• quote 6
  • А 58
  • а 613
  • авет 1
  • авлије 1
  • авлији 4
  • авлију 2
  • Ага 1
  • ага 5
  • агама 5
  • Аге 1
  • аге 5
  • агина 2
  • аго 1
  • агом 1
  • агу 11
  • адет 1
  • Азије 1
  • азурно 1
  • Аја 6
  • Ајша 12
  • Ајше 4
  • Ајшина 1
  • Ајшом 3
  • Ајшу 5
  • Ако 20
  • ако 50
  • ал 17
  • Ал 8
  • Ала 4
  • алал 1
  • Аларазола 1
  • Алат 1
  • Алах 7
  • Алаха 4
  • алеви 2
  • Александровић 1
  • Алексу 1
  • али 104
  • Али 165
  • алком 1
  • алкохоле 1
  • Алпа 1
  • алфа 2
  • алфови 1
  • Ама 14
  • ама 4
  • амајлију 1
  • Аман 3
  • амбаре 1
  • амо 5
  • анђела 1
  • анђелом 1
  • анђелска 1
  • анђелски 1
  • анђелског 1
  • анђелу 1
  • анђео 2
  • Ане 2
  • Аном 3
  • Ану 3
  • Апелујући 1
  • апсана 1
  • апсани 1
  • апсанске 2
  • апсану 3
  • ар 1
  • Арапа 32
  • Арапе 5
  • арапи 1
  • Арапи 34
  • Арапима 13
  • Арапин 20
  • Арапина 2
  • Арапине 1
  • Арапином 1
  • Арапка 19
  • Арапкама 1
  • Арапке 14
  • Арапкина 1
  • Арапкино 1
  • арапкину 1
  • Арапкиња 1
  • Арапкињу 1
  • Арапко 1
  • Арапком 5
  • Арапку 5
  • арапске 1
  • арапски 4
  • арапским 2
  • арапских 4
  • арапско 3
  • арапског 1
  • арапском 5
  • Арапску 1
  • арапску 2
  • Арапу 1
  • Арапчета 1
  • аристократска 1
  • Арнаута 2
  • Арнауте 2
  • Арнаути 1
  • Арнаутин 3
  • Арнаутина 1
  • Арнаутином 3
  • Арнаутов 1
  • арнаутска 2
  • арнаутско 2
  • арнаутском 1
  • Арнаутском 1
  • архимандрит 1
  • астраган 1
  • Атанаилом 1
  • Атине 1
  • Атини 1
  • Атину 1
  • атмосфера 1
  • атмосферу 1
  • аудијенцију 1
  • аустријским 1
  • аферим 4
  • Африке 2
  • Африку 1
  • афричка 1
  • афричкој 1
  • Афричкој 1
  • ах 2
  • Ах 27
  • Аха 1
  • Ахмед 4
  • Ахмеда 3
  • Ахмедова 1
  • Ахмеду 1
  • Баба 3
  • баба 7
  • баби 1
  • Бабине 1
  • Бабиној 1
  • бабо 10
  • бабом 1
  • Бабунских 1
  • бавио 1
  • Багар 1
  • бадава 1
  • Бадемлић 3
  • Бадемлићем 1
  • Бадемлићу 2
  • бајка 1
  • бајке 1
  • бајне 2
  • бајних 1
  • бајонете 1
  • бајрам 1
  • бајрама 1
  • бакалским 1
  • бакалском 1
  • баклавом 2
  • баклаву 2
  • бакрач 1
  • Балканско 1
  • бану 1
  • бануше 1
  • бар 23
  • Барком 1
  • барут 1
  • баруштине 1
  • батаљоном 1
  • батаљону 1
  • Бафтер 4
  • баца 1
  • бацају 3
  • бацајући 2
  • бацао 1
  • баце 6
  • баци 14
  • бацивши 6
  • бацила 2
  • бацили 1
  • бацило 1
  • Баците 1
  • бацити 1
  • бацићеш 1
  • бацише 5
  • бачва 1
  • бачен 3
  • бачени 1
  • баш 80
  • Баш 9
  • Башино 1
  • башка 1
  • башкаритисе 1
  • бдијаху 1
  • Бег 1
  • бег 20
  • бега 8
  • бегају 1
  • бегамо 1
  • бегаху 1
  • бегаш 2
  • бегов 2
  • бегова 1
  • бегове 4
  • бегови 14
  • Бегови 3
  • беговима 5
  • бегово 1
  • беговог 3
  • беговом 2
  • бегову 1
  • бегом 1
  • бегства 3
  • Бегство 1
  • бегство 7
  • бегству 3
  • бегунца 1
  • беда 2
  • бедан 1
  • беде 3
  • бедеме 1
  • беди 2
  • Бедни 1
  • бедника 1
  • беднику 1
  • бедних 2
  • бедници 1
  • бедно 2
  • беж 1
  • бежати 3
  • беже 1
  • бежећи 1
  • бежи 10
  • бежиш 1
  • Без 2
  • без 23
  • безбожника 1
  • безбрижан 1
  • безбрижно 4
  • Безброј 1
  • бездушнице 1
  • безобзирице 1
  • безоружан 1
  • Бектар 9
  • Бектару 1
  • бела 1
  • беле 4
  • бели 5
  • белили 1
  • бело 2
  • белог 2
  • белога 2
  • Белограчик 1
  • Белој 1
  • белом 1
  • Белушко 9
  • бељац 1
  • Бенгаза 1
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 4
  • Београду 5
  • берберницу 1
  • бербу 2
  • бере 1
  • Берковца 1
  • бес 1
  • беса 2
  • бесвесна 1
  • бесконачно 1
  • бескрајног 1
  • бесмо 1
  • бесна 1
  • Бесна 1
  • бесне 4
  • беснела 1
  • Бесни 2
  • бесни 8
  • беснила 1
  • бесним 4
  • бесних 2
  • бесно 15
  • бесној 1
  • бесном 1
  • бесомучан 1
  • бесу 2
  • бећара 5
  • бећарска 1
  • Бефтер 1
  • Беху 2
  • беху 224
  • Беше 3
  • беше 538
  • бешња 1
  • би 361
  • бивају 1
  • бивала 1
  • бивали 1
  • бивало 1
  • бивао 1
  • биваху 1
  • биваше 3
  • бивола 1
  • бије 3
  • бијеломе 1
  • Била 1
  • била 61
  • биле 9
  • Били 1
  • били 26
  • Било 3
  • било 90
  • биља 1
  • биље 1
  • биљем 1
  • биљним 2
  • биљног 2
  • бимбаша 13
  • Бимбаша 2
  • бимбаши 1
  • бимбашо 1
  • бимбашу 2
  • био 112
  • Био 5
  • бира 1
  • бисаге 1
  • бисер 2
  • бистар 1
  • бистра 1
  • бистру 1
  • бити 40
  • Битоља 2
  • Битољишта 1
  • бића 6
  • Биће 2
  • биће 7
  • бићемо 3
  • бићеш 1
  • бих 15
  • бичем 2
  • благ 1
  • блага 2
  • благајна 1
  • благе 1
  • благим 5
  • Благо 2
  • благо 6
  • благодаран 1
  • благодари 1
  • благодарила 1
  • Благодарим 1
  • Благодарни 1
  • благодарношћу 1
  • благодати 1
  • благодет 2
  • благодећу 1
  • благослов 1
  • благословио 2
  • благостање 1
  • благотворно 3
  • блажене 3
  • блажени 1
  • блаженост 1
  • блаженству 3
  • блажија 1
  • блед 2
  • бледа 1
  • бледи 2
  • Бледи 2
  • бледо 2
  • блеђе 2
  • блејање 1
  • блеском 1
  • ближе 14
  • ближи 1
  • ближим 1
  • ближњих 1
  • близине 1
  • близини 18
  • близу 14
  • блиске 1
  • блистају 1
  • бљештала 1
  • бљеште 1
  • бљешти 1
  • бог 1
  • Бог 33
  • Бога 33
  • бога 7
  • богаства 1
  • богаством 1
  • богат 2
  • богата 1
  • богати 1
  • богато 7
  • богатој 1
  • богатства 3
  • богатство 3
  • богатству 1
  • богиња 1
  • богме 1
  • Богме 1
  • Богом 1
  • Богородице 1
  • богу 1
  • Богу 12
  • бодрим 2
  • бож 1
  • божанска 1
  • божанских 1
  • божанском 1
  • Божанство 1
  • Божанству 1
  • боже 1
  • Боже 11
  • Божија 3
  • Божије 1
  • Божији 2
  • Божијој 1
  • Божију 1
  • бој 12
  • боја 4
  • бојазан 3
  • Бојазни 1
  • бојали 1
  • бојати 1
  • бојаху 3
  • бојаџија 1
  • бојаџију 1
  • бојаше 3
  • бојевима 1
  • Бојећи 1
  • бојећи 3
  • боји 2
  • бојим 2
  • бојиш 1
  • Бојиш 1
  • бојишта 1
  • бојишту 1
  • бојног 1
  • бојнога 1
  • бојном 6
  • бојте 1
  • боју 2
  • бокор 2
  • бол 2
  • бола 1
  • болесна 1
  • болест 1
  • болестан 2
  • болести 2
  • болешћу 1
  • болни 1
  • болника 1
  • болним 1
  • болничкој 1
  • болно 1
  • болног 1
  • болнога 1
  • боловања 1
  • Боловао 1
  • болом 3
  • боље 10
  • бољег 1
  • бољем 1
  • бољи 3
  • бољим 1
  • бољка 1
  • боник 1
  • боника 1
  • бораба 4
  • борави 1
  • бораше 2
  • Борба 1
  • борба 2
  • борбама 1
  • борбе 3
  • борби 3
  • боре 2
  • борећи 1
  • бори 3
  • борио 5
  • борити 2
  • борова 2
  • борови 2
  • борци 1
  • босе 1
  • Босни 2
  • Босну 2
  • брава 2
  • брави 1
  • браво 1
  • Браво 1
  • бради 2
  • браду 1
  • Браили 4
  • Браилско 1
  • Браилу 5
  • бране 2
  • бранећи 3
  • брани 3
  • бранио 3
  • браниоц 1
  • брат 13
  • брата 6
  • брате 3
  • братинских 1
  • братски 4
  • братско 1
  • брату 2
  • Браћа 3
  • браћа 7
  • браће 5
  • браћи 1
  • браћо 6
  • браћом 2
  • браћу 2
  • брачним 1
  • брда 6
  • Брдо 1
  • брдо 3
  • Бре 3
  • бре 8
  • брегови 2
  • брежуљака 1
  • брже 4
  • бржим 1
  • брзе 3
  • брзини 3
  • брзином 5
  • Брзо 11
  • брзо 95
  • брзоногим 1
  • бригу 1
  • брижљиво 1
  • брижљивошћу 1
  • бризну 1
  • брилијантском 1
  • бриљантних 1
  • брине 1
  • брини 6
  • бринули 1
  • број 5
  • броји 1
  • броју 2
  • брујала 1
  • брујање 5
  • брујањем 1
  • брујаше 1
  • бруји 3
  • бубњеви 2
  • Бугара 2
  • Бугараша 1
  • Бугараши 1
  • Бугари 3
  • Бугарима 1
  • бугарске 2
  • Бугарске 2
  • бугарски 2
  • бугарског 7
  • Бугарској 2
  • бугарском 1
  • Бугарском 1
  • Бугарску 3
  • буде 36
  • будем 7
  • будемо 2
  • будеш 6
  • Буди 3
  • буди 4
  • будио 1
  • Будите 1
  • будноће 1
  • буду 8
  • будућег 1
  • будућности 1
  • бујају 1
  • бујаху 2
  • бује 1
  • буји 2
  • Бујна 2
  • бујна 7
  • бујне 2
  • бујни 1
  • бујним 2
  • бујних 3
  • бујно 1
  • Бујно 2
  • бујног 3
  • бујној 1
  • бујном 3
  • бујну 5
  • букава 1
  • буквар 1
  • букне 1
  • букну 2
  • букнуо 1
  • буктала 2
  • букташе 1
  • буктињу 1
  • Букурешт 1
  • була 2
  • булама 1
  • буле 4
  • булу 1
  • буљубаша 2
  • бунара 1
  • бунаре 1
  • бундева 1
  • бундеве 1
  • бунило 1
  • бунилу 1
  • бунтовника 1
  • бунтовници 1
  • бунца 1
  • бура 4
  • бурагу 1
  • буран 2
  • буре 3
  • бурна 1
  • бурни 3
  • бурних 1
  • Бурно 1
  • бурно 5
  • бурном 1
  • буру 1
  • бусије 1
  • бусијом 1
  • бусију 2
  • бутини 1
  • буџак 1
  • буџаку 1
  • бушити 1
  • вадама 1
  • важно 1
  • важном 1
  • вазда 2
  • ваздух 13
  • Ваздух 2
  • ваздуха 2
  • ваздухом 1
  • ваздуху 4
  • ваздушним 1
  • вајда 1
  • вајде 2
  • вајду 1
  • вајкада 1
  • Вала 2
  • вала 8
  • вали 1
  • Валија 3
  • валија 5
  • валије 1
  • валији 2
  • валијину 1
  • валијо 1
  • валију 1
  • валима 1
  • валовита 1
  • Ваља 1
  • ваља 7
  • ваљана 1
  • Ваљано 1
  • ваљаше 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 12
  • вам 59
  • вама 7
  • ван 3
  • вапијућим 1
  • вара 1
  • варалици 1
  • варалицу 1
  • варваре 1
  • Вардара 2
  • варка 2
  • варница 1
  • варнице 2
  • Варну 1
  • Варош 2
  • варош 25
  • варошана 1
  • варошанина 1
  • вароши 30
  • варошима 1
  • варошица 2
  • варошицу 5
  • вас 19
  • Васиљевић 1
  • Ватра 3
  • ватра 8
  • ватре 10
  • ватрена 1
  • ватрене 1
  • ватрени 1
  • ватрених 1
  • ватру 8
  • ваш 2
  • ваша 1
  • вашарима 1
  • ваше 1
  • вашим 2
  • вашој 1
  • ведра 1
  • ведро 1
  • ведрог 1
  • веже 1
  • вежу 1
  • веза 2
  • везама 2
  • везан 3
  • везана 5
  • везане 1
  • Везаћу 1
  • везаше 1
  • везе 1
  • вези 1
  • везивао 1
  • везировом 1
  • везом 1
  • везујете 1
  • везују 1
  • век 1
  • века 2
  • векова 2
  • Вел 1
  • Веле 18
  • веле 8
  • Велес 2
  • Велеса 1
  • вели 5
  • велибиље 1
  • Велика 1
  • велика 13
  • велике 4
  • велики 17
  • великим 12
  • велико 6
  • великог 5
  • Великога 2
  • великодостојник 1
  • великодостојнике 1
  • великодостојници 2
  • великој 2
  • великом 14
  • велику 9
  • велим 3
  • велите 1
  • Величанства 1
  • величанствен 1
  • величине 1
  • велиш 8
  • Веља 1
  • ВЕНАЦ 1
  • вену 1
  • венула 1
  • венчај 1
  • венчана 1
  • венчани 1
  • венчање 1
  • Венчање 1
  • веома 56
  • вера 4
  • вере 2
  • Вере 2
  • веренице 1
  • вереницом 2
  • вересију 2
  • вери 2
  • вериге 1
  • верио 1
  • верни 2
  • Веровала 1
  • веровали 1
  • веровати 2
  • вероваху 3
  • вером 1
  • верских 1
  • веру 9
  • верује 4
  • Верујем 1
  • верујем 5
  • Верујеш 1
  • верују 1
  • Весела 1
  • весела 4
  • веселе 1
  • веселим 1
  • веселих 1
  • веселник 2
  • Весело 1
  • весело 4
  • веселој 1
  • веселом 1
  • Весеље 1
  • весеље 2
  • Весео 1
  • весео 6
  • весник 1
  • вест 3
  • ветар 13
  • ветерана 1
  • ветра 3
  • ветрић 2
  • Ветрић 2
  • ветрићем 1
  • ветрови 3
  • ветровима 1
  • Већ 15
  • већ 378
  • већа 7
  • већег 2
  • већем 1
  • већи 2
  • већим 3
  • већина 1
  • већину 1
  • већом 1
  • већу 6
  • већупознао 1
  • вече 5
  • вечера 2
  • вечерају 2
  • вечерао 1
  • вечерас 2
  • вечере 3
  • вечери 10
  • Вечерњи 3
  • вечером 4
  • вечеру 5
  • вечита 2
  • вечито 3
  • вечно 1
  • вечност 2
  • Вешала 2
  • вешала 6
  • вешалима 2
  • вешања 1
  • вештачки 1
  • вешто 1
  • ви 23
  • Ви 5
  • вид 2
  • вида 2
  • виде 23
  • видевши 5
  • видела 1
  • видели 3
  • видело 1
  • Видео 1
  • видео 9
  • видесмо 1
  • видети 16
  • Видећи 1
  • видећи 5
  • видех 3
  • видеше 7
  • Види 1
  • види 23
  • видим 9
  • видимо 3
  • Видин 5
  • Видина 4
  • видински 1
  • Видински 2
  • Видину 6
  • видите 8
  • видиш 12
  • Видиш 3
  • видише 1
  • виђају 1
  • виђала 1
  • виђао 1
  • виђаху 1
  • вијаше 1
  • вијугали 1
  • викати 1
  • викаше 2
  • викне 2
  • викни 1
  • Викну 1
  • викну 83
  • викнуше 3
  • виком 1
  • вику 5
  • вила 1
  • вилајет 2
  • виле 2
  • вилице 1
  • Вина 1
  • вина 6
  • винар 2
  • винаре 1
  • винари 1
  • вине 2
  • вино 6
  • виновник 1
  • виновнике 1
  • виноград 1
  • винограда 2
  • Виногради 1
  • виноградима 1
  • вином 6
  • вину 3
  • винути 1
  • винце 3
  • вире 1
  • висио 2
  • висок 1
  • Висок 1
  • Висока 1
  • висока 2
  • Високе 1
  • високи 1
  • високо 9
  • високог 1
  • вита 2
  • витез 2
  • витезу 2
  • вито 1
  • вихор 1
  • виче 2
  • више 165
  • Више 5
  • вишеструко 1
  • влаге 1
  • влагом 1
  • влада 1
  • владала 7
  • владале 1
  • владао 1
  • владаше 4
  • владика 1
  • Владика 1
  • владиком 1
  • Владичином 1
  • влажни 1
  • влажног 2
  • Влаије 2
  • Влаији 1
  • Влаију 1
  • власт 4
  • власти 4
  • властима 1
  • Влах 1
  • влашки 1
  • Влашкој 1
  • Влашку 2
  • вода 3
  • Воде 1
  • воде 33
  • водећи 1
  • води 2
  • водили 2
  • водио 3
  • Водите 2
  • Водици 1
  • водиш 1
  • водом 15
  • Воду 1
  • воду 12
  • вођа 2
  • вођама 8
  • Вође 1
  • вође 3
  • вођу 1
  • возим 2
  • возио 1
  • ВОЈВОДА 1
  • Војвода 2
  • војвода 24
  • војводама 1
  • војводе 5
  • војводи 1
  • војводина 1
  • Војводо 1
  • војводо 18
  • војводом 3
  • војводу 2
  • Војевао 1
  • војевати 1
  • војни 1
  • војник 3
  • војника 2
  • војним 1
  • војничким 1
  • војска 17
  • војске 3
  • војском 2
  • војску 13
  • војсци 4
  • вола 1
  • воле 1
  • волела 1
  • волели 1
  • волео 6
  • воли 3
  • волим 1
  • волио 1
  • волиш 2
  • воља 2
  • воље 1
  • вољи 3
  • вољом 1
  • воћа 1
  • воћњака 1
  • воштаницу 1
  • враг 2
  • враголаста 1
  • враголасто 1
  • враже 1
  • вране 1
  • вранца 1
  • вранци 1
  • вранчића 1
  • вранчиће 1
  • вранчићи 1
  • Врањанаца 1
  • Врањанком 1
  • Врање 15
  • Врању 4
  • Врапче 2
  • Врата 3
  • врата 34
  • врате 4
  • врати 11
  • вратим 3
  • вратима 23
  • вратио 3
  • вратити 4
  • вратиће 1
  • вратиш 1
  • вратницама 1
  • врату 1
  • враћа 3
  • враћају 1
  • враћали 1
  • враћао 1
  • враћати 2
  • враћаху 2
  • враћаше 3
  • вредан 1
  • вреди 2
  • вредна 1
  • вредноћом 1
  • вређају 1
  • врека 1
  • врела 4
  • вреле 8
  • Врели 2
  • врели 5
  • врелим 6
  • врелину 1
  • врелих 5
  • врело 5
  • врелог 3
  • врелој 2
  • врелом 11
  • врелу 1
  • Време 2
  • време 99
  • времена 21
  • временом 1
  • времену 5
  • врео 2
  • врзло 1
  • ври 1
  • врисну 2
  • Врло 3
  • врло 48
  • врста 1
  • врућина 2
  • врућине 3
  • врућини 3
  • врућину 4
  • врховима 1
  • врху 1
  • вршњак 1
  • вршњакиња 1
  • вршњакињу 1
  • ВУЈИЋА 1
  • Вуковару 1
  • вулкан 2
  • вулкана 3
  • вуци 1
  • Вуците 1
  • вуче 1
  • Вучитрна 1
  • Г 1
  • га 322
  • гадан 1
  • гадна 1
  • гадне 2
  • гадни 6
  • гадним 1
  • гадно 3
  • гађа 1
  • газа 1
  • газама 1
  • газда 6
  • газећи 1
  • галаме 1
  • галантериског 1
  • галеб 2
  • галеба 2
  • галебових 1
  • галебом 1
  • галебу 1
  • галопираху 1
  • гама 1
  • гамови 1
  • гарава 1
  • гарантије 1
  • гарантоваху 1
  • Гарашанин 8
  • Гарашанина 1
  • Гарашанинов 1
  • Гарашанином 2
  • Гарашанину 2
  • Гарб 2
  • Гаријана 1
  • гаси 2
  • гвожђа 1
  • гвожђаним 1
  • гвожђаних 1
  • гвожђе 1
  • гвожђу 1
  • гвоздена 1
  • гвозденим 1
  • гвозденом 1
  • гвоздену 2
  • Где 7
  • где 76
  • гдекојег 1
  • гимназије 1
  • Гина 6
  • Гине 3
  • гини 1
  • Гинина 1
  • Гинине 1
  • Гинину 1
  • Гином 6
  • Гину 4
  • гинути 2
  • глава 8
  • главама 4
  • главе 11
  • Главе 2
  • Глави 1
  • глави 11
  • главни 2
  • главну 1
  • главом 6
  • главу 14
  • Глад 2
  • глад 4
  • гладан 6
  • глади 11
  • гладни 3
  • гладно 1
  • глађу 1
  • глас 19
  • гласа 5
  • гласник 1
  • гласника 1
  • гласнике 1
  • гласно 6
  • гласове 1
  • гласови 4
  • гласом 28
  • Гле 3
  • гле 6
  • гледа 3
  • Гледај 1
  • Гледајмо 1
  • гледају 1
  • Гледајући 1
  • гледајући 3
  • гледала 1
  • гледале 1
  • гледали 1
  • гледао 6
  • гледате 1
  • гледати 1
  • гледаћете 1
  • Гледаћу 1
  • гледаху 4
  • гледаш 1
  • гледаше 4
  • глодали 1
  • глувачи 1
  • глуви 1
  • глуву 1
  • глупи 1
  • глупост 1
  • гнушао 1
  • гњев 2
  • гњева 2
  • гњеван 1
  • гњевом 1
  • гњеву 2
  • го 2
  • говораху 2
  • говораше 9
  • говоре 3
  • говорећи 4
  • Говори 1
  • говори 5
  • говорила 1
  • говорили 3
  • говорило 1
  • говорим 3
  • говорио 2
  • говорите 1
  • говорити 2
  • говориш 3
  • говором 1
  • год 24
  • година 32
  • годинама 1
  • године 18
  • години 3
  • годину 7
  • годишња 1
  • гозба 1
  • гола 1
  • голаће 2
  • голаћи 2
  • голе 1
  • голи 1
  • голим 6
  • голо 1
  • Голо 2
  • гологлав 1
  • голотиња 1
  • голотиње 1
  • гомила 3
  • гомилама 1
  • гомиле 3
  • гомилу 7
  • гоне 2
  • гонећи 1
  • гонио 2
  • Гора 4
  • гора 7
  • горак 2
  • горама 1
  • горди 1
  • гордо 1
  • гордог 1
  • горе 8
  • Гори 1
  • гори 14
  • горке 1
  • Горке 1
  • горким 1
  • горко 3
  • горку 2
  • гором 2
  • горостасна 2
  • горостасних 1
  • горостасну 1
  • горске 1
  • горски 2
  • гору 12
  • горућих 2
  • горчином 1
  • Господ 2
  • Господа 2
  • господар 5
  • господара 1
  • Господара 2
  • господарем 1
  • господари 1
  • господарство 1
  • Господару 2
  • господару 9
  • Господе 3
  • господине 3
  • Господња 1
  • Господњу 1
  • господског 1
  • госпоштина 1
  • гост 2
  • госте 2
  • гости 4
  • гостопримства 1
  • гостопримство 2
  • готов 7
  • готова 2
  • готови 1
  • Готово 1
  • готово 10
  • готовост 1
  • готову 1
  • гошћаху 2
  • гошћења 1
  • грабљивим 1
  • грабљивих 2
  • град 1
  • Града 1
  • града 2
  • градске 1
  • граду 5
  • грађана 2
  • грађани 1
  • грађанима 2
  • грађанско 2
  • грађанском 1
  • грађанства 1
  • грађевине 1
  • граја 3
  • грајала 1
  • грана 3
  • грани 1
  • границе 4
  • граници 3
  • границу 6
  • граном 1
  • грање 1
  • грашке 1
  • Грб 7
  • грдан 4
  • грде 2
  • Грделице 1
  • Грделици 2
  • Грделицу 1
  • грдећи 1
  • грдиш 1
  • Грдна 2
  • грдна 4
  • грдне 2
  • грдним 1
  • грдно 1
  • грдном 2
  • грдну 2
  • грдњу 1
  • гребе 1
  • гредео 1
  • грејати 1
  • грехе 3
  • Грехота 1
  • грешнику 2
  • гризе 1
  • гристи 1
  • Грк 9
  • Грка 5
  • Грке 2
  • Грком 1
  • Грку 1
  • грла 1
  • грли 4
  • грлио 1
  • грло 1
  • грм 1
  • грме 4
  • грмећи 1
  • грми 2
  • грмљава 3
  • грмљаве 2
  • грмљавина 2
  • грмљавине 4
  • грмљавини 1
  • грмљавином 1
  • грмљавом 1
  • грмљаву 3
  • грмну 5
  • Грнчара 1
  • Грнчару 1
  • гроб 2
  • гроба 3
  • гробна 2
  • гробнице 1
  • гробницу 1
  • гробну 1
  • гробу 1
  • грожђа 1
  • грожђем 1
  • грозан 2
  • грозда 1
  • грозио 1
  • Грозио 1
  • Грозна 2
  • грозна 5
  • грозне 4
  • грозније 1
  • грознију 1
  • грозних 4
  • грозница 1
  • грознице 1
  • грозници 1
  • грозницу 1
  • грозничавим 1
  • грозничавом 2
  • грозно 8
  • грозног 3
  • грозном 2
  • грозну 1
  • гром 2
  • громким 2
  • громко 1
  • Громови 1
  • громом 2
  • гроша 2
  • грубе 1
  • грубим 1
  • грубих 2
  • грувајући 1
  • груваху 1
  • груди 23
  • грудима 8
  • грунуше 1
  • Грци 5
  • Грчина 1
  • грчино 1
  • Грчке 1
  • грчке 2
  • грчки 5
  • грчким 1
  • грчких 2
  • губе 1
  • губећи 1
  • губимо 1
  • губио 1
  • губитак 1
  • губљаху 1
  • гужва 1
  • гужви 1
  • гује 1
  • гукни 1
  • гулити 1
  • гунђања 1
  • гуњ 1
  • гура 1
  • гурајући 1
  • Гурајући 1
  • гурао 1
  • Гурну 1
  • гурну 2
  • гуслама 1
  • гусле 2
  • Густа 3
  • густа 4
  • густе 5
  • Густи 1
  • густи 2
  • густим 3
  • густо 1
  • густој 1
  • густом 2
  • гута 1
  • гутљаја 2
  • гушу 6
  • да 1572
  • Да 36
  • давала 1
  • давали 1
  • давао 2
  • даваху 2
  • даваше 4
  • дави 1
  • давила 1
  • давнашњу 1
  • давних 1
  • давно 3
  • давши 1
  • даде 8
  • дадох 3
  • дадоше 3
  • даду 1
  • Дај 1
  • дај 6
  • дајем 5
  • дајеш 1
  • дају 1
  • Дакле 1
  • дакле 10
  • дал 1
  • дала 3
  • далека 4
  • далеке 2
  • далеки 1
  • далеко 32
  • далекој 1
  • дали 1
  • дало 5
  • Даље 1
  • даље 66
  • даљег 1
  • даљи 2
  • даљим 1
  • даљине 1
  • даљини 3
  • даљних 1
  • даљој 1
  • даљу 2
  • дам 3
  • дамо 1
  • дан 33
  • дана 159
  • данас 13
  • дане 3
  • Дани 1
  • дани 2
  • данима 2
  • даном 3
  • Данчом 1
  • Данчу 1
  • дањи 1
  • Дању 4
  • дању 6
  • дао 13
  • дати 7
  • дату 1
  • даћу 1
  • дахну 1
  • дахнуо 1
  • дахнуше 1
  • дашчара 1
  • Два 4
  • два 40
  • Двадесет 1
  • двадесет 18
  • двадесета 1
  • двају 2
  • дванајест 1
  • Дванајст 1
  • двапута 2
  • две 15
  • двеју 1
  • двема 1
  • двобој 1
  • двоје 2
  • Двојица 1
  • двојица 3
  • двојицом 2
  • двојицу 5
  • двора 1
  • дворана 1
  • дворац 1
  • дворе 1
  • двориште 2
  • дворишту 1
  • двору 1
  • двоумици 1
  • де 9
  • дебелих 1
  • дебелог 1
  • дебео 1
  • дебла 1
  • дебло 1
  • деве 1
  • Деве 1
  • девет 4
  • деветнајест 1
  • девету 1
  • девојака 3
  • девојачке 1
  • девојка 3
  • девојке 4
  • девојку 3
  • девојче 1
  • девојчица 1
  • Дед 1
  • дед 2
  • дежмекаст 1
  • дејствовало 1
  • дела 1
  • Делиграду 1
  • делија 1
  • делили 2
  • делим 1
  • делић 2
  • дело 3
  • делове 1
  • деловима 1
  • делу 1
  • Демир 1
  • ДЕО 3
  • део 7
  • дераху 1
  • дераше 1
  • деру 1
  • Десет 2
  • десет 7
  • десетак 1
  • десето 2
  • десетодневног 1
  • деси 1
  • десијо 1
  • десила 1
  • десило 1
  • десио 2
  • десна 1
  • десне 1
  • десним 1
  • десница 1
  • десници 1
  • десницом 1
  • десницу 1
  • десно 2
  • десну 5
  • деснуруку 1
  • Дете 1
  • дете 19
  • детелином 2
  • Детелину 1
  • детенце 1
  • детета 1
  • дететом 3
  • детиња 1
  • детињска 1
  • детињства 3
  • детињство 1
  • детињству 1
  • Деца 1
  • деца 5
  • деце 3
  • децембра 1
  • деци 1
  • децом 3
  • децу 6
  • дечијих 1
  • дечице 1
  • дешава 2
  • див 7
  • дива 2
  • диван 1
  • дивана 1
  • диване 1
  • диванисаше 1
  • диванити 1
  • дивану 3
  • дивећи 1
  • дивљака 3
  • дивљаке 1
  • дивљаци 1
  • дивљач 2
  • дивљачи 1
  • дивљаше 1
  • дивље 1
  • Дивна 1
  • дивна 3
  • дивне 3
  • дивни 1
  • дивнија 1
  • дивним 2
  • дивних 3
  • дивно 14
  • дивног 2
  • дивној 3
  • дивном 1
  • дивну 3
  • дивовима 1
  • дивокоза 1
  • дивокозу 1
  • дигао 1
  • дигну 1
  • дигнут 1
  • дигоше 1
  • диже 4
  • Дижи 2
  • дижући 1
  • дизали 2
  • дизаше 1
  • дилбер 1
  • дим 2
  • дима 3
  • димани 1
  • Димитрија 4
  • Димитрије 1
  • Димитрији 1
  • Димитрију 1
  • димњака 1
  • димњацима 1
  • димови 1
  • димовима 1
  • дира 1
  • дирају 1
  • дирајући 1
  • дирали 2
  • директор 1
  • дирљив 2
  • дирљиви 1
  • дирљиво 4
  • дирљивог 1
  • дирну 1
  • дирнуо 1
  • дирнут 1
  • дисање 2
  • дисао 2
  • дисати 1
  • дићи 2
  • дични 1
  • дичних 1
  • дичног 1
  • дичном 1
  • дише 3
  • дишем 1
  • дишу 1
  • дишући 1
  • дјејствовале 1
  • длака 4
  • длаке 1
  • дланове 2
  • длановима 2
  • длану 1
  • дневна 1
  • дневне 1
  • дневних 1
  • дневног 1
  • дневној 1
  • дневну 1
  • дну 1
  • до 116
  • До 5
  • ДОБА 1
  • доба 9
  • добар 3
  • добара 1
  • доби 7
  • добивши 1
  • добија 2
  • добијали 1
  • добијао 1
  • добије 1
  • добио 8
  • добит 1
  • добити 2
  • добиће 1
  • добра 6
  • добре 1
  • добри 4
  • добрим 1
  • Добро 27
  • добро 68
  • доброваљаца 1
  • Добровољаца 1
  • добровољаца 8
  • добровољачке 3
  • добровољачким 4
  • добровољачких 4
  • добровољачку 3
  • добровољце 5
  • Добровољци 1
  • добровољци 20
  • добровољцима 6
  • доброг 3
  • добродошлицом 1
  • доброту 1
  • доведе 1
  • доведен 1
  • Доведите 1
  • доведоше 1
  • доведу 1
  • довела 1
  • довео 2
  • довести 2
  • довече 1
  • довикиваше 2
  • довољан 1
  • довољно 9
  • довољног 1
  • довршив 2
  • довршили 1
  • довуче 2
  • догађа 1
  • договарали 1
  • договараху 1
  • договараше 1
  • договор 2
  • договорили 1
  • договорише 1
  • договором 1
  • догодило 1
  • догони 1
  • додаде 1
  • додија 2
  • додијале 1
  • додијало 3
  • додирују 1
  • Дође 1
  • дође 42
  • дођем 2
  • дођемо 1
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • дођосмо 1
  • дођох 1
  • дођоше 13
  • дођу 3
  • доживели 1
  • доживео 1
  • доживети 3
  • доживљај 1
  • доживљаје 5
  • доживотна 1
  • Дозволи 2
  • дозволи 3
  • дозволио 1
  • Дозволите 1
  • дозволити 1
  • дозвољавао 1
  • дозвољеним 2
  • дозвољено 1
  • дозива 1
  • дозивају 1
  • дозиваше 1
  • дозна 2
  • Дозовите 1
  • дојаше 1
  • доји 2
  • дојке 2
  • дојуре 1
  • дојури 1
  • дојурили 2
  • дојурило 1
  • дојурише 1
  • Дојчин 1
  • Дојчина 1
  • Дојчине 1
  • док 48
  • Док 7
  • докаже 1
  • доказати 1
  • Докле 1
  • докле 3
  • доксата 1
  • доксату 1
  • докуче 1
  • долазак 3
  • долази 2
  • долазила 5
  • Долазили 1
  • долазили 3
  • долазило 2
  • долазио 3
  • долазити 1
  • доламе 2
  • доламу 1
  • долапу 1
  • доласка 3
  • доласком 1
  • доле 2
  • долети 1
  • долина 1
  • долину 1
  • дом 1
  • дома 1
  • домаћин 17
  • Домаћин 7
  • домаћина 2
  • домаћинов 1
  • домаћиновом 1
  • домаћином 2
  • домиле 1
  • доминираху 1
  • домовину 2
  • дому 1
  • Домуз 1
  • донде 1
  • донекле 4
  • донела 1
  • донео 2
  • донесе 2
  • донесем 2
  • донеси 2
  • донесоше 1
  • донета 1
  • доноси 1
  • доње 1
  • доњи 2
  • доњу 1
  • допада 1
  • допао 4
  • допасти 1
  • допирало 1
  • допире 1
  • допреше 2
  • допрла 1
  • допуњавао 1
  • допусте 1
  • допустити 1
  • допустиш 1
  • допуштење 1
  • дорасла 1
  • дорастао 1
  • доручак 1
  • досаде 1
  • досели 1
  • досете 2
  • досети 6
  • досетивши 1
  • досетио 2
  • досеткама 2
  • доста 36
  • Доста 4
  • достојанствено 1
  • досуди 1
  • дотакао 1
  • дотакли 1
  • дотакнеш 1
  • дотера 1
  • дотерала 1
  • дотле 13
  • дотрчала 1
  • дотрчаше 4
  • дотрчи 2
  • доћи 4
  • дохвате 2
  • дохвати 11
  • дохватив 5
  • дохватио 1
  • доцкан 1
  • Доцније 1
  • доцније 10
  • доцнији 1
  • дочек 1
  • Дочек 1
  • дочека 1
  • дочекају 1
  • дочекан 1
  • дочекао 1
  • дочекаше 2
  • дочекивао 1
  • дочепа 2
  • дочепаше 2
  • дочуло 1
  • Дочуо 1
  • Дошав 1
  • дошав 2
  • Дошавши 1
  • дошао 18
  • дошла 2
  • дошли 4
  • дошло 1
  • драга 4
  • драган 1
  • драгана 3
  • Драгане 1
  • драгане 3
  • драгану 1
  • Драги 2
  • драги 26
  • драгих 1
  • драгог 1
  • драгој 1
  • драгоценом 1
  • драгу 2
  • драже 1
  • дражесне 1
  • дрвета 8
  • дрвету 1
  • дрвећа 7
  • дрвеће 2
  • дрвећем 1
  • дрво 6
  • дреку 1
  • дремаше 1
  • дречећим 1
  • држ 1
  • државу 3
  • држала 1
  • држање 1
  • држању 2
  • држао 2
  • држати 2
  • држаху 1
  • држаше 3
  • држећи 5
  • држи 2
  • дрзнуо 2
  • дрмусати 1
  • дрски 2
  • друвима 1
  • друг 10
  • друга 20
  • другарица 1
  • другарска 1
  • друге 10
  • други 19
  • другим 11
  • другима 1
  • других 6
  • друго 18
  • другова 22
  • другове 6
  • другови 25
  • Другови 3
  • друговима 26
  • другог 6
  • другога 4
  • другом 16
  • другоме 2
  • другу 13
  • друже 1
  • дружења 1
  • Дружина 1
  • дружина 10
  • дружине 13
  • дружини 9
  • дружином 52
  • дружину 20
  • дружица 1
  • друкче 1
  • друкше 3
  • друкшу 1
  • друм 5
  • друма 2
  • друму 8
  • друштво 6
  • друштвом 1
  • друштву 9
  • дрхтавица 1
  • дрхтале 1
  • дрхтали 2
  • дрхташе 3
  • дрхтећи 5
  • дрхћућим 1
  • дубине 3
  • дубину 1
  • дубити 1
  • дубље 6
  • дубљи 1
  • дубљу 1
  • дубок 1
  • дубоке 4
  • дубоки 3
  • дубоким 3
  • дубоких 1
  • дубоко 24
  • дубокој 1
  • дубоком 1
  • дубоку 1
  • дували 1
  • дувана 4
  • дуваном 3
  • дувану 1
  • дувао 1
  • дуваху 1
  • дуг 1
  • дуга 1
  • Дугачак 1
  • дугачак 5
  • Дугачка 1
  • дугачка 5
  • дугачке 1
  • дугачки 1
  • дугачког 1
  • дугачку 1
  • дуги 1
  • дуго 32
  • Дуго 9
  • дуговаше 1
  • дугове 1
  • дугог 5
  • дугога 1
  • дугом 2
  • дуготрајне 1
  • дудово 2
  • дуж 1
  • дужан 1
  • дуже 3
  • дужег 1
  • дужи 3
  • дужих 1
  • дужника 1
  • дужност 5
  • дужности 1
  • дуката 2
  • дукатима 1
  • Дунав 3
  • Дунава 4
  • Дунавом 1
  • Дунаву 3
  • Дућан 1
  • дућан 3
  • дућана 1
  • дућану 5
  • Дух 1
  • дух 2
  • духа 2
  • духовно 1
  • духом 1
  • Душа 2
  • душа 9
  • душе 11
  • душевни 1
  • душек 1
  • душека 1
  • души 19
  • душице 1
  • душмана 1
  • душманина 1
  • душману 1
  • душо 1
  • душом 8
  • душу 20
  • ђа 1
  • ђавола 1
  • ђавољу 1
  • Ђаур 1
  • Ђаура 2
  • Ђаурин 1
  • ђаурски 1
  • ђаурско 2
  • ђед 1
  • ђенерала 1
  • Ђерђелију 2
  • Ђорђа 6
  • Ђорђе 23
  • Ђорђев 2
  • Ђорђева 1
  • Ђорђевић 1
  • Ђорђем 3
  • Ђорђу 2
  • ђувегију 1
  • ђулистану 1
  • Ђунису 1
  • Ђурђев 2
  • Ђурђева 2
  • Ђурђевском 2
  • Е 15
  • е 2
  • Ево 5
  • ево 8
  • Европе 1
  • Европљанин 1
  • Европљанина 3
  • Европљанину 2
  • европским 1
  • Европу 1
  • еглендисао 1
  • еј 1
  • Еј 8
  • експедиција 3
  • експедицији 1
  • експедицијом 3
  • елејс 4
  • Енглеидисати 1
  • енглеској 1
  • ене 1
  • Ене 1
  • епархији 1
  • епизода 1
  • Епископ 1
  • ескадром 1
  • ескадрон 1
  • Ето 21
  • ето 6
  • Ефенди 2
  • ефенди 3
  • Ефендија 11
  • ефендија 27
  • ефендије 5
  • ефендији 2
  • ефендијине 3
  • ефендијиној 1
  • ефендијо 1
  • ефендију 1
  • Ефендију 2
  • Ефенђије 1
  • жагор 1
  • жали 2
  • жалимо 1
  • жалио 1
  • жалосни 2
  • жалосницу 1
  • Жалосно 1
  • жалост 1
  • жалости 2
  • Жао 1
  • жао 4
  • жара 1
  • жаре 3
  • жарећи 1
  • жари 1
  • жарити 1
  • жарка 1
  • жарке 4
  • жарки 2
  • жарким 1
  • жарко 2
  • жарког 1
  • жарком 1
  • жарку 1
  • жаром 2
  • Жега 3
  • жега 8
  • жеге 4
  • жегу 1
  • жедан 2
  • Жеђ 1
  • жеђ 5
  • жеђи 5
  • жези 1
  • желео 3
  • жели 1
  • желим 1
  • желите 1
  • желиш 3
  • Жеља 2
  • жеља 9
  • жељама 2
  • жељан 2
  • жеље 3
  • жељене 1
  • жељени 4
  • жељи 7
  • жељни 1
  • жељно 2
  • жељу 10
  • жена 7
  • Жене 2
  • жене 5
  • жени 2
  • женидба 1
  • женидбу 3
  • жено 1
  • женом 2
  • женске 3
  • женски 2
  • женскиња 1
  • женскиње 2
  • женских 1
  • женско 4
  • женског 1
  • женску 1
  • жену 2
  • жеравици 1
  • жеравицом 1
  • жестином 12
  • жестоким 3
  • жестоко 7
  • жестоку 2
  • жешће 1
  • жешћу 2
  • жив 10
  • жива 3
  • живе 9
  • живела 1
  • живели 1
  • живео 24
  • Живео 6
  • живети 1
  • живи 11
  • живим 3
  • живио 4
  • живих 2
  • живљаше 1
  • живљи 1
  • живо 5
  • живог 3
  • живога 1
  • живом 1
  • Живописно 1
  • живот 25
  • Живота 1
  • живота 11
  • животиња 2
  • животињу 2
  • животом 3
  • животу 9
  • живу 3
  • жита 2
  • житом 1
  • Жичкој 1
  • жртва 2
  • жртвовао 1
  • жртву 1
  • жртвујеш 1
  • жубор 1
  • жубором 1
  • жудњом 1
  • жудњу 1
  • жури 1
  • Журили 1
  • журним 1
  • журно 4
  • жута 1
  • жуто 1
  • жуча 1
  • За 29
  • за 443
  • забава 1
  • забаченом 1
  • забележио 1
  • заблиста 2
  • заблудело 1
  • заболети 1
  • заборави 1
  • заборавили 2
  • заборавим 1
  • заборавио 3
  • заборавих 2
  • заборавише 1
  • заборављаху 1
  • заборављен 1
  • забрана 1
  • забрину 1
  • забринуо 1
  • забринут 1
  • забруја 1
  • забрујаше 4
  • забрује 1
  • забуни 2
  • забуну 1
  • завади 1
  • завали 1
  • завалише 1
  • завара 2
  • Заваравши 1
  • заведу 1
  • завежљај 2
  • завежљајем 1
  • завежље 1
  • завијати 1
  • завије 1
  • завијем 1
  • завири 1
  • Завири 1
  • завирише 1
  • завичај 1
  • завлада 4
  • завладала 5
  • завладало 1
  • Завладао 1
  • завладао 2
  • заволела 1
  • заволели 1
  • заволео 4
  • заволи 7
  • заврши 19
  • завршује 1
  • завукао 2
  • завући 1
  • завуче 1
  • загазили 1
  • загазише 1
  • загарављене 1
  • загарантоваше 1
  • загаситу 1
  • загледа 1
  • загонетна 1
  • загонетно 2
  • Загрејане 1
  • загрли 2
  • загрлила 2
  • загрљај 4
  • загрљаја 4
  • загрљају 4
  • загрми 4
  • загрози 1
  • загушљива 1
  • загушљиви 3
  • задавали 1
  • задавао 1
  • задаје 4
  • задатак 2
  • Задах 1
  • задахнуо 1
  • зади 1
  • задиманише 1
  • задирао 1
  • задираше 1
  • задиркивали 1
  • задиркивањем 1
  • задиркује 2
  • задњим 1
  • задобијати 1
  • задовољан 1
  • задовољаху 1
  • задовољи 3
  • задовољили 1
  • задовољим 1
  • задовољио 1
  • задовољити 1
  • задовољни 1
  • задовољнијим 1
  • задовољно 1
  • задовољства 1
  • задовољству 2
  • задремао 1
  • задржа 6
  • задржава 2
  • задржавајући 2
  • задржавали 1
  • задржаваху 1
  • задржаваше 2
  • задржао 3
  • задржати 1
  • задржаше 5
  • задрже 1
  • задржи 2
  • задругара 1
  • задруге 1
  • задрузи 1
  • задрхта 1
  • задубили 1
  • задували 1
  • задужио 1
  • зађоше 2
  • зажарене 1
  • зажарено 2
  • зажарило 1
  • зажелео 1
  • зажелио 3
  • зажелиш 1
  • зазирући 1
  • зазора 1
  • заигра 1
  • заискао 1
  • Заиста 5
  • заиста 50
  • Зајапурено 1
  • заједаху 1
  • заједљиво 1
  • заједнички 4
  • заједничког 3
  • заједничком 1
  • заједничку 1
  • Заједно 2
  • заједно 34
  • Зајечара 1
  • Зајечра 1
  • закачи 1
  • закла 3
  • заклани 2
  • заклано 2
