За час разјаснише све и опричаше шта ко зна о њима.{S} Капетан их само гледа и чека шта ће р |
| <p>— Говоре по селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође д |
| ита, поштује га као оца.{S} Убио га Бог ко би изустио рђаву реч за ово честито чељаде.{S} Њихов |
| ма и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његове куће, он га засретне и уве |
| и нико га о томе и не пита.</p> <p>Кад ко дође од куће да га зове, он само вели: „Доћи ћу“, и |
| а свраћа и да се забавља.{S} А да га је ко срео и питао, он би му казао и зашто је дошао и изја |
| стане дошаптавати и нагваждати, шта је ко рекао за тебе и његову кућу, он мисли да му се цео с |
| ате, да сам ја твојих година и да ме је ко упутио тим путем, ја бих се поносио као јунак који о |
| ен...</p> <p>И тако се извирује како је ко поорао, повлачио, заградио, како је ономе преплануо |
| вра и људи седају за њу по реду како је ко дошао, а чича Витор стоји гологлав више совре, нуди |
| вих чини на стоци и белом мрсу, да није ко што уврачао.</p> <p>И тако све редом, од најмањег до |
| ко, неко ’нако, а ја велим: тешко ономе ко нема што треба у глави па да туђу слуша, а своју сви |
| о је нешта неповољно“.{S} Насмеје ли се ко у његовој близини и погледа у њега, он мисли: „Што с |
| па пиће у бардаке и окињаче.{S} Како се ко послужи он иде у стару кућу да доручкује.{S} Тамо у |
| је боље и корисније, без обзира шта ће ко мислити прећи.</p> <p>Ђурица зинуо па хвата сваку ре |
| м се и презам од свакога и пазим шта ће ко мени рећи и како ће ме погледити.{S} А овако, трапам |
| џаклији.{S} Чича Витор распореди где ће ко сести: у врху старији људи, па млађи, па жене, и сов |
| о по занату, по жандарима и чуварима, и ко му га зна где се зауставио.{S} Чинило му се да су му |
| е смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли што је боље?{S} Да нису надали дреку на њега |
| ај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S} Не дао Бог да дође дотле... и ја са |
| <p>Дружи се са свима поштеним људима и ко је за шалу он се с њим шали, смеје и разговара.{S} К |
| } А од данас ја заповедам у овој кући и ко хоће с миром, нек седи, неће га ни глава заболети, — |
| Тодосије за рукав и не пушта.</p> <p>И ко ће га се отрести...{S} Одоше и тамо продужише разгов |
| је све, браћо, о њему.{S} Ја не знам ни ко је тај младић, ни чиј је.{S} Ако налазите да треба њ |
| осподине.</p> <p>— Ти послушаваш кад ти ко што заповеди?</p> <p>— Послушавам, господине,</p> <p |
| до тога да се неко тера; тераће се онај ко не ради како треба... и расипа: и ко срамоти кућу:{S |
| и имају кесе, да чувају паре.{S} Кад им ко да коју пару, они је остављају у кесу, па чувају и с |
| једну и он, али непрестано звера, и чим ко <pb n="64" /> отвори врата, склопи шаку око цигаре б |
| зарастоше у њу до више појаса.{S} Како ко комиша, он баца клип преко себе на рпу окомишаног ку |
| обилаца: и жетелица и везилаца.{S} Како ко долази иде на њиву; жетеоци срп у руку па ухвате пос |
| е осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није за господу |
| ца се узврпољи.</p> <p>— А ми сви знамо ко је крив за то.</p> <p>Мало оћута па продужи:</p> <p> |
| ићентије ужагри очима и узвера да ли то ко чује и ухвати се за оно мало длачица над горњом усни |
| > <p>Кад где изађу заједно, одмах видиш ко је старији и како је међу њима.{S} Он увек пропушта |
| тутора у кућу, кад то није тако.</p> <p>Ко зна, можда би се чича Витор измирио са новим положај |
| ина“.{S} Предсобље патосано опекама, из ког се улази у три собе, велике и видне, патосане трени |
| смрт по своје, или друга каква несрећа, кога ћеш пре призвати до свога комшију?{S} Али он зна и |
| селу!{S} И ти слушаш шта ко говори!{S} Кога сам ја до сад терао?{S} И ако дође до тога да се н |
| за собом по туце Цигана..{S} Ко зна за кога печали и овај мученик!</p> <p>Витор то чује па сам |
| .{S} Ако се мучио и радио, имао је и за кога и неће му се душмани осветити.{S} Увео је у кућу з |
| с други човек, ћути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако ук |
| </p> <p>Он се осмехну:</p> <p>— Како за кога и како ко разуме.{S} За мене је добра.{S} Она није |
| се и све одобравају а у истини мало за кога имају добру реч.</p> <p>Чича Вићентије одавно окол |
| p> <pb n="46" /> <p>— Чим шта чујемо за кога од нас, ми потрчи да продобујемо по селу.{S} Одмах |
| <p>— Како то говориш тако?{S} Тебе, ја кога ћемо, — рече стари пријатељ.</p> <p>Он опет чепка |
| ед и старачка лакост, одавали су човека кога је тежачки рад годинама и ломио и крепио.</p> <p>О |
| се наљути, — одговара Ружа.</p> <p>— На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> |
| ути, не распитује ни за кога нити се на кога осврће.</p> <p>Ружица се полако уклони и замаче у |
| p>— Ако је тражио, јес’ се и намерио на кога треба.</p> <p>— Витор?</p> <p>— Ја, на онога...{S} |
| блећу око власти?{S} Није било капетана кога нису призвали кући те частили и гостили!{S} Па шта |
| лину, од њиве је направио детелиште, са кога ће имати такав принос <pb n="66" /> какав се не мо |
| радио: тако је радио и Симо Моравац од кога је и то научио.{S} Он је посејао детелину, од њиве |
| е <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разговара |
| > <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му катк |
| на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије и шта |
| <p>Затим се окрете вратима и као да не кога угледа, поче викати и набројати:</p> <p>— Нећеш, Т |
| аше га.</p> <p>— Шта радим?{S} А шта се кога... на прилику... тиче: шта радим ја у моме вајату? |
| да бирате, ви га изберите.{S} Ако имате кога бољег, до воље вам је да бирате тога бољег.</p> <p |
| гу Јовици, да у њој носи свој буквар из кога ће га брат поучавати.</p> <p>Кад оду кући они се х |
| олико сам попио, брате?{S} Питај баба и кога хоћеш...{S} Шта је било ако сам казао...{S} Чудна |
| у и обори поглед у под.</p> <p>— Ако би кога усвојили, не морамо одавде из села.{S} Ја имам и с |
| смо о свему, сад да речемо о послу ради кога смо дошли, — поче стари Маслаћ, мало замуцну па пр |
| > <p>— То и ја велим.</p> <p>— Оди узми кога било и доведи сијасет у кућу и на имање.</p> <p>— |
| <p>Мало с ким да проговори реч.{S} Нити кога <pb n="166" /> поздравља ни отпоздравља, само колу |
| еда се и стид га је што је урадио.{S} У кога има стида има и образа.{S} И сви његови ваљају: ње |
| есне пред очима имаовина Сима Моравца у кога је служио у пуној момачкој снази и видео како он р |
| а...{S} Крочи преко собе, не гледа ни у кога, и баци кесу на сто:</p> <p>— Ево ти кесе!</p> <p> |
| људи се чуде како је смео прићи човеку кога пре није ни чуо ни видео.</p> <p>За тим ће:</p> <p |
| посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p>— Да ти не би требало п |
| сести за готову совру као ово ми овде, код овог нашег домаћина — и пљесну чичу по леђима.</p> |
| та ће сад бити.{S} Ружица стоји подаље, код долапа, и учинила се да нешто послује.{S} Ђурица и |
| ју никоме ништа.{S} Распита и у вароши, код механџије и дућанџија.</p> <p>Чича Радојица трља ру |