  • закланог 1
  • заклањајући 1
  • заклањаху 1
  • заклао 1
  • заклетву 1
  • заклети 2
  • заклињу 1
  • Заклон 1
  • заклон 2
  • заклона 1
  • заклоне 1
  • закључа 1
  • закључан 1
  • закључено 1
  • закључка 1
  • закоље 2
  • Закон 1
  • закону 3
  • закопан 1
  • закрати 1
  • закрвавио 1
  • закуца 2
  • заладнило 1
  • залевајући 1
  • залевати 1
  • залепе 1
  • залепљеном 1
  • залива 2
  • заливен 1
  • залије 1
  • заложе 1
  • заложили 1
  • залуд 1
  • залуде 1
  • залуди 1
  • залута 1
  • залутамо 1
  • залутати 1
  • замагли 1
  • замашније 1
  • заменио 1
  • заменити 1
  • заметне 1
  • замисле 1
  • замислим 1
  • замислити 2
  • замишљени 1
  • замоли 8
  • замолили 1
  • замолим 2
  • замолио 1
  • замолити 1
  • заморене 2
  • заморени 2
  • заморено 2
  • замори 1
  • занат 1
  • Зандан 1
  • Зандану 2
  • занео 3
  • занимаху 1
  • заноси 1
  • заносних 1
  • заносу 1
  • заогрнула 1
  • заодела 1
  • заокругљености 1
  • заостале 1
  • заостали 4
  • заосталим 1
  • заосталих 2
  • заосталом 2
  • заосталу 1
  • западније 1
  • Западно 1
  • запале 1
  • запали 4
  • запалио 2
  • запаљено 1
  • запевајућим 1
  • запевање 1
  • запенушило 1
  • запетим 2
  • запетом 1
  • записнику 1
  • запита 4
  • запитао 1
  • запитаће 1
  • запиткивање 1
  • запиткивању 1
  • Запиткивању 1
  • запиткујући 1
  • запламти 1
  • запне 1
  • Заповедај 1
  • заповедајући 1
  • заповедајућим 1
  • заповеди 1
  • заповеднички 1
  • Заповест 1
  • заповест 3
  • заповести 3
  • запојити 1
  • запомагала 1
  • запомагање 5
  • запомагањем 1
  • запомагаху 1
  • запомагаше 3
  • започети 1
  • запрепасти 4
  • запрепастише 1
  • запрепашћени 1
  • запретила 1
  • запросио 1
  • запушио 1
  • зар 17
  • Зар 23
  • зарана 1
  • зарасло 1
  • зарати 1
  • зарђала 1
  • зарђали 1
  • Зарђали 1
  • зарђане 2
  • зарђаној 1
  • зарђану 1
  • зари 2
  • зарио 1
  • заробљен 1
  • заробљеника 2
  • заруди 1
  • зарудила 2
  • зарумени 1
  • заручио 2
  • заручника 1
  • засађено 1
  • засветлила 1
  • заседу 1
  • засејан 2
  • засејана 3
  • засити 1
  • заситио 2
  • засићене 1
  • заслужили 1
  • Заслужио 2
  • заслужио 3
  • заслужује 1
  • заслужујете 1
  • заспа 4
  • заспало 1
  • заспи 2
  • застаде 1
  • застаје 1
  • застао 1
  • застори 1
  • застрти 1
  • засузило 1
  • затварајући 1
  • затвараху 1
  • затвор 2
  • затвора 1
  • затворе 3
  • затворен 5
  • затворених 1
  • затвори 3
  • затворима 1
  • затворише 2
  • затвором 1
  • затвору 9
  • затегнути 1
  • затегнутошћу 1
  • затекао 4
  • затекло 1
  • затекох 1
  • затече 1
  • затим 17
  • Зато 11
  • зато 38
  • заточеник 1
  • Заточеник 1
  • ЗАТОЧЕНИК 1
  • заточеника 3
  • заточеницима 1
  • заточења 3
  • заточника 1
  • затраже 1
  • затражи 1
  • затражио 4
  • затрпавали 1
  • затрпала 1
  • затрпати 1
  • заћутао 1
  • заузе 5
  • заузевши 3
  • заузела 2
  • заузео 2
  • заузета 1
  • заузећа 2
  • заузеше 1
  • заузимало 1
  • заузму 2
  • зауставе 3
  • заустави 5
  • зауставивши 1
  • зауставили 1
  • заустављале 1
  • заустављати 1
  • заустављаху 1
  • захвалности 1
  • захвати 1
  • заходу 3
  • захори 4
  • захтевао 1
  • заценуо 2
  • зачељу 1
  • зачета 1
  • зачу 1
  • зачуђено 2
  • зашкрипи 2
  • зашли 1
  • зашло 2
  • заштеђених 1
  • заштитом 1
  • зашто 12
  • Зашто 2
  • Због 1
  • због 14
  • збогом 11
  • Збогом 4
  • збор 1
  • збратими 1
  • збратимили 1
  • збратимио 1
  • збуни 1
  • збунио 1
  • збуњена 1
  • Збуњени 1
  • зв 2
  • звали 1
  • званичним 1
  • звао 4
  • зваху 4
  • звезда 1
  • звездама 2
  • звездана 1
  • звездани 1
  • Звездано 1
  • звезданом 1
  • звезде 2
  • звека 4
  • звекет 2
  • звекну 1
  • зверовима 1
  • зверским 1
  • звецкајући 1
  • звиждање 9
  • звонаца 4
  • звук 1
  • звукова 1
  • згодно 1
  • згодној 1
  • згодном 1
  • згодну 1
  • зграби 1
  • зграда 1
  • згрануо 1
  • згрануше 1
  • згрешио 1
  • згрозио 1
  • згрчи 1
  • згрчило 1
  • згрчио 2
  • згрчише 1
  • згурало 1
  • здрав 1
  • здрава 2
  • здраве 1
  • здравији 1
  • здравља 1
  • здравље 1
  • здрављем 1
  • здрављу 2
  • Здраво 8
  • здраво 9
  • здравом 1
  • здробих 1
  • здружени 1
  • здружили 1
  • зебња 1
  • зебњом 6
  • зелен 1
  • зеленаш 2
  • зеленашима 1
  • зеленашлук 1
  • зелени 1
  • ЗЕЛЕНИ 1
  • зеленила 1
  • зеленим 2
  • зеленом 1
  • Земи 1
  • земљак 1
  • земљака 1
  • земљаци 1
  • земље 14
  • земљи 7
  • земљине 1
  • земљиној 1
  • земљишта 1
  • земљиште 1
  • земљом 5
  • Земљу 1
  • земљу 16
  • зет 3
  • зета 3
  • зете 2
  • зетом 1
  • зид 4
  • зида 6
  • зидине 1
  • зидова 1
  • Зидови 1
  • зидом 1
  • зиду 3
  • зијала 1
  • Зима 3
  • зима 5
  • зиме 4
  • зимске 2
  • зимски 2
  • зиму 6
  • зимујемо 1
  • зину 1
  • зинувши 2
  • зинула 1
  • зла 5
  • злата 2
  • Златара 1
  • Златарско 1
  • Златарском 2
  • златник 1
  • златника 1
  • златнике 1
  • златних 5
  • златницима 1
  • златну 1
  • злаћаху 1
  • зли 1
  • зликовац 6
  • зликовачки 1
  • зликовца 1
  • зликовце 1
  • зликовци 3
  • зликовцу 1
  • зло 1
  • Зло 1
  • злобе 1
  • злогласни 1
  • злом 1
  • злотвор 1
  • злотвора 1
  • злотворима 1
  • злохуде 1
  • злочин 2
  • злочинство 4
  • злу 4
  • змија 1
  • змије 1
  • змијо 1
  • змију 3
  • зна 20
  • Знај 1
  • знај 5
  • знајте 1
  • знају 2
  • Знајући 1
  • знајући 13
  • знак 11
  • знака 3
  • знаке 1
  • знала 7
  • знале 1
  • знали 12
  • знам 11
  • Знам 2
  • знамо 1
  • Знамо 1
  • знањем 1
  • Знао 2
  • знао 22
  • Знате 1
  • знате 5
  • знати 4
  • значи 4
  • Знаш 4
  • знаш 9
  • зноја 1
  • знојем 1
  • зове 8
  • зовне 1
  • зовнем 2
  • зовни 1
  • зовну 2
  • зову 1
  • зора 5
  • Зора 52
  • зоре 4
  • Зоре 8
  • Зори 1
  • Зорин 4
  • Зорина 7
  • Зорине 5
  • Зориног 1
  • Зорином 1
  • Зоро 6
  • зором 3
  • Зором 3
  • Зору 1
  • зору 6
  • зрак 1
  • зраке 2
  • зракова 1
  • зраци 13
  • зрацима 5
  • зрна 1
  • зрневља 1
  • зрнима 1
  • зрно 3
  • зрнцима 1
  • Зрпопе 5
  • зуба 4
  • зубима 5
  • зубун 1
  • зујање 1
  • зулумћари 1
  • зурле 1
  • И 114
  • и 2424
  • Ибраим 1
  • ибришим 1
  • Иванчов 1
  • ивици 1
  • игде 2
  • игле 1
  • игра 1
  • Игра 1
  • играју 1
  • играм 1
  • играња 1
  • играо 1
  • играти 1
  • играху 1
  • играчка 1
  • иде 11
  • идеал 1
  • идеална 1
  • идем 3
  • Идем 4
  • идемо 1
  • идеш 1
  • Иди 5
  • иди 7
  • идите 2
  • иду 3
  • Идући 2
  • идући 3
  • ижица 1
  • ижљуби 1
  • Из 10
  • из 183
  • Иза 1
  • иза 16
  • изабраник 1
  • изабрао 1
  • изабраше 2
  • изађе 24
  • изађи 1
  • Изађи 1
  • изађоше 1
  • изазвала 1
  • изазвали 1
  • изазвао 4
  • изазват 2
  • изазвата 1
  • изазвати 1
  • изазвато 1
  • изазива 1
  • изазивајући 2
  • изазивањем 2
  • изазивљу 1
  • изазове 1
  • изатканим 1
  • изашао 8
  • изашла 1
  • изашли 6
  • избаве 1
  • Избави 1
  • избави 3
  • избавио 1
  • избавиоца 1
  • избавитељко 1
  • избавити 2
  • избавиш 1
  • избављења 1
  • избављење 2
  • избаце 1
  • избаци 2
  • избачен 1
  • избегли 1
  • избегне 1
  • избегнувши 1
  • избити 1
  • избише 1
  • извади 9
  • извадише 1
  • извали 1
  • извалио 5
  • изведоше 3
  • изведу 1
  • извезена 1
  • извео 1
  • извесним 1
  • извесно 9
  • извесног 2
  • извести 2
  • известише 1
  • извештавати 1
  • извијајући 1
  • извијаху 1
  • извијаше 1
  • извињава 1
  • извињења 1
  • извлаче 2
  • извлачи 1
  • извлачио 1
  • Извор 2
  • извор 5
  • извора 1
  • Извора 2
  • изврше 1
  • извршена 1
  • извршено 1
  • извршење 1
  • изврши 1
  • извршио 3
  • извршити 2
  • извршише 1
  • извукао 4
  • извукоше 3
  • извуку 1
  • извуче 8
  • изгибе 1
  • изгинути 1
  • изгладнели 1
  • изглед 2
  • Изгледа 1
  • изгледа 4
  • изгледала 1
  • Изгледало 5
  • изгледало 6
  • изгледаху 1
  • изгледаше 25
  • Изгледаше 5
  • изгњечи 1
  • изговарао 1
  • изговараше 1
  • изговор 1
  • изговори 2
  • изговорила 1
  • изговорио 2
  • изговором 1
  • изгорео 1
  • изгори 1
  • изгрди 1
  • изгуби 5
  • изгубила 2
  • изгубили 1
  • изгубио 1
  • изгубити 1
  • изгубљен 1
  • изда 1
  • издавало 1
  • издаде 5
  • Издадох 1
  • издадох 3
  • издајство 2
  • издајством 1
  • издам 1
  • издане 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издао 1
  • издати 1
  • издвоји 2
  • издвојили 1
  • издвојио 1
  • издигнутом 1
  • издиже 1
  • издисали 1
  • издржава 2
  • издржавају 1
  • издржавања 1
  • издржавати 1
  • издржао 1
  • издржати 4
  • издржи 5
  • издржљивији 2
  • издржљивости 1
  • издубљеном 1
  • изилазе 1
  • изилазио 1
  • изишав 1
  • изјави 2
  • изјавивши 2
  • изјалови 1
  • изјутра 3
  • излаз 3
  • излазиле 1
  • излазио 2
  • излазити 1
  • излете 1
  • излив 1
  • излишан 1
  • изложени 1
  • изложим 1
  • излокасте 1
  • изљубив 2
  • изљубивши 1
  • изљубише 3
  • измакао 1
  • измакли 2
  • измакну 1
  • измакнуо 2
  • измамљује 1
  • измануо 2
  • изманути 3
  • измаче 1
  • између 22
  • измећари 1
  • измешало 1
  • измицати 1
  • измицаху 1
  • изможден 1
  • измождено 3
  • измоли 1
  • изнад 3
  • изневери 1
  • изневерио 2
  • изневерити 1
  • изнела 2
  • изнели 1
  • изнемогао 2
  • изнемогле 1
  • изнемогло 1
  • изнемоглог 1
  • изненада 2
  • изненади 1
  • изненадила 1
  • изненадили 1
  • изненадног 1
  • изненађени 1
  • Изненађени 2
  • изненађења 2
  • изненађење 2
  • изнесе 1
  • изнесемо 2
  • изнесоше 4
  • изнесу 2
  • изнети 2
  • изнеше 1
  • износе 1
  • износити 1
  • изнутра 2
  • изобилује 1
  • изобиљу 3
  • изостала 1
  • израз 1
  • изразом 1
  • изразу 1
  • изранити 1
  • изрезаних 1
  • изречене 1
  • изроде 1
  • изруче 1
  • изручи 2
  • изузетак 1
  • изуједати 1
  • изучи 2
  • изучиш 1
  • изчезнути 1
  • икад 2
  • икаквих 2
  • икаквог 2
  • икога 1
  • ил 2
  • или 49
  • Илија 2
  • Илије 1
  • Илији 1
  • Илијом 2
  • Илију 1
  • им 129
  • Има 2
  • има 39
  • имађаху 1
  • имађаше 1
  • имају 2
  • имала 3
  • имали 11
  • Имам 1
  • имам 6
  • имамо 2
  • имања 2
  • имање 1
  • имању 1
  • Имао 1
  • имао 15
  • имате 1
  • Имате 1
  • имати 6
  • имаће 1
  • имаћемо 1
  • имаш 1
  • Имаш 4
  • имаше 1
  • име 20
  • именоване 1
  • имену 2
  • имовина 1
  • имовину 2
  • инат 1
  • иначе 10
  • инстиктивно 1
  • интелигентан 1
  • интересантни 1
  • интересима 1
  • ипак 19
  • Ипак 2
  • исечених 1
  • искључиво 1
  • ископали 1
  • ископамо 1
  • ископаше 1
  • искоренити 1
  • искочи 1
  • искочило 1
  • искрено 5
  • искреном 1
  • искреност 1
  • искрзана 1
  • искрућена 2
  • искрца 1
  • искупили 2
  • искупише 1
  • искусио 1
  • искуство 1
  • искуству 1
  • искушење 1
  • Ислам 1
  • ислеђење 1
  • ислеђењу 1
  • испаде 1
  • испало 3
  • испасти 1
  • испекли 1
  • испели 1
  • испећи 1
  • испеше 2
  • испије 1
  • испију 1
  • исписано 1
  • испитавање 1
  • испитати 1
  • испиташе 1
  • испитују 1
  • испише 1
  • исплатити 1
  • исплетене 1
  • испне 1
  • исповеди 1
  • испод 21
  • испољи 1
  • исправио 2
  • испразне 1
  • испразнио 2
  • испрате 1
  • испрати 1
  • испред 8
  • исприча 3
  • испричао 2
  • испросио 1
  • испуни 3
  • испуним 1
  • испунио 1
  • испуниш 1
  • испуњаваше 1
  • испуњене 1
  • испуњење 1
  • испусти 1
  • испустио 1
  • испушта 1
  • иста 1
  • исте 13
  • истерао 1
  • исти 19
  • Исти 5
  • истим 1
  • Истина 15
  • истина 9
  • истинитост 1
  • истину 5
  • истисли 1
  • истих 1
  • истицаше 1
  • исто 43
  • истог 6
  • истога 4
  • истој 6
  • исток 1
  • истока 1
  • истоку 1
  • истом 14
  • истоме 1
  • источни 2
  • источније 1
  • источно 3
  • источну 1
  • истргнуше 1
  • истргоше 1
  • истресаше 1
  • истрже 3
  • истрча 2
  • истрчи 1
  • исту 5
  • истуцаног 1
  • исука 4
  • исукавши 2
  • исуканим 4
  • исукао 1
  • Исус 3
  • Исуса 1
  • исхрана 1
  • исхрану 1
  • исчезавају 1
  • ићи 10
  • их 120
  • ичије 1
  • ишао 11
  • ишаран 1
  • ишла 1
  • ишли 10
  • ишло 1
  • ишта 1
  • иште 1
  • ишчезаваху 1
  • ишчупа 5
  • ишчупао 1
  • ја 138
  • Ја 82
  • јабучицу 1
  • јаве 1
  • јави 5
  • јављаше 1
  • јагањаца 3
  • јагањци 2
  • јагањцима 1
  • јагње 2
  • јагодица 1
  • јада 2
  • јадати 1
  • јаде 1
  • јади 2
  • јадиковала 1
  • јадиковање 1
  • јадиковаху 1
  • јадиковаше 4
  • јадите 1
  • јадног 1
  • јадованка 1
  • јаду 1
  • јазбини 1
  • јак 2
  • јака 1
  • јаке 2
  • јако 15
  • јаку 2
  • јаме 3
  • јами 1
  • Јаничари 1
  • Јанка 2
  • Јанко 20
  • Јанкове 1
  • Јанково 1
  • Јанковој 1
  • Јанком 2
  • јао 1
  • јаој 2
  • јаругу 1
  • јасан 1
  • јаснији 1
  • јасно 2
  • јата 1
  • Јатаган 2
  • јатаган 23
  • јатагана 7
  • јатагане 9
  • јатагани 3
  • јатаганима 12
  • јатаганом 13
  • јатаганћину 1
  • јатак 2
  • јатака 4
  • јатима 1
  • Јаћимовац 2
  • Јаћимовца 1
  • Јаћимовцу 4
  • јаук 3
  • јаукну 1
  • јахаше 1
  • јача 4
  • јаче 13
  • јачим 1
  • је 1179
  • Је 5
  • јеврејина 1
  • Јегејском 1
  • један 116
  • Један 5
  • једанпут 7
  • једва 16
  • Једва 2
  • једе 1
  • једем 1
  • једеш 1
  • Једина 1
  • једина 3
  • једине 1
  • Једини 2
  • једини 4
  • Једино 3
  • једино 5
  • јединог 1
  • јединче 4
  • једио 2
  • једна 16
  • Једна 2
  • једнак 1
  • Једнак 1
  • једнако 5
  • једне 17
  • Једне 4
  • једни 4
  • једним 6
  • једно 24
  • Једно 4
  • једног 29
  • Једног 5
  • Једнога 1
  • једнога 6
  • једногласно 1
  • једној 12
  • једнолики 1
  • Једном 2
  • једном 43
  • једну 44
  • једу 3
  • јежи 1
  • језа 4
  • језера 1
  • језик 1
  • језиком 3
  • језику 5
  • јека 2
  • јеку 10
  • јела 2
  • јеле 1
  • јели 2
  • јело 2
  • јеловник 1
  • јелу 1
  • јендек 1
  • јендеку 1
  • јео 1
  • Јер 1
  • јер 131
  • јесам 2
  • Јесам 2
  • јесен 2
  • јесења 1
  • јесење 1
  • јеси 5
  • Јеси 5
  • јест 5
  • Јест 5
  • јесте 2
  • Јесте 7
  • јести 3
  • јесу 1
  • Јесу 1
  • јецају 1
  • јецање 1
  • јецањем 1
  • јецаше 3
  • јечала 1
  • јечи 2
  • Јешер 30
  • ји 1
  • Јован 1
  • ЈОВАНОВИЋА 1
  • јој 36
  • јок 1
  • Јок 1
  • још 219
  • Још 26
  • ју 3
  • југ 3
  • југу 2
  • Јуда 6
  • Јудо 2
  • Јуду 2
  • јужна 1
  • јужно 1
  • јужном 1
  • јулске 1
  • јулску 1
  • јунак 7
  • јунака 16
  • јунаке 1
  • јунакињо 1
  • Јунаку 1
  • јунаку 5
  • јунаци 4
  • јунацима 1
  • јуначе 6
  • јуначка 6
  • јуначке 1
  • Јуначки 1
  • јуначки 12
  • јуначким 1
  • јуначких 1
  • јуначко 1
  • јуначком 2
  • јуначку 1
  • јуначни 1
  • јунаштва 4
  • Јунаштво 1
  • јунаштво 3
  • јунаштву 1
  • јуре 5
  • јурења 1
  • јурење 1
  • јурећи 6
  • јури 6
  • јурила 2
  • јурили 3
  • јурило 1
  • јурио 2
  • јурити 1
  • јуриш 1
  • јуришали 1
  • јуришао 1
  • јуришу 2
  • јурну 1
  • јурњава 1
  • Јурњава 1
  • јурњави 1
  • Јурук 6
  • Јуруком 2
  • јутарњег 1
  • јутарњи 2
  • јутра 2
  • к 103
  • К 2
  • ка 93
  • Кабар 2
  • кабла 1
  • кавгу 1
  • кавезу 1
  • кад 168
  • Кад 44
  • Када 14
  • када 89
  • каде 1
  • кадија 23
  • Кадија 7
  • Кадији 1
  • кадији 4
  • кадијин 1
  • кадијина 1
  • кадијине 2
  • кадијиних 1
  • кадијину 1
  • кадијом 1
  • кадију 3
  • кадионицу 1
  • кадри 1
  • каже 4
  • кажем 7
  • кажеш 2
  • кажи 9
  • Кажи 9
  • кажите 2
  • Кажите 2
  • кажњен 1
  • кажњени 1
  • кажу 1
  • каза 1
  • Каза 1
  • казамата 1
  • казано 1
  • казао 2
  • казати 2
  • Казаћеш 1
  • казаћу 1
  • казивале 1
  • казивало 1
  • казивању 1
  • казивао 1
  • казиваше 1
  • Казна 1
  • казна 5
  • казне 1
  • казни 2
  • казнила 1
  • казнили 1
  • казним 1
  • казнио 3
  • казнити 4
  • казном 2
  • казну 9
  • казуј 1
  • Казуј 5
  • казује 1
  • казујте 1
  • кајање 1
  • Кајира 1
  • кајиши 1
  • какав 30
  • каква 15
  • Каква 2
  • какве 12
  • какви 6
  • каквим 2
  • каквих 2
  • Какво 1
  • какво 10
  • каквог 8
  • каквога 3
  • каквогурмовог 1
  • каквој 3
  • каквом 5
  • какву 8
  • како 147
  • Како 34
  • Калафат 2
  • Калафата 1
  • Калафату 2
  • Калмаков 3
  • кам 1
  • камен 2
  • камена 3
  • Каменицу 1
  • каменова 1
  • камења 2
  • камењару 1
  • камење 2
  • Камила 1
  • камила 6
  • камилама 9
  • Камиле 2
  • камиле 31
  • камили 5
  • камилу 13
  • камиља 1
  • камиље 2
  • камиљим 1
  • Камо 1
  • камо 11
  • канда 1
  • кандила 2
  • канџа 1
  • канџама 1
  • као 337
  • Као 9
  • кап 3
  • капа 1
  • Капетан 1
  • капетан 9
  • капетана 2
  • капетане 5
  • капетаном 2
  • капетану 3
  • Капије 1
  • капије 2
  • Капији 1
  • капији 2
  • капију 2
  • капљица 2
  • капљицу 1
  • капом 1
  • капслару 1
  • Караван 1
  • караван 2
  • каравани 1
  • Каравелова 1
  • Карадага 1
  • Карадагу 1
  • карактера 1
  • каријером 1
  • каријеру 2
  • картама 2
  • картао 1
  • карте 5
  • кас 1
  • касарнама 1
  • касом 2
  • касу 3
  • Кат 2
  • катакомбу 1
  • каткад 3
  • Каткад 3
  • катран 1
  • Каурин 1
  • Каурину 1
  • кафани 4
  • кафаница 1
  • кафаном 3
  • кафану 9
  • кафе 2
  • кафеџија 2
  • кафеџију 1
  • кафу 2
  • качамак 1
  • каше 1
  • кашике 1
  • кашкаваља 1
  • кашом 2
  • кваре 2
  • кварила 1
  • квасећи 1
  • квасила 1
  • келнерај 1
  • келнерајем 1
  • кидисао 1
  • кинина 1
  • кип 1
  • кипови 2
  • кита 5
  • ките 1
  • кити 1
  • китњасти 1
  • китњастих 1
  • киту 3
  • Киша 2
  • киша 7
  • кише 7
  • киши 1
  • кишом 1
  • кишу 1
  • кланаца 2
  • кланце 1
  • кланци 1
  • кланцима 4
  • клањао 1
  • клао 1
  • Клати 1
  • клепка 1
  • клечао 1
  • клече 1
  • кликом 1
  • Клисуру 1
  • клица 1
  • клицање 1
  • клицаху 7
  • клицаше 5
  • клоне 1
  • клонемо 1
  • клони 1
  • клону 1
  • Клонуо 1
  • клонуо 5
  • клопку 2
  • клупи 2
  • кључ 3
  • кључа 1
  • кључаницу 1
  • књигу 2
  • КЊИЖАРЕ 1
  • Ко 13
  • ко 31
  • ковати 1
  • Кога 1
  • кога 34
  • Код 2
  • код 81
  • кожа 2
  • коже 3
  • кожна 1
  • кожне 1
  • кожом 1
  • кожу 1
  • коза 1
  • Кој 1
  • која 73
  • Које 1
  • које 70
  • којег 2
  • којекуда 1
  • Који 1
  • који 203
  • којим 15
  • Којима 1
  • којима 13
  • којих 13
  • којој 9
  • којом 7
  • коју 36
  • кола 21
  • колац 1
  • колач 1
  • Коле 5
  • колена 1
  • коленима 2
  • колика 1
  • колико 33
  • Колико 4
  • колима 5
  • количини 1
  • количину 1
  • коло 8
  • колосални 1
  • колутове 3
  • колутови 1
  • коље 6
  • кољем 1
  • Кољи 2
  • кољу 2
  • Кољући 1
  • кољући 3
  • комад 2
  • комаде 1
  • командант 1
  • команде 1
  • командоваше 1
  • командом 1
  • команду 2
  • Коме 1
  • коме 13
  • комесара 1
  • комешања 1
  • комешање 1
  • комешању 1
  • комовицу 1
  • комшија 2
  • комшијом 1
  • конак 12
  • конака 7
  • конаку 7
  • коначно 2
  • конзул 5
  • конзула 3
  • конзулата 1
  • конзули 2
  • конзулу 1
  • конопац 1
  • конопца 1
  • конопцем 1
  • контролисање 1
  • концу 1
  • коњ 1
  • коња 6
  • коњака 2
  • коњаком 2
  • коњаку 1
  • коње 3
  • Коњи 2
  • коњи 3
  • коњима 3
  • коњу 2
  • копа 2
  • копају 3
  • копајући 1
  • Копање 1
  • копао 1
  • копати 2
  • Копаће 1
  • копиле 1
  • копрцају 1
  • копрцати 2
  • корак 2
  • корака 3
  • кораке 1
  • коракне 1
  • кораком 4
  • кораку 4
  • кораци 1
  • Кораци 2
  • корача 3
  • корачаји 7
  • корачају 1
  • корачајући 1
  • корачали 1
  • корачао 1
  • корачи 1
  • корен 1
  • користио 1
  • користити 1
  • кором 1
  • кору 2
  • коса 2
  • Коса 3
  • косача 1
  • косачи 1
  • косачима 1
  • косе 3
  • коси 2
  • косило 1
  • Косово 2
  • косом 1
  • Коста 24
  • Косте 3
  • кости 1
  • костију 1
  • Костина 2
  • Костиној 3
  • Костом 1
  • Косту 6
  • костурима 1
  • котрљају 1
  • котрљати 1
  • котрљаху 3
  • котрљаше 1
  • коцем 1
  • коцку 1
  • Кочане 1
  • кочијаш 12
  • Кочијаш 3
  • кочијаша 1
  • кочијашу 3
  • кошеве 1
  • кошеви 1
  • кошници 1
  • коштац 2
  • коштица 1
  • Коштуњави 1
  • Кошуља 1
  • кошуљама 1
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • кошуљом 1
  • кошуљу 2
  • крава 2
  • Кравар 1
  • Краварем 1
  • краве 2
  • крадом 6
  • краду 1
  • крађе 1
  • КРАЈ 1
  • крај 18
  • краја 4
  • крајева 1
  • крајеве 3
  • крајеви 1
  • крајевима 3
  • крајње 1
  • Крајову 1
  • крају 7
  • крајцару 1
  • краљ 11
  • Краљ 9
  • Краља 3
  • краља 9
  • краљево 1
  • краљевом 1
  • краљеву 1
  • краљем 3
  • краљу 2
  • красиле 1
  • красно 1
  • кратак 1
  • кратила 1
  • Кратко 1
  • кратко 6
  • кратког 11
  • Кратова 1
  • Кратово 1
  • Кратову 1
  • краћи 2
  • крв 15
  • Крв 4
  • крвав 1
  • крвави 1
  • крвавим 2
  • крвавог 1
  • крваву 1
  • крви 12
  • крвљу 6
  • крвни 1
  • крвник 1
  • крвника 4
  • крвнике 1
  • крвнику 1
  • крвних 1
  • крвожедни 2
  • крволок 1
  • крволочни 1
  • крволочним 1
  • крвопија 2
  • крвопијама 1
  • крвопију 1
  • кревете 1
  • креветима 1
  • крека 1
  • кремењак 1
  • крене 1
  • крену 19
  • кренули 3
  • кренуо 3
  • кренути 2
  • кренуше 3
  • крепкији 1
  • кретао 1
  • креће 2
  • крећу 1
  • креше 2
  • крештећи 2
  • крештећом 1
  • крив 3
  • Криве 1
  • кривим 1
  • кривице 1
  • криво 4
  • Кривој 1
  • криву 1
  • кривце 1
  • крије 1
  • крију 1
  • Кријући 1
  • кријући 6
  • крила 3
  • крилу 2
  • кринови 1
  • Кристаћ 12
  • Кристаћа 3
  • Кристаћев 1
  • Кристаћева 2
  • Кристаћеве 1
  • Кристаћевој 1
  • Кристаћеву 1
  • крити 2
  • крк 1
  • кров 1
  • кровова 1
  • Кроз 1
  • кроз 77
  • кројач 2
  • кројача 2
  • кроче 1
  • крочи 2
  • крочити 1
  • крочише 1
  • крпа 2
  • крпама 1
  • Крсно 1
  • Крста 1
  • крстаре 1
  • крстари 1
  • крстарила 1
  • крстарити 1
  • крсти 1
  • крстити 3
  • Крстић 1
  • Крстца 3
  • Крстцу 1
  • кртица 1
  • кругу 1
  • круна 1
  • крупан 1
  • крупна 1
  • крупним 1
  • крупних 2
  • крхаш 1
  • крцкаху 1
  • крцну 2
  • крчање 1
  • крчења 1
  • крчи 1
  • крчмарица 1
  • крчмарицом 1
  • кршна 1
  • кћер 2
  • кћери 2
  • кћи 6
  • кувати 1
  • куваше 1
  • кугле 1
  • куд 24
  • Куд 5
  • Куда 2
  • куда 4
  • кудаће 1
  • Кузман 33
  • Кузмана 22
  • Кузмане 3
  • Кузмановим 3
  • Кузманово 1
  • Кузмановог 1
  • Кузманом 7
  • Кузману 8
  • кује 1
  • кукати 1
  • кукуруз 1
  • кукурузи 1
  • кула 1
  • куле 2
  • кулминоваше 1
  • кум 1
  • Куманова 1
  • Куманово 3
  • кундаком 1
  • кунем 1
  • Куп 1
  • купа 1
  • купи 2
  • Курвиног 1
  • курјак 7
  • курјака 1
  • курјаци 2
  • курјацима 1
  • куршума 5
  • куршуме 1
  • куршуми 1
  • куршумом 1
  • кућа 7
  • кућама 2
  • куће 30
  • кућерцима 1
  • кући 48
  • кућица 4
  • кућице 2
  • кућицу 2
  • кућни 1
  • кућњем 1
  • кућу 21
  • куцају 1
  • куцати 1
  • куче 2
  • л 7
  • лабудовог 1
  • лав 3
  • лава 1
  • лавеж 2
  • лавежом 1
  • лаган 1
  • лагани 1
  • лаганим 3
  • Лагано 1
  • лагано 6
  • лагарије 1
  • Лагум 1
  • лагум 23
  • лагума 2
  • лагуми 1
  • лагумом 1
  • Лађа 1
  • лађа 4
  • лађе 3
  • лађи 1
  • лађом 1
  • лађу 5
  • лаж 1
  • лажем 1
  • лажне 2
  • лак 3
  • Лаке 1
  • лаке 3
  • лаким 2
  • лакнуло 1
  • лакнути 1
  • Лако 1
  • лако 5
  • лаком 1
  • лакоуман 1
  • лакоумне 2
  • Лакоумни 1
  • лактовима 2
  • лакше 11
  • Ламбра 4
  • Ламбро 7
  • Ламбром 2
  • лампа 1
  • Лампа 1
  • лампама 1
  • ланаца 6
  • лане 1
  • ланеног 1
  • Ланце 1
  • ланце 4
  • Ланци 1
  • ланцима 8
  • ласкаво 1
  • лахор 1
  • лахори 1
  • лахорић 1
  • лебдео 1
  • лебди 3
  • лева 1
  • левицом 1
  • лево 1
  • левог 1
  • левој 1
  • леву 1
  • Леву 1
  • легало 1
  • легне 3
  • легну 1
  • легоше 3
  • леди 1
  • леђа 2
  • леђима 1
  • лежало 1
  • лежао 4
  • леже 7
  • лежи 7
  • лежишта 1
  • лејс 1
  • лек 1
  • лека 3
  • лекар 1
  • лелек 1
  • леп 2
  • лепа 4
  • лепо 15
  • лепог 2
  • лепој 1
  • лепојку 1
  • лепом 4
  • лепотама 1
  • лепоти 1
  • лепоту 2
  • лепршајући 1
  • лепршала 1
  • лепршањем 1
  • лепу 3
  • лепше 4
  • лепши 1
  • Лесковац 1
  • Лесковачке 1
  • Лесковачкој 1
  • Лесковца 1
  • Лесковцу 3
  • лет 1
  • лете 4
  • летећи 1
  • лети 1
  • лету 1
  • лечио 2
  • лешина 1
  • лешином 2
  • лешкарио 1
  • ли 120
  • Либиску 1
  • ливада 4
  • ливадама 1
  • лижу 1
  • лије 1
  • лијући 1
  • лик 1
  • лику 1
  • липа 2
  • лира 6
  • лиру 1
  • лискуни 1
  • лисној 1
  • лист 1
  • лица 8
  • лице 14
  • Лице 4
  • лицем 1
  • лицу 12
  • личила 1
  • личне 1
  • лично 1
  • лишена 1
  • лишити 1
  • лишћа 2
  • лишће 3
  • лишћем 2
  • лишћу 2
  • Лов 1
  • лов 3
  • лова 1
  • ловио 2
  • ловом 2
  • логора 2
  • логоришту 1
  • Лозе 1
  • Лом 10
  • лом 2
  • Лома 1
  • ломи 2
  • ломити 1
  • ломни 1
  • Лому 5
  • лохорић 1
  • Лубиску 1
  • луд 2
  • лудо 5
  • лукав 1
  • лукавство 3
  • лукавством 2
  • лукавству 1
  • лула 1
  • луле 1
  • лулу 1
  • лупа 1
  • лупежу 1
  • лупне 1
  • лупну 1
  • лупњаве 1
  • лупу 2
  • лутајући 1
  • лутали 1
  • лутања 1
  • лутању 2
  • луташе 1
  • љуба 2
  • љубав 29
  • Љубав 3
  • љубави 12
  • љубавника 1
  • љубавнице 1
  • љубавницом 1
  • љубавном 1
  • љубазно 1
  • љубе 1
  • љубећи 2
  • љуби 7
  • љубила 1
  • Љубила 1
  • љубим 1
  • љубимац 1
  • љубимице 1
  • љубио 2
  • љубичице 3
  • љубљаше 4
  • љубљен 1
  • људе 3
  • Људи 2
  • људи 27
  • људима 2
  • људина 1
  • људска 2
  • људски 1
  • људских 1
  • људског 3
  • људскога 1
  • људском 2
  • људску 1
  • љупким 1
  • љут 1
  • љутећи 1
  • љути 2
  • љутине 4
  • љутит 1
  • љутити 1
  • љутито 8
  • љутих 3
  • љуто 1
  • љуту 1
  • Ма 2
  • ма 43
  • магацин 3
  • магацина 1
  • магла 1
  • маглу 1
  • мађија 1
  • мађије 2
  • маја 2
  • Мајка 1
  • мајка 6
  • мајке 1
  • мајком 1
  • Мајор 1
  • мајор 2
  • мајорем 1
  • мајстор 1
  • мајци 6
  • Македоније 6
  • Македонији 4
  • Македонију 7
  • макне 3
  • макни 1
  • макнуо 1
  • макнути 1
  • мал 3
  • мала 3
  • малаксава 1
  • малаксавати 1
  • малаксала 1
  • Малаксали 1
  • малаксало 1
  • мале 1
  • Мале 1
  • Малеша 1
  • Малешева 2
  • Малешево 1
  • Мали 1
  • мали 6
  • малим 2
  • малих 1
  • малишана 1
  • мало 125
  • Мало 6
  • малог 3
  • Малога 2
  • малом 1
  • малу 4
  • Мамут 2
  • Мамута 1
  • Мамуте 1
  • Мамутовој 1
  • Мамутову 1
  • манастира 1
  • мање 8
  • мањих 1
  • Мара 18
  • марама 1
  • марамама 1
  • мараму 4
  • Маре 1
  • мари 2
  • Мари 2
  • марим 1
  • Марим 1
  • Марина 1
  • Марине 1
  • Мариној 1
  • марио 1
  • марљивим 2
  • Маром 2
  • мартинака 14
  • Мартинка 1
  • мартинка 6
  • мартинкама 2
  • Мартинке 1
  • мартинке 7
  • мартинком 2
  • мартинку 5
  • Мару 7
  • Марш 1
  • марша 1
  • Маса 1
  • маса 7
  • масе 2
  • маснице 1
  • масно 1
  • масном 1
  • масну 1
  • масом 2
  • масти 1
  • масу 5
  • матер 1
  • матере 1
  • матери 1
  • мати 2
  • Маћедонком 1
  • маћи 2
  • мах 14
  • махну 1
  • махнуо 1
  • Махом 1
  • махом 2
  • маху 9
  • мач 1
  • мачки 1
  • Мачки 1
  • машише 1
  • машћу 1
  • ме 55
  • медаљом 1
  • медведа 4
  • медведе 1
  • међ 10
  • Међер 2
  • Међу 2
  • међу 25
  • међусобно 1
  • мезетисали 1
  • мезимче 3
  • мезимчетом 1
  • мејдан 1
  • мејдана 2
  • Мејрима 10
  • Мејриме 2
  • Мејримом 1
  • Мејриму 1
  • мекан 1
  • мекше 1
  • мелеза 1
  • мелези 1
  • Мелентија 1
  • Мелентије 2
  • мелодија 1
  • Мелодија 1
  • мелодије 1
  • мемље 1
  • Мене 1
  • мене 22
  • мени 17
  • Мени 4
  • мењала 1
  • Мерима 1
  • месец 12
  • месеца 11
  • месеци 12
  • Месечина 2
  • месечни 1
  • месечног 1
  • месо 2
  • места 23
  • местанце 1
  • месташцу 1
  • местима 6
  • место 38
  • Место 8
  • местом 1
  • месту 18
  • метак 1
  • метара 4
  • мете 2
  • мети 1
  • метне 3
  • метну 1
  • мето 1
  • метцима 2
  • мећао 1
  • механе 1
  • механу 1
  • Механџија 1
  • механџије 1
  • механџији 1
  • механџију 1
  • Мехмед 7
  • Мехмеда 3
  • Мехмедове 1
  • Мехмедовог 1
  • меша 1
  • мешати 1
  • мешаше 2
  • мешина 1
  • мешинама 3
  • мешине 1
  • мешини 1
  • мешиница 1
  • мешинице 2
  • мешину 6
  • ми 115
  • Ми 6
  • миг 2
  • мила 1
  • Милан 19
  • Милана 11
  • Миланом 2
  • Милану 2
  • миле 1
  • Милева 111
  • Милеве 5
  • Милеви 5
  • Милевин 4
  • Милевина 2
  • Милевине 1
  • Милевиних 1
  • Милевиног 1
  • Милевиној 1
  • Милевином 1
  • Милевом 1
  • Милеву 9
  • милећи 1
  • мили 4
  • милијарде 1
  • милијарди 1
  • милина 1
  • милину 1
  • милион 1
  • милиони 1
  • мило 5
  • милој 1
  • Милоје 3
  • Милојев 1
  • Милојко 1
  • Милојком 1
  • милосрдних 1
  • милосрђа 1
  • милост 3
  • милости 4
  • милостиви 5
  • милоште 2
  • милу 1
  • милујући 1
  • Милутин 1
  • миљено 1
  • мимиком 2
  • миндерлука 1
  • миндерлуку 1
  • минимуму 1
  • министарства 2
  • минулих 2
  • минут 2
  • минута 4
  • мира 5
  • миран 1
  • Мире 4
  • мирис 1
  • мирисан 2
  • мирисне 2
  • мирисног 1
  • мирише 1
  • мирна 1
  • мирни 1
  • мирније 1
  • Мирно 1
  • мирно 6
  • мировао 1
  • Мирославом 1
  • миру 9
  • мирује 3
  • мисао 2
  • мисирскога 1
  • мисле 2
  • мислећи 8
  • мисли 17
  • мислили 3
  • мислим 6
  • мислима 8
  • мислио 5
  • мислити 1
  • Мислити 1
  • мислиш 4
  • Мита 33
  • Мите 1
  • Мити 1
  • Митиних 1
  • Мито 3
  • Митом 3
  • Митра 3
  • Митрину 1
  • Митро 1
  • Митру 1
  • Миту 2
  • Михаила 1
  • Михаило 11
  • Михаилова 2
  • Михаилове 2
  • Михаилу 1
  • Миц 1
  • Мицка 166
  • МИЦКО 1
  • Мицко 747
  • Мицков 14
  • Мицкова 13
  • Мицкове 10
  • Мицкови 5
  • Мицковим 5
  • Мицкових 13
  • Мицково 8
  • Мицковог 9
  • Мицковога 1
  • Мицковој 4
  • Мицковом 4
  • Мицкову 17
  • Мицком 19
  • Мицку 67
  • миче 1
  • миша 1
  • Миша 11
  • Мише 3
  • мишеви 2
  • Миши 1
  • Мишин 1
  • Мишина 2
  • Мишине 2
  • Мишини 1
  • Мишино 1
  • Мишиног 1
  • Мишиној 1
  • Мишином 1
  • мишићи 1
  • мишица 1
  • мишицама 1
  • мишице 2
  • мишљаше 1
  • мишљењу 1
  • Мишо 1
  • Мишом 2
  • Мишу 3
  • млад 3
  • Млада 1
  • млада 11
  • Младе 1
  • младе 6
  • млади 2
  • младим 2
  • Младића 1
  • младиће 1
  • младих 7
  • младо 1
  • младог 1
  • младожења 1
  • младом 3
  • младост 1
  • младости 3
  • младу 2
  • Младу 2
  • млађа 4
  • млађана 2
  • млађано 1
  • млађег 1
  • млађи 1
  • млађим 1
  • млађима 1
  • млађих 2
  • млађом 1
  • млађу 2
  • млазевима 1
  • млаку 1
  • млатара 1
  • Млатарење 1
  • млатну 1
  • млека 1
  • млеко 5
  • млеком 4
  • млечним 1
  • многа 1
  • Многе 3
  • многе 5
  • многи 11
  • Многи 4
  • многим 4
  • многих 3
  • Много 2
  • много 65
  • многобројна 2
  • многобројни 3
  • многобројних 2
  • многоме 1
  • многу 3
  • множина 4
  • множини 1
  • множином 1
  • множину 1
  • мном 2
  • мо 1
  • мог 3
  • мога 6
  • могавши 5
  • могао 59
  • могаху 4
  • могаше 20
  • могла 15
  • могле 2
  • могли 25
  • могло 12
  • могоше 2
  • могу 20
  • могућности 1
  • можда 13
  • Можда 3
  • Може 1
  • може 34
  • можемо 6
  • Можете 1
  • можете 2
  • можеш 11
  • мозак 1
  • Мој 2
  • мој 41
  • моја 13
  • Моја 3
  • моје 12
  • моји 5
  • мојих 1
  • мојој 4
  • моју 6
  • мокру 1
  • молбама 2
  • молбу 1
  • молећи 4
  • молећим 2
  • моли 2
  • Молим 2
  • молим 3
  • молио 2
  • молитве 2
  • молитви 1
  • молитву 1
  • молити 1
  • мољаху 2
  • мом 2
  • Момак 2
  • момак 7
  • момака 4
  • моме 1
  • моменту 8
  • момка 2
  • момке 3
  • момком 1
  • момку 2
  • момци 2
  • момцима 2
  • момчадија 1
  • момчадије 2
  • момчадију 1
  • Момче 1
  • момче 12
  • монотоно 1
  • Монотоно 1
  • мора 22
  • Морави 1
  • мораде 8
  • морадоше 11
  • морају 2
  • морала 3
  • морали 10
  • морало 3
  • морам 6
  • морамо 5
  • Морао 1
  • морао 17
  • морате 2
  • морати 12
  • мораћеш 3
  • море 19
  • Море 7
  • морнари 1
  • морска 1
  • морске 1
  • морски 2
  • морску 1
  • мору 4
  • моткама 1
  • мотку 1
  • мотрећи 1
  • моћ 1
  • моћи 19
  • мрави 2
  • Мрак 2
  • мрак 3
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мрачан 1
  • мрачна 2
  • Мрачне 1
  • мрачне 2
  • мрачним 1
  • мрачних 1
  • мрачно 2
  • мрачног 1
  • мрачној 4
  • мрачном 2
  • мрачну 1
  • мрдну 1
  • мрем 1
  • мржња 1
  • мржњу 1
  • мрзео 1
  • мрзи 1
  • мрзио 1
  • мркле 1
  • мрклога 1
  • мрко 1
  • мркога 1
  • мрку 1
  • Мрски 2
  • мрско 1
  • мртав 7
  • мртва 5
  • мртви 4
  • мртвим 3
  • мртвих 3
  • мртво 5
  • мртвог 2
  • мртвога 2
  • мртвој 1
  • мртвом 3
  • мршава 1
  • му 359
  • мудром 1
  • муж 2
  • мужа 3
  • Музрук 2
  • мука 2
  • мукама 2
  • муке 6
  • муком 1
  • муниције 1
  • муња 3
  • муњевитом 1
  • Мурзук 8
  • Мурзука 2
  • Мурзуком 1
  • Мурзуку 3
  • Мустаф 15
  • Мута 5
  • мутити 1
  • Муто 1
  • Мухамед 18
  • Мухамеда 2
  • Мухамеданаца 1
  • Мухамеду 2
  • муцати 1
  • Муцаше 1
  • муцаше 6
  • мучи 3
  • мучим 2
  • мучио 1
  • мучки 2
  • мучног 3