| , а он ће се настанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати и |
| сав и не постоји под његовим кровом.{S} Код воденице намести слугу, да ради, а он ће га обилази |
| одговори:</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Код суда?</p> <p>— Ја, код суда.</p> <pb n="116" /> <p> |
| !</p> <p>— Где си га израдила?</p> <p>— Код оваца.</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код ов |
| а:</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће!</p> <p>— Није данас долазио!</p> <p>Он хтеде |
| меном засеја једну од најплоднијих њива код куће.</p> <p>Ове новине уводио је постепено, тихо, |
| е освитао празник.{S} Чељад су била сва код куће.{S} Пошто посвршаваше обичне послове, он узва |
| осав.</p> <p>— И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и |
| у меденицу:</p> <p>— Води овога човека код пријавника.</p> <p>Чича Витор узе своју хартију, ту |
| — прогунђа пандур.</p> <p>— Имам посла код председника.</p> <p>— Имаш ли позив?</p> <p>— Немам |
| лим: „Господин’ капетане, ја имам посла код власти, то и то“, — свршим посла <pb n="18" /> и ид |
| њем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стоје и разговарају т |
| "> <head>XXIII</head> <p>Тог истог дана код њихове куће десило се ово:{S} Ружица је седела са С |
| " /> <p>— Ћути!{S} Зар ти је до смејања код оваке штете и бруке!</p> <p>— Чудна ми чуда: једно |
| а даљина да се састану бар сваког свеца код куће или пазарног дана у чаршији.{S} Нису ништа кри |
| </p> <p>— Душмани!{S} Јесам ли ја ћорав код очију!{S} Зар не видим шта ти радиш?</p> <p>— Шта т |
| <p>— Где си био јуче?</p> <p>— Ја овде код колибе.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— И синоћ.{S} Јуче |
| е њиховим шалама.{S} Сад више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији. |
| ча!</p> <p>— Не слушај пискараче, хајде код адвоката у канцеларију.{S} Он је мајстор од свога з |
| н, како гледа необично...“ Увек, кад је код куће, он је весео, разговоран, распитује <pb n="95" |
| ауке ми!</p> <p>Мало доцније наручио је код сарача две чантре од телећака, беле и рутаве, и јед |
| довати због њега...{S} Срећа је те није код куће: не зна како би му сад изашао пред очи...</p> |
| На кога?</p> <p>— Шта ће онде, што није код мобилаца?</p> <p>— Шта ли је то било? — питају се о |
| :</p> <p>— Молим ја тебе, пусти ти мене код господина председника!</p> <p>Председник лупи у мед |
| d>XXVII</head> <p>Чича Витор настани се код куће, преведе децу, пренесе своје ствари и намести |
| авати него ја...“ </p> <p>„...{S} Али и код њега има нешто што не ваља..“ — она то не би смела |
| јемо да не чује бабо.{S} Тако су пили и код Тодосијеве куће...{S} То му не ваља...{S} Сад пије |
| краја.{S} Тако смо рекли и уговорили и код власти потврдили, и ја му казао: „Ти, синко, Видоса |
| — Хвала, домаћине!{S} Да Бог да овако и код наше куће! — вели Филип.</p> <p>— Хвала Богу и моме |
| ..“ Па се обојица крсте као у цркви или код записа.</p> <p>Видосав устрепта очима:</p> <p>— Шта |
| му се даде прилика, кад су остали сами код воденице и седели на рудини више јаза, па поче поиз |
| прозору и залепљено хартијом, он измени код стаклоресца па све прозоре испра и истре.{S} Пошто |
| наврнчава опанке.{S} Навикоше се и они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њ |
| И сад, и други пут, и ја код тебе и ти код мене! — ухвати га Тодосије за рукав и не пушта.</p> |
| д иде <pb n="22" /> кроз село он сврати код кога хоће, слободно, као у своју кућу, час се разго |
| рових уста и да ће усиновљење потврдити код окружног суда. </p> <p>За дуго није могао да верује |
| као и ти, па могао сам се напити и лећи код своје куће.{S} Овде ваља радити.{S} Да радим ја теб |
| p> <p>Он му каза.</p> <p>— Да те познам код суда.{S} На прилику ти тврдиш тапију или имаш да пр |
| “</p> <p>Тако га упозна и са механџијом код кога свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му |
| , по неку ноћ ноћевати по селу, већином код побратима.{S} Они га стадоше викати и саветовати, т |
| нове обичаје.{S} Чича Витор је наставао код воденице, притврђивао брану на јазу, узимао ујам и |
| јим колима ваздан и опет би га чашћавао код сваке механе...</p> <p>— Истина је, бабо...{S} И у |
| сте, па да скину капу и прекрсте се као код светиње...{S} А мени се смеју што сам казао да ћу п |
| >— Шта, сине?</p> <p>— Седи ’номад бабо код воденице па вели чича-Јестратију: „Овај мој окренуо |
| ц или зобницу!{S} Тако им је слађе него код куће кад поседају на столице за трпезу или за дугач |
| д више воле овде код ове четворице него код оноликих гостију у оџаклији.</p> <p>Мало прође, па |
| они код воденице и тамо су волели него код куће, ту је за њих имало више забаве но игда на дру |
| он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио и показује му: |
| ти из чаршије он иде право њему, па био код куће, био код воденице, вади из торбе шта је купио |
| ли ти што дужан?{S} Да се није задужио код тебе?</p> <p>Он одговори да не дугује ништа.</p> <p |
| е, свезао неколико снопа, па се налазио код куће...</p> <p>Пошто је посао био распоређен, он ни |
| н није имао шта да ради.{S} Поседи мало код куће, прошета по дворишту, оде опет до везилаца, пр |
| ен.</p> <p>Витор је становао ту више но код куће.{S} Као инокосник он је држао и слугу и наднич |
| ијатељ у селу... и... је ли оно поштено код Варагића?</p> <p>Па се ућути и почну разговор о дру |
| са газда-Радојицом, старим трговцем што код њега пазарује тридесет година и од њега набавља за |
| кују их што су дошли, каква посла имају код суда, нуде им услуге или им препоручују адвокате.</ |
| и.{S} По неку ноћ преноћи тамо, по неку код куће.{S} Нису вредили ни савети, ни карања, ни молб |
| S} Иду, тако, њих по неколико, па стану код детелишта, наднесу се преко врљика и посматрају.</p |
| ну, она му прича како <pb n="167" /> су код куће, шта су порадили на имању, шта раде деца и шта |
| .</p> <p>— Ене сад!</p> <p>— Јесам, баш код оваца!</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Да питамо нану.{S} |
| и узимао шта ниси, него причај шта имаш код суда, немој да дуљијаш...</p> <p>— Ето да ти причам |
| аво...“ Како да идеш и да се не осврћеш код оваких људи!{S} Шта им ја сметам, шта сам им на пут |
| ца, моји синови и наследници...“</p> <p>Код трле не беше никог...{S} Упекла жега, кокошке се шћ |
| але буџуље, да сваку упртиш на леђа као козу.{S} Сој никакав и неугледан: мургасте и кудраве, в |
| бо! .. — И бризну у плач.</p> <p>Сојка, која се беше привукла до врата у ходнику, раздерња се и |
| } Доцније, направио је нарочита сушила, која су изгледала као розге и на њих трпао зелену детел |
| ива жена од шездесет и неколике године, која нема нигде никога и ту служи у Витора од пре десет |
| астанити на имању у пољу, код воденице, која је подаље од куће.{S} Ту ће чувати имање од штете, |
| павали <pb n="56" /> на једној постељи, која је прострта преко целе собе.{S} Ујутру је чича пор |