  • мушка 1
  • Мушкараца 1
  • Мушки 1
  • мушки 4
  • мушких 2
  • мушко 1
  • мушког 1
  • н 5
  • На 49
  • на 673
  • набацао 1
  • набере 1
  • набрао 1
  • набујалих 1
  • навале 4
  • навалила 1
  • навалом 2
  • навалу 3
  • наваљивао 1
  • наведе 1
  • навикао 2
  • навикли 1
  • навикнеш 1
  • навири 1
  • наводећи 1
  • наг 1
  • нагао 1
  • наге 2
  • наги 2
  • нагиздани 1
  • нагих 1
  • нагле 1
  • нагледао 1
  • нагли 1
  • нагло 4
  • наглог 1
  • нагна 1
  • нагнуо 1
  • наговешћаваше 1
  • наговоре 1
  • наговори 2
  • нагомилао 1
  • нагота 1
  • наготом 1
  • нагоше 2
  • награде 1
  • награди 3
  • наградити 1
  • награђен 2
  • награђиваше 2
  • нагу 1
  • Над 1
  • над 23
  • нада 5
  • нададе 1
  • нададоше 3
  • надам 6
  • надамо 1
  • надао 1
  • надати 1
  • надаху 4
  • надаше 3
  • наде 1
  • надземне 1
  • надзор 1
  • Надзорник 4
  • надзорник 6
  • надзорника 4
  • надзорниковом 1
  • надзорником 1
  • надзорнику 2
  • надимаху 2
  • надисали 1
  • надише 1
  • надјачала 1
  • надјачаше 1
  • надметаху 1
  • надмећући 1
  • надовезиваху 1
  • надокнадио 1
  • надом 1
  • Наду 1
  • наду 8
  • нађе 12
  • нађем 1
  • нађемо 1
  • нађоше 6
  • нађу 3
  • назва 1
  • Назва 1
  • назвали 1
  • назвати 1
  • називали 1
  • назовем 2
  • наиђе 1
  • Наиђоше 2
  • наиђоше 3
  • наиђу 1
  • наилазе 1
  • наилази 1
  • наилазили 4
  • наићи 4
  • наишао 5
  • наишли 2
  • најбистрији 1
  • најближој 1
  • најбоље 5
  • највернији 1
  • највећа 1
  • највеће 3
  • највећег 4
  • највећем 11
  • највећи 2
  • највећим 8
  • највећих 2
  • највећој 6
  • највећом 6
  • највећу 4
  • највише 2
  • најгоре 1
  • најграциознијим 1
  • најгрознији 1
  • најгрозничавијом 1
  • Најданова 1
  • најдуже 1
  • наједио 1
  • најжешће 1
  • најжешћу 1
  • најживљих 1
  • Најзад 39
  • најзад 71
  • најзгодније 1
  • најкраћем 1
  • најкритичнијим 1
  • најлепше 1
  • најлепшем 1
  • најљубазније 1
  • најмања 1
  • најмање 12
  • најмањи 4
  • најмању 2
  • најмилије 2
  • најмилијим 1
  • најмилијих 1
  • најмлађе 1
  • најомиљенији 1
  • најопаснијих 3
  • Најпре 4
  • најпре 7
  • најпријатније 1
  • најприснијих 1
  • најрадије 1
  • најрула 1
  • најспособнији 1
  • најсретнија 1
  • најстаријег 1
  • најстарији 1
  • Најстарији 1
  • најтежа 1
  • најтежим 1
  • најтужнијим 1
  • најхладнији 1
  • најхрабрији 1
  • најчвршће 1
  • најчешће 1
  • накваси 1
  • наклао 1
  • накостреши 1
  • накострешио 2
  • накресани 2
  • накресаних 2
  • накресаног 1
  • накрст 1
  • накупили 1
  • накупити 1
  • налаже 1
  • налазе 1
  • налази 9
  • налог 5
  • налогу 2
  • наљути 1
  • наљутила 1
  • наљутили 1
  • наљутио 5
  • нам 23
  • нама 8
  • намаза 1
  • намењен 1
  • намера 3
  • намеран 2
  • намери 4
  • намерни 1
  • намером 2
  • намеру 9
  • намести 1
  • намештену 1
  • нами 1
  • намигнув 1
  • намисли 2
  • намислим 1
  • намислио 1
  • намужена 1
  • намучи 1
  • намучио 1
  • нанети 2
  • наново 1
  • наоружан 3
  • наоружана 3
  • наоружани 2
  • наоружаним 1
  • наоружаних 17
  • наоружаном 1
  • напад 3
  • напада 2
  • нападај 1
  • нападајући 1
  • нападали 1
  • нападе 5
  • нападима 1
  • нападне 1
  • нападну 5
  • нападнутог 1
  • нападоше 1
  • нападу 4
  • напала 1
  • напали 2
  • напасти 8
  • наперени 1
  • напереним 2
  • напери 2
  • напи 2
  • напио 1
  • напоји 1
  • напоље 3
  • напољу 1
  • напорног 1
  • напором 1
  • направише 1
  • направљени 1
  • напред 14
  • Напред 3
  • напредоваше 2
  • напрезањем 3
  • Напротив 1
  • Напуни 2
  • напуни 3
  • напунио 3
  • напунише 1
  • напуњен 1
  • напуњена 1
  • напуњеним 1
  • напусте 1
  • напусти 10
  • напустивши 2
  • напустила 1
  • напустиле 1
  • напустио 1
  • напустити 1
  • напустише 1
  • напушта 1
  • напуштали 1
  • напуштати 2
  • Наравно 3
  • наравно 4
  • наразговарају 1
  • наредба 1
  • наредбе 2
  • наредбом 1
  • наредбу 1
  • нареде 1
  • нареди 15
  • наредила 1
  • наредио 3
  • наредити 1
  • наредише 1
  • наређење 2
  • нариче 1
  • народ 6
  • народа 2
  • народности 1
  • народу 3
  • нарочите 1
  • нарочитим 1
  • нарочито 19
  • наручја 9
  • наручје 1
  • наручју 2
  • нарушио 1
  • Нас 1
  • нас 30
  • населио 2
  • насеље 1
  • насељен 1
  • насигурно 1
  • насиља 3
  • насиље 1
  • насиљима 1
  • насип 1
  • насипа 1
  • насипаху 1
  • наскоро 1
  • наслађује 1
  • наслони 1
  • наслонила 1
  • наслонио 4
  • наслону 1
  • насмејати 1
  • насмејаше 1
  • насмеје 1
  • насмеши 3
  • наспе 2
  • наста 8
  • наставе 1
  • настави 11
  • наставише 2
  • настављали 1
  • настављаху 1
  • настаде 15
  • Настаде 2
  • настајао 2
  • настала 7
  • Настало 1
  • настало 2
  • настани 1
  • настанио 1
  • настањени 1
  • настањених 1
  • настао 1
  • настојник 1
  • настојникове 1
  • наступи 1
  • наступило 2
  • натакнути 1
  • натакоше 1
  • натегао 1
  • Натегао 1
  • натера 1
  • натичу 2
  • натоварене 2
  • натоварених 1
  • натовари 1
  • натопи 1
  • натопљеним 1
  • натопљено 1
  • натраг 9
  • натрпавши 1
  • наћи 6
  • наћске 1
  • наубијао 1
  • науди 1
  • наудити 1
  • наужива 1
  • наузима 2
  • наумио 6
  • Науснице 1
  • научи 2
  • началник 1
  • начелник 2
  • начелником 1
  • начелнику 3
  • начин 28
  • начине 1
  • Начини 1
  • начини 3
  • начинима 1
  • начином 1
  • начудити 1
  • наш 11
  • наша 1
  • Нашав 1
  • нашалимо 1
  • нашалих 1
  • нашао 11
  • наше 5
  • нашег 3
  • нашега 2
  • нашем 3
  • наши 2
  • нашим 2
  • наших 5
  • нашли 5
  • нашло 1
  • нашој 1
  • нашом 1
  • нашта 1
  • нашу 1
  • не 494
  • Не 71
  • неба 1
  • небеском 1
  • небо 12
  • Небројена 1
  • Небројено 1
  • небу 9
  • неверна 1
  • неверство 1
  • невесела 1
  • невесео 1
  • невеста 1
  • невешт 1
  • невидљива 1
  • невидовне 1
  • невинашца 1
  • невинашце 1
  • невинашцу 1
  • невине 2
  • невино 7
  • невину 2
  • Невоља 1
  • невоља 2
  • невоље 1
  • невољи 1
  • невољу 2
  • нег 1
  • Негда 1
  • негдашњу 1
  • Негде 1
  • негде 2
  • неге 1
  • него 5
  • неговала 1
  • неговао 1
  • негу 2
  • неда 2
  • недај 1
  • Недалеко 2
  • недалеко 6
  • недара 1
  • недаш 1
  • недеља 2
  • недеље 2
  • недирнутог 1
  • недовршив 1
  • недостајаше 1
  • нежан 3
  • нежна 1
  • нежне 1
  • нежним 2
  • нежних 1
  • нежно 3
  • нежност 1
  • нежности 1
  • незаборавка 2
  • незаборављаше 1
  • незадовољан 1
  • незграпним 1
  • незнајући 1
  • незнам 1
  • неизбежна 2
  • неизмерна 1
  • нејаке 1
  • нејачи 1
  • неједнаки 1
  • Нек 1
  • нек 3
  • нека 22
  • Нека 6
  • Некад 1
  • некад 2
  • некакав 1
  • некако 4
  • неке 7
  • неки 26
  • Неки 8
  • неким 16
  • некима 1
  • неких 4
  • Неко 1
  • неко 32
  • неког 5
  • некога 1
  • неколико 121
  • Неколико 8
  • неколицином 2
  • неком 8
  • некролог 1
  • некрст 2
  • некрсти 1
  • неку 9
  • некуд 4
  • нел 1
  • Нема 1
  • нема 36
  • немаде 7
  • немајући 1
  • немам 2
  • немамо 1
  • немаху 1
  • немаш 1
  • немаше 1
  • неме 1
  • немило 1
  • немилост 1
  • немилостиво 2
  • неминовно 1
  • немир 1
  • немо 3
  • немогавши 1
  • немогаше 1
  • немогоше 1
  • немогући 1
  • немој 6
  • Немој 7
  • немојте 1
  • нему 2
  • необичне 1
  • необично 6
  • необичном 1
  • необичну 1
  • неодољива 1
  • неопажен 1
  • неописано 2
  • непечене 1
  • непобедивом 1
  • неповерењем 1
  • неповређен 1
  • непознате 2
  • непознати 3
  • Непомична 1
  • непомично 2
  • непослушан 1
  • непоштен 1
  • непрегледна 1
  • непрегледне 1
  • непрегледни 1
  • непрегледној 1
  • непрегледном 1
  • непрекидно 2
  • Непрестана 1
  • непрестани 1
  • непрестаних 2
  • Непрестано 2
  • непрестано 57
  • непрестаног 2
  • непрестаном 2
  • непризнање 1
  • непријатељ 1
  • непријатеља 4
  • непријатељем 1
  • непријатељима 2
  • непријатељске 3
  • непријатељско 1
  • непријатељство 1
  • неприметно 2
  • непроходни 1
  • непуна 1
  • непуне 1
  • непуно 3
  • неразумљив 1
  • нерасположење 1
  • нерасположењем 1
  • нервозно 1
  • несаломљива 1
  • несахрањен 1
  • несвестица 6
  • несмеш 1
  • несносан 3
  • несносна 1
  • несносне 2
  • несноснија 1
  • несносних 1
  • несносно 1
  • несносног 2
  • несносној 1
  • несносном 2
  • неспокојству 1
  • несрећа 1
  • Несрећа 1
  • несрећан 1
  • несреће 3
  • несрећи 1
  • несрећна 1
  • Несрећни 1
  • несрећу 1
  • нестаде 1
  • нестајаше 2
  • нестале 1
  • нестало 4
  • нестане 1
  • несташе 1
  • нестрпљење 2
  • нестрпљењем 12
  • несуђени 2
  • Неће 2
  • неће 44
  • нећем 1
  • Нећете 1
  • нећете 3
  • нећеш 1
  • нећу 10
  • Нећу 2
  • неуморни 1
  • неустрашиво 1
  • нехотице 7
  • нехришћанка 1
  • нечем 2
  • нечијих 1
  • нечовек 1
  • нечујно 2
  • Неши 1
  • нешто 37
  • Нешто 7
  • Ни 16
  • ни 179
  • Нигде 6
  • нигде 9
  • низ 1
  • низама 4
  • није 163
  • Није 7
  • Никад 1
  • никад 10
  • Никада 1
  • никада 2
  • никакав 1
  • никакве 2
  • никаквих 1
  • никаквог 4
  • Никако 2
  • никако 47
  • никакова 1
  • нико 15
  • Нико 8
  • Никога 1
  • никога 7
  • никоме 1
  • Нисам 1
  • нисам 18
  • ниси 4
  • ниска 1
  • ниске 2
  • нисмо 4
  • нисте 3
  • Нису 1
  • нису 36
  • нит 1
  • нити 18
  • ниткови 1
  • нихајући 2
  • нихањем 1
  • ничега 2
  • ничија 1
  • Ниџера 1
  • Ниџеру 1
  • Ниш 5
  • Ниша 3
  • нишки 1
  • нишких 1
  • нишком 3
  • Ништа 2
  • ништа 51
  • Нишу 3
  • нишчо 1
  • Нишчо 2
  • Но 133
  • но 81
  • нов 1
  • Новац 1
  • новац 4
  • Новаца 1
  • новаца 5
  • нове 1
  • НОВО 1
  • ново 2
  • новога 1
  • нову 2
  • новца 1
  • новцем 1
  • новцу 1
  • новчаник 1
  • нога 2
  • ногама 4
  • ноге 12
  • ногу 12
  • нож 4
  • ножева 1
  • ножеве 1
  • ножевима 1
  • ножем 1
  • ножице 1
  • ноктима 1
  • носећи 3
  • носи 1
  • носили 2
  • носим 1
  • носио 2
  • носити 1
  • носиш 1
  • Ноћ 5
  • ноћ 6
  • ноћас 2
  • ноћи 22
  • Ноћна 1
  • ноћне 1
  • ноћних 1
  • ноћно 1
  • ноћном 1
  • Ноћу 1
  • ноћу 8
  • ноћца 1
  • Ношња 1
  • нудећи 1
  • нудила 1
  • нудили 2
  • нужно 1
  • нуз 1
  • нутка 1
  • ње 12
  • њевих 1
  • Њега 3
  • њега 80
  • његов 17
  • Његов 2
  • Његова 1
  • његова 19
  • његовај 1
  • Његове 3
  • његове 38
  • његови 12
  • Његови 5
  • његовим 15
  • његових 20
  • Његово 1
  • његово 9
  • Његовог 1
  • његовог 17
  • његовој 24
  • његовом 16
  • његову 27
  • њезиних 1
  • Њему 4
  • њему 58
  • Њен 1
  • њен 3
  • Њена 4
  • њена 9
  • њене 9
  • њени 1
  • њеним 4
  • њених 6
  • Њено 2
  • њено 4
  • њеног 4
  • њенога 2
  • њеној 9
  • њеном 3
  • њену 4
  • њива 1
  • њиви 1
  • њим 44
  • Њима 2
  • њима 45
  • њиме 1
  • Њих 2
  • њих 63
  • Њихов 1
  • њихов 16
  • њихова 12
  • Њихове 1
  • њихове 8
  • њихови 3
  • њиховим 4
  • њиховима 1
  • њихових 14
  • њихово 4
  • њиховог 6
  • њиховога 1
  • њиховој 6
  • њиховом 6
  • њихову 3
  • њој 12
  • њом 9
  • њу 10
  • О 11
  • о 162
  • оаза 2
  • Оаза 2
  • оазе 7
  • оази 1
  • оазу 2
  • оба 1
  • Оба 1
  • обавестити 1
  • обавештавајући 1
  • обавештаваху 1
  • обављали 1
  • обадве 1
  • обадвојица 1
  • обазирао 1
  • обазривошћу 1
  • обали 5
  • обалу 1
  • обара 1
  • обарају 1
  • обарајући 3
  • обарале 1
  • обасипа 1
  • обасипаху 1
  • обасипаше 2
  • обасјаваше 1
  • обасу 2
  • обвијати 1
  • обвијене 1
  • обвила 1
  • обгрливши 1
  • обдарио 1
  • обе 2
  • обед 1
  • обезоружа 1
  • обезоружаног 1
  • обема 1
  • обесе 3
  • обесити 1
  • обесиш 1
  • обесни 4
  • обесним 1
  • Обећаваху 1
  • обећања 1
  • обећаше 1
  • обешен 7
  • обешенога 1
  • обешену 1
  • обзира 1
  • обиђе 1
  • обије 1
  • обилазио 2
  • обилато 2
  • обичај 1
  • обичају 3
  • обичан 1
  • обична 1
  • обични 1
  • обичним 1
  • Обично 1
  • обично 13
  • обичног 1
  • обичном 1
  • обишао 1
  • обишла 1
  • објавили 1
  • објављиваше 1
  • објављујући 1
  • објаснивши 1
  • објашњава 2
  • објашњаваху 1
  • објашњаваше 2
  • облак 1
  • облака 4
  • облаке 7
  • облаци 4
  • облацима 1
  • облачић 1
  • облачка 1
  • облетати 1
  • облеће 1
  • обливено 1
  • облигације 1
  • облигацију 1
  • оближња 3
  • оближњим 1
  • оближњу 2
  • облику 6
  • облим 1
  • обмана 1
  • обмануо 1
  • обмањујеш 1
  • обнављало 1
  • обогати 2
  • ободраваше 2
  • обоје 1
  • Обоје 1
  • Обојица 1
  • обојица 8
  • обојице 1
  • Обојицу 1
  • обојицу 3
  • оборе 1
  • обори 3
  • обрадовани 1
  • обрадовао 1
  • образ 1
  • образу 1
  • образује 1
  • обрасла 4
  • обрасло 1
  • обрасто 1
  • обрати 1
  • обратно 1
  • обрве 3
  • обред 1
  • Оброк 1
  • обрстеше 1
  • обувале 1
  • Обуздавао 1
  • обузе 2
  • обузела 5
  • обузело 1
  • обузео 1
  • обузима 2
  • обузимаше 1
  • обукла 1
  • обућа 1
  • обуће 1
  • обуче 3
  • обучен 3
  • Ова 2
  • ова 27
  • овај 58
  • Овај 7
  • овака 2
  • Овака 2
  • Овакав 2
  • овакав 3
  • овакве 2
  • оваквој 1
  • оваке 7
  • оваким 2
  • оваких 2
  • Овако 4
  • овако 58
  • оваково 1
  • оваког 5
  • овакога 1
  • овакој 2
  • оваком 4
  • оваку 3
  • Овамо 1
  • овамо 8
  • оваца 4
  • Овде 14
  • овде 84
  • Ове 2
  • ове 74
  • ови 33
  • Ови 9
  • Овим 1
  • овим 38
  • овима 4
  • ових 28
  • овладала 1
  • овладао 1
  • овнова 2
  • овнове 1
  • овновима 1
  • Ово 15
  • ово 78
  • овог 13
  • овога 52
  • овој 19
  • оволика 1
  • оволике 4
  • оволико 5
  • оволиког 1
  • оволиком 3
  • оволику 8
  • Овом 1
  • овом 40
  • овоме 19
  • овомстаништу 1
  • ову 35
  • овце 1
  • Овчег 1
  • огладнели 1
  • огледали 1
  • огледаху 1
  • оглуј 1
  • огњишта 1
  • огорчени 1
  • огорчено 1
  • ограђен 1
  • ограђена 1
  • огранака 1
  • огранци 1
  • огранцима 1
  • огрезли 1
  • огреја 1
  • огрешили 1
  • огроман 2
  • Огромна 1
  • огромна 2
  • огромне 3
  • огромног 2
  • огромној 1
  • огромну 1
  • огртач 1
  • Од 14
  • од 483
  • Одавде 3
  • одавде 5
  • одавна 3
  • одавно 5
  • одавши 1
  • одаде 2
  • одадоше 1
  • одазва 6
  • одазвао 1
  • одазвати 1
  • одазиваше 2
  • одаја 1
  • одајама 4
  • одаје 13
  • одаји 1
  • одајицу 1
  • одају 4
  • одакле 12
  • одатле 12
  • Одатле 3
  • одбацивши 1
  • одбеглих 1
  • одби 1
  • одбијају 1
  • одбије 1
  • одбранио 1
  • одбрану 1
  • одважним 1
  • одважно 5
  • одважност 1
  • одвајаше 2
  • одваљујући 1
  • одведемо 1
  • одведен 1
  • одведи 1
  • одведоше 4
  • одведу 2
  • одвеже 1
  • одвезали 1
  • Одвезао 1
  • одвезаше 1
  • одвести 2
  • одвојен 1
  • одвратност 1
  • одговарајте 1
  • одговарају 1
  • одговарања 1
  • одговарао 1
  • одговараше 1
  • Одговор 1
  • одговор 5
  • одговоре 11
  • Одговори 1
  • одговори 50
  • одговорио 1
  • одговорити 2
  • одговорише 1
  • оде 39
  • одела 1
  • оделења 2
  • Одело 1
  • одело 5
  • оделу 4
  • одем 1
  • одемо 2
  • одеш 1
  • одзива 2
  • оди 1
  • одјек 1
  • одјекивало 1
  • одјекиваху 1
  • одјекиваше 4
  • одјекну 6
  • одјури 2
  • одјурио 1
  • одјурише 1
  • одлабавише 1
  • одлазе 2
  • одлазећи 1
  • одлази 1
  • одлазио 1
  • одлета 1
  • одлетале 2
  • одликоваху 1
  • одломци 1
  • одлучила 1
  • одлучно 1
  • одлучност 1
  • одма 2
  • одмараху 1
  • Одмах 26
  • одмах 280
  • одметник 4
  • одметника 5
  • одметнике 1
  • одмора 6
  • одморе 3
  • одмори 1
  • одморивши 1
  • Одморивши 1
  • одморили 3
  • одморимо 1
  • одморио 4
  • одморите 1
  • одморити 2
  • одморише 2
  • однеговале 1
  • однесе 1
  • однеси 1
  • однесоше 1
  • однета 1
  • однети 1
  • односи 1
  • односио 1
  • односно 1
  • одњиха 1
  • одобрава 1
  • одобравајући 1
  • одобраваху 2
  • одобраваше 1
  • одобри 2
  • одобрио 1
  • одозго 1
  • одолети 5
  • одох 2
  • одоше 4
  • одрасла 2
  • одрастоше 1
  • одреди 1
  • одредио 1
  • одредом 1
  • одређен 1
  • одређене 1
  • Одређеног 1
  • одређеном 2
  • одржавати 1
  • одржао 1
  • одсецате 1
  • одстрањен 1
  • одступише 1
  • одуже 1
  • одузеше 1
  • одузме 1
  • одузму 2
  • одупирући 1
  • одушевљењем 1
  • ожалили 1
  • ожалошћен 1
  • Ожалошћене 1
  • ожаљеном 1
  • ожедни 1
  • ожени 1
  • оженив 1
  • оженио 1
  • оживела 1
  • оживљавао 2
  • оживљено 1
  • озарио 1
  • озбиљно 1
  • оздравили 1
  • озелени 1
  • озлоједи 1
  • озлојеђен 2
  • озлојеђених 1
  • озлојеђено 1
  • ојађеног 1
  • ока 6
  • оканица 3
  • оканицом 1
  • оканицу 7
  • оклеваше 5
  • Око 2
  • око 45
  • окова 2
  • окован 6
  • оковане 1
  • оковани 1
  • окованог 2
  • окову 3
  • околина 3
  • околине 1
  • околини 7
  • околину 4
  • околна 1
  • околне 1
  • околни 2
  • околним 1
  • околних 1
  • околности 2
  • около 2
  • оком 4
  • окомила 1
  • окомио 1
  • окрену 1
  • окренув 5
  • окренувши 6
  • окренуло 1
  • окрепе 2
  • окрепљавајући 1
  • окретаху 1
  • окрете 2
  • окрећу 3
  • окрзнут 3
  • окружена 1
  • окружени 1
  • окружни 1
  • окружном 1
  • окршај 1
  • окршаја 1
  • октобра 1
  • оку 1
  • окупила 1
  • окупу 4
  • оловних 1
  • олово 1
  • олтара 1
  • Олте 1
  • Олти 1
  • олуја 3
  • олују 1
  • омањих 2
  • омилео 1
  • омиљени 2
  • омиљено 2
  • омиљеном 2
  • оморине 4
  • он 365
  • Он 76
  • Она 19
  • она 84
  • онај 38
  • Онај 5
  • онакав 1
  • онакво 1
  • онаквог 2
  • онаке 2
  • онаких 2
  • Онако 1
  • онако 52
  • онаког 3
  • онаку 2
  • онамо 1
  • Онда 2
  • онда 50
  • ондашњег 1
  • ондашњи 2
  • ондашњим 1
  • ондашњих 1
  • Онде 1
  • онде 20
  • оне 48
  • Оне 6
  • онесвешћен 4
  • онесвешћена 4
  • онесвешћене 1
  • онесвешћени 1
  • онесвешћено 1
  • Онесвешћеног 1
  • они 153
  • Они 33
  • оним 18
  • ониска 1
  • оних 15
  • оно 55
  • оног 18
  • онога 19
  • оној 11
  • онолике 5
  • онолики 1
  • оноликих 2
  • онолико 6
  • оноликог 3
  • оноликој 1
  • оноликом 2
  • онолику 1
  • оном 21
  • ономе 5
  • Ону 1
  • ону 24
  • опазе 5
  • опази 15
  • опазили 3
  • опазило 1
  • опазио 6
  • опазише 6
  • опаки 1
  • опали 2
  • опаљено 1
  • опамети 1
  • опаметиће 1
  • опанке 2
  • опарен 3
  • опарени 1
  • опасан 1
  • опасана 1
  • опасна 1
  • опасне 3
  • опасно 1
  • опасног 1
  • опасност 8
  • опасности 2
  • опеке 1
  • опекле 1
  • опет 156
  • Опет 2
  • опече 1
  • опија 3
  • опијаше 1
  • опијено 1
  • опирања 1
  • опираше 1
  • описујући 1
  • опколе 1
  • опколили 1
  • опкољен 1
  • опленише 1
  • опомене 1
  • опомињаше 1
  • опомињући 1
  • опорави 3
  • опоравио 3
  • опорављао 1
  • опорављати 2
  • оправдава 1
  • опраше 2
  • опрашта 1
  • опраштам 1
  • опраштање 1
  • опраштао 1
  • опрашташе 1
  • опрезније 1
  • опрезно 2
  • опрезношћу 1
  • опреми 4
  • опремљене 1
  • опросте 1
  • опрости 12
  • Опрости 4
  • Опростивши 3
  • опростивши 5
  • опростише 2
  • опроштај 1
  • оптужбе 1
  • оптужбу 1
  • оптужен 1
  • оптужи 1
  • оптужујеш 1
  • опште 1
  • оран 1
  • орањавили 1
  • ораховог 1
  • организам 1
  • орлушина 1
  • ороз 1
  • оронуо 3
  • оросише 1
  • оружане 1
  • Оружани 2
  • оружја 3
  • оружје 5
  • оружјем 4
  • оружју 1
  • осакаћен 1
  • осакаћену 1
  • Осам 1
  • осам 4
  • Осамдесету 1
  • осамнаест 2
  • осамнајест 1
  • Осамнајест 1
  • осамнајесту 1
  • освајале 1
  • освану 1
  • Освану 1
  • освануо 1
  • освежавајући 1
  • освета 7
  • Освета 8
  • освете 1
  • освети 4
  • осветим 1
  • осветио 2
  • осветити 1
  • осветласте 1
  • осветлило 1
  • осветљавале 1
  • осветљаваше 1
  • осветљен 1
  • осветљени 2
  • осветљеним 1
  • осветљено 1
  • осветник 2
  • осветом 4
  • освету 4
  • освојен 1
  • освоји 4
  • освојивши 1
  • освојила 1
  • освојише 1
  • осете 1
  • осети 7
  • осетим 1
  • осетио 2
  • осетити 2
  • осетише 1
  • осећа 3
  • осећаје 4
  • осећаји 1
  • осећајући 1
  • осећала 2
  • осећање 1
  • осећао 2
  • осећаху 4
  • Осећаше 1
  • осећаше 3
  • Осим 1
  • оскудицу 1
  • ослабио 1
  • ослободи 2
  • ослободио 2
  • ослободити 1
  • ослобођен 3
  • ослобођене 1
  • ослови 4
  • ослушкивајући 1
  • Осман 3
  • Османе 1
  • осмејак 3
  • осмејком 3
  • осмех 2
  • осмехиваше 1
  • осмехом 1
  • осмог 1
  • особито 1
  • оста 2
  • оставе 2
  • Остави 4
  • остави 7
  • оставивши 6
  • оставимо 1
  • оставио 2
  • оставља 1
  • остављајући 2
  • остављао 3
  • остављати 1
  • остављаху 2
  • остављаш 1
  • остављен 2
  • остављене 1
  • Остављени 1
  • Оставте 1
  • оставте 2
  • остаде 14
  • остадоше 2
  • остајао 1
  • остаје 3
  • остајем 1
  • остају 1
  • остала 1
  • остале 7
  • остали 34
  • Остали 9
  • осталим 14
  • осталима 3
  • осталисе 1
  • осталих 14
  • остало 1
  • осталог 1
  • остане 4
  • останеш 1
  • остао 4
  • остарио 1
  • остатака 1
  • остати 7
  • остатке 1
  • остаћу 1
  • осташе 3
  • оствари 1
  • остварио 1
  • остварити 1
  • остварује 1
  • острво 4
  • острвом 1
  • оступања 1
  • оступање 2
  • осу 1
  • осудисте 1
  • осуђен 4
  • осуђени 2
  • осуђеника 1
  • осуђенике 1
  • осуђеници 1
  • осујетио 1
  • осујетити 1
  • осуше 1
  • отараси 1
  • Отац 1
  • отац 16
  • отаџбине 4
  • отаџбини 2
  • отаџбину 4
  • отварај 1
  • Отварај 3
  • отвор 13
  • отвора 10
  • отворе 4
  • отворен 1
  • отвореном 1
  • отвори 7
  • отворим 1
  • отворити 1
  • отворише 3
  • отвором 4
  • отвору 3
  • отвру 1
  • отео 1
  • отера 2
  • отерани 1
  • отерати 1
  • отераше 2
  • Отиди 1
  • отидите 1
  • отимљу 1
  • отићи 3
  • отишао 10
  • отишла 1
  • отишли 2
  • отишло 1
  • откад 1
  • Откада 1
  • отказати 1
  • отклонули 1
  • откривши 1
  • открио 2
  • открише 1
  • откуда 4
  • откуцаји 1
  • отме 2
  • отмичару 1
  • отпоздрави 9
  • отпоздравивши 1
  • отпоздравише 1
  • отпоче 2
  • отпочело 1
  • отпочео 2
  • отпочеше 2
  • отпочину 1
  • отпочне 3
  • отпутујем 1
  • отргнувши 1
  • отрже 1
  • отрзала 1
  • Отров 1
  • отровала 1
  • отрована 1
  • отровану 1
  • отровница 4
  • отровнице 1
  • отровницу 1
  • отрује 1
  • отрчале 1
  • отскоче 1
  • отуда 2
  • ох 1
  • Ох 1
  • охлади 1
  • охо 1
  • охоли 1
  • охрабрени 1
  • охрабрио 1
  • охрабрити 1
  • Охрида 1
  • охридским 1
  • Охридско 1
  • оца 6
  • оцем 3
  • оцу 3
  • очајавати 1
  • очајања 1
  • очајање 1
  • очајању 1
  • очајни 1
  • очајних 1
  • очајнички 1
  • очајно 8
  • очајну 1
  • очеве 1
  • очеви 1
  • очевидно 1
  • очекивали 3
  • очекивани 1
  • очекивања 1
  • очекивање 1
  • очекивању 2
  • очекивао 8
  • очекивати 2
  • очекиваху 10
  • очекиваше 10
  • очекује 1
  • очекујући 5
  • Очи 1
  • очи 33
  • очигледно 1
  • очију 5
  • очима 25
  • Очински 1
  • очинску 1
  • очисте 2
  • ошину 2
  • ошинути 1
  • ошишан 1
  • оштар 5
  • оштре 3
  • оштри 3
  • оштрије 1
  • оштрим 12
  • оштрих 3
  • оштро 4
  • оштру 1
  • па 270
  • Па 38
  • пад 1
  • пада 1
  • падају 3
  • падајући 1
  • падала 2
  • падало 1
  • падао 1
  • падаху 2
  • Паде 1
  • паде 10
  • падне 3
  • падоше 1
  • паду 2
  • пажњу 7
  • пазарио 1
  • Пази 1
  • пази 2
  • пазили 1
  • пазио 1
  • Пазио 1
  • пазити 1
  • пазухо 1
  • пак 56
  • пакао 1
  • пакосне 1
  • пакости 1
  • пала 2
  • Паланке 3
  • Паланку 3
  • Паланци 3
  • пале 2
  • палећи 1
  • Палилулским 1
  • палмама 1
  • палму 1
  • пало 3
  • Паљбу 1
  • паљбу 3
  • паљевини 1
  • паљевину 1
  • паљитима 1
  • памет 3
  • паметан 1
  • памети 5
  • паметно 2
  • памука 1
  • Пандур 2
  • пандур 5
  • пандура 12
  • пандуре 6
  • пандури 5
  • Пандури 6
  • пандурима 7
  • пандуру 1
  • пањ 1
  • пања 1
  • пању 1
  • пао 3
  • пара 3
  • парало 1
  • параше 2
  • паре 2
  • парче 3
  • парчета 2
  • пас 1
  • паса 3
  • пасоша 2
  • пасти 1
  • пастирска 1
  • патње 1
  • Патриота 1
  • патриота 3
  • патриоте 1
  • патриотизма 1
  • патриоту 2
  • паша 34
  • Паша 6
  • Пашага 2
  • Пашаге 2
  • Пашаги 2
  • Пашагиних 1
  • Пашагином 1
  • Пашагину 1
  • Пашагом 1
  • Паше 1
  • паше 6
  • паши 4
  • пашина 1
  • пашиним 1
  • пашину 2
  • пашњака 5
  • пашњаци 1
  • пашњацима 1
  • пашо 9
  • пашом 1
  • пашу 3
  • пашче 2
  • пе 1
  • пева 1
  • певајући 1
  • певати 1
  • певаху 1
  • певушањем 1
  • педесет 6
  • пезевенк 2
  • пелена 3
  • пенсионер 1
  • пење 1
  • пењу 1
  • пепела 2
  • пепелом 1
  • пепео 4
  • Переје 1
  • Переју 2
  • Перо 1
  • Песак 2
  • песак 9
  • песка 13
  • песковитих 1
  • песку 6
  • песма 10
  • Песма 2
  • песме 3
  • песмица 1
  • песмице 2
  • песмом 2
  • песму 1
  • песницом 1
  • пет 13
  • Петар 11
  • пете 2
  • петла 1
  • петлова 1
  • петнаест 1
  • петнаестој 1
  • петнајест 2
  • Петриња 3
  • Петриње 1
  • Петрињи 8
  • Петрињске 1
  • Петрињској 3
  • Петрињску 1
  • Петрињу 3
  • Петров 1
  • Петрови 1
  • Петрову 1
  • Петром 1
  • пећине 1
  • пећином 1
  • пећину 1
  • пециво 1
  • пецкаше 1
  • пече 1
  • печење 1
  • Печењевац 1
  • Печењевца 1
  • печењем 2
  • пештера 1
  • пештере 4
  • пештером 1
  • пештеру 2
  • пешћану 1
  • пешчана 2
  • пешчане 1
  • пешчани 2
  • пешчаних 3
  • Пешчано 1
  • пешчаног 1
  • пешчаној 2
  • пешчану 4
  • пијан 1
  • пијана 1
  • пијани 2
  • пијанка 1
  • пијанства 1
  • пијацама 1
  • пијаци 5
  • пије 5
  • пијем 1
  • пијеш 1
  • Пијте 1
  • пију 1
  • пиле 1
  • пили 1
  • пилиће 1
  • пилићи 1
  • пио 2
  • пипајући 1
  • пир 1
  • пири 5
  • пировала 1
  • Пирот 1
  • пирује 1
  • писама 1
  • писао 1
  • писац 1
  • писка 1
  • писку 1
  • писну 1
  • питај 2
  • питам 2
  • питања 3
  • питање 5
  • питасте 1
  • питати 1
  • питаху 1
  • питаш 1
  • питаше 8
  • Питеш 2
  • питома 1
  • питоми 1
  • питомије 1
  • питомих 1
  • пића 1
  • пиће 3
  • пиштање 1
  • пиштањем 1
  • пишташе 1
  • пиште 1
  • пишти 1
  • пиштољ 7
  • пиштоља 3
  • пиштољима 2
  • Пјатри 2
  • Пјатру 1
  • плаветнило 1
  • плаветном 1
  • плаво 1
  • плавојке 3
  • плавом 2
  • плакала 1
  • плакање 1
  • плакаху 1
  • плакаше 2
  • пламен 3
  • пламени 3
  • пламеним 3
  • пламеном 1
  • пламену 12
  • план 7
  • плана 1
  • планина 5
  • планине 1
  • планини 8
  • планином 4
  • планинске 3
  • планински 1
  • планинским 4
  • планинских 4
  • планинског 1
  • планинском 1
  • планину 3
  • планове 5
  • плану 4
  • планула 2
  • плануо 5
  • планути 1
  • плануше 1
  • плати 4
  • платила 1
  • платио 2
  • платити 2
  • Платићеш 1
  • платиш 1
  • платна 2
  • платно 2
  • платном 1
  • плаћа 2
  • плаћаше 1
  • плаха 1
  • Плаха 1
  • плахи 1
  • плахо 6
  • плахог 1
  • плач 6
  • плаче 2
  • плачем 1
  • плачу 1
  • плаше 1
  • плаши 1
  • плаштом 2
  • племе 6
  • племена 1
  • племенима 1
  • плен 4
  • плена 1
  • плетара 1
  • плива 1
  • плови 2
  • плоднијег 1
  • плодних 1
  • плотове 1
  • Плотун 2
  • плотун 5
  • плотуна 3
  • плотуне 5
  • Плотуни 1
  • плотуни 3
  • плотунима 1
  • плотуном 2
  • пљачке 1
  • пљачком 2
  • пљачку 1
  • пљесак 3
  • пљесну 3
  • пљеснувши 1
  • пљусак 1
  • По 10
  • по 207
  • побегао 1
  • побегнемо 1
  • побегну 1
  • побегоше 1
  • победу 2
  • побесни 1
  • побећи 1
  • побију 1
  • побити 1
  • побољеваше 1
  • побочним 1
  • побратим 1
  • побратима 2
  • побратиме 3
  • побрину 1
  • побро 1
  • побуне 1
  • Побуни 1
  • поведем 1
  • поведоше 2
  • повезали 2
  • повели 1
  • поверења 1
  • поверењем 1
  • повери 1
  • поверити 2
  • поверова 1
  • поверовао 1
  • повесмо 1
  • поветарац 1
  • поветарца 1
  • поветарцем 1
  • повећаном 2
  • повеће 3
  • Повећи 1
  • повећи 4
  • повећу 4
  • пови 1
  • повија 5
  • повијају 1
  • повијаху 2
  • повијаше 3
  • повијена 1
  • повијене 1
  • повика 1
  • повила 1
  • повињава 1
  • повисоку 1
  • повише 1
  • повлачење 1
  • поворју 1
  • повратак 2
  • поврати 4
  • повратила 2
  • повратили 1
  • повратио 1
  • Повратио 1
  • повратка 1
  • повратком 1
  • повређен 1
  • површини 2
  • површину 5
  • повукао 1
  • Повукао 1
  • повукоше 2
  • повући 2
  • повуче 3
  • повучен 1
  • погажена 1
  • погана 1
  • погибе 2
  • погибије 2
  • погибији 1
  • погибију 1
  • погине 4
  • погинем 1
  • погину 2
  • погинулу 2
  • погинуо 4
  • погинути 2
  • погинуше 3
  • поглавар 1
  • поглед 16
  • погледа 4
  • Погледај 1
  • погледајте 1
  • погледају 1
  • погледате 3
  • погледати 5
  • погледаш 1
  • погледаше 1
  • погледе 5
  • Погледи 1
  • погледима 1
  • погледом 9
  • погледу 1
  • погнутим 2
  • погоди 4
  • погодило 1
  • погодити 2
  • погубљених 1
  • под 18
  • Под 3
  • пода 2
  • подај 1
  • подаље 9
  • подбаци 1
  • подвали 1
  • подвуче 1
  • подземни 1
  • подземних 1
  • подигао 1
  • подигли 1
  • подигнувши 1
  • подигоше 1
  • подиграваше 1
  • подиже 6
  • подизаше 3
  • подијеле 1
  • подилази 1
  • подјенако 1
  • подлости 1
  • подметну 1
  • подметнуше 1
  • подмлатком 1
  • подмукло 2
  • поднапио 1
  • Подне 1
  • подне 4
  • поднесе 2
  • поднети 1
  • подножју 6
  • подозреваше 1
  • Подрум 1
  • подрум 6
  • подрума 8
  • подрумом 1
  • подрумске 1
  • подрумског 2
  • подрумској 1
  • подруму 9
  • подсмевајући 1
  • поду 2
  • подуже 2
  • подужег 6
  • подухвати 1
  • пође 53
  • пођемо 3
  • Пођете 1
  • пођеш 1
  • пођи 2
  • пођоше 10
  • пођу 14
  • пожали 1
  • пожалим 1
  • пожеливши 1
  • поживи 1
  • пожртвовање 1
  • пожури 3
  • позади 3
  • позва 2
  • позвавши 1
  • позвао 3
  • позват 1
  • позвати 1
  • позваше 4
  • поздрав 3
  • поздраве 1
  • поздрави 12
  • поздравили 1
  • поздравио 1
  • поздравиш 1
  • поздравише 2
  • поздрављања 1
  • поздравље 1
  • позив 7
  • позивајући 1
  • позиваху 1
  • позиваше 3
  • позлаћиваше 1
  • позна 3
  • познавајући 1
  • познавали 1
  • познавао 4
  • познаваху 2
  • познаваше 3
  • познаде 1
  • познадоше 1
  • познаје 2
  • Познајем 1
  • познајем 2
  • познајеш 2
  • познају 1
  • познали 1
  • познаника 1
  • познанике 1
  • познанства 1
  • познао 2
  • познат 2
  • позната 1
  • познате 2
  • познати 2
  • познато 1
  • позове 1
  • позову 1
  • појаве 4
  • појави 12
  • појавила 3
  • појавио 1
  • појавити 1
  • појавише 3
  • појављиваху 1
  • појављујући 1
  • појадити 1
  • појам 1
  • појас 1
  • појаса 2
  • појасу 1
  • поједине 1
  • појединим 1
  • појединих 2
  • појединци 2
  • појединцима 1
  • поједоше 1
  • појма 4
  • појме 1
  • појмим 1
  • појмити 1
  • појуре 25
  • појури 29
  • појуриле 1
  • појурили 7
  • појурио 3
  • појурити 1
  • појурише 4
  • покаже 1
  • покажем 2
  • показа 4
  • показан 1
  • показати 2
  • показивао 2
  • показиваху 1
  • показиваше 5
  • показује 1
  • показујем 1
  • показујући 2
  • покаје 1
  • поквари 1
  • покла 4
  • поклада 1
  • поклане 1
  • Поклани 1
  • поклани 2
  • покланих 4
  • поклано 2
  • поклањаху 1
  • покласте 1
  • поклах 1
  • поклаше 1
  • Поклаше 1
  • поклони 4
  • поклонио 1
  • поклонити 1
  • поклонише 2
  • покој 1
  • покојни 1
  • покојног 1
  • Покољ 1
  • покољ 4
  • покоља 4
  • покоље 2
  • покољу 4
  • покрајину 1
  • покрену 1
  • покретач 1
  • покретима 1
  • покри 1
  • покривача 1
  • покривена 3
  • покривеним 1
  • покривено 1
  • покривеној 1
  • покупио 1
  • покућанство 1
  • покуша 1
  • покушавали 1
  • покушао 1
  • пола 11
  • полагао 1
  • полагаше 2
  • полазак 1
  • полазим 1
  • полако 19
  • поласка 1
  • поласку 3
  • полегли 3
  • полегоше 2
  • полеже 1
  • полета 1
  • полетела 1
  • полетеше 4
  • полети 4
  • поли 1
  • политичких 1
  • полиција 1
  • полиције 1
  • полицију 1
  • половини 2
  • половином 1
  • половину 4
  • положај 1
  • положајима 1
  • положе 1
  • положи 1
  • полу 2
  • полубогове 1
  • полуга 1
  • полугласно 2
  • полугом 2
  • полугу 3
  • полудели 1
  • полуди 2
  • полумртви 1
  • полуострво 1
  • поља 7
  • пољана 1
  • пољани 2
  • пољану 2
  • поље 5
  • пољско 1
  • пољу 11
  • пољубац 2
  • пољубаца 1
  • пољубе 1
  • пољуби 5
  • пољубивши 1
  • пољупце 1
  • Пољупцима 1
  • пољупцима 5
  • помагај 1
  • Помагај 1
  • помагали 1
  • помагаху 1
  • помагаше 1
  • помало 2
  • помамне 1
  • помена 4
  • помене 1
  • поменуо 1
  • поменусте 1
  • поменуте 1
  • поменути 3
  • поменух 1
  • помињао 2
  • помињаху 1
  • помиње 1
  • помири 1
  • Помисао 1
  • помисли 7
  • помислим 1
  • помислима 1
  • помислио 3
  • помислити 2
  • помислише 1
  • помишља 1
  • Помишљали 1
  • помишљао 3
  • помишљаху 2
  • помлатише 1
  • помог 1
  • помогао 4
  • помогне 1
  • помогнем 1
  • помогни 1
  • Помогни 1
  • помогоше 2
  • поможе 1
  • Помоз 2
  • Помози 1
  • помози 2
  • помоле 1
  • помоли 3
  • помолише 1
  • поморски 1
  • помоћ 8
  • помоћи 12
  • помреше 1
  • Помрчина 2
  • помрчина 4
  • помрчини 2
  • понављаше 1
  • понајбоље 1
  • понајвише 4
  • понашање 2
  • понашаху 1
  • понели 2
  • понео 2
  • понесе 1
  • понесоше 1
  • понети 1
  • понеше 1
  • понизно 4
  • понова 37
  • поновни 1
  • поново 4
  • понорнице 1
  • поносно 3
  • поносног 1
  • поносом 1
  • поноћ 4
  • поноћи 6
  • поноћна 1
  • Поноћна 1
  • поноћних 1
  • поноћног 1
  • поноћној 3
  • поноћну 1
  • понуди 2
  • поњавама 1
  • поодавно 1
  • поп 2
  • попа 4
  • попадале 1
  • попевши 1
  • попијеш 1
  • попију 1
  • попиле 1
  • попили 1
  • попио 1
  • попне 3
  • попова 2
  • попове 2
  • Попови 1
  • попови 2
  • поправи 1
  • поправио 1
  • поприште 1
  • попрскају 1
  • попрскано 1
  • попусти 4
  • попушта 3
  • попуштаху 1
  • попушташе 1
  • поражен 2
  • поражени 3
  • пораз 1
  • поразговарати 2
  • порастоше 1
  • поред 26
  • Поред 5
  • поређали 1
  • поређане 1
  • порекло 1
  • пореметио 1
  • поричем 1
  • порогушише 1
  • породица 8
  • породице 11
  • породици 2
  • породицом 3
  • породицу 5
  • породу 1
  • порота 1
  • Порота 1
  • пороту 1
  • поругу 1
  • поруком 1
  • поручивши 1
  • поручила 1
  • порушио 1
  • посаветујемо 1
  • посада 1
  • посађен 1
  • посао 10
  • посвршава 1
  • поседавши 1
  • поседају 1
  • поседали 1
  • Поседали 1
  • поседаше 1
  • посекоше 1
  • посета 1
  • посете 1
  • посети 2
  • посетиоци 1
  • посету 4
  • посећен 1
  • посећивали 1
  • посећивање 1
  • посече 2
  • посечена 1
  • посла 2
  • послали 1
  • посланици 1
  • послао 4
  • послат 2
  • послата 1
  • послато 1
  • послаше 1
  • После 66
  • после 86
  • последња 3
  • Последње 1
  • последње 16
  • последњег 4
  • последњем 4
  • Последњи 2
  • последњи 8
  • последњим 2
  • последњих 1
  • последњу 6
  • послетку 1
  • послове 3
  • послом 1
  • послу 4
  • послуге 1
  • послужи 1
  • послуживши 1
  • послужила 2
  • послужио 2
  • послужити 2
  • Послушај 1
  • послушан 1
  • посматра 1
  • посматрају 1
  • посматрајући 15
  • посматрала 3
  • посматрам 1
  • Посматрао 1
  • посматрао 7
  • посматрати 1
  • посматраху 7
  • посматраше 6
  • посоли 1
  • поспава 1
  • поспали 1
  • поспало 1
  • поспати 1
  • постави 1
  • постајаху 1
  • постајаше 2
  • постане 1
  • постао 1
  • постеље 3
  • постељи 2
  • постепено 1
  • постигне 1
  • постигну 1
  • постиђени 1
  • постићи 1
  • постојао 1
  • постојбину 1
  • постоји 2
  • поступак 2
  • потајно 5
  • потанко 2
  • потеже 8
  • потера 3
  • Потера 5
  • потере 4
  • потери 1
  • потеру 5
  • потиљак 1
  • потискује 1
  • потиснувши 1
  • потмулим 1
  • потопе 1
  • поточића 3
  • потпалили 1
  • потпаљују 1
  • потпомагати 1
  • потпуна 1
  • Потпуно 1
  • потпуно 32
  • потпуној 2
  • потраже 2
  • потражи 6
  • потражили 2
  • потражио 1
  • потражих 1
  • потражише 2
  • потраја 2
  • потраје 1
  • Потрбушке 1
  • потребно 3
  • потреса 3
  • потрешен 1
  • потрчав 2
  • потрчасмо 1
  • потрчати 1
  • потрчаше 1
  • потрчи 1
  • потужити 1
  • потукли 1
  • потукосте 1
  • потуку 2
  • потурицо 1
  • потурчена 1
  • потучени 1
  • поћи 5
  • поубијане 2
  • поубијаних 1
  • поуздањем 1
  • поумираше 1
  • поустајали 2
  • похарали 1
  • похвата 1
  • похватају 1
  • похватани 1
  • похватати 1
  • похиташе 1
  • почасти 1
  • почастима 1
  • почастимо 2
  • почастио 1
  • Поче 1
  • поче 104
  • почевши 2
  • почела 1
  • почели 4
  • почело 1
  • почео 7
  • почети 1
  • почетку 5
  • почех 3
  • почеше 34
  • почини 1
  • починише 2
  • почињао 1
  • почиње 3
  • почне 4
  • почну 1
  • пошав 1
  • пошао 7
  • пошли 2
  • пошље 3
  • поштен 1
  • поштења 1
  • пошто 34
  • Пошто 38
  • поштовања 2
  • поштовању 1
  • пошту 1
  • Права 1
  • права 7
  • правдаше 1
  • правду 1
  • праве 3
  • правећи 3
  • прави 14
  • Прави 3
  • правила 1
  • правиле 1
  • правили 1
  • правило 1
  • правим 1
  • правима 1
  • правио 4
  • правих 1
  • правицу 1
  • Право 2
  • право 48
  • правоверних 1
  • правог 1
  • праву 2
  • правце 2
  • правцем 7
  • правцима 4
  • правцу 17
  • праг 2
  • прагу 4
  • прадедова 1
  • прађедовску 1
  • празне 3
  • празних 1
  • празновали 1
  • празну 1
  • прамичак 1
  • Праска 2
  • праска 3
  • праску 1
  • прастаро 1
  • прати 1
  • пратилаца 3
  • пратио 1
  • пратиоца 1
  • пратиоце 4
  • пратиоци 2
  • пратиоцима 2
  • прах 1
  • праха 1
  • праху 1
  • прашина 1
  • прашине 3
  • прашини 1
  • прашину 1
  • праштање 1
  • праште 1
  • прва 1
  • првашње 1
  • првашњи 1
  • прве 2
  • првенству 1
  • први 31
  • првим 1
  • првина 1
  • Првих 1
  • првих 2
  • прво 7
  • првог 3
  • првој 1
  • првом 3
  • прву 1
  • Пре 3
  • пре 54
  • пребацивши 1
  • пребацио 1
  • пребијене 2
  • преблаги 1
  • превалила 2
  • превалило 1
  • превалио 1
  • преваре 1
  • превари 1
  • преварили 1
  • преварити 1
  • преваром 1
  • превару 1
  • превелике 4
  • превелику 1
  • превеселе 1
  • превесео 1
  • превијајући 1
  • превијаше 2
  • Преврне 1
  • превртаху 3
  • прегажени 1
  • прегледа 2
  • прегледају 1
  • Прегледали 1
  • преговара 1
  • преговарају 1
  • преговора 1
  • пред 40
  • Пред 8
  • преда 6
  • предавања 1
  • предаваху 1
  • предаде 5
  • предадоше 2
  • предају 1
  • предао 1
  • предати 5
  • предвиђале 1
  • предговора 1
  • предела 2
  • пределе 2
  • предео 1
  • предлагаше 1
  • предмет 3
  • предњег 1
  • предобар 1
  • предострожан 1
  • предрасуда 1
  • председник 1
  • председника 1
  • предсобља 1
  • представља 1
  • предузе 1
  • пређашњом 1
  • пређашњу 1
  • Пређе 1
  • пређе 12
  • пређеш 1
  • пређоше 2
  • пређу 4
  • презао 1
  • презими 2
  • презирао 3
  • презревши 1
  • презрео 2
  • презрети 1
  • презривим 1
  • презриво 3
  • прекаљен 1
  • Прекида 1
  • прекидати 1
  • прекидаше 1
  • прекини 1
  • прекину 2
  • преклињајући 1
  • преклињаху 2
  • Преко 4
  • преко 58
  • прекорачио 1
  • прекрасним 1
  • прекрасну 1
  • прекрсти 2
  • прекрстивши 1
  • прелазе 1
  • прелази 1
  • прелазити 1
  • прелама 1
  • преламајући 1
  • преламала 1
  • преламало 1
  • преламаше 1
  • прележати 1
  • прелепог 1
  • прелетеше 1
  • преломио 1
  • Према 1
  • према 26
  • преместе 2
  • премести 2
  • премештен 1
  • премиле 1
  • премили 1
  • премилостиве 1
  • преминуо 2
  • премишљали 1
  • премишљао 2
  • Премишљаху 1
  • премлате 1
  • премлатио 1
  • пренеражени 1
  • пренерази 1
  • пренеразише 1
  • пренесу 1
  • преноћи 1
  • преноћивао 1
  • преноћили 1
  • преноћиште 1
  • преобуче 1
  • преостале 1
  • препиру 1
  • преплашен 3
  • преплашени 1
  • Преплашени 1
  • преплетене 1
  • препоручених 1
  • препоручио 1
  • препродавао 1
  • препукле 1
  • препукне 1
  • препуна 1
  • препуче 1
  • пресветли 1
  • пресвукоше 1
  • пресвуче 1
  • преседе 1
  • пресекли 1
  • пресечени 1
  • Преспанско 1
  • пресрећних 1
  • преста 1
  • престављаху 1
  • престаде 1
  • престадоше 1
  • престајала 2
  • престајаху 4
  • престајаше 9
  • престаје 3
  • престају 2
  • престала 4
  • престали 2
  • престане 3
  • престанка 1
  • престао 1
  • престати 1
  • престо 1
  • престолу 1
  • престрављен 1
  • преступа 1
  • преступници 1
  • пресуда 1
  • пресуде 2
  • пресудом 1
  • пресуду 2
  • претварајући 2
  • претвараше 1
  • претворе 1
  • претвори 1
  • прете 1
  • претерану 1
  • претећим 1
  • претешко 4
  • прети 3
  • претила 1
  • претњама 1
  • претњу 1
  • претоварених 1
  • претреса 1
  • претрпела 1
  • претурају 1
  • претурали 1
  • претурати 1
  • претураху 1
  • претурише 1
  • претци 1
  • прећи 1
  • Прешав 1
  • прешао 6
  • прешли 1
  • пржени 1
  • пржено 1
  • при 13
  • При 3
  • прибежишта 1
  • приби 1
  • прибирајући 1
  • приближава 1
  • приближавала 1
  • приближавали 3
  • приближаваху 3
  • приближе 1
  • приближи 1
  • приближили 2
  • приближише 1
  • приближује 2
  • прибра 3
  • прибрала 1
  • прибран 1
  • прибрао 3
  • прибраше 1
  • приватним 1
  • привезан 1
  • привлачила 1
  • привуче 2
  • приграби 1
  • придодат 1
  • придружи 3
  • придружио 1
  • придружише 1
  • приђе 16
  • Приђоше 1
  • приђоше 2
  • призна 2
  • Признај 2
  • признај 3
  • признаје 1
  • признајеш 1
  • признање 1
  • признао 2
  • признати 5
  • призор 1
  • призором 1
  • пријаве 1
  • пријатан 3
  • пријатељ 10
  • пријатеља 8
  • пријатеље 2
  • пријатељем 4
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 5
  • пријатељима 2
  • пријатељски 1
  • пријатељство 7
  • Пријатељу 1
  • пријатељу 17
  • пријема 1
  • прикова 1
  • прикраду 1
  • прикрио 2
  • прикупи 5
  • прикупила 1
  • прикупити 1
  • прикупља 3
  • прикупљају 2
  • Прикупљајући 1
  • прикупљања 1
  • прикупљањем 1
  • прикупљати 1
  • прикупљаше 1
  • прилазили 1
  • прилазити 1
  • Прилеп 1
  • Прилепа 5
  • Прилепу 1
  • прилика 4
  • прилике 4
  • приликом 8
  • прилику 1
  • прилици 2
  • приличан 1
  • Приличан 1
  • прилична 1
  • приличним 1
  • прилично 23
  • прима 3
  • примакне 1
  • примакоше 1
  • примало 1
  • примамљива 1
  • примаћи 1
  • примаче 2
  • пример 2
  • примете 8
  • примети 11
  • приметивши 2
  • приметила 1
  • приметили 6
  • приметио 6
  • приметити 10
  • приметише 4
  • прими 2
  • примили 1
  • примио 3
  • примирја 1
  • примирје 5
  • примирјем 1
  • примити 1
  • примицаху 3
  • примицаше 4
  • примиче 2
  • примичу 1
  • примиш 1
  • принесе 4
  • принесу 1
  • принуђен 2
  • принуђена 1
  • принуђени 2
  • Принцип 1
  • припазио 1
  • припале 1
  • припеци 1
  • припече 1
  • припомоћ 1
  • припреман 1
  • припремања 1
  • припремати 1
  • припремили 1
  • припремио 1
  • припрети 2
  • природа 1
  • Природа 1
  • природе 1
  • природи 4
  • природне 1
  • присаједине 1
  • присебан 1
  • присилили 1
  • прислушкивали 1
  • прислушкивао 1
  • прислушкиваше 1
  • присмотром 1
  • приспе 1
  • приспела 2
  • приспео 1
  • пристаде 1
  • пристајаше 1
  • пристаје 1
  • пристајем 1
  • Пристајем 1
  • пристала 1
  • пристали 1
  • пристанак 1
  • пристане 1
  • пристаништа 1
  • пристаниште 2
  • пристаништу 1
  • пристати 3
  • приступи 1
  • приступише 1
  • присуство 1
  • присутне 2
  • присутни 1
  • присутних 1
  • присутност 1
  • притегао 1
  • притегнут 1
  • притекне 1
  • притискао 1
  • притисну 1
  • притрчаше 1
  • прича 2
  • причај 2
  • причали 2
  • причање 2
  • причању 1
  • причао 4
  • причати 2
  • причаху 1
  • причаше 1
  • приче 1
  • причест 1
  • пришав 1
  • пркос 1
  • пробави 1
  • пробавио 1
  • пробавити 2
  • пробећи 1
  • пробије 1
  • пробитачно 1
  • прободе 1
  • пробуде 1
  • Пробуди 1
  • пробуди 6
  • пробудио 1
  • пробудити 1
  • пробудише 1
  • пробуђено 1
  • пробурази 1
  • провађаше 1
  • проведе 8
  • проведоше 4
  • проведу 1
  • провео 7
  • провести 2
  • провлачи 1
  • проводе 1
  • проводи 4
  • проводили 3
  • проводио 3
  • проводише 1
  • провукао 1
  • провукли 1
  • провући 2
  • провуци 1
  • провуче 2
  • проговори 1
  • проговорили 1
  • проговорио 2
  • прогура 1
  • продавац 1
  • продавши 1
  • продаје 1
  • продао 1
  • продато 1
  • продирања 1
  • продирање 1
  • продирању 2
  • продираху 2
  • продираше 1
  • продире 1
  • продиремо 2
  • продирући 1
  • Продирући 1
  • продревши 1
  • продро 1
  • продужавала 1
  • продужавали 2
  • продужавало 1
  • продужаваше 2
  • продуже 11
  • продужи 19
  • продужили 2
  • продужио 1
  • продужише 5
  • Прође 3
  • прође 37
  • прођете 1
  • Прођете 1
  • прођосте 1
  • прођоше 4
  • прођу 1
  • прожма 1
  • прозори 1
  • прозорима 1
  • прозорчић 2
  • прозорчића 1
  • производили 1
  • пројури 1
  • прокаже 1
  • прокажете 1
  • проклети 2
  • пролаз 1
  • пролаза 1
  • пролазе 3
  • пролази 1
  • пролазила 1
  • пролазили 4
  • пролазио 1
  • пролазу 1
  • проламао 1
  • проламаше 1
  • пролетела 1
  • пролетеше 1
  • пролетње 4
  • пролетњег 1
  • пролетњем 1
  • пролетњи 3
  • пролећа 1
  • пролеће 3
  • пролећним 1
  • пролећно 1
  • промена 1
  • промене 1
  • променљива 1
  • променуше 1
  • промери 2
  • промрмља 4
  • промуца 6
  • пронађе 1
  • пронађу 1
  • пронаћи 1
  • пронашли 3
  • проносила 1
  • пропадају 1
  • пропадну 1
  • пропали 1
  • пропао 1
  • пропиштале 1
  • пропусте 1
  • пропусти 1
  • пропустим 1
  • пропустити 1
  • пропуштајући 1
  • проређени 1
  • пророк 5
  • пророка 3
  • пророковој 2
  • прословили 1
  • проспава 1
  • проста 1
  • Прости 1
  • простирку 1
  • простих 1
  • простиш 1
  • Просто 1
  • просто 15
  • простор 3
  • простору 1
  • пространа 1
  • простране 1
  • пространих 2
  • пространој 1
  • пространом 1
  • простре 1
  • прострели 1
  • простро 1
  • просу 1
  • просуо 1
  • против 3
  • противно 2
  • противу 7
  • проћи 2
  • прочитао 2
  • прочуло 1
  • Прошав 1
  • прошао 4
  • прошапта 1
  • прошапута 4
  • прошаране 1
  • прошле 1
  • прошли 1
  • прошло 5
  • прошлости 1
  • прса 9
  • прсију 1
  • прскаше 1
  • прсне 6
  • прснути 1
  • прснуше 4
  • прстом 1
  • пружаху 1
  • пружи 1
  • пружила 1
  • прући 1
  • Прућио 1
  • псалтир 1
  • псето 1
  • пси 1
  • псино 1
  • псовке 1
  • псовку 1
  • псују 1
  • псујући 1
  • птица 1
  • птичица 2
  • птичице 2
  • пужа 1
  • пукло 2
  • пукните 1
  • пукотина 1
  • Пуља 2
  • Пуљина 1
  • Пуљо 1
  • пун 4
  • пуна 6
  • пуне 7
  • пуни 2
  • пуним 6
  • Пуних 1
  • пуних 11
  • пуно 2
  • пуну 3
  • пупољака 1
  • пустара 1
  • пустаре 1
  • пустахија 2
  • пустахије 4
  • пусте 6
  • пусти 14
  • Пусти 2
  • пустила 1
  • пустили 1
  • пустиња 2
  • пустиње 4
  • пустињи 9
  • пустињом 1
  • пустињска 1
  • пустињске 1
  • пустињски 2
  • пустињским 1
  • пустињског 1
  • пустињу 12
  • пустио 2
  • пустити 2
  • пустој 1
  • пустош 3
  • Пустошећи 1
  • пустошне 2
  • пустошнији 1
  • пустошну 1
  • пусту 1
  • Пут 11
  • пут 64
  • пута 34
  • путем 4
  • пути 3
  • путник 1
  • путника 1
  • путнике 1
  • путници 1
  • путног 1
  • путовала 1
  • Путовали 2
  • путовали 5
  • путовања 11
  • Путовање 1
  • путовање 2
  • путовању 4
  • путовао 1
  • путовати 5
  • путу 15
  • Путуј 1
  • путује 4
  • Путујући 1
  • пуца 1
  • пуцад 1
  • Пуцај 1
  • пуцало 1
  • Пуцањ 1
  • пуцањ 3
  • пуцао 1
  • пуцаш 1
  • пуцкараше 1
  • пуцња 1
  • пуцњава 2
  • пуцњем 1
  • пуче 1
  • пушака 4
  • пушка 2
  • Пушка 2
  • пушкама 2
  • Пушкарање 1
  • пушке 3
  • пушкомет 1
  • пушку 7
  • пушта 1
  • пуштај 5
  • пуштају 1
  • пуштајући 3
  • пуштао 1
  • пуштаху 1
  • пуштен 2
  • пчелица 1
  • пшеница 1
  • пшеницом 1
  • пшеничног 1
  • р 2
  • равница 3
  • равнице 1
  • равници 3
  • равницу 1
  • равнодушно 1
  • равномерном 1
  • рад 5
  • радећи 1
  • Радећи 1
  • Ради 1
  • ради 3
  • радили 1
  • радим 1
  • радите 1
  • радити 1
  • радиш 1
  • радници 1
  • радо 15
  • Радо 2
  • радоваху 2
  • радоваше 1
  • радознале 2
  • радознали 3
  • радозналим 1
  • радозналих 1
  • радознало 3
  • радозналог 1
  • радозналој 1
  • радозналост 3
  • радозналости 6
  • радозналошћу 2
  • радозналу 1
  • радознао 2
  • Радоја 1
  • Радоје 6
  • радом 5
  • Радомир 1
  • радосна 1
  • радосни 2
  • радоснија 1
  • радоснији 2
  • радосно 23
  • Радост 1
  • радост 6
  • радостан 3
  • радости 10
  • радошћу 2
  • радујући 1
  • ражњеве 2
  • ражњеви 1
  • ражњевима 1
  • Ражњу 1
  • разазнати 2
  • разапео 1
  • разастрла 1
  • разастрто 1
  • разбегоше 2
  • разби 2
  • разбивене 1
  • разбивеног 1
  • разбије 1
  • разбијена 1
  • разбијено 1
  • разбирајући 1
  • разблажи 1
  • разбојник 11
  • Разбојник 2
  • разбојника 2
  • разбојнике 2
  • разбојници 1
  • разбојницима 1
  • разбојниче 2
  • разбојничка 1
  • разбојничких 1
  • разбојништва 1
  • разболе 1
  • разболео 1
  • разболи 1
  • Разбоље 1
  • разбуктати 1
  • разваљеним 1
  • разви 1
  • развија 2
  • развијати 1
  • развијена 1
  • развијени 1
  • развијеног 1
  • развијеном 1
  • развића 1
  • разгале 1
  • разгледају 1
  • разгледао 1
  • разгледаш 2
  • разгледаше 1
  • разгњеви 1
  • разговара 1
  • разговарају 1
  • Разговарајући 1
  • разговарајући 2
  • разговарали 5
  • разговарало 1
  • разговарам 1
  • разговарао 2
  • разговараху 2
  • разговараше 2
  • Разговор 1
  • разговор 12
  • разговора 9
  • разговори 1
  • разговором 1
  • разговору 3
  • разгоне 1
  • разгрнути 1
  • раздвајам 1
  • раздра 1
  • раздрагала 1
  • раздраган 1
  • раздраганих 2
  • раздрагано 1
  • раздрагао 1
  • раздражена 1
  • раздражене 1
  • раздражено 1
  • Раздражење 1
  • разиђоше 4
  • разиђу 3
  • разишла 1
  • разишли 1
  • разјапљеним 1
  • разјарен 2
  • Разјарена 1
  • разјарене 1
  • разјарени 2
  • разјарених 1
  • разлагати 1
  • разлегаше 4
  • разлеже 1
  • разли 1
  • разливала 1
  • разлика 1
  • разлике 1
  • разлила 1
  • различне 1
  • разлога 3
  • размањиваху 1
  • размахивали 1
  • размахивао 2
  • Разместивши 1
  • размилела 1
  • размилело 1
  • размишља 3
  • размишљајући 1
  • размишљали 1
  • размишљао 2
  • размишљаше 6
  • размрцваре 1
  • размрцварити 1
  • разне 2
  • разнели 1
  • разноврсним 1
  • разноврсних 2
  • разоружаше 1
  • разочара 1
  • разумевао 1
  • разумеваху 1
  • Разумем 1
  • разумео 1
  • разумеш 1
  • Разумеш 1
  • рај 1
  • рајо 1
  • рајско 1
  • рајском 1
  • ракије 3
  • рамао 1
  • раме 5
  • рамена 3
  • раменима 2
  • раменом 1
  • рамену 8
  • рана 1
  • Ранђија 10
  • Ранђијиног 1
  • Ранђијом 1
  • Ранђију 2
  • ране 2
  • рани 2
  • ранија 1
  • Раније 1
  • раније 18
  • ранијег 4
  • ранијем 1
  • ранијеучинити 1
  • ранији 2
  • ранијим 3
  • ранијој 1
  • ранио 1
  • ранише 1
  • Рано 1
  • рано 8
  • рану 2
  • рањен 5
  • рањена 1
  • рањене 2
  • рањени 5
  • рањеном 1
  • расвестио 1
  • расипати 1
  • раскида 1
  • раскине 1
  • раскинуто 1
  • раскрвављено 1
  • раскрсте 1
  • раскрстили 1
  • расло 2
  • распала 1
  • распалили 1
  • распалити 1
  • распара 1
  • распасти 1
  • распитивањем 1
  • распитивао 1
  • распитиваху 1
  • распитиваше 2
  • Распитујући 1
  • распитујући 2
  • распознаваше 1
  • располагало 1
  • расположенији 1
  • расположење 2
  • расположењем 1
  • расположењу 1
  • распопа 1
  • распоре 1
  • распростирао 1
  • распусти 2
  • распуштеном 1
  • раставе 3
  • растави 8
  • раставити 2
  • раставише 1
  • растављаху 1
  • растављаше 1
  • растанка 3
  • растанку 2
  • расте 1
  • растовари 1
  • растоварио 1
  • растојање 1
  • растојањима 1
  • растројена 1
  • растужио 1
  • растужити 1
  • растуре 1
  • растури 1
  • расу 1
  • расулост 1
  • расхлади 1
  • расхлађавајући 1
  • расхлађивале 1
  • расхлађујући 1
  • Рат 1
  • рат 2
  • рата 5
  • Ратна 1
  • ратни 1
  • ратним 1
  • ратничким 1
  • ратног 5
  • ратну 1
  • ратоборство 1
  • ратова 1
  • ратовања 3
  • ратовању 2
  • рату 4
  • ратује 1
  • рачуна 2
  • рачунајући 2
  • рачуне 1
  • рачуну 1
  • раширеним 1
  • Рашић 4
  • Рашића 1
  • Рашићевој 1
  • Рашићем 2
  • раштркани 1
  • рашчистише 2
  • рђаво 1
  • рђаву 1
  • ре 1
  • револвер 1
  • ред 1
  • реда 1
  • реденика 1
  • редника 1
  • редова 1
  • редован 1
  • редове 8
  • редови 1
  • редовни 1
  • редовно 6
  • редом 1
  • ређаше 1
  • режи 2
  • резултат 1
  • резултата 1
  • рекавши 2
  • Рекао 1
  • рекао 4
  • реке 3
  • рекосмо 2
  • рекох 15
  • Рекох 3
  • рекоше 2
  • реку 1
  • реметио 3
  • репом 1
  • Ресен 5
  • Ресена 3
  • Ресенски 2
  • ресенски 3
  • ресенским 1
  • ресенског 1
  • ресенскога 4
  • ресенској 1
  • Ресену 1
  • Ретко 1
  • ретко 5
  • реткост 3
  • рећи 10
  • реци 2
  • реч 10
  • рече 131
  • речено 1
  • речену 1
  • речи 50
  • речима 7
  • речитост 1
  • речице 1
  • речју 1
  • решава 1
  • решено 1
  • решења 1
  • реши 11
  • решили 2
  • решио 8
  • решити 1
  • решише 4
  • рика 1
  • рикне 1
  • рикнувши 1
  • рику 1
  • рис 2
  • Риста 1
  • Ристо 2
  • Ристовца 3
  • ричући 1
  • роб 3
  • роба 2
  • робе 2
  • робијаш 2
  • робијашког 1
  • робије 10
  • робији 2
  • робију 3
  • робовању 1
  • робовима 1
  • робујеш 1
  • робују 1
  • робујући 1
  • род 1
  • родбином 2
  • роди 4
  • родиле 1
  • родио 1
  • родитеља 3
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родише 1
  • родољубу 1
  • родом 1
  • рођен 1
  • рођена 1
  • рођеним 3
  • рођеног 1
  • рођеној 1
  • рођења 3
  • рој 1
  • Рој 1
  • ројиле 1
  • рока 1
  • року 1
  • ропства 2
  • роптање 1
  • роса 1
  • росном 1
  • рубина 1
  • руди 1
  • ружа 1
  • руже 1
  • рујним 1
  • рука 1
  • рукама 14
  • руке 10
  • рукова 1
  • руковаше 1
  • руком 10
  • руку 23
  • Руља 1
  • руља 2
  • руље 1
  • руљом 1
  • румена 1
  • румене 1
  • румени 1
  • румеником 2
  • руменог 1
  • Румуније 1
  • Румунију 2
  • румунска 1
  • рупу 1
  • рупчага 7
  • рупчагама 2
  • рупчаге 3
  • рупчаги 1
  • рупчагу 4
  • Русија 2
  • Русије 1
  • Русијом 1
  • Руска 2
  • руска 4
  • руске 1
  • Руски 1
  • руски 8
  • руским 1
  • руско 2
  • руског 2
  • рускога 2
  • руској 4
  • руску 2
  • Рустан 3
  • рухо 1
  • руци 7
  • руча 1
  • ручак 1
  • ручао 1
  • ручка 2
  • ручком 1
  • ручку 1
  • рушевина 1
  • рушевине 1
  • С 5
  • с 86
  • Са 26
  • са 551
  • Саба 1
  • Сабанајрула 1
  • сабљу 1
  • сав 20
  • Сава 1
  • савез 2
  • савезу 1
  • Савет 1
  • савет 2
  • саветовања 1
  • саветоваху 1
  • савету 1
  • савлада 2
  • савладавши 2
  • савладају 1
  • савладан 2
  • савладана 1
  • савладано 1
  • савладаше 2
  • савлађујући 1
  • савршенство 1
  • сагласаше 1
  • сагледа 1
  • сагорева 1
  • сагоревао 1
  • сагореваше 1
  • сагорела 1
  • сагорелог 1
  • саграде 1
  • сагради 1
  • сад 271
  • Сад 86
  • Сада 12
  • сада 99
  • Садањи 1
  • саде 1
  • сажарену 1
  • саже 3
  • сажижу 1
  • сазна 17
  • Сазнавши 1
  • сазнадоше 1
  • сазнале 1
  • сазнали 1
  • сазнао 8
  • сазнати 1
  • сазнаше 2
  • сазрелу 1
  • сакате 1
  • Сакаџија 1
  • Сакаџијом 1
  • саком 1
  • сакривени 1
  • сакривеног 1
  • сакрије 5
  • сакрило 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакупио 1
  • сакупљена 2
  • сакупљене 1
  • сакупљени 1
  • сакупљених 1
  • сакупљеном 1
  • саломила 1
  • сам 202
  • Сам 3
  • сама 19
  • Сама 3
  • саме 22
  • сами 25
  • Самим 1
  • самим 11
  • самих 7
  • самном 2
  • Само 13
  • само 208
  • самог 16
  • самога 8
  • самој 7
  • самом 16
  • самоме 2
  • самртник 1
  • самртно 1
  • саму 29
  • Самум 1
  • Самун 1
  • сан 6
  • сањати 1
  • саопштавао 1
  • саопштења 1
  • саопшти 2
  • Сасвим 1
  • сасвим 17
  • саслушавати 1
  • саслушању 2
  • саслушаше 1
  • саставе 1
  • састави 5
  • саставио 1
  • Саставише 1
  • састављаху 1
  • састављен 1
  • састављена 1
  • Састанак 1
  • састанемо 1
  • састанка 1
  • састао 1
  • сат 3
  • сата 18
  • сати 5
  • сафира 1
  • Сахаре 3
  • сахране 1
  • сахрани 1
  • сахранити 2
  • сахранише 1
  • сахрањена 1
  • сахрањене 1
  • сахрањеним 1
  • сахрањују 1
  • сачекав 1
  • сачекају 1
  • сачекаћемо 1
  • сачува 2
  • св 1
  • Св 5
  • Сва 1
  • сва 21
  • свадба 1
  • свадбе 1
  • свадби 1
  • свађају 2
  • свак 1
  • Свак 1
  • Свака 1
  • свака 2
  • сваке 6
  • сваки 19
  • Сваки 8
  • Сваким 1
  • сваким 4
  • свако 5
  • сваког 20
  • Свакога 5
  • свакога 6
  • свакодневне 1
  • свакодневни 2
  • сваком 5
  • свакоме 1
  • сваку 4
  • свалише 1
  • свану 1
  • свануло 4
  • сварао 1
  • Сватови 1
  • сватови 5
  • свачему 1
  • Све 18
  • све 193
  • свег 2
  • свега 9
  • сведока 1
  • сведоке 3
  • сведоци 1
  • сведоцима 2
  • сведочити 1
  • Свеж 2
  • свеж 3
  • свеже 1
  • свежи 1
  • свежији 1
  • свежијим 1
  • свежим 2
  • свежином 1
  • свежину 1
  • свемогућег 1
  • Свемогућег 1
  • свемоћност 1
  • свему 1
  • свесрдном 1
  • Свест 1
  • свет 6
  • света 7
  • светац 1
  • светећи 2
  • Свети 2
  • свети 3
  • светили 1
  • светина 2
  • светине 1
  • светини 1
  • светину 1
  • светиња 2
  • светитеља 1
  • светитељским 1
  • светити 1
  • светли 1
  • Светли 1
  • светло 1
  • светлог 1
  • светлост 6
  • светлости 2
  • светлошћу 1
  • светлуцала 2
  • светог 1
  • Светог 1
  • светске 1
  • светски 1
  • свету 12
  • свећеник 1
  • свеца 4
  • свечан 1
  • свечано 1
  • Сви 30
  • сви 53
  • свију 20
  • свиле 1
  • свилених 1
  • свиленој 1
  • свилену 1
  • свилом 1
  • свим 9
  • Свима 1
  • свима 10
  • свињски 1
  • Свирале 1
  • свирале 2
  • свирепо 1
  • свирке 1
  • свитало 2
  • свих 1
  • Свиштов 3
  • свладао 1
  • свлачити 1
  • сво 2
  • свог 20
  • свога 28
  • своду 1
  • свој 30
  • своја 13
  • своје 93
  • Својим 1
  • својим 121
  • својима 3
  • својина 1
  • својих 21
  • својој 27
  • својом 84
  • Своју 1
  • своју 51
  • свом 25
  • своме 15
  • своту 1
  • сврате 1
  • свративши 1
  • свраћао 1
  • сврше 1
  • свршено 1
  • свршеног 1
  • свршеној 1
  • свршетка 4
  • сврши 3
  • свршио 3
  • свршите 1
  • свршити 1
  • Сву 1
  • сву 9
  • свуд 1
  • свуда 3
  • Свуда 3
  • свукоше 1
  • Свуците 1
  • се 1401
  • себе 10
  • себи 17
  • Севање 2
  • севаху 1
  • севдалинке 1
  • север 1
  • северне 2
  • северније 2
  • северно 1
  • северној 1
  • североистоку 1
  • северу 3
  • сега 2
  • седам 7
  • седамдесет 3
  • седамнајест 5
  • седе 6
  • седели 2
  • седео 3
  • Седећи 1
  • седећи 2
  • седи 2
  • Седи 3
  • седила 1
  • седишта 2
  • седиште 1
  • седла 1
  • седло 1
  • Седмог 1
  • седморицом 1
  • седморицу 1
  • седне 1
  • седнем 1
  • седнете 1
  • седну 1
  • седоше 2
  • сеђаше 1
  • секира 1
  • Секулице 2
  • села 32
  • селам 7
  • селанцета 1
  • селима 2
  • село 21
  • селу 9
  • сељака 1
  • сељана 1
  • сељане 1
  • сељаци 5
  • сељацима 1
  • сељачки 1
  • сељачких 1
  • Сем 10
  • сем 16
  • сени 1
  • сенку 1
  • сео 1
  • Сео 1
  • сеоске 1
  • сеоски 1
  • сеоских 1
  • Сереза 1
  • Серески 1
  • сести 1
  • сестра 2
  • сестре 2
  • сестро 2
  • сестром 2
  • сестру 1
  • сети 5
  • сетивши 1
  • Сетивши 1
  • сетио 1
  • сетити 2
  • Сећај 1
  • сећам 1
  • сећање 1
  • Сећао 1
  • сећао 2
  • сећати 1
  • сећаху 2
  • Сеху 1
  • сечи 1
  • сечицама 1
  • си 78
  • сиграше 1
  • сигуран 1
  • Сигурно 1
  • сигурно 12
  • сигурности 1
  • Сиди 2
  • сиђе 3
  • сиђи 1
  • Сиђимо 1
  • сиђоше 2
  • сиђу 1
  • сија 1
  • сијају 1
  • сијаше 2
  • сикћу 1
  • сила 5
  • силава 1
  • силазе 1
  • силази 1
  • силазио 3
  • силама 1
  • силан 2
  • сили 2
  • силином 5
  • силину 2
  • силио 1
  • силна 8
  • силне 2
  • силни 6
  • силним 1
  • силно 16
  • силног 3
  • силну 1
  • силом 13
  • силу 1
  • Сима 23
  • символ 1
  • Симе 2
  • Сими 1
  • Симин 1
  • Симина 2
  • Симине 1
  • Симино 1
  • Симиној 5
  • Симину 1
  • Симо 1
  • Симом 1
  • симпатије 1
  • симпатишући 1
  • Симу 2
  • син 9
  • сина 9
  • синак 1
  • Сине 2
  • сине 9
  • синко 17
  • синова 4
  • синове 1
  • синови 1
  • синовима 1
  • синовца 1
  • синоћ 1
  • сину 3
  • синуше 2
  • синчића 2
  • сипају 2
  • сипајући 3
  • сипаше 2
  • сипље 2
  • сипљу 1
  • сира 1
  • сиромаси 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 2
  • сиромашак 2
  • сиромашно 1
  • сирота 1
  • сиротан 1
  • сиротана 1
  • сиротане 1
  • Сиротиња 1
  • сиротиња 2
  • сиротни 1
  • Сирта 2
  • сит 1
  • ситан 1
  • ситницама 1
  • сишао 3
  • сјај 2
  • сјајем 1
  • сјајна 3
  • Сјајне 1
  • сјајне 3
  • сјајни 1
  • сјајним 2
  • Сјајно 2
  • сјајно 4
  • сјајног 2
  • сјајнога 1
  • сјајној 1
  • сјајном 1
  • сјају 2
  • скакавци 2
  • скакао 1
  • скакутала 1
  • скаче 2
  • скиде 5
  • скидоше 1
  • скине 2
  • скину 2
  • скинула 1
  • скинули 2
  • скинуо 1
  • скинуше 1
  • склањао 1
  • склоне 1
  • склони 2
  • склонио 1
  • склоништа 3
  • склониште 3
  • склопљен 1
  • скоком 2
  • сколио 1
  • Скопље 3
  • Скопљу 2
  • Скоро 1
  • скоро 34
  • скоте 1
  • скотрља 1
  • скотрљаше 1
  • скоче 1
  • скочи 19
  • скочиле 1
  • скочио 1
  • скочише 1
  • скрену 1
  • скренути 1
  • скренуше 1
  • скривајући 1
  • скриваху 1
  • скривена 1
  • скривено 1
  • скривену 1
  • скрнуо 1
  • скроз 2
  • скромне 1
  • скупа 1
  • скупи 1
  • скупља 1
  • скупљаху 1
  • скупо 1
  • скуте 1
  • скуту 1
  • слаба 1
  • слабачке 4
  • слабачким 1
  • слабе 1
  • слабим 3
  • слабио 1
  • слабо 2
  • слабости 1
  • слава 1
  • славе 1
  • Славе 1
  • слави 1
  • славио 1
  • славне 1
  • славни 2
  • славно 2
  • славног 1
  • славнога 2
  • славу 1
  • славуј 2
  • сланине 1
  • слао 1
  • сласт 1
  • Слатину 1
  • слатке 2
  • слатки 1
  • слатких 1
  • слатко 7
  • слегао 1
  • следовало 1
  • слетети 1
  • сливаху 1
  • слика 4
  • сликама 1
  • слике 2
  • слику 1
  • Слобода 2
  • слободан 3
  • слободе 4
  • слободи 13
  • слободна 2
  • слободне 2
  • слободније 1
  • слободних 1
  • слободно 15
  • слободу 4
  • слова 1
  • словима 1
  • сложише 2
  • сложно 5
  • сломило 1
  • сломљен 1
  • слуга 3
  • Слуга 3
  • Слуге 1
  • слуге 4
  • слуги 1
  • слугу 6
  • служаше 1
  • службу 1
  • служе 1
  • Служи 1
  • служи 6
  • служила 3
  • служило 1
  • служио 2
  • слутио 3
  • слух 1
  • случај 1
  • случајеве 2
  • случајевима 1
  • случајно 5
  • случају 1
  • слуша 1
  • Слушај 4
  • слушалац 1
  • слушали 1
  • Слушао 1
  • слушао 3
  • Слушаоци 1
  • слушати 3
  • слушаху 1
  • слушаше 1
  • смакне 2
  • сматрали 1
  • сматрао 1
  • Сматрао 1
  • сматраху 4
  • сме 5
  • смевши 1
  • смеде 5
  • смедоше 1
  • смедоши 1
  • смеј 6
  • смеја 2
  • смејања 1
  • смејање 3
  • смејањем 1
  • смеје 1
  • смејући 2
  • смела 1
  • смело 1
  • смелост 1
  • смелости 3
  • смемо 1
  • сменити 1
  • сменути 1
  • смео 7
  • смерао 1
  • смераше 3
  • сместа 2
  • сместио 1
  • смета 3
  • сметала 2
  • сметале 1
  • сметње 1
  • сметова 2
  • Сметови 1
  • смешећи 3
  • смешка 1
  • смешкајући 1
  • смешкаше 2
  • смешним 1
  • смешно 1
  • смешу 1
  • смилуј 2
  • смиреним 1
  • Смири 2
  • смирим 1
  • Смирне 1
  • Смирни 1
  • Смирну 2
  • смлати 1
  • смо 13
  • смождио 1
  • смота 1
  • смркнућа 1
  • смрт 5
  • Смрт 8
  • смрти 14
  • смртна 1
  • Смртна 1
  • смртне 1
  • смртно 1
  • смрћу 1
  • смрче 1
  • смук 1
  • сна 2
  • снабдевши 1
  • снабдели 1
  • снабдеше 3
  • снабду 1
  • Снага 2
  • снага 4
  • Снаге 1
  • снаге 7
  • снагом 3
  • снагу 8
  • снажан 1
  • Снажна 1
  • снажне 3
  • снажнија 1
  • снажнији 2
  • снажним 1
  • снажних 2
  • снажно 13
  • снажног 1
  • снашла 1
  • сневајући 3
  • сневати 1
  • Снег 1
  • снег 7
  • снега 3
  • снежних 1
  • снова 2
  • снове 2
  • сном 6
  • снопље 5
  • сносити 1
  • сну 7
  • снужден 1
  • снуждена 1
  • снужденог 1
  • собама 1
  • собе 5
  • соби 9
  • собна 1
  • собом 20
  • собу 25
  • соја 1
  • сок 1
  • Сокна 1
  • Сокне 2
  • Сокну 1
  • Солун 1
  • Солуна 4
  • Солунски 1
  • Солуну 6
  • сопственом 1
  • сопствену 1
  • сос 1
  • Софије 2
  • Софији 3
  • Софију 2
  • спава 3
  • спавај 1
  • спавају 4
  • спавали 1
  • спавам 4
  • спавања 1
  • спавање 1
  • спавао 4
  • спавати 3
  • спаваћим 1
  • спаваше 1
  • спази 1
  • спазивши 1
  • спазио 1
  • спазисмо 1
  • спалио 1
  • спас 3
  • спаса 5
  • спасавао 1
  • спасао 4
  • спасе 1
  • спасем 1
  • спасени 2
  • Спасени 2
  • спасеш 1
  • спаси 2
  • спаситеља 1
  • спасти 2
  • спашени 2
  • споје 1
  • спојене 1
  • спојени 1
  • спокојно 1
  • спокојства 2
  • спокојство 2
  • споља 1
  • спољашност 3
  • спољашности 1
  • спољашњем 1
  • спољашњост 1
  • спомен 1
  • спомене 1
  • споразумева 1
  • справљању 1
  • спрам 3
  • спреда 2
  • спрема 1
  • спремају 1
  • спремања 1
  • спремаху 2
  • спремаше 4
  • спреме 1
  • спреми 1
  • спремише 1
  • спремљено 1
  • спроведе 1
  • спроведен 1
  • спроведу 1
  • спровод 3
  • спусти 4
  • спустиле 1
  • спустио 1
  • спустити 1
  • спуштала 1
  • спуштали 2
  • спушташе 2
  • сравнити 1
  • сравњени 1
  • срам 1
  • срамно 4
  • срамоту 1
  • Срба 3
  • Србе 1
  • Срби 5
  • Србије 6
  • Србији 4
  • Србију 1
  • Србима 3
  • Србин 6
  • Србина 5
  • Србинова 1
  • Србиново 2
  • Србину 1
  • срдачно 3
  • срдачног 1
  • сребрна 1
  • сребром 1
  • сред 3
  • Средина 1
  • средини 6
  • средовечан 1
  • Средоземног 1
  • Средоземнога 3
  • Средоземном 1
  • среза 1
  • срества 1
  • срество 2
  • сретна 2
  • сретне 1
  • сретни 1
  • сретнији 1
  • сретно 3
  • сретног 1
  • срећа 5
  • срећан 1
  • Срећан 1
  • среће 2
  • срећи 1
  • срећни 1
  • срећно 5
  • срећом 1
  • срећу 6
  • Срна 1
  • срна 2
  • срндаћа 1
  • срну 1
  • сродника 1
  • сроднике 1
  • сроза 1
  • срозаних 2
  • срозао 1
  • срозаше 1
  • Српска 1
  • српска 5
  • Српске 1
  • српске 6
  • СРПСКИ 1
  • српски 6
  • Српским 1
  • српским 2
  • српских 5
  • српско 2
  • српског 2
  • српскога 1
  • српској 1
  • српском 4
  • српску 2
  • Српства 1
  • сруши 1
  • срушивши 1
  • срушити 1
  • Срца 1
  • срца 12
  • Срце 1
  • срце 31
  • срцем 2