| је у његовој шољи, великој старинској, која личи на турски филџан.</p> <p>— Зар и каву?</p> <p |
| емље за сваковрсне усеве, и једну њиву, која се звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до т |
| .{S} Запустио браду и пустио дугу косу, која беше улепљена и замршена.</p> <p>Чича Витор се укл |
| у њих и присуствује кад расматрају дела која он заступа...{S} Седи као са друговима: пије каву |
| его ја.{S} Можда сам ја некаква шепртља која се пача у све а не зна свог посла.{S} Или сам луда |
| е боља кока ћубаста и гаћаста, него она која није ни ћубаста ни гаћаста, а Ђуцира вели: не ваља |
| а Витором стадоше сви кућани, сем Сојке која остаде у вајату.{S} Витор се пољуби са старим приј |
| , кад су сви поспали по кући сем Ружице која је дворила и служила, завршена је ова пијанка тиме |
| главом:</p> <p>— Можда неће викати, али која вајда кад знам шта он мисли о мени.{S} Он ме је до |
| скренем пажњу и на једну приватну ствар која стоји с њом у вези.</p> <p>— Извол’те, господине! |
| оду скренути вам пажњу на једну прилику која ме је побудила да вам ово напишем.{S} Пре двадесет |
| јао семе што не зре, како набавља стоку која није за тај крај, дружи се са голадијом и несретни |
| старешинство над једним толиким имањем, које је бар трп пута веће но њих тројице Ђурковића!</p> |
| м лејама подиже младице за живу ограду, које ће, кад одрасту, кроз годину две, пресадити по међ |
| ове и одакле је, све поименце.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Даће Бог добро, господоне...{S} Те |
| и.</p> <p>— Ама причај-де оно.</p> <p>— Које, поре?</p> <p>— Знаш оно, што си ономад причао у в |
| се ни на шта.</p> <p>У вароши послушава које кога: цепа дрва, носи ђугумаре воде, чисти авлије |
| сејирите.{S} А што би’ ја то чинио, за које бабе здравље?{S} Теби да говори и онај што је негд |
| ућом у којој се родио, са сродницима за које су му везане толике успомене, одлазак у непознато |
| вољан и послушан.{S} И он је рад да зна које „писме“ из буквара и бабо каже да Ђурица научи Јов |
| е, због деце, или какве друге спрдње са које се суседи најчешће поинате, они то све нареде као |
| судове трчкара из куће у кућу, добацује које коме по неку реч.</p> <p>Кад би да се износи букли |
| арка, даје више млека но све три мргуље које смо затекли.{S} Зар то није боље... и ко не воли ш |
| чија земља у Врљугама и није за њу семе које се сеје у моравским њивама и како треба да пази шт |
| је бабо љут на Видосава, и то чуше жене које ће разгласити по селу.</p> <p>— Шта му је? — питај |
| head> <p>Сваки домаћин има понеко имање које више цени од осталог, поклања му више пажње у обра |
| је новину донео у село?{S} Сеје семење које није за нашу земљу, купује стоку што морам да је с |
| колико би остало прељетака, може ли се које продати.{S} С њиме^се годе и цену прекину.</p> <p> |
| оградом пође му од руке.{S} Оне младице које је подигао Видосав на <pb n="137" /> својим лејама |
| за душу ми изда и белег ми удари..{S} И које Видосав не сме ништа пропастити већ прикодити, а а |
| аршију и међу људе, а овде више прича и које с ким се дружи.{S} Али то је зато што је он сад ку |
| а није мрс прокисао, треба ли да набави које сириште, да нема каквих чини на стоци и белом мрсу |
| дговара Видосав.</p> <p>— Би ли продали које сијено?</p> <p>— Не знам шта ће рећи бабо.</p> <p> |
| а, у кућу или у собу.{S} А домаћица или које деце што се ту нађу, знаду шта треба: приставе џез |
| Већ у напред замишља све непријатности које ће га постићи: зна да тај глас бруји по селу, да с |