  • срцу 6
  • срчан 1
  • Срчана 1
  • срчано 1
  • срџбе 1
  • срџби 1
  • срџбу 2
  • стави 1
  • ставише 1
  • стада 2
  • стаде 4
  • стадо 2
  • стадом 1
  • стадоше 1
  • стазицу 1
  • стајале 1
  • стајали 1
  • стајао 2
  • стајаху 1
  • стајаше 3
  • стакленцетом 1
  • сталан 1
  • стали 1
  • стална 1
  • Стални 1
  • Стално 1
  • стално 9
  • сталног 1
  • стало 1
  • Станија 20
  • Станији 3
  • Станијино 2
  • Станијом 2
  • Станију 7
  • Станимир 13
  • Станимира 2
  • Станимире 2
  • Станимирово 1
  • Станимиром 1
  • Станимиру 2
  • Станишта 1
  • станишта 4
  • станиште 1
  • станишту 1
  • станка 1
  • Станко 1
  • становали 1
  • становао 1
  • становника 4
  • Становници 1
  • становници 4
  • становништво 2
  • становништву 1
  • Станомир 1
  • стање 2
  • стању 5
  • стао 2
  • стара 3
  • старање 1
  • старао 1
  • старати 1
  • старац 2
  • старачком 1
  • старе 3
  • старешина 2
  • старешином 1
  • старешину 1
  • стари 11
  • старија 2
  • старијег 1
  • старији 1
  • старијих 1
  • старина 7
  • старину 1
  • старих 1
  • старица 1
  • старо 3
  • старог 7
  • стародревни 1
  • Старој 2
  • староседелаца 1
  • Старосрбијанаца 2
  • старца 1
  • старче 2
  • стас 1
  • стасита 1
  • стасу 1
  • ствар 6
  • стварајући 1
  • ствараху 1
  • ствараше 1
  • ствари 8
  • стварима 2
  • створ 3
  • створења 3
  • створење 5
  • створењима 1
  • створи 1
  • створише 1
  • створове 1
  • сте 5
  • Стеван 1
  • Стевана 1
  • Стеване 1
  • Стеванка 2
  • Стеванов 1
  • Стеваном 1
  • стега 1
  • стегоше 1
  • стекао 1
  • стена 5
  • стенама 1
  • стене 5
  • стени 3
  • стеном 1
  • стену 7
  • стење 2
  • Степане 2
  • степеница 1
  • степеницама 3
  • степенице 2
  • стигао 5
  • стигла 1
  • стигли 5
  • стигло 2
  • стигне 10
  • стигну 7
  • стигоше 16
  • стидно 1
  • стиже 15
  • стизала 1
  • стисне 1
  • стиснувши 1
  • стићи 2
  • стичу 1
  • стишало 1
  • стишао 1
  • сто 15
  • Стој 2
  • стојала 1
  • стојали 1
  • стојећи 1
  • стоји 4
  • Стојићевићу 1
  • стока 2
  • стоке 2
  • стоку 1
  • стола 1
  • столу 1
  • стопиле 1
  • стоструко 1
  • стотина 5
  • стотинама 4
  • стотине 4
  • стотину 3
  • страдао 1
  • Стража 1
  • стража 3
  • стражар 3
  • стражара 5
  • стражари 1
  • стражарили 1
  • стражарно 1
  • стражарско 1
  • стражарском 1
  • страже 2
  • стражи 3
  • стражу 3
  • страна 10
  • стране 20
  • страни 2
  • страним 1
  • страних 1
  • странке 1
  • странпутицама 2
  • страну 7
  • странца 1
  • странцима 1
  • страсне 1
  • страсно 1
  • страсну 1
  • страх 13
  • Страх 2
  • страха 6
  • Страховања 1
  • страховао 1
  • страховита 1
  • Страховити 1
  • страховито 2
  • страховиту 1
  • страхом 7
  • страхопоштовањем 1
  • страхота 2
  • страхотно 1
  • страхотном 1
  • страху 6
  • страхујете 1
  • страшан 4
  • страшило 1
  • страшљивац 1
  • страшна 2
  • Страшна 4
  • Страшне 1
  • страшне 4
  • Страшни 2
  • страшнију 1
  • Страшно 1
  • страшно 13
  • страшног 1
  • страшнога 1
  • страшноме 1
  • страшну 2
  • стрела 4
  • стреле 3
  • стреља 2
  • стресе 1
  • стрмени 1
  • Стрмицу 1
  • стрмоглавце 1
  • стровалити 1
  • стровалише 1
  • стропошта 10
  • стропошташе 1
  • Стрпи 1
  • струготина 1
  • струја 1
  • струјио 1
  • Струмице 2
  • стуба 1
  • ступа 2
  • ступају 1
  • ступати 1
  • ступи 7
  • ступила 1
  • ступили 1
  • ступио 2
  • ступише 1
  • су 241
  • суварије 1
  • суваријо 1
  • суве 1
  • сувише 9
  • сугаре 1
  • суд 9
  • суда 4
  • судбина 1
  • судбини 1
  • судбо 1
  • суде 1
  • судија 4
  • Судије 1
  • судије 2
  • судите 2
  • судити 1
  • суднице 2
  • судници 3
  • судницу 3
  • суду 4
  • суђено 1
  • суђења 2
  • суђење 1
  • Суђењу 1
  • сужањ 1
  • суза 2
  • сузама 2
  • сузе 10
  • сузним 2
  • сузу 1
  • сукнене 1
  • сукоб 1
  • сукоба 5
  • сукобио 1
  • сукобом 1
  • сукобу 1
  • Сулејман 1
  • Султан 4
  • Султана 1
  • сумњајући 1
  • сумњали 1
  • сумњао 2
  • сумњати 1
  • сумњаху 1
  • сумњаше 1
  • сумњу 2
  • суморне 2
  • Суморни 1
  • суморним 1
  • суморно 1
  • суморност 4
  • сумрак 1
  • сунашце 1
  • сунца 7
  • сунце 10
  • Сунце 7
  • сунцу 5
  • Сунчана 1
  • сунчана 5
  • сунчане 1
  • Сунчани 2
  • сунчани 5
  • сунчаним 2
  • сунчаној 2
  • сунчаном 1
  • сунчеви 1
  • супротним 1
  • супротном 1
  • сурва 1
  • Сурка 1
  • сурови 1
  • суровим 1
  • суседима 1
  • сусрео 2
  • сусрет 7
  • сусрете 1
  • сусрећали 1
  • сустали 3
  • сустао 1
  • сусташе 1
  • сустигао 3
  • сустигла 1
  • сустигли 2
  • сустигну 1
  • сустиже 3
  • сутра 12
  • Сутра 7
  • Сутрадан 1
  • сушило 1
  • схвати 1
  • т 2
  • та 15
  • Та 7
  • табор 1
  • табора 1
  • табору 1
  • тавнина 1
  • тавницама 1
  • Тавнице 1
  • тавнице 2
  • тавници 2
  • тавницу 1
  • таворим 1
  • тад 4
  • тада 16
  • тадањем 1
  • тај 43
  • Тај 7
  • тајанствена 2
  • тајанствену 1
  • Тајац 1
  • тајац 2
  • тајну 1
  • Такав 3
  • такав 6
  • таква 7
  • такве 2
  • таквих 1
  • такво 2
  • таквој 1
  • таквом 1
  • такву 1
  • таки 1
  • таким 4
  • тако 218
  • Тако 48
  • такова 1
  • такови 1
  • такових 1
  • такову 1
  • таког 1
  • такође 12
  • таком 4
  • Таламбаси 1
  • таламбаси 3
  • таласајући 1
  • таласаху 1
  • таласаше 1
  • таман 1
  • Таман 1
  • тамница 2
  • тамнице 38
  • тамници 20
  • тамницу 23
  • тамничким 1
  • тамничког 1
  • тамновања 11
  • тамну 1
  • Тамо 2
  • тамо 38
  • тамошње 1
  • тамошњем 1
  • тамошњим 1
  • тамошњих 1
  • тан 1
  • Танка 1
  • танке 2
  • танковрхе 1
  • танкој 1
  • танком 1
  • тапат 3
  • тапатом 1
  • тапшати 2
  • тапшући 4
  • Тарабулус 6
  • Тарабулуса 3
  • тачке 1
  • Ташко 2
  • твога 2
  • твој 10
  • твоја 4
  • твоје 5
  • твојим 1
  • твојима 2
  • твојој 4
  • твоју 3
  • твоме 3
  • Творче 2
  • тврда 1
  • тврдо 5
  • тврду 4
  • те 130
  • Те 6
  • тебе 14
  • Теби 1
  • теби 12
  • тегове 1
  • тежак 2
  • теже 4
  • тежи 3
  • тежином 1
  • тежу 3
  • Тек 26
  • тек 52
  • текао 1
  • текло 1
  • тела 5
  • Телали 1
  • телеса 1
  • Тело 1
  • тело 17
  • телом 1
  • телу 4
  • темељ 1
  • темеља 1
  • температура 1
  • тео 1
  • тепа 3
  • тепајући 1
  • тепала 2
  • тепаше 2
  • тепсија 1
  • тепсију 2
  • тера 1
  • терала 1
  • терати 1
  • тераћеш 1
  • терет 3
  • терета 1
  • тесто 1
  • тефтеру 1
  • тешећи 1
  • тешка 1
  • тешке 4
  • тешки 1
  • тешким 3
  • тешких 2
  • тешко 16
  • Тешко 2
  • тешком 5
  • тешкоћа 2
  • тешкоћу 2
  • ти 173
  • Ти 29
  • Тигар 1
  • тигар 2
  • тигрови 2
  • Тим 1
  • тим 27
  • тиме 16
  • тин 2
  • Тинбукта 1
  • тиранин 1
  • тиранишу 1
  • тита 1
  • титра 1
  • тих 6
  • тихи 1
  • тихим 6
  • тихо 12
  • тихог 1
  • тихом 2
  • тица 1
  • тишина 10
  • тишине 1
  • тишини 3
  • тишину 3
  • тишти 1
  • тмини 1
  • то 333
  • То 42
  • тобом 12
  • товар 1
  • товаре 1
  • Товарик 1
  • Тог 1
  • тог 13
  • тога 41
  • Тодор 1
  • тој 7
  • толика 4
  • толике 4
  • толики 4
  • толиким 1
  • толиких 2
  • толико 66
  • толиког 2
  • Толикој 1
  • толику 7
  • том 34
  • Томашевић 1
  • ТОМЕ 1
  • томе 25
  • Топао 1
  • топли 1
  • топлина 1
  • топлине 1
  • топлину 1
  • топлотом 1
  • топлоту 1
  • топлу 1
  • топова 1
  • торби 1
  • торбу 1
  • точи 2
  • траве 1
  • травом 1
  • траву 2
  • травуљине 1
  • травуљину 1
  • траг 8
  • трагали 1
  • трагање 1
  • трагаше 3
  • трагом 6
  • трагу 2
  • тражећи 3
  • тражи 5
  • тражили 1
  • тражим 1
  • тражио 3
  • тражисте 1
  • тражите 2
  • тражити 3
  • трајала 1
  • трајало 8
  • трајао 5
  • траје 2
  • Трансилванских 1
  • трбух 1
  • трвења 1
  • тргну 1
  • тргнувши 2
  • трговац 1
  • трговачких 1
  • трговца 1
  • тргоше 1
  • тргује 1
  • Тргујући 1
  • Треба 1
  • треба 21
  • требало 8
  • требати 2
  • тренут 8
  • тренутак 7
  • тренутака 24
  • тренутка 3
  • тренутку 13
  • тренутцима 3
  • трепавице 1
  • трепере 1
  • трепет 1
  • трепљаху 1
  • тресак 2
  • треску 2
  • тресну 4
  • треснувши 2
  • треснуше 1
  • трећи 1
  • трећину 1
  • трже 4
  • трзајући 2
  • трзаше 1
  • Три 1
  • три 24
  • тридесет 11
  • тријестак 1
  • тријумфовањем 1
  • тријумфоваху 1
  • Тринајест 1
  • тринајест 2
  • Триполис 10
  • Триполиса 3
  • Триполису 3
  • трипута 2
  • триумфоваше 1
  • трљајући 2
  • трљати 1
  • тродневног 1
  • троја 1
  • троје 1
  • тројица 1
  • тројицу 1
  • тромим 3
  • тромо 1
  • тронут 1
  • тронути 1
  • тронутим 1
  • трошио 1
  • трошка 1
  • трпа 2
  • трпељиво 1
  • трпео 1
  • трпети 2
  • трпи 1
  • трпљења 1
  • труба 1
  • трубе 2
  • труда 1
  • трудећи 1
  • трудио 1
  • трудити 1
  • Трудићу 1
  • трули 1
  • трулом 1
  • трун 1
  • труне 1
  • трчала 1
  • трчао 1
  • трчаху 1
  • трчећи 1
  • трчећим 1
  • Трчи 1
  • трчи 5
  • Трчите 1
  • Ту 23
  • ту 65
  • Туба 1
  • Туга 1
  • туга 2
  • тугаљиво 1
  • туге 4
  • тугованка 1
  • туд 1
  • туђин 1
  • туђини 1
  • туђинку 1
  • тужбу 1
  • тужити 1
  • тужна 1
  • тужне 1
  • тужни 2
  • тужних 1
  • Тужно 2
  • тужно 28
  • тужном 1
  • тужну 1
  • тукао 1
  • тулуме 1
  • тумараше 1
  • тумачећи 1
  • туна 1
  • Туна 5
  • Туне 2
  • Тунине 1
  • Тунином 1
  • Тунину 1
  • Туниса 1
  • Туном 3
  • турака 1
  • Турака 52
  • Турке 24
  • туркешањо 1
  • Туркињу 1
  • турну 1
  • турпијом 2
  • турпију 3
  • турска 11
  • Турска 3
  • Турске 1
  • турске 8
  • турски 14
  • турским 6
  • турских 11
  • турско 3
  • турског 8
  • турскога 3
  • Турској 1
  • турској 3
  • Турском 1
  • турском 11
  • турску 9
  • Турци 71
  • Турцима 35
  • Турче 1
  • турче 5
  • турчету 1
  • Турчин 20
  • Турчина 5
  • Турчину 2
  • тутњава 1
  • Тући 1
  • туче 1
  • тучи 1
  • ћарлијаше 1
  • ће 150
  • ћебад 1
  • ћебе 1
  • ћелији 1
  • ћемо 19
  • ћерата 11
  • ћеретајући 1
  • ћеретања 1
  • ћеретао 1
  • ћереташе 1
  • ћете 4
  • ћеф 1
  • ћеш 14
  • Ћипровца 1
  • ћирије 5
  • Ћиру 1
  • ћифтаријо 1
  • ћопек 3
  • ћошак 1
  • ћошку 1
  • ћу 47
  • Ћустендил 15
  • Ћустендила 8
  • Ћустендилу 16
  • ћутали 2
  • ћутања 3
  • ћутање 1
  • ћутањем 1
  • ћутао 2
  • ћуташе 4
  • ћуте 2
  • ћутећки 1
  • ћути 8
  • ћутљив 1
  • у 1194
  • У 91
  • убеђен 1
  • Убеђен 1
  • убеђењем 1
  • убезекнуто 4
  • уби 2
  • убија 1
  • убијају 2
  • убијајући 1
  • убијао 1
  • убије 4
  • убијен 1
  • убијене 1
  • убијених 1
  • убијеног 1
  • убијену 1
  • убијеш 1
  • убију 2
  • убио 15
  • убиства 1
  • убиство 2
  • убице 1
  • убицу 3
  • убише 1
  • ублажи 1
  • убода 1
  • убојна 1
  • Убојна 1
  • убојне 3
  • убојни 1
  • убојним 2
  • убојних 2
  • убојно 1
  • убрађени 1
  • убрзани 1
  • убрзаног 1
  • убрзао 1
  • Убрзо 1
  • убрзо 2
  • уважена 1
  • уватим 1
  • уведоше 1
  • Увек 2
  • увек 28
  • увелико 2
  • увело 1
  • уверавајући 2
  • уверен 7
  • Уверивши 1
  • уверивши 2
  • уверили 2
  • уверим 1
  • уверио 5
  • уверише 2
  • увесељава 2
  • увесељавали 1
  • увесељаваше 2
  • увета 1
  • увећа 1
  • увећава 1
  • увећавао 1
  • увећани 1
  • увече 1
  • увиде 5
  • увидели 1
  • увидети 1
  • увиди 2
  • увидише 1
  • уво 2
  • увређену 1
  • уврсти 1
  • увукао 1
  • увукоше 2
  • увуче 2
  • угао 2
  • угасе 2
  • угаси 1
  • угасивши 2
  • угасити 1
  • угасише 2
  • угашен 1
  • угледа 1
  • угледали 1
  • угледати 1
  • угледни 1
  • угледнији 1
  • углу 2
  • угоститеља 1
  • угошћавали 1
  • угошћења 2
  • угуши 1
  • удавио 1
  • удаде 1
  • удају 1
  • удали 1
  • удалио 1
  • Удаљен 1
  • удаљен 5
  • удаљена 1
  • удаљених 1
  • удаљено 2
  • удаљи 1
  • удаљује 1
  • удара 1
  • ударајући 1
  • ударати 1
  • удараца 2
  • ударе 2
  • удари 7
  • ударивши 3
  • ударио 1
  • ударцем 1
  • ударцима 1
  • удвојеном 1
  • удела 1
  • удешено 1
  • удишући 1
  • удобрио 1
  • удови 1
  • удовица 1
  • удовици 1
  • удовицом 2
  • удовичин 1
  • удоми 2
  • удомите 1
  • удостоји 1
  • уђе 30
  • уђете 1
  • уђи 1
  • Уђите 1
  • уђоше 11
  • уђу 6
  • ужаса 1
  • Ужасна 1
  • ужасна 3
  • ужасне 2
  • ужасно 1
  • ужасном 1
  • ужасну 2
  • ужаснут 1
  • уже 1
  • ужету 1
  • ужива 3
  • уживајући 1
  • уживала 1
  • уживам 1
  • уживао 1
  • уживати 1
  • уживаху 1
  • ужурбао 1
  • уз 17
  • Уз 2
  • узаврела 1
  • узаврелу 2
  • узајамне 1
  • узајамно 3
  • узалуд 10
  • Узалуд 4
  • узалудно 1
  • узаним 2
  • узбуђен 2
  • узбуђено 2
  • узбуђења 1
  • узбуђењем 2
  • узбуђењу 4
  • узбуркане 2
  • узбуркани 1
  • узвик 2
  • узвика 2
  • узвикиваше 1
  • узвикну 13
  • узвикнуо 1
  • узвикнуше 1
  • узвици 1
  • узвишици 2
  • узврпоље 1
  • узврпољи 1
  • уздај 1
  • уздајући 1
  • уздаси 1
  • уздах 2
  • уздаха 2
  • уздахне 1
  • уздахну 1
  • уздаху 1
  • уздаше 1
  • узде 2
  • уздизаху 1
  • уздисај 1
  • уздисаји 1
  • уздржа 2
  • уздржати 2
  • узе 3
  • узевши 1
  • узедох 1
  • узети 2
  • узима 2
  • узимали 1
  • узјахаше 3
  • узјаше 2
  • узјаши 3
  • узјашише 1
  • узме 5
  • узмеш 1
  • узми 2
  • Узми 2
  • узмицати 1
  • узмиче 1
  • узмичући 1
  • узму 1
  • узнемирен 1
  • узнемирени 1
  • узнемирено 2
  • узнемири 1
  • узнемирила 1
  • узнемирило 1
  • узречицу 1
  • узрока 1
  • узруја 2
  • узрујала 2
  • уједине 1
  • уједињена 1
  • уједињеним 1
  • уједно 2
  • ујутру 1
  • Ујутру 1
  • указа 2
  • указао 1
  • указаше 2
  • указивала 1
  • указујући 1
  • уклони 1
  • уклонио 1
  • укопан 1
  • укочен 1
  • укочена 1
  • укоченим 1
  • укочено 1
  • укочи 1
  • украдоше 2
  • украђена 2
  • укратко 1
  • украшен 1
  • укрца 2
  • укрштаху 1
  • укућане 2
  • укућани 6
  • укућанима 1
  • улажаху 1
  • Улаз 1
  • улаз 3
  • улаза 1
  • улазећи 4
  • улазио 2
  • улазу 3
  • улево 1
  • улетали 1
  • улетао 1
  • улете 2
  • улетеше 3
  • улети 8
  • уливаше 1
  • улицама 5
  • улице 1
  • улици 1
  • улицом 1
  • улови 1
  • улогоре 1
  • улогори 2
  • улогорисала 1
  • улогорисан 1
  • улогорисана 2
  • уља 1
  • уље 1
  • уљем 1
  • ум 2
  • умакао 4
  • умакли 1
  • умакне 5
  • умакнеш 1
  • умаче 1
  • уме 2
  • умем 1
  • умео 1
  • уместо 1
  • умије 1
  • Умилна 1
  • умилне 4
  • Умилни 1
  • умилним 2
  • умилних 1
  • умилно 2
  • умилног 2
  • умиљавањем 1
  • умиљаваше 1
  • умиљата 1
  • умираху 1
  • умираше 1
  • умире 1
  • умирем 1
  • умири 1
  • умирила 1
  • умирио 2
  • умирити 1
  • умируће 1
  • умирућег 1
  • умлаћене 1
  • умолити 1
  • Умор 1
  • умор 2
  • уморан 5
  • уморе 1
  • уморена 1
  • уморено 1
  • умори 1
  • уморила 1
  • уморна 1
  • уморне 1
  • уморни 3
  • уморног 1
  • умором 1
  • умору 2
  • умре 2
  • умрем 7
  • Умрети 1
  • умрети 10
  • умрех 2
  • умрла 2
  • умрлих 1
  • умрлом 1
  • умрломе 1
  • умро 5
  • умукао 1
  • умукло 1
  • унаоколо 1
  • унапред 1
  • унесрећио 1
  • унесрећити 1
  • униште 2
  • уништи 6
  • уништили 2
  • унутра 4
  • унутрашњости 1
  • Унутри 1
  • унучићима 1
  • уображење 2
  • упад 1
  • упадају 2
  • упадајући 2
  • упадали 1
  • упадаше 1
  • упаде 14
  • упаднемо 2
  • упадну 1
  • упадоше 3
  • упаду 1
  • упали 1
  • упалити 1
  • упалише 1
  • упаљено 1
  • упамти 1
  • упамтили 1
  • упамтио 1
  • упамтите 1
  • упао 1
  • упео 1
  • упиљио 2
  • упињања 1
  • упирући 1
  • упита 31
  • упитавши 1
  • упитати 1
  • упиташе 6
  • уплашена 1
  • уплашено 1
  • упозна 3
  • упознавајући 1
  • упознам 1
  • упознао 2
  • упознати 2
  • упоредо 1
  • упорна 1
  • употреби 1
  • употребио 1
  • употребити 1
  • употребљавају 1
  • употребљавали 1
  • управи 2
  • управите 1
  • управише 4
  • управљајући 1
  • управљене 1
  • управљеним 2
  • Управник 1
  • управник 5
  • управника 1
  • управникове 1
  • управникових 1
  • управниковој 1
  • управнику 2
  • управницима 1
  • управно 1
  • Управо 3
  • управо 9
  • Упро 1
  • упропастио 1
  • упропастиш 1
  • упрти 1
  • упусти 1
  • упуте 1
  • упути 13
  • упутила 1
  • упутиле 1
  • упутише 2
  • ура 2
  • Ура 3
  • урадила 1
  • урадити 1
  • урадише 1
  • уранку 2
  • уређеном 1
  • урлик 1
  • урликање 1
  • урма 1
  • урмама 8
  • урме 13
  • Урме 2
  • Урми 1
  • урми 10
  • урмовим 2
  • урмових 2
  • урмово 4
  • урмовог 10
  • урмом 1
  • урму 2
  • урнебес 1
  • урођеник 1
  • урођенике 1
  • урођенику 1
  • усађена 1
  • усамљен 3
  • усамљеној 1
  • усамљену 1
  • усанулих 1
  • усахле 1
  • усахнуле 2
  • усев 1
  • уседоше 1
  • усели 1
  • уситниле 1
  • уским 1
  • ускомешали 1
  • ускомешаним 1
  • ускомешаше 2
  • ускоро 2
  • ускрцао 1
  • услед 44
  • Услед 7
  • услишати 1
  • услугу 2
  • Усо 1
  • успаваности 1
  • успављивати 1
  • успављује 1
  • успе 6
  • успева 1
  • успели 2
  • успење 2
  • успеси 1
  • успети 3
  • успеха 1
  • успеху 1
  • успеше 5
  • усплахирен 1
  • усплахирено 4
  • усплахиреношћу 1
  • успомена 1
  • успомену 1
  • успорише 1
  • усправе 1
  • усправи 1
  • успужа 4
  • усрдно 1
  • усрећили 1
  • уста 6
  • уставши 1
  • устаде 10
  • Устај 1
  • устали 1
  • устанак 2
  • устани 1
  • устанку 1
  • устао 2
  • устати 2
  • устезајући 1
  • устрашити 1
  • устрелише 1
  • устремили 1
  • устукнуше 1
  • устумарао 1
  • уступити 1
  • усуди 1
  • усудити 5
  • усуше 1
  • усхићени 1
  • утаборене 1
  • утабори 1
  • утврдио 1
  • утекао 14
  • утекла 1
  • утекне 2
  • утекох 1
  • утећи 2
  • утече 3
  • утеши 1
  • утешити 1
  • утисцима 1
  • утицаше 1
  • утичући 1
  • утиша 2
  • утишаше 1
  • утолио 1
  • уточиште 1
  • утркујући 1
  • утроше 1
  • утрча 1
  • утуљена 1
  • ући 3
  • ућута 1
  • ућуташе 3
  • ућуткавати 1
  • ућуткиваше 1
  • ухвате 4
  • ухвати 2
  • ухватив 2
  • ухвативши 1
  • ухватили 5
  • ухватио 1
  • ухватисмо 1
  • ухватите 1
  • ухватити 4
  • ухватише 5
  • ухваћен 4
  • ухваћени 1
  • уцвели 1
  • уцвељеном 1
  • учвршћивало 1
  • учвршћивао 1
  • ученост 1
  • учестали 1
  • учествовали 1
  • учествовање 1
  • учествовао 2
  • учествовати 1
  • учествује 2
  • учине 3
  • учини 14
  • учинила 1
  • учинили 3
  • учинимо 2
  • учинио 7
  • учинити 8
  • учиниш 2
  • учинише 4
  • учињено 1
  • учитеља 1
  • учитељи 1
  • ушавши 1
  • Ушавши 1
  • ушао 2
  • ушла 1
  • ушли 3
  • фалила 1
  • фалити 5
  • Фатима 5
  • Фатиму 1
  • Фезан 1
  • фереџе 2
  • Фесан 7
  • Фесана 3
  • Фесаном 1
  • ФЕСАНУ 1
  • Фесану 3
  • фесови 2
  • Фијук 1
  • фијукања 1
  • фијукање 1
  • Фистан 1
  • фистан 2
  • фистана 1
  • фрула 2
  • Фруле 1
  • фрчући 1
  • ха 2
  • Ха 3
  • хазна 3
  • Хајд 3
  • хајд 4
  • хајде 1
  • Хајде 1
  • хајдмо 1
  • Хајдук 1
  • хајдук 3
  • хајдука 3
  • хајдуке 3
  • хајдуковали 1
  • Хајдуци 2
  • хајдуци 3
  • хајдуцима 1
  • хајдучке 1
  • хајдучким 1
  • хајдучко 3
  • хајдучкој 2
  • хајдучком 3
  • хајке 1
  • хајку 1
  • Халаразола 1
  • хаљина 3
  • хаљинама 3
  • хаљине 11
  • Хамаде 2
  • хан 6
  • хана 2
  • ханова 1
  • Ханова 2
  • Хану 1
  • хану 3
  • ханџар 4
  • ханџара 2
  • ханџарима 1
  • хапсана 1
  • хапсане 1
  • хапсани 1
  • Харамбаша 1
  • ХАРАМБАША 1
  • харамбаша 38
  • харамбаше 5
  • харамбаши 5
  • харамбашина 1
  • Харамбашо 3
  • харамбашо 5
  • харамбашом 2
  • харамбашу 12
  • харамија 1
  • харемске 2
  • харемским 1
  • харемској 1
  • харемску 2
  • хартије 1
  • хатовима 1
  • хату 1
  • хаџи 2
  • хвала 5
  • Хвала 9
  • хваљаше 1
  • хваљен 1
  • хвата 2
  • хватајући 1
  • хватала 1
  • хватао 1
  • хватате 1
  • хватати 5
  • хваташе 1
  • хеј 1
  • Хидру 4
  • хиљада 5
  • хиљадама 1
  • хиљаде 2
  • Хиљаду 1
  • хиљаду 5
  • Хиса 2
  • хиташе 1
  • хитро 2
  • хладан 1
  • хладна 7
  • хладне 1
  • Хладне 1
  • Хладни 1
  • хладни 3
  • хладније 1
  • хладнији 8
  • хладнијим 1
  • хладним 1
  • хладних 2
  • хладно 3
  • хладној 3
  • хладноћа 1
  • хладноће 2
  • хладноћу 2
  • хладну 3
  • хладовина 1
  • Хладовина 1
  • хладовине 1
  • хладовини 6
  • хладовину 2
  • хладовито 2
  • хладом 1
  • хлађаше 1
  • хлеба 3
  • хлебом 1
  • хо 1
  • Ход 1
  • ход 6
  • хода 3
  • ходао 1
  • ходати 1
  • ходи 1
  • Ходи 1
  • ходник 6
  • ходника 2
  • ходом 2
  • холуја 1
  • Холуја 1
  • хор 2
  • хори 1
  • хоризонт 1
  • хоризонту 1
  • хорило 1
  • хотећи 3
  • хоће 24
  • Хоћемо 2
  • хоћемо 6
  • хоћете 3
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 2
  • Хоћу 3
  • хоћу 7
  • храбар 3
  • храбра 5
  • храбраше 1
  • храбре 2
  • храбрећи 1
  • храбри 4
  • храбрији 1
  • храбрила 1
  • храбрили 1
  • храбрим 1
  • храбрио 1
  • храбрих 6
  • храбрише 1
  • храбро 3
  • храброг 4
  • храброга 3
  • храбром 3
  • храброст 3
  • храбрости 2
  • храбру 1
  • храна 5
  • Хране 1
  • хране 8
  • хранио 1
  • хранити 1
  • храном 5
  • храну 2
  • Храпаво 1
  • храпавог 1
  • храстова 1
  • храстови 1
  • хрђав 1
  • христа 1
  • Христа 5
  • Христос 3
  • Христу 3
  • хришћани 1
  • хришћанин 1
  • хришћанина 1
  • Хришћанина 1
  • Хришћанину 1
  • хришћански 1
  • хришћанској 2
  • хришћанску 1
  • хрче 1
  • хрчу 1
  • хте 11
  • хтевши 2
  • хтеде 9
  • хтедну 1
  • хтедоше 3
  • хтела 4
  • хтели 1
  • хтео 16
  • Хтео 2
  • хуји 1
  • хуком 1
  • хумови 1
  • хуријама 1
  • хурије 1
  • цан 1
  • Цана 2
  • Цане 2
  • Цано 6
  • Цану 4
  • цар 3
  • цара 2
  • Царева 1
  • царевине 1
  • царем 1
  • Цариград 3
  • Цариграда 1
  • царске 2
  • Царски 1
  • царски 7
  • царских 1
  • царског 3
  • царску 3
  • цветићем 1
  • цветова 2
  • цвету 1
  • цвећа 1
  • цвеће 1
  • цвркутаху 1
  • Цела 3
  • цела 4
  • целе 10
  • целим 2
  • Цело 1
  • цело 6
  • Целог 3
  • целог 9
  • целога 5
  • целој 4
  • целокупна 1
  • целом 5
  • целоме 1
  • Целу 1
  • целу 14
  • цену 1
  • Цео 1
  • цео 9
  • цесарских 1
  • цигље 1
  • цигљу 1
  • цикну 9
  • циљ 1
  • цин 2
  • Цинцарин 6
  • Цинцарина 1
  • цинцарска 1
  • црква 1
  • цркве 3
  • цркви 8
  • цркву 5
  • цркох 1
  • црна 5
  • црне 4
  • црним 1
  • црних 1
  • црно 1
  • црном 2
  • црпили 1
  • цртама 1
  • Црте 1
  • црте 3
  • цура 1
  • цуре 2
  • цурицом 1
  • чадор 3
  • чадоре 2
  • чадорима 2
  • чадору 1
  • Чак 1
  • чак 10
  • чакшире 4
  • чалмом 1
  • чами 1
  • чар 1
  • чара 1
  • чардак 1
  • Чарњејева 1
  • чару 1
  • чаршија 2
  • чаршију 1
  • Час 10
  • час 45
  • часа 21
  • часловац 1
  • часно 1
  • часова 13
  • часове 7
  • Часови 2
  • часом 1
  • част 4
  • части 1
  • часу 1
  • чашћење 1
  • чашу 1
  • чврсто 4
  • чврстом 1
  • че 2
  • чега 7
  • Чедно 1
  • чедност 1
  • чедности 1
  • Чедо 1
  • чедо 3
  • чежње 5
  • чезну 1
  • чезнула 2
  • чека 8
  • чекај 2
  • Чекај 3
  • чекајмо 1
  • чекајте 2
  • чекају 1
  • чекала 2
  • чекам 1
  • чекате 1
  • чекати 2
  • чекаху 2
  • чекаш 1
  • чекаше 5
  • чела 1
  • чело 5
  • челу 3
  • чељаде 1
  • чељадића 1
  • чељусти 3
  • чељустима 3
  • чемера 2
  • чемеран 1
  • чему 2
  • честита 1
  • честите 3
  • честити 20
  • често 11
  • Често 3
  • чета 8
  • четама 2
  • Четворица 1
  • четвороножну 1
  • четврт 4
  • Четвртак 1
  • четврти 2
  • чете 5
  • чети 6
  • Четири 1
  • четири 8
  • четничких 1
  • четничком 1
  • четовали 1
  • четовања 1
  • четовању 1
  • четом 14
  • четрдесет 1
  • чету 9
  • Чечина 1
  • Чечинске 1
  • чешће 1
  • чибуком 1
  • чиј 1
  • чија 2
  • чије 1
  • чијем 1
  • чији 6
  • чијој 1
  • чију 1
  • чили 1
  • чим 23
  • Чим 41
  • чиме 1
  • чини 6
  • чинили 2
  • чиним 1
  • чинити 1
  • чиновник 11
  • чиновником 2
  • чиновнику 1
  • Чист 1
  • чист 3
  • чиста 1
  • чисте 1
  • чисти 1
  • Чисто 2
  • чисто 33
  • чистог 2
  • чистом 1
  • чита 1
  • читав 12
  • читава 7
  • читаве 10
  • читави 3
  • читавим 1
  • читавих 4
  • читаво 6
  • читавог 2
  • Читаву 2
  • читаву 3
  • читаоци 1
  • читати 1
  • читаше 1
  • чифлук 1
  • Чифте 3
  • члана 1
  • чланака 1
  • чланова 1
  • Човек 1
  • човек 30
  • Човека 1
  • човека 17
  • човеком 2
  • човеку 5
  • човечанство 1
  • човече 1
  • Човече 1
  • човечија 1
  • човечији 1
  • чопор 1
  • чопоре 1
  • чопорове 1
  • чорбаџи 6
  • чорбаши 1
  • чошак 1
  • Чу 2
  • чу 27
  • чувај 2
  • чувареве 1
  • чувари 1
  • чуваће 1
  • чуваћеш 1
  • чувен 3
  • чувени 3
  • чувеног 1
  • чувењу 1
  • чувши 11
  • чуда 4
  • чудећи 15
  • чудили 1
  • чудим 1
  • чудима 1
  • Чудно 1
  • чудновате 1
  • Чудновато 3
  • чудновато 4
  • чудо 4
  • чудом 2
  • чуду 2
  • чуђења 1
  • чуђењем 1
  • Чуј 4
  • чује 11
  • Чује 3
  • чујем 2
  • чујете 1
  • Чујете 1
  • чујеш 1
  • Чујеш 1
  • Чујте 1
  • чују 4
  • чука 1
  • чула 1
  • Чула 1
  • чуле 1
  • чули 5
  • Чуло 1
  • чуло 7
  • Чуо 1
  • чуо 22
  • чути 5
  • чух 1
  • чуше 11
  • џамија 1
  • џамије 1
  • џамији 1
  • џамију 2
  • џанум 1
  • џацељају 1
  • џбунасти 1
  • џбунастим 1
  • џбунић 1
  • џбуновима 1
  • Џеп 1
  • џигерица 1
  • џигерицу 1
  • џин 1
  • Џин 1
  • џиндове 2
  • џиндовим 1
  • џинови 1
  • Џумански 1
  • шака 2
  • шаке 1
  • шаком 2
  • шала 2
  • шалама 1
  • шалили 1
  • Шалим 1
  • шалим 2
  • шаље 3
  • шаљете 1
  • шапат 1
  • шапће 1
  • шапћући 1
  • шапутали 1
  • шапутао 1
  • шапутаху 1
  • шапуташе 3
  • шапућући 1
  • шар 1
  • Шар 3
  • Шаре 1
  • шаренила 1
  • шаренилом 2
  • Шат 1
  • шатор 6
  • шатора 10
  • шаторима 2
  • шатору 2
  • Шату 2
  • Шах 9
  • Шаха 3
  • Шахово 1
  • Шаху 1
  • шврља 1
  • шеретлук 1
  • шесдесет 2
  • шеснаест 1
  • шеснајест 4
  • Шест 1
  • шест 8
  • шесто 1
  • шестог 1
  • шестомесечног 1
  • шесторицом 1
  • шета 2
  • шетао 2
  • шиб 1
  • шиба 1
  • шибајући 1
  • шибљаку 1
  • шибљем 1
  • шикаше 1
  • шиљаше 1
  • шипка 1
  • шире 1
  • ширећи 1
  • шири 1
  • широк 1
  • широка 1
  • Широка 1
  • широким 1
  • широко 1
  • широм 3
  • шиштање 2
  • шишти 2
  • школи 3
  • школу 6
  • шкриљасте 1
  • шкриљцима 1
  • шкрипа 1
  • шкрипање 1
  • шкрипе 1
  • шкрипи 1
  • шкрипом 1
  • шљам 1
  • шмрће 1
  • шпијуне 1
  • шпиритусом 1
  • шпиритусу 1
  • Шта 23
  • шта 84
  • Штампарија 1
  • Штипље 1
  • штит 1
  • штити 1
  • Што 11
  • што 289
  • штогод 3
  • шубару 1
  • шума 2
  • шумарак 1
  • шумарака 3
  • шумарка 1
  • шумарке 1
  • шумарци 1
  • шумарцима 2
  • Шуматовцу 1
  • шуме 3
  • шумом 2
  • шуму 1
  • шурујеш 1
  • шушањ 1
  • шчепа 1
  • шчо 2
59795 matches
ко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мар 
ита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна дв 
 Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене  
 већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— 
ијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па 
И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би 
 се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одр 
ђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чеж 
вири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а 
ко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чуд 
а одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S 
орави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се  
еке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек  
његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколици 
 га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кр 
рче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох  
<p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone u 
ве донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се ол 
љачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном х 
гова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осм 
омене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по  
и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам 
аче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се про 
ења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака 
таху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S 
ви одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше  
у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше по 
.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугач 
— снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само  
ирока пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко  
} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда б 
што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радуј 
> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се  
ија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је  
о уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То 
и, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се м 
 да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} С 
де се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру 
p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, гро 
 дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста 
 <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као т 
аље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лан 
ен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунац 
S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно  
аш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо саст 
вог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан 
 све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p>  
-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду 
ва месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и н 
.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опе 
пкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у дво 
ише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за ру 
ехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} Т 
 који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети  
ци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци 
Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га з 
ија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим шт 
ог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш ку 
маза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци 
е само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде  
.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{ 
ш у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>Посл 
} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, 
а њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — гов 
p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им п 
о ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано ту 
 неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, 
 шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <p 
 дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица  
 планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за о 
ме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек он 
есак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и он 
, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним  
улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</ 
 пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас оп 
 све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста 
омишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то  
аладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.< 
>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мај 
овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га  
оје кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Ба 
ај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше бл 
о урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече 
у и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је н 
а извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да т 
 му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p>  
он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...< 
ејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не веру 
та!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби ка 
сли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштан 
} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — р 
и дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад  
, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> < 
— Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душ 
 ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој 
 Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружан 
едеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно  
нту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочиј 
а једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак  
м парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А  
 Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочиј 
</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима 
зналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло 
м срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! 