| ка пред очима, како јасно звоне те речи које је чуо пре толико година! ..{S} Данас је прва радо |
| урузи узрели као кост, како је, не знам које године, пала слана пре Мале Госпође и сатрла ране |
| оштуј ти њега, како заслужује, у другом које чему, а што ће ти он угледати цигару у руци, то ни |
| ко њиме управљам?{S} Ако нисам прикупио које парче земље, ја сам набавно бољу пасмину стоке: го |
| па кући, да положимо стоци и пресечемо које дрво на дрвљанику...{S} Је л’-де? — разраколио се |
| 1" /> <p>—“ Да вам прочитам једно писмо које сам, поводом овога избора, добио од управника рата |
| зна како шта треба.{S} Где би разбијено које окно на прозору и залепљено хартијом, он измени ко |
| него ти!“ — вели му он...{S} Чича Витор које ће јаде, па да не пуца брука, пусти му све.{S} И с |
| острано као трг, ограђено филаретама, у које се улази пешке на мала врата, а иначе на велику дв |
| исмен да прочитам шта све овде пише... „Које ја Витор Микачић из села Врљуга признајем пред вла |
| дно на друго...{S} А све то искупио је, којекад, чича Витор Микачић.{S} На пример, иде он путем |
| час се шали са људима и женама и затура којекакве комендије.{S} Кад ко од тих прође поред његов |
| еку уз ватру, једу, трчкарају и носе их којекоме.</p> <p>Рад журно одмиче, гомила све мања, а с |
| ошта гласно приповедају, жале се и чуде којечему што нису знале.{S} Деца траже пурењаке и бабиц |
| p>Па се ућути и почну разговор о другом којечему.{S} Мало мало, а њему звони у ушима: „Ћути, ти |
| е не слади нашом муком нико из села..., који се подсмевају како изгибосмо радећи за другога.</p |
| ојим лејама.</p> <p>Кукуруз „американ“, који је најпре сејао:на једној њиви, доношаше му много |
| е посао подесан за њега, старог човека, који већ није за тежачке радове.{S} Одатле ће, из прикр |
| жита, кошеви пуни кукуруза у клиповима, који се обија уз часни пост.{S} Вајати пуни ствари: поњ |
| је миран, не сметају му Сојка и Јовица, који се смеју кад он чита и церекају се као свака дечур |
| ана имаће ваш срез да бира два питомца, који ће се школовати у ратарској школи.{S} Далеко од то |
| нуо па хвата сваку реч младога ратарца, који, пошто оприча све што смета пољопривредном напретк |
| <p>И на свему осталом опази се нов ред, који уводи умешна рука Видосава Микачића...</p> </div> |
| ного се штошта изменило.</p> <p>Сељаци, који су се смејали Видосаву, стали су и забезекнули су |
| ичати како су негда били српски јунаци, који су се борили са Турцима, како је Краљевић Марко би |
| ву у својој дечици:{S} Ђурици и Јовици, који нису одмицали од њега.{S} Деца су напредовала, рас |
| стид га да разговара са старим човеком, који није његово друштво.</p> <p>— А, правије би било д |
| а њега и позват у Микачића кућу!{S} Он, који је увек био млађи, сад ће од једаред примити старе |
| , јер се превртањем обија лишће и цвет, који садржавају нај јачу храну у себи.{S} Доцније, напр |
| е.</p> <p>У том се подиже Дамљан Ружић, који, такође, беше члан те скупштини.</p> <p>— Господин |
| добио је велики број пријатеља у селу, који су га искрено предусретали и узимали у заштиту.</p |
| се и виче: „Добро дошли...{S} Хвала... који сте ви дошли.“ И трчкара час на њиву час кући.</p> |
| свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ?{S} Народ! „Говор’те уста, да нисте пуста!“< |
| није при речи како смо казали.</p> <p>— Који то?</p> <p>— Мој посинак Видосав. -</p> <p>— Па шт |
| смем рећи оно што говори свет?</p> <p>— Који свет?</p> <p>— Народ по селу. </p> <p>— Који народ |