.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели д 
} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако 
виде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, сп 
рамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли 
одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> < 
адо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазив 
 не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену пр 
S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети 
видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S}  
<p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни о 
тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа в 
м кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у 
и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опр 
е груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је  
и на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} 
а по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефен 
p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка  
S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску 
 опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је  
p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумња 
а он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим р 
јдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Ар 
сматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је 
они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто 
анимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви  
>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако бил 
! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније ме 
акви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговар 
и.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери 
и ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта ви 
S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара ду 
ући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, ка 
ети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала  
се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове  
о заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села 
 престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био с 
 и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали љу 
кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но он 
овањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће се 
ети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог  
и исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јес 
више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у 
нково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и да 
а дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг б 
м никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мр 
 вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш  
о!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хва 
едан велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У  
извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога  
а, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно 
 <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од  
и хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Сул 
био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то нај 
 се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ак 
није!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!. 
p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана п 
креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле,  
d>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто  
S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли 
лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак  
оким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослаб 
одиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите сам 
човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова  
тељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, 
туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам ка 
 види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко. 
ана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око по 
роговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, с 
са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало 
овијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас  
} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, ч 
вако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад 
аше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски 
и да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за  
 побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харам 
p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак год 
рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помаг 
ј, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи и 
</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, 
робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад 
ше и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам зн 
о!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де...  
од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, 
аједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одг 
ендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер  
Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ пр 
есте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може оп 
епрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше зац 
еше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину д 
хотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— И 
пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочи 
кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војв 
 би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, 
ознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као 
га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p 
говори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Пов 
о веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко ч 
арте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаш 
понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре дола 
већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Ту 
мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре 
о играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе т 
би показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћ 
е, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ вид 
... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како  
ин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје дожив 
гство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку 
 сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ши 
т седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.< 
се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљц 
ше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Је 
 нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак м 
 другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се 
о.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби је 
ајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне 
иди пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе! 
пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да о 
нио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p 
ше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим р 
урвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше нек 
ате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптуже 
 онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрен 
 мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и  
 остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који ј 
имер кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S 
{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као д 
натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемс 
е.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг  
.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама 
 по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре 
коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко  
ух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета ра 
осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагор 
а виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опра 
осле овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Ру 
аљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, т 
/> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је 
дно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га 
нице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Три 
беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког  
одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше 
</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пе 
рума.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци 
е ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, ко 
bSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, 
.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} 
.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав  
без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> < 
реће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј 
 нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака,  
b n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је 
есељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега 
 <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на  
и опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се 
о, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу в 
ад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на роб 
> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одма 
анини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас ли 
ти у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светин 
а и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут  
уна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гош 
.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с теш 
заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> < 
олике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.< 
ожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био и 
и опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекива 
 <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најза 
цко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка  
 <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна су 
 зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Тал 
идину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци 
..{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао  
уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих б 
устињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као  
е, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било н 
тва.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко ше 
ко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопе 
и бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао м 
но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у н 
и понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци ди 
љене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чак 
те.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} 
 их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{ 
{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад з 
ише су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху  
 овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, 
 сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су 
> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равн 
те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од н 
остала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут 
ј да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресве 
мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било по 
даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, 
кочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаур 
роклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну  
њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако  
, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабу 
 убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу с 
у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим  
г поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огрома 
ане сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија,  
аху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручни 
еће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте но 
њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце  
унчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, 
и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим ра 
ти читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан д 
> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест  
ваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>С 
анских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне 
х баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени к 
 жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса 
љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађив 
ко Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека 
олаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет  
акле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Ре 
 знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> < 
огом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицк 
ти и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! —  
 к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p 
quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>М 
ле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> < 
удског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Ар 
 је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробуд 
зман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у нару 
и.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођ 
ља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да г 
сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрест 
Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чинов 
а а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалу 
опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се  
што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше ка 
са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у дру 
Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове о 
 Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко  
осматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гос 
е много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облет 
 који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p 
етак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са з 
ели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она  
 година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о м 
 па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману. 
а би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне 
о!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и 
вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао чов 
 па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камил 
који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбу 
и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p 
им брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео си 
 бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се 
 у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шал 
епрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смеј 
где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бег 
примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотун 
 све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здрав 
ивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже  
уцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишест 
ју тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али њег 
ви прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> 
} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о 
не онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само д 
 Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што 
а ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са 
до зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријате 
 <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро 
у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са  
 државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путују 
а околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је 
ену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руск 
афану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније од 
мотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се  
..</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! 
и а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</ 
ове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапу 
ил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху при 
а својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног сво 
</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p> 
им мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да  
т...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S}  
лике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помо 
ојводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме  
љу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук с 
обровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах ма 
и увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, п 
 да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турс 
ра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{ 
колико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше рад 
а седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико 
д опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихо 
рмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно ј 
розан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, 
 невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас н 
 <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака ука 
! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извука 
српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Ма 
е већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад 
едати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> < 
.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе поз 
е.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} 
одужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све ма 
Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и њего 
млатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и  
у њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку ми 
ска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је ч 
ора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би  
 смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p 
осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало 
p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да 
родирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакв 
ероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде прове 
 немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га ота 
н већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</ 
 лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се ов 
говори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ ос 
вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уси 
ше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници да 
ноги и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде 
вежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инс 
 ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз п 
<p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гле 
ки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружи 
ао киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи 
а мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше ками 
ља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада 
ти колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p> 
ана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави пр 
ећ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што ски 
три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротни 
астрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их  
ког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали з 
/p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачк 
рело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, лев 
 којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође  
 умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, м 
во слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је 
ко, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све  
јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{ 
шао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беш 
 му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде 
њима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз з 
а Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док 
 поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома ра 
 лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прош 
се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, 
тив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезну 
улкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака п 
не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по 
рже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Са 
анаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну ду 
 покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харам 
а два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, 
 ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да  
е из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Ма 
е поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуц 
спод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики рев 
аничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> 
 костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душ 
равили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S 
им срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго пос 
ри покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих 
а.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви 
осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред 
јурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрат 
е сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо кре 
е могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Сумо 
ече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!. 
вао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често м 
му.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се усп 
ова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у п 
успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! —  
 Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!< 
устан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше ост 
вршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље 
 гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно бруја 
сто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ 
и нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут пр 
вуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које в 
видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, 
седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехоти 
 страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.< 
.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размиле 
зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и дев 
> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај м 
вог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњаци 
да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад ве 
>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у  
де опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро  
о Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разг 
ећ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Т 
колико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пу 
м поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде  
p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се по 
 се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше 
душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е 
са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p 
тавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може 
м снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те у 
ицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се  
 у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од ка 
> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао ов 
p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} 
разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а  
ли, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао ма 
више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p> 
лаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Св 
о тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни 
ва имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имо 
сет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, 
сматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовос 
 кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком 
 који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем 
.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљ 
већи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбр 
} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</ 
p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах 
 Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које ј 
реко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче  
у Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева 
 рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p>  
то са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетано 
лавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухват 
<p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина пог 
/p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им об 
штрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући 
 нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко 
е пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три ча 
о пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да  
де се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је та 
вља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ 
p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава  
бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав  
са притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки ја 
још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених 
ровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиц 
тање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и рад 
оћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко с 
 стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограч 
ше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху  
ења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у 
таф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру,  
ешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они бе 
да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја  
ила забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неко 
{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где ј 
дела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <p 
 на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, од 
двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опе 
овова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зелен 
сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му  
се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путник 
говор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд  
о једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче пев 
журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Зл 
 иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах п 
на падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни  
ога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклон 
</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице 
е од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола 
на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином 
 да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе  
де капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и 
ју на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-плани 
и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавн 
ћ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Сими 
 којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Н 
 харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најм 
ицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу поз 
жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвет 
оменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</ 
кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га кра 
храна.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни 
ера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла  
 појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би нач 
у?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазива 
...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да,  
ше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина уби 
ико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше доз 
 Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да у 
т.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена ок 
ху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе 
/p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и  
лу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе  
вета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам  
ник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врл 
н.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће  
уху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела 
урђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљ 
г доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо  
{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом 
о очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта ура 
на се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто 
 узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остал 
ико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пу 
о ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно  
д њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на 
Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар изв 
уд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем 
.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном 
на ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</ 
<p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, прија 
у да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Ку 
о и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и  
.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он о 
<p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим ч 
 својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и т 
њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени п 
тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко не 
ви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачил 
а се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље пад 
ку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</ 
лушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по вре 
 <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом н 
ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, о 
 а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну  
ине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху  
тину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који 
не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуч 
 спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их дома 
лно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом м 
же могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час н 
и ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него 
з каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре  
ху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе 
Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у 
аџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и закле 
и црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повиј 
куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к 
кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n= 
трво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упоз 
тцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-к 
есно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који л 
сто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружа 
ти да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пу 
 Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше 
 не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико зан 
 стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи 
Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се он 
{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји бл 
 могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да 
стрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашња 
његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртв 
својивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, 
рестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав  
воме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земљ 
ек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки 
почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосн 
је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим у 
рати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме по 
а и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на ов 
том брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговор 
скрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим 
 крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Т 
одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече  
 Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хте 
ов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепш 
и посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни. 
не жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете  
и грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред о 
е.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створењ 
анка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом к 
 Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали 
 дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивал 
ја суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздис 
p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он  
војим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љуб 
рчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек пову 
да не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што  
чини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају п 
неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p> 
баси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко зав 
— све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> < 
 тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Ца 
зо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну 
</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле  
роз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и и 
авши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> < 
о сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема 
тигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и  
га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и по 
те.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он 
 на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њем 
ша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове ди 
, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти 
 још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак 
 паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то  
се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеш 
ћи се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше о 
 Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огром 
ешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не  
устаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурск 
>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. 
а паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинув 
ећ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.< 
ог богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се см 
лом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећ 
аса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој 
е беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери  
паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехме 
p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му ш 
к што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови 
а је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, 
заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари  
, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о м 
ам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта 
, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар,  
турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, до 
, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, је 
више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у посл 
и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана п 
сто оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризо 
а ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће  
х и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заис 
ати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како  
цније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p 
л’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на п 
 — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте  
треља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и 
мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њ 
аги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одма 
 драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме 
како друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућ 
милео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећај 
м, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се 
тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</ 
 <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</ 
ре.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолет 
ра!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко с 
д њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </ 
Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и њего 
 је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Ње 
шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — 
Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ни 
лно да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале д 
н се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли 
рашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мил 
 <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од м 
ко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратк 
но заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су виш 
егову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и  
, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у п 
 он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што 
 је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овд 
ла мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро 
ава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А им 
{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него  
 оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га по 
 <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче сло 
три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуз 
е сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога М 
 Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p 
{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна 
таш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати  
Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити!  
склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, д 
гнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави о 
е решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено  
везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет  
на, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе 
<p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ 
о одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да 
и само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети! 
шку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицк 
у.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глад 
ма! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана и 
х мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца  
 те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истин 
уцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би би 
еће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они 
 кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> < 
<p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи х 
Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.< 
а ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— 
 ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове по 
ост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њ 
ио је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, 
ан неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га  
свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље 
ђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, 
пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са 
ду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало  
у, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имат 
на!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p> 
ио тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужно 
рају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи 
>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда на 
 о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу на 
 му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p>  
уне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош пре 
стити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није" 
и-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди 
 је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему само 
 не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> < 
те, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="c 
ушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше приличн 
роду, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски знач 
е увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се  
а му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша 
p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само преви 
И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то к 
е и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило 
зману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на трену 
 каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196"  
 Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто 
онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио пр 
иоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади  
Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> 
 му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и су 
ских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид у 
раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество 
 арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот  
 и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, кој 
о бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ изман 
ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја 
га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, 
ајзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му са 
позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p 
 оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом  
и, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — ј 
г.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући н 
латки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да  
пушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање пр 
кривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права  
јних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Ве 
 куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа так 
о.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја 
во са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђо 
<p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да  
на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без по 
тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хт 
едоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше  
их беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осе 
за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове св 
а више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска —  
згњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом. 
да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи пр 
 хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше пр 
ах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изаш 
мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме 
атвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне 
 му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф 
p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, пој 
улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убе 
а од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга к 
ерује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови 
 него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога моли 
и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свиј 
е Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!... 
е знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна пој 
ојим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских ни 
n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустаја 
Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша рад 
 дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!. 
убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — при 
омисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три 
еног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да 
рбин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толик 
беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видев 
ак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, са 
Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти 
оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи 
се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се 
ше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Ми 
један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше дв 
 им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег 
ресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се н 
о је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S}  
пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешт 
 руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен 
о да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, 
у показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад с 
 собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бег 
 уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка је 
и неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, с 
ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би 
вих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>С 
>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p 
још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S}  
да беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која 
, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из  
 исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена наг 
 тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у  
 овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако ниј 
 Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само  
о лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да 
ујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у  
теше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а оч 
 истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, 
ко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством. 
држи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева  
 је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила 
морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима 
о душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од 
 Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко с 
, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огр 
p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ  
оламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни 
<p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му коч 
 у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар јо 
ај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— 
да зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева 
 ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу 
ицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло 
аточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невес 
 да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>—  
рина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност  
 ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре ос 
ва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод 
је ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпати 
p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном  
ог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот 
p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и пост 
т у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два син 
ечи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слу 
све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у  
 је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше р 
епуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им  
у.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> 
а друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако нем 
аступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>Пос 
и.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрве 
у се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први  
са мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи  
, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „н 
не.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигура 
 је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овд 
 њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убија 
одару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару 
е морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Веза 
са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ ал 
да га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник 
лабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пре 
и комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћо 
 можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуш 
/p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у о 
толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стос 
ебало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S}  
вију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање мога 
 пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.< 
, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље жив 
 једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је о 
же у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио  
зговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описују 
Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, ср 
ој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>—  
сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама  
то млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова же 
.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камил 
е застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с м 
адија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још тол 
цко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> < 
њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а 
се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само 
и-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро р 
о где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У то 
 тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чуј 
ћине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спава 
му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде 
 на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> 
 јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа м 
брзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам 
највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово вр 
а прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема 
ка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к на 
не предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћ 
етири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а  
 паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта.. 
> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги при 
 вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p 
 ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја!  
очепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица па 
 одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживља 
а јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле  
/p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.< 
 могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на  
 посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио ј 
 очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да ма 
</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав к 
 је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p 
тима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази 
ли-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату 
 да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака. 
а пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу свак 
атког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од ј 
он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка ро 
еше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило б 
 раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти к 
и Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког та 
а нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два- 
ешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у 
у.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са 
ицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава пој 
санске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвес 
посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи так 
 му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поч 
а бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног  
.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева —  
одник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p>  
ретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку п 
p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицково 
Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч 
се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунак 
p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче 
аваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</ 
ћ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо к 
ш у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уобр 
, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степ 
се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше кам 
ао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли г 
их Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} 
Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, отку 
ти да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није 
а моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми 
p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам нећ 
ароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на ј 
више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја 
а товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми н 
 по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по овако 
малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-М 
тим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече дом 
ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — р 
 <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја  
Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба о 
не.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја  
чекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико 
 сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо ј 
 је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој приј 
спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко 
а се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био  
аге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, вре 
м жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема 
о часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи вод 
е би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песа 
еким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису просл 
а била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умре 
>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунц 
"SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. 
јатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вра 
тише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једн 
а се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица в 
 — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај гл 
ере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се  
ао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред  
ез марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се некол 
је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или 
аје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војн 
 твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полег 
 Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пус 
кивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегле 
оље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум  
сте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви пон 
га стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатељ 
та.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху к 
о после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у 
близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу. 
еђе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Т 
мнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она с 
а већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p 
 чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао 
 слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на 
 у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Муха 
/p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вред 
p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање ст 
када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! —  
 <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с време 
итав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устал 
 рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа,  
тајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>К 
 <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младост 
чезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаш 
 говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p 
апком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако  
уди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> < 
љу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта 
мишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се с 
иштво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи  
 </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не 
 скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако пита 
ако се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му 
овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме  
оме.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он и 
 </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета 
бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда 
ади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику,  
ара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница.. 
аса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи п 
.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксава 
аћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћ 
они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избав 
цаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар н 
еше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — ви 
а душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и 
ље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор ско 
а јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се д 
 долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им 
 утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла  
 у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их те 
као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени!  
одице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача  
не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко  
 њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и ж 
ине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше 
т почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по  
 бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су уж 
ече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} 
дан бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им раз 
 била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов  
спитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да с 
а беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</ 
 од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одма 
ријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промер 
ник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ни 
ћ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се гл 
ј стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>В 
ћином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{ 
вију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватр 
и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радоз 
мо ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно  
 увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са ками 
човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном 
, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по њег 
ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брз 
епљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле  
 и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицко 
а му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и м 
е у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло 
плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго ј 
их груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а нај 
није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, как 
веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите б 
дмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи 
</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да 
 каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — гово 
ва па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина  
ојим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, н 
намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд 
 газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије 
јда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то ода 
 <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкови 
неш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све д 
им лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, 
она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на 
бро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове ре 
ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} По 
ди мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинца 
старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде.. 
о, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Ц 
турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то  
 одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли 
исто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек једа 
, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Мес 
стендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који с 
чити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њо 
се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, прекл 
ани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима,  
има био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, —  
је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толи 
е, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече  
једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је  
и. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин. 
ћу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p> 
ав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, од 
 од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, к 
овољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог  
тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица  
>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих гр 
ћу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео 
н, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...< 
Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста  
лила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не 
то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајск 
ко због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дош 
анише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од за 
ирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну 
о беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет на 
ај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превел 
ћи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то 
 је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај  
и амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје стар 
 су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише заго 
а непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја 
брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушк 
ророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пр 
ко давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе 
 грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог пре 
е се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Гла 
и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари 
лама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као  
е, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па он 
д она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — уза 
ко понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и  
и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом  
за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19024 
ицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{ 
— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки чо 
 какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала!  
атвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се у 
јан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им ј 
очастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околи 
рене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке,  
обио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови А 
оста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S}  
ана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка п 
 котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у пр 
т са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош 
а пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет 
, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца с 
зад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са 
ке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара 
ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И са 
што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште а 
ло наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке 
н само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве  
еку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да и 
p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лиш 
 све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га  
 њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— 
има а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши с 
а, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо до 
, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно  
цко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети  
еним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати дов 
 који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби о 
ах је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицков 
 у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова 
Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих стани 
и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само  
би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство ни 
војом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан 
д беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су 
 Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вра 
<pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крад 
. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да при 
што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо!  
 Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, к 
занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих 
ана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама  
д неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, 
авало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи  
 био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест д 
тано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне  
 Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су  
не одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном 
 мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ах 
<p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p>  
о је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духо 
игурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер  
ка!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, в 
!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави 
> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну 
м видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник 
како не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радо 
<p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бр 
а и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арап 
ао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Ара 
н поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А  
х премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урм 
и их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима 
око у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одм 
p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно 
ватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама З 
правник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно 
етити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природн 
а све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а си 
 Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а пон 
кован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста ду 
уховно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре,  
да ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као  
 И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p> 
ту разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали 
е.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором не 
д Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Ал 
— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почас 
јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, 
нику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у је 
а камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p 
а ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да с 
осле овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге 
се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекивах 
мој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицк 
</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у б 
би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да б 
n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био 
p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дре 
 а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом 
сти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и т 
ренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палм 
и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, 
у је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Ар 
 си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колик 
 рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се по 
азно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p 
и сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њихо 
ма.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представ 
ко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l 
стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су 
војом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то  
е видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем своји 
амо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и 
 свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још  
ео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка п 
а лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело  
очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбурка 
 <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да м 
ћи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој к 
рапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе ц 
аволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ та 
ук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један 
 несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, мо 
се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и ра 
 урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво. 
— командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и по 
апкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапк 
могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их она 
.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан. 
атска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она 
она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које 
зашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не мо 
њем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S}  
уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини п 
ше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на  
 морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног п 
да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио ов 
шчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко  
ом, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак 
ухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> < 
 и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше м 
 Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу 
јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — ру 
тно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S}  
лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу ду 
 блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и  
> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио 
га Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мух 
мно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p> 
би се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и  
а на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у  
ојма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икакв 
би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb  
ости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... због 
ли зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па 
ста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p 
p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним  
>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p>  
 кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само 
време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што г 
а храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а  
ојим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове п 
легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p>  
атима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин о 
 овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и 
те ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је ј 
ој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> < 
ровући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да 
, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви 
коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, 
вору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на 
путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза п 
осле десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају к 
ерет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце о 
:id="SRP19024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>М 
ћ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толики 
} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулу 
ски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица п 
<p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени 
Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк —  
 далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо 
путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима  
есносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да 
меда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више расп 
упчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, ов 
ство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкам 
 загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један  
 Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а  
 како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише св 
еког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато  
 ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} С 
теже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, г 
поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање 
p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед н 
оре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и д 
у.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хте 
урке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљ 
ник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први  
ећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог ув 
ролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети 
ропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у т 
ио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Вел 
па.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чуд 
 Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично ра 
цко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих  
 људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који так 
ш и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одел 
тан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target= 
ример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у 
репоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Гр 
> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се ча 
местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p> 
 китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пр 
ћа, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан саз 
једно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024_N 
тећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који бе 
ајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, 
а, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски ч 
 душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, под 
 која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог дол 
најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију ст 
ицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Ос 
ска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управ 
абулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенг 
д доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између за 
иљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје 
 чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежн 
 груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај 
на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозн 
 и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она н 
ино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} За 
вног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="ch 
е отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{ 
а!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на  
а се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па  
бави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје д 
ко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе сам 
 што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када и 
ободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше  
и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадикова 
виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!. 
— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатаг 
Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у гру 
— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко 
шао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну окан 
 Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} За 
ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тиши 
е својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицко 
аганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев г 
 душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са 
д и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени дру 
рудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у с 
омилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој та 
, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од 
очијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога 
 ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кће 
ђе Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подру 
</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још 
згледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више  
својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли  
Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први 
ше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу А 
у реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања. 
ен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p> 
да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и он 
/p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше јед 
шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да  
и је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о ов 
, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она  
 млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе рак 
ицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се М 
ац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад 
руди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју млад 
ше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да К 
ман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо 
тви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Нара 
љцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у  
, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног  
амену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!.. 
о посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада 
уре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да  
 тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згр 
н приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да нећ 
шу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! —  
ти ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...< 
е примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и  
их лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико  
а Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом д 
ереју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељ 
кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још з 
ајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места  
05" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи  
свим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео с 
први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Ч 
ље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови 
аљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва ј 
ој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они 
 сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота 
нака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — к 
 <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> 
р ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... при 
чке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна м 
јци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подб 
варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у  
p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се  
 Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлу 
 воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме не 
предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слоб 
ицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах дос 
ву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло 
де пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и  
 један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука 
саном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион стано 
ија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Ко 
урских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше  
кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго  
овима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да 
{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се 
то својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да 
 још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ  
ио би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p>  
Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на приме 
ко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утека 
му и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних л 
е наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни  
и нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису и 
, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље изм 
ом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, м 
м, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — наст 
Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи  
p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педе 
</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и  
— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— А 
 успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остат 
 беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у 
убу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, ко 
та, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „а 
оз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Б 
до, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балк 
 беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, оч 
 чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у ов 
д самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, зат 
са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбија 
 Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувш 
ма ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано под 
двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жес 
а сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са св 
н бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p>  
еди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S}  
аручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, 
њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мр 
 дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо прелам 
ра са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — 
.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне 
х како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и веза 
предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху,  
реговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита в 
, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо  
>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко  
Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ови 
а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури 
 је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда с 
с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра 
да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са  
винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у 
а примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у мах 
аша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак глед 
p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се ис 
/> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка  
мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и 
ну, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу ба 
ет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и ошт 
зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о о 
па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам др 
се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он  
омоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би прев 
 смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га са 
и у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна 
њем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед н 
ије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте  
 његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах забо 
цка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они п 
риметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тад 
ла само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинс 
ја као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{ 
 на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опрошт 
не и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста 
 где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, иза 
> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се кр 
>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек забо 
аву негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен  
<p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и вре 
Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударив 
алног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, доби 
ко тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, и 
харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да 
 је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад  
а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али.. 
ару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година. 
амљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти 
лу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, с 
 џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, 
 <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p 
облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Тура 
t="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер с 
и му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због ово 
сам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га  
ј Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’  
S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка 
 Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p>  
а им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је  
ко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S 
иличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да 
баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму ко 
ледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се  
 хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро о 
да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једно 
 упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуш 
ашно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца мо 
ђу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бит 
 Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће 
ни гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да 
 Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Ги 
е Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не з 
ужио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она  
к вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> 
просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право  
 једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја 
уљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опе 
 одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због  
 куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом 
е плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене 
ах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се о 
 у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неко 
, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— 
ша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околн 
ихаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву 
 сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за ме 
напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све х 
бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне 
цко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог 
 Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p>  
те, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те ј 
!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер 
 у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа  
 враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга,  
м. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} 
икну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Ми 
.</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до мој 
а их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља,  
 се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од ост 
 ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен  
цко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам доб 
а од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Вин 
 прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!.. 
итрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухам 
! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим пона 
 Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а 
 губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас З 
растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао пр 
е, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ј 
 наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите  
престано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху 
 Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових  
и љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо 
те ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! 
мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — 
тане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао 
 да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Та 
— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо поч 
еше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно  
 мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати  
авити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша свој 
ема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске вар 
.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало 
у и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и —  
га Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва к 
 сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако 
им димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S}  
ад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Миц 
слити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзи 
азнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде 
ором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздр 
залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, бе 
све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у ру 
он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазн 
ог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он  
да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветл 
9024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19024_N5 
ами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки  
одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</ 
а и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видинск 
Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, к 
не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p>  
.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу 
се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му жив 
а му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Ру 
> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка 
раво, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и прев 
 ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!. 
 је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онес 
 беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ  
зјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружан 
? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег 
ало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде  
 Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутк 
 живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао 
ом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се  
еколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— 
скоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дох 
потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Миц 
/p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши 
/p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ 
једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Миц 
дија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и ко 
 је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо 
 закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе 
 чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те н 
ури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред  
аса, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два ча 
вде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао  
е беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непреглед 
 мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова пита 
кова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није на 
да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, 
ко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први м 
зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи оноли 
ало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>О 
ше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кади 
з одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом рас 
виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S 
 један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — реч 
адамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђ 
и у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши јед 
> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро  
ого у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати  
т!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На  
, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — с 
ндур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тиши 
стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштова 
ало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са кос 
вала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам призна 
p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам  
} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми 
ектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова 
уву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потр 
јдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргну 
за им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, ка 
 уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p>  
руг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти  
олико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе  
ло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко 
еше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав  
нате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог кона 
 Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да  
и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако 
е како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из ку 
оноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова ве 
крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до 
/p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и д 
ећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија 
 шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно с 
тац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Мил 
оју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у 
="group" xml:id="SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Мил 
ицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од ње 
е заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао  
 остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да до 
буни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини!  
 беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи б 
ранца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко про 
н умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n=" 
ојуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна < 
епријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глуп 
вога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим  
о тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносн 
таџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и  
 и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као 
ш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, н 
 искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао упо 
 Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и чи 
а се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се ра 
 насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, 
ока и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су он 
сретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је  
мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке  
рњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано п 
унаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србиј 
о а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у он 
моћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и зауз 
топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумрт 
 дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном под 
 Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз 
видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви  
е могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије 
тражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не з 
о не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа ј 
 пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="17 
у они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од раз 
— Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен 
ти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, ка 
 се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не б 
 за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S}  
>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, 
ction" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажа 
еваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необичн 
о њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, ув 
, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео р 
ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref ta 
е опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му 
аме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најм 
 и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с 
стаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас 
цко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му вр 
еко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен сам 
ава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само  
а жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и так 
.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивш 
га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну  
 могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико с 
чи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева сна 
то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Нем 
 <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, 
и казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</ 
м — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држа 
ет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она  
 њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда 
Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше с 
рацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове 
 не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његово 
ику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слу 
ако журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грех 
њев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху М 
у.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва пок 
 гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", н 
еру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући 
ма и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске т 
 управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на т 
 и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после дв 
дрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турак 
падају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не  
да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са 
 више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа д 
беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицков 
е пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни реч 
у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само ст 
издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази по 
ма само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само дима 
p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћем 
 Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ бе 
реваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи 
</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да м 
 Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма как 
селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ иза 
трахопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места,  
рске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Са 
ак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то  
лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђ 
 и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротно 
у, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref ta 
 знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет з 
лас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из М 
 дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним 
. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То б 
пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладал 
овници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини,  
 се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто с 
но притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истр 
богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у сам 
 беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И 
вију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки погл 
> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао чита 
 да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на поло 
и, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{ 
њи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опе 
мља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко у 
ру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зо 
ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узви 
гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш 
тиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога 
b n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш  
ам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљин 
е опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p> 
</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет  
ојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздр 
али, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога  
овори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бе 
атељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руско 
еђе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Срби 
ју и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref  
е са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у 
КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepag 
осну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> < 
 већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n=" 
њигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </TEI> 
ml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP19024_ 
анак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином  
{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад куп 
 масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ 
Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело г 
е својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад 
дужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Ду 
м.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више раз 
S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана довед 
еху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ 
ва укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети  
док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два мл 
свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништ 
 у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, а 
баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а он 
е његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима  
 њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто м 
ужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако п 
вајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у  
и заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским п 
теру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави б 
давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ће 
им селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове  
{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у х 
доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његови 
ску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> 
 нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових  
> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у ве 
 у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S}  
 жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада,  
 и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у сам 
м! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа,  
рака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак 
них бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше јо 
ћ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним  
ишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.< 
е а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују М 
анци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како 
лиже.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун 
та! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трза 
сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу  
 посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му з 
>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слобод 
та, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилам 
омешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нис 
бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, ка 
чки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући  
ред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка сво 
мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корача 
амога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве сува 
раво ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говор 
раљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући ти 
ве турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами о 
да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико  
лу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, к 
рча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од у 
и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S 
дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи  
учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клон 
 лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотун 
мбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај б 
ана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској  
вода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови бе 
 живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо с 
његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи,  
е, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би са 
и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не д 
е, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Г 
"61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, ми 
ти свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна  
 хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки 
 пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђив 
стих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седа 
иво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет  
отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> 
 жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и са 
умртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ве 
скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге,  
и! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харе 
>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка н 
уморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зи 
 да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стаја 
едњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} П 
учју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске 
 и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p 
на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да је 
 карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на  
оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се 
 а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагл 
гу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову друж 
пима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним в 
 неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одав 
ружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није бил 
 и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кр 
им искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} 
 завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчи 
 месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали 
 бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед ово 
дметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само пл 
емаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода  
ма непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке ја 
а је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одгово 
 да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљуб 
еше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му о 
 скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно п 
правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са до 
ија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, п 
а њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множи 
ту, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов 
е, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина ов 
 дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође мо 
мена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене 
ad>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине н 
ок допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јат 
вију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Ми 
е поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху ту 
лазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S 
ни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за с 
н се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену 
дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ н 
и.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих кур 
ше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на 
ко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у д 
та пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не раст 
јног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после 
 хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султа 
 досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше  
м мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да  
аци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене г 
ли су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни  
 рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га  
роши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са кој 
а, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати,  
иштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху 
рцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македони 
чице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по  
оћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у ви 
ао диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стр 
рговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим  
жва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из 
красну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар  
е! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заи 
виждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из 
а и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго  
д се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања  
рдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} С 
е", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко  
 пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упа 
шњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права дети 
ад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда,  
на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху 
оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и к 
 да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>М 
 заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно 
ека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца б 
еко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би 
 сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај 
ку навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дру 
ћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да н 
медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака  
му своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на 
са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени  
а Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој п 
Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу 
ћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божа 
 око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази,  
морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац —  
лу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и  
 не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв ј 
ана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прил 
астаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог 
иште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90 
ојих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за трену 
ах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се б 
двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да по 
се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега  
ро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повук 
 разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са  
 навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој с 
кну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p>  
снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на гр 
ави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без и 
ге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p> 
ђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналос 
и се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку 
енадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху прона 
вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хват 
скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису н 
инама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</ 
 љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко 
навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Миц 
накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегл 
и.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га  
ија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи 
н од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише 
тремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише п 
p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже 
> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две годин 
 је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје з 
 Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису виш 
ху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била  
епом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он 
ише ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, 
елика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још 
 сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p 
нувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушт 
га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћ 
 и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од гр 
и продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чек 
де још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S}  
стиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се 
 <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о т 
јих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад по 
боди од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p 
са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и  
 коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а с 
ога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и ст 
ишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и 
евету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе 
ами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше о 
кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а д 
них слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се 
обом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не з 
урили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он прост 
акупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у з 
миле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не б 
о као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појури 
ћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста 
 Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није и 
аније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном с 
 трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрме 
арали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само ње 
обођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до з 
 редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и с 
у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо 
ање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито б 
ли-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци произво 
 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцим 
ног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по кој 
ицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце сам 
бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p 
ћ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беш 
е повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>П 
е планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана прв 
 бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ бе 
о се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе,  
осферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела с 
ад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p 
м данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко о 
амерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и  
ком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поч 
тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се ра 
ко тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху  
а бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са своји 
им раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке пл 
за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојни 
н овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им М 
ка одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше 
чекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад нас 
бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и 
мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала н 
ат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубиш 
р-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане 
 и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у  
пекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци  
ликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разја 
ештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престај 
ре, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах  
 па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуци 
умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину с 
/p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало. 