| друге руке, него да видим баш од онога који је први подигао...{S} Те тако наиђох на Тодосијево |
| лио да ће имати оволике користи од рада који је препочео од Видосава Микачића, кад је на своме |
| ти...{S} Њему је пречи Тодосије него ја који сам га из ништа довео на домаћинско имање.{S} Тако |
| радост и на жалост, сем чича-Вићентија који је из другог краја села, али као добри пријатељи и |
| тридесетој години од једног пропасника који је напустио кућу и село и отишао по занату, по жан |
| > <p>То је можда једини ђак из тог села који се и по свршетку школе забавља књигама.{S} Има их |
| а свраћа и веже кљусе, и са занатлијама који му каткад штошта раде.{S} Свима мило, сви се осмеш |
| ижен, да је, здрав и прав, добио тутора који ће руковати његовим имањем.{S} Сам зна да то није |
| Тодосијевим имањем и била је поред пута који води кроз село.{S} Њу је Видосав припремао још с ј |
| p>— Тражи се да срез избере два питомца који ће учити ратарску школу.{S} Ви знате каки су то пи |
| е звала Лакин Лаз, изабра за један усев који до тада није сејат у селу Врљугама.{S} Та њива гра |
| у и на махове се засмеју.{S} Момци, где који, по два три у гомили, са пригрнутим копоранима, не |
| лон до дрвљаника, истребише камење игде који би, и набацаше га у један крај, ископаше рупчагу з |
| а друга каква незгода, што постиже људе који не гледају посла што им је Бог одредио.{S} Али Тод |
| } А ено шта ради <pb n="93" /> Тодосије који се на мене угледао и колики приход вуче с те стран |
| их је и у кући и у дворишту.{S} Како се који помоли он виче:</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} |
| рне у угарке, да готовом водом проплаче који суд и маже метлом преко куће И тако се ослободила |
| немам пару да метнем на крст у цркву и који грош да попијем у друштву.</p> <p>Он сави гајтан н |
| днику пред заседањем закрчио свет; људи који имају посла код суда издвојили се у гомилице, стој |
| рсте, и обрађивати онако како раде људи који су то изумели.</p> <p>И он, као и Видосав, набави |
| браћа и онако како се могу волети људи који се нису нигда сукобили а имају исте успомене и ист |
| Као што знате, браћо, траже се младићи који су свршили основну школу, да су доброг владања и и |
| боље но кад дође време да те хвали онај који те је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан |
| е а не зна свог посла.{S} Или сам лудак који не зна шта ради.{S} Молим те, тако ти све живо, ре |
| тим путем, ја бих се поносио као јунак који осваја позицију под кишом танади.{S} Ко те напада |
| и и писати, умео је зготовити леп ручак који би смео и пред господу изнети, умео се наћи у свак |
| је лудак или шепртља, већ озбиљан човек који зна шта ради, и да од тог рада има користи за сеља |
| азити сваки други дан.</p> <p>Као човек који дође са неког далеког пута на коме се дуго бавио, |
| с неповерењем, као да говори с човеком који га куша шта ће рећи.</p> <p>— Море, шта се ту зате |
| ив ништа...</p> <p>Он се развика гласом који је крештао и дрктао:</p> <p>— Где ти је голи Перов |
| даље боравио у чаршији и живео на начин који је уобичајио кад је у њу дошао.{S} Онако исто запу |
| ракија...{S} И много пуши дувана, како који дан све више...</p> <p>„То му је сва мана, али то |
| од свију вршњака у његову селу.{S} Како који дан све отреситији, кочопернији.{S} Видиш просто к |
| је до јуче нападао...“ -</p> <p>И како који дан, Ђурица све више о томе размишља и разбира...< |
| ата:</p> <p>— Ружице!{S} Обиђи-де и нас |