овој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са г 
месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све 
p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — уп 
плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно поју 
даде жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се стра 
то се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њи 
укама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кад 
етити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли 
ом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јур 
а скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не  
изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њ 
о се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им  
и га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамни 
но узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу 
уде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио  
 с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за  
 га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p 
 приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га 
 Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> < 
, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен висок 
даље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом кро 
иво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни по 
ане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши  
е да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко б 
е великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао с 
Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вр 
, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... 
вој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао 
еши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима,  
p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу  
ирославом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четам 
иљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Миле 
азвија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се в 
 је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се 
ем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p>  
 па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у б 
за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк н 
Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p>  
Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало ок 
гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, д 
јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по  
ла на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску 
ако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа 
 упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј 
ског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као најве 
нда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако 
ни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Заш 
да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново прас 
оже бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет 
 о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло  
е бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" />  
сана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети вла 
 јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за  
 за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше и 
осле дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњ 
лу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{ 
о је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко у 
бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је са 
 овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки 
дведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе ф 
кспедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне ти 
Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци 
— шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме при 
 и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од 
<p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</ 
е као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој  
за на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов,  
атим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевим 
ледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели  
ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не п 
 тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p>  
ад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружин 
нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка  
ло као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је 
зо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага 
је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и са 
ој војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше в 
тиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицк 
 Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим 
вих ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће ве 
му Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.< 
 на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фер 
си ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> 
! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у  
 путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених вр 
н у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Се 
одуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим  
окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како  
с.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кро 
ја и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није м 
ога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му ара 
 <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски  
аде као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и 
и сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико 
својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка п 
еднаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога 
стином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се  
... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више не 
не стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши пре 
лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен М 
 ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се пр 
га се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандур 
<milestone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледа 
воре наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је о 
са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша  
цу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним ма 
се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио 
рског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко  
 мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла ду 
нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, к 
 ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са вел 
-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицко 
 собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњава 
не породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и вели 
!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестан 
 другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми дана 
 високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим друг 
ш није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пушт 
ити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S 
ма беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „ф 
рањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало раст 
 наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да 
ја заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе у 
ао какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ 
х слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у јед 
<p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одм 
на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да 
д беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак 
ицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за  
ћи.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — 
вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она дава 
им правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту  
екиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровал 
е га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге 
тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствар 
м је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више ко 
код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог  
а дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљав 
Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су ва 
мо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их ов 
пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда  
> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не  
грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</ 
ираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се сам 
 ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јек 
 његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери 
еше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.< 
јим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! —  
ли.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна пе 
вркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а  
рмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> < 
добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек 
и најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвод 
беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли 
и они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мај 
и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао 
артинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а ј 
кренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са 
р-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде м 
де разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онд 
асом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Миле 
рвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! ви 
ху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које 
онотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Св 
даше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је 
, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао п 
записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузи 
тиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — кл 
дан повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он  
ef target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје д 
у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала св 
 ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он и 
то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је 
бно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, к 
отпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба  
вог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правил 
еле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’ 
фат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху ов 
ца сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} 
 к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше  
х Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињ 
ладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер  
 делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега  
ндилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из зад 
смејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истр 
у ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... ч 
то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне с 
ви од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу. 
мах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од как 
 зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Ми 
али су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посети 
 Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама д 
 око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га 
 грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је 
 баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тел 
његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је 
зурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше в 
а у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од 
 заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак св 
ом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једин 
од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био 
p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако дес 
Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} По 
турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и 
је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се пу 
еком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све  
p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни је 
 једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше стра 
у црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве реч 
вљено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; гла 
 тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах 
, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше 
г истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде п 
ири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да 
ећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и 
шта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презри 
и близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па 
уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по траг 
ilestone unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S}  
оград.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко ч 
еше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p 
тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно из 
сти, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем по 
его да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређ 
ока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде д 
ди паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} О 
урно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са св 
у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још једа 
аједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.< 
амучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми  
е Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са  
 беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи  
ећ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово с 
<p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — ви 
 свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа 
воје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита  
живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скр 
пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху 
адби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требал 
м.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати з 
Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим  
о! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога  
дремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p>  
 већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета п 
крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њ 
ује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са 
} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и д 
 осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, кој 
м и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној не 
је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n=" 
ет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у 
а натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> о 
бра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а пл 
Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур 
 поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године к 
му провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и  
аклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да ј 
ј адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доб 
само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих ог 
м оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник —  
у полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{ 
одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану  
 тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се позна 
" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко мо 
а веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишче 
бом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад 
еме још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није 
сти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто 
 телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зли 
а пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру  
у варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, 
ом придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са  
и овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђе 
команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која ј 
ше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да р 
 до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> < 
кова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију  
} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатс 
 беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за 
 њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, мо 
јатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p 
Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сја 
нак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамен 
урчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да  
Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за т 
! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громк 
упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед  
ространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћ 
ривши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест д 
 од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S 
азговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милев 
ном.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S}  
пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину  
 у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, ко 
се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улица 
погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао 
са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к 
 одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би но 
а се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко за 
прави поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... за 
е <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печење 
е!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из  
 на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове 
она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он п 
 о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да  
ма, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш  
вици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколи 
 — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу пород 
. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из  
 могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту ни 
о <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>О 
ду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају ш 
ешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> < 
 усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запи 
p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види 
нини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали ч 
 нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продир 
 тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, пос 
ао громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} 
би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати  
рочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и 
е оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне ха 
ити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код 
дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје ск 
/p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а д 
 непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они с 
хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнаје 
ди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разго 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорнико 
о већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, 
ског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно неприј 
етио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да  
ушом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови 
ло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељст 
овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је б 
иста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало  
p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет ме 
еме више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража  
устендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Тур 
 беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превес 
ста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху  
А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ план 
ла, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине поро 
сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једно 
в друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када 
 што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео  
стој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је М 
о и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице 
</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела  
> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога 
ху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и  
едаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. 
ш чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као 
ом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из 
у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{ 
и и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то  
н беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет забли 
је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не про 
вар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то ј 
 послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне ми 
 једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Ми 
егства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она при 
а, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд 
едан од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутк 
идети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали карав 
цко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени 
ики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа. 
о и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли  
ји год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пиј 
 конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав  
ко часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега 
гане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну букт 
мници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p>  
 — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> < 
 Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту п 
е исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Миш 
мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејко 
</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подру 
верен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак,  
 n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да а 
да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продуж 
или око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и ст 
з са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови  
ије смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за  
ом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне о 
24_C1.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, 
ад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трп 
са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не преста 
вало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потп 
хнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестан 
и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну пов 
ше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и 
а беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он  
и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Рад 
 и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом п 
аготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чул 
му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хлад 
амбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од ва 
Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци бе 
узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже с 
а, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затвор 
увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе 
идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке А 
ајвернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахме 
о.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и н 
 рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Ми 
ће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а  
прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бе 
адиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му пок 
ладих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне позд 
 чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> < 
ше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне мом 
шкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за вре 
адоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" 
ледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турц 
 уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да  
азили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, к 
о! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђел 
чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Прек 
а, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши 
 наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког ог 
Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно п 
етио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних 
глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у т 
пници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да  
мир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био 
рио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашаг 
српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и 
кше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог 
са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису д 
Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта виш 
престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није 
еко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извал 
 близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош —  
ци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не 
 и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У 
ата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао 
 стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака 
љени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, у 
зад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски би 
окој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно н 
Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетњ 
деш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше пл 
јс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи б 
ва је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пу 
улминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би  
боке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p> 
>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да г 
 све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се М 
 уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Госп 
е покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.< 
сеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити да 
, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима  
било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n=" 
пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се шт 
Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше  
 а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... нап 
улске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно на 
— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефенди 
овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одг 
гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} 
тао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнул 
estone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад п 
миној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све 
 неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за во 
Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно св 
ући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према М 
о границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни  
ље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци  
 не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико ме 
сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она 
.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и нек 
 припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађ 
ко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, ко 
 — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p 
пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Хал 
 својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у 
ицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где  
ју жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати ме 
ах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и 
 и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе ј 
а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дан 
у отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код  
Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци кре 
еху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кро 
 ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио по 
а са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину јед 
 му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} С 
 којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ  
ити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> 
 помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у гла 
тендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћере 
чја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пи 
лизини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p 
дија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како  
 свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног и 
 опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Је 
пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дох 
ладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} 
>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим са 
ка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну с 
ју.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као ка 
 друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у 
ка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, д 
и ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!.. 
х другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо ја 
ила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још  
ије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио 
е неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но уту 
азио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше 
> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи зн 
другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</ 
 већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у  
јером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звезд 
ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се гов 
авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разиш 
илу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по  
о је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи  
> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговара 
ање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман  
олико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи г 
Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неко 
ај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — ст 
оћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланц 
више поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пан 
узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше т 
 где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у том 
т му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго сла 
 <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} 
близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са п 
т враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом зат 
је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи уса 
је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепа 
шан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</ 
и да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру св 
 његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она с 
бину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је не 
лана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког р 
.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широ 
тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше с 
ази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" 
рчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и коме 
рује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на р 
 никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио  
мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат п 
кну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, зап 
 а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> < 
ова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге вла 
 онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p 
он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</ 
но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гор 
 бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шт 
/p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, 
 одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седам 
риште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе  
 седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада 
аишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих 
 то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетод 
ндилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да 
оследњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим 
му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала,  
ка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве п 
 му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то љ 
. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш ч 
Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, чес 
мо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ов 
а жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но о 
м мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој 
кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S 
помично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке  
 оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети  
дет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима 
по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино ш 
који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у момент 
о лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Ми 
 кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се о 
Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе 
ољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак 
ја, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Вла 
клавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} За 
 са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске п 
ом пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити 
ицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb 
дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Тур 
и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — к 
тнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је —  
ху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца 
иступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше  
овито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада о 
учку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита ве 
 са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио 
еше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p> 
мислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </ 
ово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па д 
врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грд 
и беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После не 
то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овак 
 својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ сас 
етили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њихо 
амо режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="s 
од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, 
аљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још  
услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, кој 
 да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова ус 
и се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури 
 и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког 
огори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>С 
ромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задо 
ом, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војск 
усти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p>  
напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id=" 
ши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио  
афату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p> 
>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му 
</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно к 
</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Ко 
 последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не  
 Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, п 
обровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, ј 
кочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору 
дговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах ск 
а својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После некол 
то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати?  
њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је  
урије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам бе 
рцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не  
мед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну  
ножина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успом 
 /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро 
ну воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово  
а он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и  
еколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову нам 
нку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су 
арош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</ 
е, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — З 
пљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењ 
ост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобр 
аше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приме 
или на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гом 
т, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Ста 
војих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини тол 
отражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве 
не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div>  
дмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да в 
уго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И 
икну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ пла 
аде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну о 
-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим  
ед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен мо 
ецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдаш 
-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ  
оја допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S}  
.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет  
} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује  
о Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То 
беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајућ 
 зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душе 
ише пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S 
 престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале т 
о у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је 
ов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и по 
 му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ов 
да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а 
да и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од  
о, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде  
ад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором 
 како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — 
њене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову побед 
изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, 
тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом с 
е, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкар 
 земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на вр 
силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После н 
су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику сили 
ћу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи н 
опственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све  
S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрд 
ко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и 
} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p> 
ине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и з 
ојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметил 
урака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваље 
ише угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљ 
осеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод 
адоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше о 
ла неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у исто 
ог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Ни 
рибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> 
, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу. 
 наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут  
p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста ниј 
ство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ прода 
, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има д 
 био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга,  
 и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро 
ању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево  
ара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и бл 
т премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S}  
м је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте ј 
авили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланц 
а у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана ве 
Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако 
то је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{ 
 му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — свак 
у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали у 
све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци 
ицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахр 
и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној  
 да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко 
тницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грм 
 Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог  
о рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беш 
дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући 
и какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако бе 
више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке 
њава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се изва 
ма, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође  
гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељу 
 остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке р 
иву Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугар 
.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето поз 
p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко 
ег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало с 
 отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Рас 
долети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Ми 
S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!.. 
тар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још п 
ад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше 
појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ  
омовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је си 
одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима 
ању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, он 
која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њи 
ш из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљ 
се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</ 
то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Миц 
ле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико 
пи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покра 
н, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити 
аљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође мно 
 која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и т 
тна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним 
естано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ват 
и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или 
ут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако 
м месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра н 
х снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на  
 је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љ 
, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си 
а се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неко 
и и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне омо 
о је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени  
</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколи 
 то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пу 
ерен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да 
и трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не  
би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо п 
има у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако да 
погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова увери 
његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и 
опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у круг 
ана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске с 
реплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама о 
и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапс 
грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата 
и ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у 
, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</ 
 везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога  
ало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам 
 да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са 
у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јун 
 храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће  
ане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а 
је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим  
е на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</ 
ове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у  
е крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p 
робницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још ни 
ао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Кад 
ђење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао рад 
ом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити  
о би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону  
 Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без 
 дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Ист 
сто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој 
з Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много  
.{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твој 
са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издрж 
Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај 
зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од 
а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Пр 
певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а та 
равици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p 
које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако н 
а.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову 
рску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки 
везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој  
, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху посп 
ошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене 
да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са свој 
спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у л 
ко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>Пос 
о тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних 
за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Миц 
них душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше ст 
ије се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{ 
о на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовс 
ше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapt 
ли су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до  
 Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили В 
 пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му о 
престано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећ 
и брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко н 
о није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, к 
ном полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су 
ој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један  
оји од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће  
дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне 
 час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Миле 
ече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долаз 
 и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надм 
жину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје дож 
и они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и 
аточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спушт 
ње о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, т 
ала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са д 
лок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако н 
мнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би откло 
а, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да б 
у.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуб 
ање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и ост 
јзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угас 
 одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.< 
 би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић 
ђе много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мисл 
агарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити  
ћина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири м 
век није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћ 
, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покуп 
 нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесде 
аше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а 
тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш  
лук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да н 
мах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху  
еме и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, к 
анине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе 
 тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове бла 
сто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не над 
p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јуна 
ло.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мра 
вом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако пр 
 си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он 
 начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метар 
 <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драг 
веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о 
управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p> 
е и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке,  
ржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздр 
 смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњ 
јмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види  
опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде на 
се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли 
— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободн 
 јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега  
ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом ви 
беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div 
ек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то н 
о беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која об 
небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као 
ећом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво п 
еда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим ч 
зук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у т 
р је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? 
чеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p 
ким селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потп 
апоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бега 
S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве см 
дбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— 
 дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли  
и био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</ 
д Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и д 
 јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чу 
ућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</ 
он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одуз 
реко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће 
 сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти 
овно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе сво 
 сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисањ 
Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p 
тао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, ј 
и и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у  
.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе  
вања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа ј 
твореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како за 
 сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега р 
јмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци упр 
у мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на 
<p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио  
сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџ 
срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога ни 
Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба ос 
а се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља ј 
} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њ 
и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>—  
од таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро 
во друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедн 
наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је  
ко исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му б 
и увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На 
тили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Ка 
и-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом. 
загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одма 
ова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог  
 слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љуб 
и он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Гла 
није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти,  
га није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на  
 њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног 
тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, п 
им би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао 
околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке 
 новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{ 
> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје ку 
имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се  
убав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у п 
<p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>П 
зили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома уз 
Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше  
е приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села 
 су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у та 
{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са  
о а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколик 
мете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци м 
а, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да 
бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одб 
в беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Ту 
 војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Сол 
од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је ж 
иле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само  
његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она м 
 по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљив 
о коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да 
: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи  
ави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више стр 
сну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и на 
н од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим 
оди.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И  
 његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом з 
ио дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити 
ром од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочит 
азговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуљ 
ше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невеш 
хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијал 
о кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> < 
 Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која о 
ака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио 
уге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико,  
гао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине 
као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може  
ико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна  
ишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се бе 
м брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за др 
лу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није чов 
ни.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у П 
ан тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} А 
у се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај М 
све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди по 
о сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазил 
 се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са врем 
но арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева  
 затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора ни 
це, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала н 
ом право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан,  
ков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику 
мче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија  
ку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим ра 
> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп  
очише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно  
 одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи,  
ке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што с 
ажно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> др 
ј прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумара 
р-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци  
ав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може сам 
 и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбин 
ици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали  
оваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ дв 
мбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, 
тим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума 
ма сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривен 
 више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју поми 
гли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвор 
{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и 
ешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим би 
рах.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још в 
 могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Миц 
 Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се 
ке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и  
 добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрас 
та потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да ј 
/p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који б 
е две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.< 
а подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не  
а им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да 
о је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Д 
.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S}  
кривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</ 
ваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама та 
е тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали 
 у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом. 
 руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико д 
сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем  
ата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло вид 
ла није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се  
ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну мо 
морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их  
 и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на зап 
 буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавн 
есту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не п 
сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко  
нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" 
е одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им  
њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Св 
уду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате  
им пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Мак 
 Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше М 
о спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунч 
ама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p>  
зори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Е 
тао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто ур 
а неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек 
Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат ка 
а како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се  
поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> < 
 свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе нав 
мелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико да 
је мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се измеђ 
 Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што 
ио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што бил 
па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети чи 
па?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гар 
, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага б 
се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.< 
м Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостој 
е много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p 
урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда п 
ог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за 
Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог др 
 дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико да 
пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан провед 
не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки 
 опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук  
же издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло 
 харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинув 
 сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са зе 
p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаш 
у не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са в 
 Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S 
ди прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брз 
-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа,  
зи на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би 
пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Чове 
има у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу бран 
 свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом т 
 момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови 
и што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, н 
год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих дру 
чан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан де 
шинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали  
више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато б 
и...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца 
е издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка  
право сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка,  
гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био за 
 не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне год 
ућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S}  
брији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвож 
који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху примети 
и бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много 
а би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт ње 
зно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицк 
онака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити 
ла права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, м 
 овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек 
у блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе пока 
на мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су и 
узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S 
к ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које с 
свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арап 
о усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а  
јим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким  
ријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</ 
е стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна  
 у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завлад 
га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана  
е стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и да 
ди нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се 
је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редова 
</p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Та 
ицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети оп 
 растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечера 
латити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће доб 
син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и пошто 
е пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке од 
ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити би 
ај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вал 
 није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо ст 
оља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки  
 на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да ка 
аврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Л 
 да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне н 
а треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p>  
они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу снева 
амбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.< 
</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за ха 
оворе остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... 
о још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати  
 брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано од 
 он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља  
пе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на т 
овараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму сво 
еше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог д 
тов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би коси 
> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друг 
 наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... ш 
век добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима 
 слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</ 
о са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју ј 
крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Вет 
хова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што ви 
ним паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђо 
 се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји ст 
 травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Д 
устош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода м 
 планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од гор 
са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозн 
го а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и бе 
p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну  
тоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бег 
.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет кора 
на дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну п 
о, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма ка 
 и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су пр 
чао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака 
p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђ 
се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Ал 
 ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну,  
сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се к 
дног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли,  
 Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно  
>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одме 
ред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживе 
аж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се плем 
<p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоруж 
 никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по нек 
 Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господ 
 када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте 
ест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог 
{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, 
о страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи 
а где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашо 
p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и теж 
одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од п 
<p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — ц 
це.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био скло 
о код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S 
> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се 
че:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја 
ашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању  
о зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четр 
е истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава среств 
ену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако 
а им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време ње 
атан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само  
ио му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га па 
је?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те  
адовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p>  
 <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Мил 
епрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гле 
та од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло д 
 у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим 
м себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договара 
и ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у  
на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа 
Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осве 
ицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше  
еће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мо 
рен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме изба 
 после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да  
а зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходн 
он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то в 
а се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да 
е и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези  
 су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би поми 
раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима 
.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била заба 
раброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“,  
 између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После  
 за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један ство 
адао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне 
ле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одоле 
> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S 
езу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испр 
 по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав 
ме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то м 
p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обез 
 Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге. 
својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога М 
држљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а в 
 пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец д 
, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних план 
аше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S}  
м, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n 
у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница,  
ио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непре 
рски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ств 
ош пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да ост 
би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, шт 
ну и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини так 
ет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве 
ер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Ме 
у те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити б 
их пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило,  
е смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо с 
подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро 
т кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилаз 
е и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. з 
рло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти,  
и га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, је 
се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и  
<p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила 
дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било ј 
о кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би 
, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи 
с на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева  
на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио  
жили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арн 
дини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет м 
вео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{ 
рб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране 
<p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражи 
109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у ис 
нога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p 
</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицк 
 Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у р 
-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и тре 
лугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући 
винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p 
трашне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгр 
однијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега о 
што већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцал 
Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето  
се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S}  
 редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дан 
е било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као ве 
p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљ 
— рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бо 
теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смел 
n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио 
, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено 
а тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није мог 
</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и ж 
 од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тар 
 ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше н 
на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрест 
о и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше ве 
да.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цин 
Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Миц 
ела и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина пр 
 је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> < 
кућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је  
је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не доз 
> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорче 
ом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p 
стајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</ 
Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Д 
каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову ле 
шањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом су 
хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p>  
пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи д 
како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онд 
а не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потре 
н има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и дан 
ром неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгину 
су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас у 
ти.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изаб 
но се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, кој 
већим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пус 
ли наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</ 
 још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p 
родужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} С 
} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, 
p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач 
еник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ поч 
.{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— 
 Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад б 
мо срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи 
ља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жен 
S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде 
 све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.< 
ачин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се  
и пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана ж 
неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитељ 
ата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао  
S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче 
мбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чу 
 беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ от 
или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по 
{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била 
зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на а 
аше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се  
ака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.< 
дог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га 
т Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</ 
тотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измак 
бља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и с 
ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Доб 
шта.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да  
вода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше  
лавнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљ 
е неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно ле 
</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Б 
 би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после ово 
pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају 
поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, усл 
 саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао  
х и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје к 
.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....< 
>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога  
 <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлић 
/p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донес 
тавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за  
 ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> < 
ах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише 
за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна  
 тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— 
са?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да на 
.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.< 
 часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме 
и још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и 
у као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку.  
но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p>  
ио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад М 
је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви —  
егове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем 
 напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо  
евелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</ 
киваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми осл 
жите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни 
цко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина 
е — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!.. 
 <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим 
ка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} 
нао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре по 
егови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих 
ма и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренута 
>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила в 
ом старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па по 
начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и 
обар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српс 
ишта!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти тре 
неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> < 
почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је з 
ше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу 
по можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну д 
 га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој че 
 Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{ 
сети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S 
матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно к 
риметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јо 
 Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадикова 
ретураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и ње 
ко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити,  
> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толик 
мбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по  
ље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог п 
е то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било до 
 исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178 
ачин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— 
предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за овак 
ћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, кој 
 и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа 
елу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико  
кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су прола 
/p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и б 
мах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сир 
је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чел 
те обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад нас 
е дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће би 
 којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга  
биље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело 
е онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> < 
и се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="su 
ах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђор 
потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио о 
ји.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али- 
еља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме ве 
водили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде 
и најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге з 
има дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморе 
 њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и по 
диковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} 
судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко  
е као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунча 
уже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом н 
сковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад н 
е.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кр 
ори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они 
главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед  
ло и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице  
е на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака 
ав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно с 
онаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи 
Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубње 
ршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </ 
а извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У  
о се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро 
p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух о 
тити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је ов 
ње смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој  
растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар п 
ало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих  
и један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исук 
валу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки  
 /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то  
чин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих б 
а, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим из 
а мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Б 
 онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и  
свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња 
.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По  
беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становниц 
жи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили  
аво ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, пр 
м ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Вод 
цко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Ту 
аних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмица 
наути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко о 
а његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне час 
ј пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој 
едном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо ис 
</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И  
и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље 
 знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцим 
јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, о 
ваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер  
p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских 
оме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако  
у Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила д 
х пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сл 
II.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица 
ection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, н 
а камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у кариј 
мирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спрем 
да пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село 
иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спас 
 беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крст 
ада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете 
они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они с 
, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибр 
и се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} О 
 један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева ками 
сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да р 
ше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села  
19" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесн 
коваше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицк 
де-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичи 
’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на пл 
та дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и к 
нажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше.. 
{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p 
Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана 
љда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „о 
везали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не 
 Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци 
p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слу 
> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда по 
/p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друг 
<p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах по 
посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-мож 
одећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе 
се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — о 
 Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко  
</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не поврат 
жати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са 
> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послуша 
ој варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је м 
ј, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође зај 
ота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред  
.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин тре 
и-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и виш 
есу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p 
обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја уве 
ици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га в 
еће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у 
кох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Д 
месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздање 
ља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али 
Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше 
лико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири к 
p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Госп 
ну и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима 
дица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само 
и тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој кап 
p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту д 
едан оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти каже 
удити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет 
 Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих  
путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је мо 
мбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама цел 
, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко  
 Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилик 
.{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само пр 
е српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се —  
и-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не  
а — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем пе 
а је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још овол 
... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— 
ући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој по 
ну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни  
е један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред врат 
/p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старе 
онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и из 
лева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сва 
ој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвов 
а, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она че 
аве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се  
Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Х 
у Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунац 
гога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад  
њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, 
ада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад  
држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и п 
" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се  
дио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни са 
 тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена 
е Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од ка 
прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... прод 
, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p 
оспода Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласн 
аву.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.< 
аићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснил 
са тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером 
ац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић 
идбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанк 
ечење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим гал 
а.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато 
аска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сат 
еху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо,  
но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријате 
<p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у си 
стаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео  
 месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чист 
и Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је ист 
ог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим б 
и човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила  
а љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S}  
</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ  
ји беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са рес 
 Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могл 
 па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, го 
еретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајн 
еве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим 
шља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатс 
сом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p>  
аје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсеца 
ста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме д 
шко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота ви 
. запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се  
ио у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и  
пасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом бри 
..</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Ба 
> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па...  
сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни  
 оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора  
а на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе своји 
бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се испо 
остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И б 
кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити 
му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима с 
да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да  
бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP1902 
ицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи 
, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила с 
њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говор 
ћ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану 
 мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци ком 
 разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој 
ристос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љут 
м, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</ 
релим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није  
А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум д 
тити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет год 
 сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за 
 и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се по 
де онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезим 
ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко виш 
могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страхо 
 горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Св 
.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим  
шо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са си 
бодно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси  
 га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је 
гибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} 
 у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p 
унчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотво 
ко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу,  
но. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, веруј 
 далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су 
а као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежиј 
ће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана 
, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не  
и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо  
цаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... с 
омене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука 
 коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поч 
 тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милев 
ао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га сло 
чупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да с 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде 
/p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на  
Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли с 
 — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој после 
о да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да ос 
 старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи о 
.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи  
{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и од 
 никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, шт 
p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном ре 
 безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате,  
 њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер т 
" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу 
 морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и 
мнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те кр 
урска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху  
... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе др 
-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечеро 
до! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њ 
у и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах зам 
 Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми  
 и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је 
а одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p>  
е трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још 
 који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се т 
и то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопи 
...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један друг 
 увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као 
</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то 
>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни 
 ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, је 
а ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га 
изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и 
 и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарск 
оде и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко,  
ружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гош 
.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S 
аца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет п 
е, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Т 
омешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку. 
м врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише,  
о олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и  
> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гл 
чила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а  
таше.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. 
плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!.. 
паво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу м 
вога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљути 
јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> < 
фендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, та 
несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не 
д им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орања 
о болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог ли 
бо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одгов 
, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тел 
ио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> < 
о погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, д 
жна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — пе 
и предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо др 
> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унес 
вању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као  
оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред ј 
су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зо 
 мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћ 
а би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дој 
е последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није би 
ти сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Ми 
 <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој  
н могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други  
и ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине 
 а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, 
он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се  
о си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа 
 Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а  
у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div  
 Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им  
 о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част 
 опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S}  
иње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био ј 
у натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно 
} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али  
шта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била м 
ина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули мес 
 готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне ра 
 „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрест 
стасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада бе 
— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати,  
чког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили ме 
 толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би  
 догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ 
До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но М 
а бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и 
неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гла 
 Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрв 
 је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{ 
за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим ја 
год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они те 
и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му ј 
ријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, 
усија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а 
то науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североист 
о медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутс 
а.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и 
 да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</ 
 ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изг 
 телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе н 
.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — 
је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима н 
већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков по 
етлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче. 
учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељс 
, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-тур 
</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду  
крст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој 
ци њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је  
 да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријате 
 узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узм 
адовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка. 
дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а н 
коврхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинов 
ду.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше 
ем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и С 
тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавш 
Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добр 
.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да 
да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, 
ицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да б 
</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако т 
их руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! 
пет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Ду 
ни!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од  
же да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико  
удина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштри 
ледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од 
као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој зав 
.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он пр 
ји би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да м 
н.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад ви 
а и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S 
Section" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из  
 већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте  
ари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко  
док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше 
еке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од грани 
а, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше м 
и шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бр 
е у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они т 
иву којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги 
нутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је 
вога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n 
обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Ми 
авте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке н 
ати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му  
р, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко  
 бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савлада 
ери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јо 
и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а иску 
ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет о 
дговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Миц 
вио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружи 
 Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> ње 
p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турск 
ересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он д 
то испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови 
 брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и приб 
 брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити  
<p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пу 
у.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред 
али чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш л 
, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи! 
гу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да 
за се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог  
/p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник 
 иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима. 
арљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави 
, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка се 
ко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја 
 беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће 
а.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите м 
а све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом  
ет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово и 
ом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам  
беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се од 
буђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.< 
ме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p 
опуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> 
 <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав  
ги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зор 
е врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше  
ка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се та 
ави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Миц 
о упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са ка 
мили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S}  
се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго траја 
и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицк 
ан другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здр 
да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обо 
вако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему 
 од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и  
.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када  
рљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и  
 као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу. 
дговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и  
n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори 
одно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко,  
дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужи 
 приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Ми 
м рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед 
а? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео с 
их руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи 
оћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна  
рвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети туж 
ранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пр 
 са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време о 
 Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логор 
е водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских пл 
 почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њихо 
 младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше 
 до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаш 
и.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских клана 
ојим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толи 
 знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо  
тле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са ос 
, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S 
равио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се 
жно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га и 
е.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџа 
т са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, 
а дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, ко 
ња, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викн 
 помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартин 
е би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па  
јући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још ош 
_C1.1"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко 
које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мо 
на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе 
у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горос 
да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да ј 
у кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костин 
ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева  
чин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивн 
. на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и 
уче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно 
ареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зо 
ху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде  
бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђен 
вцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не  
 остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут 
вршини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урм 
је су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава 
уг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласн 
ст од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет  
а грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини сам 
.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше уму 
у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здр 
p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са 
мила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета к 
нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе 
од.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка в 
p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом 
а.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђ 
у.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима по 
Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била так 
и већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољим 
е а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.< 
 зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S 
ренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине 
... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим 
> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја 
 се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко 
 да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Т 
м! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну р 
з Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашња 
е, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове ка 
ику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а  
стрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам 
пчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицк 
ојави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са  
ко у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n 
.</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не 
име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма 
потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних п 
његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену  
 кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако пр 
p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је 
о шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— А 
војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се мо 
вуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, 
ђења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само  
о су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно прову 
а и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S}  
ише задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ни 
сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жерав 
устио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} 
<p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’ 
шћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За н 
ела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загр 
иде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се 
и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах 
са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако нач 
стиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид о 
сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} С 
а Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко прим 
а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више про 
 од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слобод 
редини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко  
во село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад 
се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једн 
 чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па  
 човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљ 
pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружа 
вог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка —  
01" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се 
о бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави с 
</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Ст 
чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком",  
p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад 
ко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да  
ином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они  
лизу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могл 
ше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу м 
плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше 
S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турч 
о са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — 
истаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате т 
признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на у 
ћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још 
џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вече 
осподњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најм 
ко се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у 
.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа 
 да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одм 
цко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко 
p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од под 
адом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор  
озно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те 
о к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја  
да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху. 
радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била 
ову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену 
ко звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није д 
емена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сусти 
млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав  
b n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се  
 однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он 
ше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљен 
 најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Саста 
гладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући  
већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше 
апе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба 
и Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— О 
са ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p> 
а чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долази 
уканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и 
опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивал 
очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног ж 
ше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ  
ђоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће пар 
ан да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је виде 
матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и  
.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, 
ко причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он 
то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не  
— рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, 
има пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} 
 у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Од 
о одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих к 
е, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а 
ако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p 
n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и  
неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар ј 
знајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту о 
шо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут 
 је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре оста 
ом обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за т 
омих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшен 
„Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом п 
ствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p 
датле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S 
разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца 
лиже и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p> 
и другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике  
 време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире с 
збуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико  
јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављ 
скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се ме 
 бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту  
 да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>—  
лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца 
внија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође 
 језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупље 
ела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином 
већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са 
 својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муње 
иумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симин 
уће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурн 
упити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове хр 
аља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још о 
друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир и 
p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Стани 
 срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n=" 
ападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћ 
оба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македон 
дник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да  
ећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их 
илично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.< 
 буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до г 
 многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцниј 
Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не мог 
рине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један 
 наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома 
стављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </ 
ко дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Бил 
ндила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио 
љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што 
.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер 
илу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ до 
ним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плану 
како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македон 
ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год 
 ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се  
игао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше  
е они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки 
ређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год 
ве дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске. 
о му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" /> <div t 
аху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски ма 
ам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, к 
ест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да  
што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама са 
— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели 
асловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, кад 
...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, осве 
ош исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог си 
ева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком о 
Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи 
 Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дет 
ду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!.. 
ахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахр 
— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад 
да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, 
снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избач 
како није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега 
ог оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У 
а ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити 
 послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p 
н је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он г 
 да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову т 
 одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетан 
У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и 
 Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана  
е брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се о 
е нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Н 
а то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну пр 
а:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам п 
лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Х 
волику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> 
Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале з 
колико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Осве 
ко друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла 
е; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} 
 у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом  
ко побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг прија 
у, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... т 
а ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извешт 
 да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указа 
неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, а 
пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— 
 да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз 
</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лир 
е опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању р 
а одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи 
мо на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...< 
ет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код о 
 Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S}  
време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> 
 Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</ 
ужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду  
<p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се 
ше да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те 
ај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом прол 
те да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би  
ким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> 
 дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио 
освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <mi 
у жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог  
сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и 
з лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но М 
и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се 
ато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље траг 
 Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну п 
>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> < 
 да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога  
о као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико 
n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како 
е повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да  
ичне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њен 
да а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што ј 
и, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не  
 самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете 
већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека т 
Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па  
ction" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасн 
’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И 
гибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S 
ковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном зан 
по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножј 
плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасив 
едара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ суст 
Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ сед 
злив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро однос 
рани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине: 
у долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаш 
илним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше 
усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зв 
их шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада 
рвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се с 
ут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног 
у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад с 
рави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и са 
аламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирк 
а, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице  
сам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман об 
ако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами 
ује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надиш 
ула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним б 
на њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> та 
ле подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште ва 
ом међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Ту 
шити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само 
цима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи  
ра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="c 
о оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и с 
ра а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и 
еде пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао 
 неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах 
ицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан т 
екиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурн 
то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Беогр 
обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кућ 
} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лиц 
 ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло 
уста помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полак 
м дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је 
} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јеше 
ту кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри с 
 је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> 
дуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претур 
<p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштен 
ови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов 
ати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када 
колико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но 
 Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдес 
 близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно 
.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној ок 
{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разли 
накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим другов 
ваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> < 
ваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зр 
 разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало ис 
аће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на ст 
власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше н 
у изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколи 
 </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута глед 
ој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> 
, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чист 
тало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у  
ли-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико м 
асну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Св 
егове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гу 
колности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спас 
ало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поре 
лови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> < 
силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад  
ин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најм 
а страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, 
/p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Н 
им — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.< 
е, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ крен 
!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Те 
то коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситн 
беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине 
/p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну  
 све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у 
ришту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткам 
, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако ду 
 крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши ј 
" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком,  
 брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму 
сто! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ва 
еше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи г 
 човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и 
 продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вере 
о попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу 
врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p> 
у кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора 
но било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им  
ај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> 
, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." 
а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у сре 
ивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S 
p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешч 
убњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше 
помагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни 
ицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и  
свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благо 
олико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку д 
стим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од  
о од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли о 
милама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Ми 
ве што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с в 
— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Св 
нпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учини 
ом а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафи 
, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако исти 
/p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и нез 
асхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушк 
е дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Из 
.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне 
ла да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће 
ко јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно до 
ала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу тр 
ану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као 
 зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Јед 
и и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја  
нко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио,  
 на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак т 
ите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостоприм 
>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024 
д већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда,  
 кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне суд 
таше право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у 
ар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти  
м баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накр 
аравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се 
ба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — 
и „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говор 
језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи н 
>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише  
многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{ 
то, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна реч 
Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пан 
 царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који  
ама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку,  
цу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски велико 
 остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога  
мирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху п 
 га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирн 
Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на 
беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седмор 
дуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја 
изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојни 
еме мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном  
но од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а н 
чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И  
у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место г 
 ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за че 
е да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и 
 остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је нов 
 ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, трг 
а могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо 
тне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у 
 говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је роди 
ара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када 
Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аг 
ли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јан 
чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег  
кну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, шт 
 Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао кака 
лично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек  
аметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре  
одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од как 
кај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио 
 са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p>  
 омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче  
!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му б 
ли сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицк 
даше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале виш 
ужина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!. 
сто, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећ 
а вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да в 
у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И ка 
мах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око по 
 <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати  
нде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани 
 <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно повер 
но Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви  
е очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p>  
о својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајес 
јом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди по 
 мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но вел 
.“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом н 
обро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за веч 
ако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу 
 које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варо 
јина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што ва 
024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показива 
кину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има 
а! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, о 
е баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах у 
му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се 
е већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовц 
ј крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба пр 
у, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре ше 
а Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако д 
 и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — 
рапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих.  
бравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицк 
џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртв 
дам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је с 
е.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко јо 
кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити  
ло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусл 
ова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој 
head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста тр 
p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их у 
еца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p> 
као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и оп 
аму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на 
га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко и 
тар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебело 
ност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати ов 
шању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, 
ћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне 
од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава 
хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових посл 
<pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p>  
на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, д 
иковце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, јо 
о да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> 
о било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турц 
ике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> < 
 сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо 
кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но  
све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре помену 
и на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам 
препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убо 
видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан 
 га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одма 
ку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!... 
 Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни  
беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава 
</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих 
 онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрл 
е проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о  
е је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладн 
једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Не 
ети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше 
еше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p 
ео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус  
 за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и 
 до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорни 
ећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{ 
ела, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножј 
стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху  
Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један  
ело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар 
p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаш 
едва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце 
риград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигн 
лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих 
 то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихо 
 знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког  
ице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је нај 
ећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У к 
ема већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше наста 
7" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на 
 његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземно 
дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са  
у и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин врати 
ме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад 
 пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p 
н и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више к 
д он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једн 
Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се 
ису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, д 
лико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Ру 
 они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и ни 
 путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се о 
е јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се зап 
кову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивш 
ше Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како уву 
Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и м 
 уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели с 
чела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле  
за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог боји 
да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сва 
 испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога 
адала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тиши 
ами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да 
срећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија 
стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер посл 
, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљени 
 нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмов 
хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкарац 
 хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова би 
е Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведе 
 и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако ист 
положењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да с 
а опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док ј 
ком мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са  
тала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место 
есрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском ур 
ад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p 
ком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрест 
ива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами 
убоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које п 
кође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, 
краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. —  
неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> 
 да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где прона 
 <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше у 
н је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Т 
оме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и су 
а заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендиј 
није поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средозе 
ју.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 ст 
милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике р 
иполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је 
у варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </ 
н, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} 
} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних станов 
и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде ж 
За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи  
ког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у са 
ех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме ма 
.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро  
фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе  
бојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим  
одољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место 
гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопиј 
стављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за  
p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — 
/p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, ч 
 То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће  
, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи  
Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад 
крије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Ка 
ј планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају д 
, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладал 
есила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и д 
</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почасти 
ке крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш 
оћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мој 
о и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управит 
па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек бех 
прам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p 
матрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада. 
 конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спаса 
 Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</ 
душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сад 
је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио  
ле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Реко 
цкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуно 
и у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и 
воју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, под 
дмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то 
прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума,  
и.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренута 
о ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи к 
то дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жерав 
да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, к 
<p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код к 
јте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарај 
изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накреса 
аких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још  
а они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше 
у зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако пр 
ра?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на зе 
а њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног с 
тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни п 
ле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало пр 
аљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађ 
мтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома пон 
ма.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још 
{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?!  
о је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода 
убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим ж 
уришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуш 
чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један н 
/p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи 
ну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на н 
е.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p 
 становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта  
 сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за рук 
е ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Ва 
ма да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нем 
у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита М 
ана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p 
осматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што 
грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах 
вога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љуб 
о ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили св 
ао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слобо 
<p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу ови 
 часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма д 
још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад  
други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беш 
еху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да 
узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Ф 
е од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах  
е силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је,  
 /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређен 
куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бе 
 брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше д 
у мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три д 
... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми 
н беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог ме 
а кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени 
ајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би прим 
акога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{ 
шао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Ш 
ко је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тег 
раћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...< 
Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.< 
е још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалиц 
појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и неја 
и противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, 
ољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њ 
 и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена 
иград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштит 
ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} О 
 ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што је 
19024_C1.7"> <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну једа 
но погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ам 
но око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од 
ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи 
 осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецка 
и скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не  
ок бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј,  
} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да 
а све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задир 
 грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, 
вој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p> 
арина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би 
ам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од  
њеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S 
звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм. 
бична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да  
и да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не 
де је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бог 
ке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко 
.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и благ 
ање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поч 
 хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма. 
ли овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</ 
p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђе 
чане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму 
исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} 
ки друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге  
м нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља  
д не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се  
ти од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу,  
је вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починиш 
стано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div  
ко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно 
ством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и и 
дно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високо 
амошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим пр 
p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женск 
м подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог проле 
д овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Ми 
фану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни 
вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.< 
 како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Те 
/p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара  
На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили 
а оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, о 
рака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци ч 
лаве до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради,  
ad> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к 
а би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику 
ећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку 
</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима и 
ри доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно,  
е ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није 
 од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан 
 зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са с 
 „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатст 
 арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као  
 одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја 
, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчин 
поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре  
величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка. 
егоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики с 
број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква о 
говори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско 
Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S}  
ачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око круп 
се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи мест 
оћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако прити 
</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивн 
од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак,  
аган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о М 
а су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицах 
а за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове 
ћи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за П 
а замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стража 
вај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Ч 
у и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа н 
p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било  
 људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами 
може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео ј 
 <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и пове 
 и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их о 
ора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивни 
p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророк 
ајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху ха 
елики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би  
м могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p> 
ену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> < 
.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сј 
ош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од 
издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намер 
 обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се мож 
а или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник б 
 разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово  
алију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлој 
еху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суд 
 побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на о 
гоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегст 
гова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухв 
} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и 
ваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> 
Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније з 
ут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} П 
на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — 
та?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити паш 
ћ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзор 
 нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје мило 
 се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> 
 је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одл 
амиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веом 
и кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси  
такленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за 
 пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и  
ана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни с 
ешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живо 
ле неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Руси 
 много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског 
сти и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „ша 
ику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — ви 
мо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за те 
неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече д 
о спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рука 
 пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину  
већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нек 
 беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p>  
 остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје опту 
жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко н 
 Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број гра 
великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не см 
 у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи 
Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ев 
ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече 
но са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал 
..{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли 
случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем 
а!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелни 
збојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај,  
ако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд  
ОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Штампарија  
и сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише ка 
е и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицко 
у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са 
 вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> 
иле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и свато 
ти.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не п 
 отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако к 
г разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се пре 
 беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше 
Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалу 
ином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу х 
 вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се сп 
 Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но нам 
рбији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и  
, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда 
и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, бр 
елио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако н 
вога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна шт 
 <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радо 
вао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сеља 
 светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>Посл 
орба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но  
са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест 
он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах од 
адјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и в 
Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у  
министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-т 
Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко  
родице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики бр 
вши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, 
но непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са сво 
је, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p> 
гоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења  
је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна р 
о-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и хара 
е повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> н 
га племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени  
иње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и к 
азирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко испр 
љубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са не 
 се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад 
 га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загр 
тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинск 
рв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају  
мао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону 
оклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да 
у у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашани 
, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око 
, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Ми 
вић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога о 
а их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо 
злога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, 
агума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S}  
аш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они је 
езекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме  
Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник,  
 кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећа 
{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p> 
ху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи  
љубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах 
 и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p 
ли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко са 
жином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега н 
 у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и пр 
/p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече М 
ћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но ка 
кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хв 
 одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! 
шног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да  
рати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу т 
.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> 
му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њ 
и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у з 
лико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зар 
вио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом ма 
о од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не  
много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он 
нагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дан 
 преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је с 
се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори 
Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>П 
..</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p 
ва.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају о 
уга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам  
ма ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано  
тељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и 
хове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" 
ге његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се од 
у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће 
никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећ 
68" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани;  
нту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посмат 
цу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако  
p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што  
пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам  
{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не приз 
је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један ј 
и и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p 
н борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{ 
66" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова  
 свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог  
 жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче 
 пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Ала 
му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавст 
дговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ниш 
ожији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству 
вде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је 
дан Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — р 
 је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на  
а скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се 
крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га  
 ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Ми 
} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље н 
азује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно  
 не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p>  
чке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред со 
сположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави 
еше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до с 
 ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше 
рделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одм 
снуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране. 
 то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше ст 
инограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам до 
дножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а к 
не у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио,  
онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ  
у, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xm 
м дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисно 
ја.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заход 
име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, рас 
си и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и та 
 који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са 
опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима 
би је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше 
бљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био 
Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој ду 
е чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста о 
ише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије вој 
ј души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам б 
 девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве. 
/p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је вар 
 се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у г 
p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ ш 
Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског 
оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</ 
 познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи 
 <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора  
релог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најз 
аги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би пон 
и са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да ж 
 се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извл 
Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему б 
ако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све он 
ди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само за 
рзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу 
ом: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жар 
нији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћ 
роменуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и 
дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње н 
е сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.< 
аганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а сво 
 хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто оп 
иром засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно  
скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама 
дух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, к 
а су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквог 
ро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} 
урцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им б 
 жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.< 
да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно ј 
Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би с 
ј гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад б 
д непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S 
ана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења 
p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању  
 Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог п 
као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка. 
акав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Мног 
тегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом глав 
p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах зас 
да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и го 
е пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога 
 морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешк 
арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но з 
е и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у  
пуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке  
ола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита 
ровести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестан 
м, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, с 
колико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у м 
жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са свој 
обро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружи 
д намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја  
сти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пу 
гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и пр 
иким мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде  
 за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на 
, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у гр 
p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S 
урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шес 
цкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p>  
ад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S 
одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од доб 
д хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом!  
вољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пож 
аде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, к 
али као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су  
са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчан 
а испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе 
вих кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од под 
{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ б 
ћара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... 
чи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној бу 
 поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних п 
лико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад  
и научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p> 
 у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је бил 
 душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Три 
. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудно 
ко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу позна 
ђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљуј 
не јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилн 
цко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари ова 
у.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о т 
другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојн 
че да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са с 
ла права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начин 
 и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко ш 
јниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.< 
ше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бек 
ај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види т 
аша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити еф 
 ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — 
 но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе 
, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што  
д остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заог 
 поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко 
<milestone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се с 
уг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! 
је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу  
је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал 
мо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти к 
баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја 
у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, 
, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди з 
 n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни  
p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва 
аво ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је 
Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа 
иховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојк 
чно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на  
 им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравн 
а ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви рас 
ди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав пре 
а.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене  
ете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крво 
бојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства 
n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху  
дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодост 
ли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поно 
опао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како 
е, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста 
ују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче  
 unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од 
ш даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској вој 
нова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколик 
 опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрип 
 да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, 
чере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и 
аној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пр 
и силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох 
 Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином 
нили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравн 
јмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>С 
ре?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи 
евалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сум 
м, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути ја 
 беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са 
а га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњах 
с а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, ш 
 згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја 
ћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори  
долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им М 
орам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156 
ити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— 
војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином напа 
у са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилеп 
и дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад 
ат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!...  
с пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плат 
репасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у по 
уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете,  
рно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочиј 
шли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Миц 
о жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти 
 одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задр 
више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах на 
а оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан. 
 је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јунач 
то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се  
во у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем беск 
н се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, д 
апка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејри 
еше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљак 
ав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и т 
освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очим 
/p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, 
ше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима 
у осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад пу 
у.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали 
ори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо п 
чекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица ве 
 фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хури 
и ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако так 
 развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У 
 као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ бе 
м.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао 
ику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог 
 причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S}  
азговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихови 
лио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. 
вори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли она 
> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S 
 силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, к 
ао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му  
S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или к 
 голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и 
ра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још кој 
еху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогориса 
невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде,  
убав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски позд 
 добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друго 
драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава  
их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, б 
алафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљ 
ити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркв 
ачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која ф 
оге Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци 
то беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете 
Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јата 
 ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опази 
 мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало 
ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину 
ојури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ха 
ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је сто 
дна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко 
ених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пођ 
их осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да и 
таше Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Св 
оло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек  
раше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{ 
киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и ал 
га драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и 
чен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дру 
пију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху ту 
 брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратим 
вог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јаг 
евши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезава 
ну у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>К 
честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима.  
ихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама 
 тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у 
омила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Ше 
мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Доб 
убоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском бл 
у они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од  
ало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и пр 
 Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто  
наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче д 
 у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p 
и.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико  
 мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</ 
зашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радо 
 најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини 
 Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка ј 
Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p 
на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Миц 
отера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман 
stone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше ка 
ојом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, 
 министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са св 
ови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осв 
е било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху ч 
све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време 
p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чиф 
ху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити о 
 онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бел 
лавама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну 
 свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој  
.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира д 
овећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад в 
а Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је  
? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, 
ајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107"  
 са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и  
мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта 
елом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезавах 
 снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга  
че Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу.. 
чито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању к 
 их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празн 
није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за ру 
беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од 
својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позва 
.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одма 
ови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери о 
с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се  
м, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од  
е женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Миц 
 — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо м 
о сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пус 
је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" / 
нуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренут 
ко да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за се 
орицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуна 
начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> 
на Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драган 
 оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци  
 ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="1 
то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p 
м дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме 
<p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{ 
ло је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</ 
вог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој  
и почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но 
јави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мал 
 даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну  
енут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— П 
села песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све сн 
тинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху  
м испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово доброво 
 оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као р 
е крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не пре 
ш горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури од 
ећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S}  
ак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки у 
и кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} К 
и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозн 
икну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p> 
еше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p> 
ма спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз п 
 наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n 
} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се з 
и не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то 
>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Кап 
пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, 
 не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у паши 
ну.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше посп 
Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше  
енутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по п 
ро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Ст 
— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се ма 
ла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар 
лни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо 
, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка  
мислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска ство 
тост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадн 
вањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањ 
, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, х 
ном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се 
е.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то?  
 од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно  
, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се  
е смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за соб 
пак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се 
м, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време с 
ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом 
и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о  
е роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу 
н треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари 
јду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!.. 
 <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учини 
> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p> 
м рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, о 
устан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — ре 
> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чи 
>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше н 
оши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим с 
од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна ду 
ош није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморно 
S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесе 
} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... 
о дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње 
 Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — вик 
рањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу ка 
 самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово м 
нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом  
и — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег пред 
ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Кумано 
е Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног га 
езиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— 
че Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и  
алим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и прези 
 Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицк 
ако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone  
Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Крава 
гових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плах 
остигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покуш 
Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p> 
и.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са  
!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли: 
страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хо 
е радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Ст 
 муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одго 
е речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио 
олазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко  
ет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад о 
топе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да пад 
сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова в 
пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху 
 Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколик 
ао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињ 
p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и дев 
ржаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но 
о опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо иско 
е.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p> 
.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњ 
на било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом пој 
ити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>—  
чајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" прав 
и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше  
е свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се  
ад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ исп 
 била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви о 
ени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој з 
/p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустен 
јући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је  
еху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржа 
већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у ста 
у за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и са 
д и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела  
дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг в 
 Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село В 
и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb  
и Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами бе 
ом на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Тур 
вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му 
одозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Б 
 бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од 
рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{ 
валу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином 
де. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из ар 
ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одма 
ути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чул 
 сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе с 
тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жало 
левиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили  
има и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет у 
амо превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беш 
јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што в 
владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима 
година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пи 
ћим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало веч 
лулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{ 
ма рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима 
арош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обичн 
ој тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, 
ушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} С 
 буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јеш 
естре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управиш 
 тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако т 
каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена з 
жи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљ 
 дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао д 
ли изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији  
ицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Е 
близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>О 
ћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио  
 то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави 
љеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне  
сто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступањ 
еше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена,  
тра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати 
 зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања  
на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће си 
а ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, плат 
није и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу 
онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто з 
 Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашт 
 Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненади 
им пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бог 
RP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце ује 
тро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ћ 
но до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако м 
има и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он је 
акав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лиц 
ет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег 
C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колик 
иромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунч 
оји би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је  
е на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплаш 
онизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави 
хове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пил 
ем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у п 
 Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем 
о свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за нек 
ве мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> сп 
 <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо,  
ведајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И т 
нџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше гото 
p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, н 
в својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још виш 
, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — у 
 Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепо 
арских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време веч 
Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код њ 
ужила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{ 
ви још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, к 
до, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...< 
е Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову  
, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехме 
во, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко  
унце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање 
умени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом  
 спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увел 
итви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриот 
но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шт 
овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а 
Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом  
слови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> 
.{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј в 
тигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галант 
цком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопстве 
нцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и м 
тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна 
н детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи 
ски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.< 
 своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој ј 
орачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом  
агодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено 
и часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И 
тину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те  
сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!.. 
и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог св 
азбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован 
о сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти 
ите га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад 
одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицк 
— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни 
тна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој н 
ху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде  
{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која ма 
рже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са велико 
о овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својо 
ита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозна 
се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора! 
а Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним  
есенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „б 
к!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу нев 
већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја ми 
в од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и ње 
аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на  
нко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... р 
емо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто  
о вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујућ 
отице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То  
такоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемски 
их вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он у 
гао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!. 
стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође к 
сенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признат 
 <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта? 
домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево но 
... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући 
 ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — г 
...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питаст 
агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас" 
је оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам  
љи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато са 
агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си!  
ам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, ш 
у децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем 
 друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви  
очеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здра 
ешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, 
ао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.< 
 себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је  
 су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак 
поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један 
е се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака о 
е дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико пл 
звао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како с 
а натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме поган 
радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху ср 
на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још  
ином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога 
 га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с  
а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице о 
, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклав 
е се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје 
, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаш 
ко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турак 
аф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође  
анђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи н 
ило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милости 
довао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</ 
чекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетк 
.. моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>—  
<p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немад 
рамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу 
 Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том трену 
вић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полициј 
недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="1 
} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одв 
сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Крис 
их другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике 
, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјури 
а има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо 
 изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у ка 
ју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туг 
{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити! 
алаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у најве 
напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с 
не са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо д 
 синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао нек 
и само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала оне 
86" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневају 
икну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја  
јег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се 
 Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима виш 
 још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</ 
е и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и до 
 Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Тур 
.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> о 
шта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био зна 
онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом ж 
 на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше  
После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицк 
оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинак 
д поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урм 
је земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећ 
кама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадо 
и и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било 
> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склони 
 и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отво 
ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило о 
, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућута 
 шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не пи 
 Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у кон 
ћи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непре 
љци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши  
ом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку рад 
ицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па 
као!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја 
вом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак 
што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забру 
Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, н 
а Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за 
.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око  
.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохва 
у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино 
и Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав,  
говима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се са 
уних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“  
 се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ос 
не.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече  
о времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</ 
 Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан п 
шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје 
мах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака о 
877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики 
м сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозна 
, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом  
 <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb  
им би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претеш 
је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Миц 
прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи пог 
ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са живот 
вни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко 
-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазит 
а неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем 
 пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не  
а довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено  
мбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог 
ан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо  
тпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима. 
 смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још 
.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирн 
а, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаш 
Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти каз 
јзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмо 
ран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, ха 
теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми  
е и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тр 
аш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ за 
.. </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочиј 
34" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве  
/p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад б 
 продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога кр 
.</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти  
ти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и  
ову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког 
својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_ 
најем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за м 
м, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дан 
 <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниск 
 је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији 
е, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у 
 — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким стра 
, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да 
ега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваш 
S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухва 
 агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царс 
узман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиг 
 успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти  
е онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и на 
ицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вар 
а.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјај 
рама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине  
а као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Миц 
жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S 
 да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено нек 
еџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама 
плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви 
авите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна  
ороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— 
<p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се  
вајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија в 
— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <p 
} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7 
кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!. 
раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зов 
ајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ 
и „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежи 
, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег. 
 пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша ве 
и дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге 
 који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ  
д смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне  
о... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим 
 створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се 
е на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав др 
ећ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и 
даше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак  
 Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, н 
го а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, талам 
 камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи 
о!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за д 
p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах  
ризором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“< 
еше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској 
 улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти 
губи се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек 
..</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који 
ј чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата тр 
е као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат 
оклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше 
 му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав 
 ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет 
 ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше 
/p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога 
шао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлат 
к.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не п 
 траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, пра 
="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p 
>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’  
/p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија 
воју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани 
 али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p 
аршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми 
ше не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упад 
.. разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:< 
мо сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зи 
 да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војвод 
речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред 
случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> 
а густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. 
, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не п 
утуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши с 
у!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ за 
о пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, 
ка.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, п 
 <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет изв 
к!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крст 
 <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђ 
у једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p 
е, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташ 
!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка панду 
— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — уста 
е.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бад 
 <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху с 
pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — 
следњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у  
ста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастиш 
а мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао 
шао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. —  
и се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у година 
брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е н 
олети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мари 
на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуш 
S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Куз 
Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и  
Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши ка 
> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их  
и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бит 
on" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кућ 
че!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не 
 и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опра 
кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толи 
ућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59 
шио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>На 
.. чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему 
 устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо о 
тера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју 
у главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се ов 
егове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађош 
и... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре  
 ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> < 
<p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако  
 да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужн 
мана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар,  
у као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — з 
.. ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на св 
исати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи н 
а си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му 
главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава нак 
и не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мо 
вораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога  
.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S}  
...</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути овол 
арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове н 
ији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> 
...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Та 
крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p> 
 даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим у 
не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли жив 
собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида 
у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Ал 
ери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећ 
</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову в 
беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео 
 га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина стр 
остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> < 
ван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p>  
ети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети  
и гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p 
е он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове 
ровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему 
аког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, од 
</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је 
коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером са 
живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једи 
да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле 
 само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржен 
а умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p 
а!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, ба 
око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се  
е... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари на 
 се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко  
:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Еписк 
на, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије в 
воју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакв 
о зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имај 
мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Сре 
екаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да по 
у је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да  
ро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му 
уже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из в 
 сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он  
одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и  
хота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију же 
осле неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице 
ише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше  
е да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне  
 која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ какво 
досно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они  
тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше св 
ше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јут 
ом моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Н 
шао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> < 
и пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p 
еше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задрж 
е и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ал 
ве самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се  
се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div  
 сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије 
о му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако  
ом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толи 
/> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десн 
 n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци п 
 изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!.. 
 сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по 
иста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја 
околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно дру 
и још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S}  
дом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи 
’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} С 
ту.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице 
вор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадов 
своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за с 
а на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полего 
о какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена о 
о тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој п 
 часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху  
и негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицк 
то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко  
и задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану  
својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне  
 опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка 
ри храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што  
бит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху о 
кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Миц 
<p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су б 
 свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Кол 
 одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима њего 
очех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, д 
оворили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспок 
лахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло ка 
.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, п 
рзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог,  
а и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Ви 
о неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и жи 
ве недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако 
е јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је 
 беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако цел 
рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамб 
естра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом баци 
гостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујањ 
м гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш 
 стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, он 
дари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча  
право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мрак 
стави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој  
ама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до пос 
 — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!.. 
од ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се ј 
аца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да  
.. густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве.. 
то пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне пон 
ског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну 
 сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена —  
с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији 
ање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су за 
вој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти с 
Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и  
.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у  
тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико  
 мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав  
 испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ п 
ам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињ 
на љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редо 
а и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опра 
ве то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато М 
лом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и ве 
е још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Н 
воли свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морал 
 руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута. 
 камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта л 
ној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље упот 
 на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развије 
а као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбој 
нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у рус 
о да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде 
адала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бе 
иритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другог 
.{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мо 
честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај оп 
та, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина м 
и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова им 
>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати  
убила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ  
</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврш 
 у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише 
ше овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раста 
ао да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале стр 
Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дел 
ком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да ри 
пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p>  
 уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико сн 
каницу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканиц 
лати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко бивах 
хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи шт 
одизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Миле 
ака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше и 
 беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим 
сно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што св 
} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући с 
убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу 
г заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без ика 
пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није мо 
реме свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и  
апуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било 
о у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежн 
Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он 
ре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или рак 
аху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се 
се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачн 
Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он  
} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на в 
лих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p 
сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено  
 онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљ 
цко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер А 
родужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија,  
ема врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано с 
д ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се 
дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са велики 
 попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници. 
лободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може жив 
ружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или 
акав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више  
од њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневно 
а а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице  
.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са  
у пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се чит 
о заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се 
дозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} С 
њом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као 
вој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Разд 
у Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да  
па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро 
рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све р 
, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше 
 к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — са 
прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радоз 
ећ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} За 
оварао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаш 
је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и  
а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико да 
рстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, 
 сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунч 
дару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} 
<p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он в 
! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти п 
— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе 
уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах ж 
ђу Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгуб 
 да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна 
вој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом  
нима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се 
она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љуб 
ху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо 
д понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах п 
беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као 
 — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране 
 вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем то 
едаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја 
га што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толи 
 њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место  
е се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао 
сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима,  
господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љу 
и ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке мол 
Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{ 
ицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p>  
ру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, нов 
утовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођо 
ну.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Св 
вим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи  
се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време н 
а прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропасти 
то му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше,  
предоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да  
о из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама о 
је са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске в 
они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивањ 
шан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци  
наутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његови 
ји беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка усле 
илева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Н 
е онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више о 
Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и н 
 к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвеза 
лико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегст 
умњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом плати 
по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урм 
бава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико п 
сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> 
е што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Л 
е их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Х 
 ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једн 
примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад  
ело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахив 
е чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као  
млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећ 
 је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је  
— Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а н 
вљати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Мил 
 и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га 
да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових дели 
— Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са ур 
ихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак 
 тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да 
укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћн 
ена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остав 
статке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто 
и и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана  
није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жељ 
чито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се  
} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Ев 
беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом па 
Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p 
тајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појав 
 грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не,  
беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страх 
{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од преве 
по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништ 
на, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пир 
цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажаре 
рби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској вл 
јсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <re 
. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друго 
 као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и  
акрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз н 
лост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрум 
оку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску б 
дморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са  
Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и мас 
{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они н 
ше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку з 
морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и о 
е је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путова 
 како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и о 
тије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркв 
ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учини 
требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га о 
га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко и 
ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржа 
се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се д 
као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма 
м животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама 
S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју с 
то даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је! 
>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко. 
ет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Ми 
воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева М 
ен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или  
своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма к 
 би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџак 
пустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације 
о да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још 
 воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже. 
 даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одго 
колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана по 
е високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је А 
жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> < 
 веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> < 
роз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</ 
 спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и  
о за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Ми 
еће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, 
иш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где н 
 <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p 
ад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше 
ошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пус 
премљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду прола 
Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па 
 Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њег 
одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и 
јше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се  
говоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад јед 
ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу 
 настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код от 
оље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кр 
га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеко 
Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем свој 
аву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ст 
 је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас мог 
упчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако поврати 
а спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточен 
викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто 
стендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес 
и Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{ 
арој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га  
ко руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили на 
<p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као  
 на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ  
планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="14 
најеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, 
о? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.< 
на он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Как 
 одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је  
љупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило наме 
ор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урма 
ни товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљ 
уштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с  
 са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране  
о се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако ис 
Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут да 
а би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као 
робуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама ко 
асејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, п 
гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је им 
 <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били 
ше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче ха 
пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="19 
ци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У т 
и у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му  
ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако  
жасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> 
та и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да 
ицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је  
р још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до 
арочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви.  
али из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно нај 
јих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот 
 дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде бр 
оћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., 
 поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци о 
вуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити 
о се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Так 
Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење 
љци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, 
ци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотун 
м, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз доб 
 сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{ 
м ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p 
петан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници бли 
сађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, п 
ко сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно 
нда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле 
м вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се при 
стали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако п 
ани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах  
.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружани 
} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми  
 ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка к 
ту.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" / 
} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p 
знајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао  
 га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћ 
дужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> 
е ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и рус 
ховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да 
озволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше  
аурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло б 
 од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p> 
/p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ 
<p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, п 
>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l 
{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да  
и.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а вој 
зу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај б 
page"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ 
..{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохва 
о сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад 
> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...< 
</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше ов 
у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбр 
<p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање 
оја такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, 
шно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предл 
би, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{ 
>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и 
ивео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који 
а се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском. 
епријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оно 
ни сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља 
д Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустах 
Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен  
} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по  
вим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома  
— настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. 
од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи са 
 — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши  
а по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђ 
шком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан 
ео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо 
! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то 
у преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не тре 
а и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи 
оме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора  
мите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија 
о и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мен 
расно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузм 
продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозвол 
а и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а 
никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сет 
амо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, мож 
га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се 
>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — вик 
само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а в 
клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у зн 
ољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, 
асипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним оч 
еома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.< 
м речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издад 
речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S}  
 па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помо 
а срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да ј 
прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није  
х не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао  
>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им:  
 <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сун 
авивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари 
а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да б 
ети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p 
и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте  
ног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци бех 
имирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ес 
 био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби т 
5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло  
е била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати 
ку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског 
то, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног нап 
добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на  
ен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује  
до вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржа 
 Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли и 
м придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиж 
а придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близ 
егли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је би 
p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а о 
околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не 
дужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а  
на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили з 
есни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о 
беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под 
ма онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на 
у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи с 
емо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, 
рски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p> 
ишти онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, 
 добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S}  
 жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћус 
обивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом 
ачки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених т 
а кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју план 
заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов 
о са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали мора 
После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Жив 
о крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно,  
гла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војск 
 исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Сви 
 маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атан 
је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и пок 
го а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лако 
већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по 
жена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> < 
p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће? 
и је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове  
, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не так 
силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко 
но чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Бе 
ко их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а наро 
 и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно  
а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да с 
зглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, 
/p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S}  
огме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војвод 
д ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</ 
асом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су  
ј!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, 
мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед  
бро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово  
 би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} П 
од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само 
рима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и з 
ом.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један  
трашно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{ 
е цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу ник 
олико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара ниј 
 да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што б 
 изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{ 
Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времен 
о.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње 
о к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се 
њу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми ж 
ја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојн 
рапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он  
те, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренут 
ругове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у нај 
о он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше  
е праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p 
 привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљ 
другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{ 
ле неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у  
са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он  
ог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} О 
дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, М 
пље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим траго 
 ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позива 
ах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах пој 
ре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светин 
еко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од И 
ад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да пр 
 да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Вра 
ође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих др 
ого а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у  
за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за изв 
мах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" / 
p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш  
амо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао  
а му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше из 
 зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ  
ра, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла. 
путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то  
еговог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима  
де ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овд 
е тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у  
а моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Е 
ђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — р 
икиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били наш 
ћ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше  
а келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну  
в лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави 
десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима с 
е уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похит 
би.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете. 
оби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, нарав 
а издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се пој 
онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер- 
 па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше с 
ђу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <p 
p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти. 
! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али —  
време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S 
— викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну 
— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице пра 
 и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед 
икну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама с 
ге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на са 
упцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљај 
, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет  
аје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином 
шу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за  
 ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече: 
 сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с ме 
дна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са  
, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> ко 
шагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се 
 друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицк 
пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучк 
међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружј 
ше, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца ј 
>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад в 
ко ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени 
и, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одго 
 Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и  
далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му  
шен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су б 
аф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Бра 
/p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фал 
 да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тиши 
турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене час 
 где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути 
о се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокна 
ма.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нис 
вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.< 
 којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у  
крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о  
 трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих св 
с опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, је 
Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, реч 
тавивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити е 
еху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним зав 
соко повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! —  
 да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зо 
пима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Н 
 чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би свар 
и <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало н 
 пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви  
 да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p>  
вајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече  
ма.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима 
ако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p> 
прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог од 
ен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> < 
 овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>С 
ло, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га из 
своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом. 
еше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе с 
ад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} 
кочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће  
 му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па н 
а се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен —  
 <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S 
 сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погин 
ронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера д 
 и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо к 
очевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган 
у те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој 
ожеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p 
ог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем т 
рзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распор 
дмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом 
 и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p 
тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства 
 и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умоли 
.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам 
аган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заис 
p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало уле 
урака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p> 
>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује. 
х стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула 
богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он с 
p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља 
беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и прист 
 док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— 
шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне 
<p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док с 
неговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову 
ева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времен 
и ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога 
уће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше са 
у врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде н 
 полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе с 
устињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кр 
све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду.  
итниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бај 
...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и к 
есну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је 
се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очи 
јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за 
ао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ ј 
д њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело ка 
повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јата 
хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве об 
а, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна 
ицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом п 
 била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак  
г песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изг 
ажи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело с 
:id="SRP19024_C2.1"> <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свак 
ом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко  
де.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом  
има, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од ја 
не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, коли 
обро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> 
убећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му ш 
 и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не 
утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мар 
мешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали к 
осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ дваде 
е груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљај 
 грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кав 
е губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео 
} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну рук 
ољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умр 
не беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу 
за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била н 
у!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других  
рова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи 
 — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са  
опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то о 
шћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је до 
е, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога ди 
цад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно 
 капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћно 
 загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умо 
лије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу 
на од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали  
их српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко в 
и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} М 
хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Миц 
гина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па позд 
беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова кр 
Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S}  
 још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хо 
</p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снаг 
.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — на 
лио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах 
/p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло  
> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане изв 
 шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих 
 онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их ј 
крзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и са 
војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доб 
својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са З 
 мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на м 
огледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све ч 
дознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191"  
тура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздуш 
— јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном 
у у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их  
 ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што  
ђу ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> < 
 напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов  
ти их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сад 
ко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.< 
ила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд  
 икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек ш 
да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана н 
д трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају 
ењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном  
пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним ул 
у пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нап 
или грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка  
завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Миц 
 растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао  
 је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу,  
 пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано  
осле ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кол 
оваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сам 
и је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао 
ницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и  
другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време ско 
до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима 
дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> 
Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој  
ече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и х 
нио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису прого 
атили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено  
 увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опе 
{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су  
е из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није н 
т саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пр 
рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са 
То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помо 
ладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом  
к и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским р 
, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљ 
ознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед не 
 и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овд 
 то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!...  
ећ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловањ 
Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са д 
који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше уло 
 се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту с 
али јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде пра 
брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S 
 вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо 
а сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Ал 
збини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље д 
не жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине т 
 увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њег 
да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кр 
у.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на  
ва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита тур 
ицу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше  
ђе у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка гра 
 и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању 
ицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним лов 
тендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берко 
ижњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцн 
То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко 
е ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од 
д присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, ј 
а се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко с 
еома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" / 
У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он  
заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би 
 доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S 
 пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће 
и беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова к 
тор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину 
ас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толи 
 кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb 
ођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана  
о целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамб 
лога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смир 
е овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, 
олико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на  
рје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не  
о краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда о 
ве учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим 
на.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у и 
а са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочи 
 пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очаја 
ве тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је  
ела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељим 
, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би изв 
о исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко 
а се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат  
а потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пеци 
о беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури з 
.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право д 
 га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спу 
да ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} 
Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека  
 је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Трипол 
ваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину 
бишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак. 
 укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p> 
 који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> < 
 се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на ва 
ника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум бе 
 носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник 
е какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма 
као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бац 
ава детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док с 
p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али 
} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачек 
ањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико т 
ко да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше  
ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад нас 
орни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде  
вних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро св 
 част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се су 
гнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и 
 стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузма 
ече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа же 
а он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаље 
одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знају 
мо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбаш 
га тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао  
еме и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по нек 
епрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, п 
еговог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде,  
а.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре  
опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе 
ад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пље 
на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше об 
Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој 
е нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, м 
убима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> 
ју.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њих 
ум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне  
им.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени п 
S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио  
у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највер 
 они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја  
ћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму зем 
љу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да 
евати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је с 
цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак 
е са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на г 
у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и 
 џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши ни 
стављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју 
до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становни 
да, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> < 
 истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко са 
дизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навик 
ахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у ово 
 срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и с 
 шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних паш 
ва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши сам 
део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S}  
 харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшат 
су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да у 
миле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p> 
ваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Т 
p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба м 
и Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обич 
!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузман 
позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сак 
ао и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најза 
стано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по с 
ином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине зл 
а велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља. 
био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко п 
нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи и 
се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опаснос 
о, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да пр 
гама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао о 
, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину  
и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладн 
> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спре 
 застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Ал 
слове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје  
} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора в 
, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су 
било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што 
о сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом  
м стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапр 
рмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су  
рмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урм 
егов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, тво 
талих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S 
 је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко  
/p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div  
titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div  
ак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са зао 
ју к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак б 
кове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но 
 његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силн 
ући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мр 
p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна зв 
а пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</ 
а Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Ми 
аједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годин 
ок не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>И 
остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одре 
 <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге 
Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предм 
аја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејс 
е.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај  
то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако 
 веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи сл 
p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жељ 
и зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!. 
рио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасв 
орао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над  
о они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође мн 
 и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као с 
дно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ п 
.{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци бех 
ко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то тур 
досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато  
, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет 
p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто та 
са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде с 
ах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши  
ћу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (т 
лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ  
набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи  
тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана неп 
их обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за 
м одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило 
<p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то  
 никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље  
а му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Муста 
жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од 
Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапк 
пасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина 
емио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капиј 
који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на 
војим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб,  
ше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам  
 гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Ми 
е у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да п 
 је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за доп 
 на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> 
аше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p> 
, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} М 
ржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са п 
 би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакл 
на за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну  
или, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у ово 
е, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро д 
зни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, 
ед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се ба 
а потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од 
 море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да п 
ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад 
ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он са 
се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Тун 
оје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="6 
е је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад бех 
ишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате  
ас на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у В 
ући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.< 
окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-ју 
 ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Миц 
ећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочи 
или су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора  
или Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни не 
ви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би 
 одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу 
ад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио  
ио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах,  
уна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенск 
 шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрп 
д Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врело 
вода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше 
апомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни  
ста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арап 
обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о 
 он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну  
х да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи он 
из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пас 
љка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не про 
ом месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео о 
че јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми  
 к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вај 
 никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето как 
сипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак  
а врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке с 
! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прс 
о решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет про 
че Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, а 
ков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p> 
, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро ум 
али.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама з 
апала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску вој 
 могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган 
, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од 
четку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и 
а истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га 
 новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицк 
и се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се  
и мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p>  
а док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он  
ајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала  
" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да ј 
 у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју све 
> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p 
о било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — в 
сто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресе 
својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној по 
и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристани 
е беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под 
скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и б 
рже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи!  
приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрп 
о се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га и 
творен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим  
пних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а так 
! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</ 
ах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу је 
жан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у нару 
да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, д 
акође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо по 
ледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му к 
гу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— 
ј потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом л 
охватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћ 
је.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и  
.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да  
 сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину  
које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве  
та дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили чита 
обом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђ 
е све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше д 
 лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но те 
мешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Меленти 
..{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окрену 
к његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— 
чи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...< 
азове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се ку 
</p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог ра 
намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p 
један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>П 
где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју на 
најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p 
нак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из то 
дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, ла 
брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше м 
— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузма 
о на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и нау 
ише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже 
аш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето  
еже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко нек 
лаго, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслу 
е старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу 
за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом. 
 мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интели 
 n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p 
и.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог 
 Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним тур 
о снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашег 
 били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се в 
игао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p> 
х беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног  
то проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду 
 њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не 
ично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке как 
и беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту и 
азмишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као  
лија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му ни 
лико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру 
 на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила 
х умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде 
 допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Нај 
} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пођ 
то му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни 
и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ови 
Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, к 
е огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе 
су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до нек 
 и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када 
е сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? —  
је жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хв 
аља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог  
сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер  
баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату о 
 и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко ви 
ака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи ње 
жљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</ 
шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропош 
гарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као на 
 је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награ 
ане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше 
и случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао бед 
са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди с 
х истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох с 
ружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре пита 
о вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у  
пода, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге ш 
етињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} 
рикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико х 
стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p 
имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и  
 пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патр 
и мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — вик 
 ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја к 
еде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p> 
уштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, ве 
2" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слуша 
 па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p> 
ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Т 
рчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.< 
Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препор 
Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за  
онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после 
 је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај при 
орђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара 
их лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>—  
ше као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше глав 
брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> 
 мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> 
!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одма 
— тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродн 
очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> 
ина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p> 
е, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" 
ужина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Миц 
 млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек 
товаху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна ко 
ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са мо 
рима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нис 
не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре  
 подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им  
.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ  
га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана 
е добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити п 
Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицк 
ети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— 
начки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Д 
поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузм 
аном и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше свак 
 И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ м 
{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај,  
 и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p> 
радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>—  
уде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</ 
чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S}  
данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Ј 
ође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се н 
 доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S 
ицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упит 
 зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брз 
и Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те  
и воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га к 
не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S}  
у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани 
зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пус 
у даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Тура 
ом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — вик 
а онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају  
јури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и 
и пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти 
 па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које б 
Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну 
еће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одма 
{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станиј 
 кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили 
</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се 
а беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше  
пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном прест 
вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба 
а одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не 
p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомаг 
е беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном  
Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то ст 
и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган ос 
и Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај бе 
а, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да б 
у у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Занда 
д, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут,  
, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кош 
 извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је  
ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бект 
але услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничк 
вом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, к 
аше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n= 
орављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њ 
/p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не  
 криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час оп 
којни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S}  
ању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га од 
е, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново п 
ди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се 
у Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>—  
збојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицков 
сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим ј 
екуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p 
— упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, к 
у се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву у 
е може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју о 
е.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S 
 и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким во 
, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини мо 
и, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Обро 
стане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дот 
време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све ст 
 обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као 
и.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио ј 
ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ћ 
Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, ве 
S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали  
е дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нит 
 даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, вод 
једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и М 
његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Пи 
неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се  
руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад з 
хамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управ 
и најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, зати 
 да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, не 
Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још 
а од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође  
мбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту  
 једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господа 
.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са  
мах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Миц 
ешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Зна 
е би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше прим 
лану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што п 
цу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не  
те са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом 
 да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ  
 харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога  
х његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим п 
екаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из 
 највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.< 
рчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и  
лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је 
 га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S}  
<pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p 
ећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако ис 
 год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?.. 
јући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана н 
ро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто  
 темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p> 
 било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, 
S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — теп 
огу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као  
је од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.< 
оје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не  
.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> 
ви се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надах 
а бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког 
би ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше за 
а неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено 
к.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног п 
дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да п 
 наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше  
та ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар срп 
е марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске ре 
у га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника 
ико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они с 
ке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену 
вац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко н 
ном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко 
 Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче 
и началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде 
скога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике,  
 рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и ниј 
 друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— У 
</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицк 
ше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи  
пираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по ње 
 нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка ово 
е Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно у 
 сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговор 
уо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче 
о дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. годи 
> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са 
 налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још  
светлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час там 
 свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S 
а појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад наст 
ко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за кам 
тко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шк 
ле неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у т 
 неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и уз 
p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>К 
Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о  
и својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрз 
је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље 
трбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао 
сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али 
о у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери н 
жем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p> 
астави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и 
живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим кам 
тпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један  
ел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="# 
гњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала пост 
 чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатагано 
ци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. 
сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он  
дведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће,  
p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно ј 
ога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпу 
ста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариг 
 <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l 
 ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих 
споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах 
Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре 
радоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли с 
 Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беш 
.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>—  
то и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>М 
 златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — 
о ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — вик 
 Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури 
ма.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе 
 и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах н 
а друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не  
 Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не  
ом Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, од 
о бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, п 
о ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p>  
н се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на њ 
де по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p 
ед војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ и 
169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угле 
 понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи  
га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано рад 
им.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган  
 косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми при 
 редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мрт 
 од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали ве 
села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму п 
м.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког п 
шој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд јед 
ао да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на  
а, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</ 
 ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно в 
? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријат 
на му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, 
ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору д 
зујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Феса 
 На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви  
 могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест д 
ма је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште 
 загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> < 
ин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај М 
ни плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на  
у се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ 
икну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики т 
 грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаган 
а, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким дано 
ге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Миц 
Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села про 
и гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкрит 
 се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грознича 
јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити  
вор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Стан 
n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог бе 
опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} 
која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То бе 
терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и ка 
</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собо 
/p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходни 
 рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га  
 од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима б 
у Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p>  
 пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и прв 
на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је јо 
н, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци  
ош задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог маг 
ћи Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мен 
у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мрта 
гари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председ 
о посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји ср 
 непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна,  
изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да  
ко дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на  
дно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед  
ишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко и 
се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би  
зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи измеђ 
лно на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како  
-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.< 
 каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана  
 све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, 
пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како 
роводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко 
свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова п 
е на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио 
 он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учин 
нак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турс 
 усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са 
рака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна 
лед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зат 
.. наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у сме 
 много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Миц 
алимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми 
е отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она б 
драве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одм 
ога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао 
Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева н 
се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им  
ина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога  
ка јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <p 
> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутр 
Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити 
не огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да с 
на погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пу 
беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена  
прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пев 
ивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла 
ад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, шире 
рата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаш 
жи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина. 
агоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова  
е изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојн 
и јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне т 
Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, ш 
о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у 
 вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено  
ци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту 
дњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше  
 песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у ду 
 не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p> 
 <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је т 
рати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у пор 
ош какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p 
 Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само  
ве речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот  
оју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријат 
вом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби  
орко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохва 
о је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</ 
ла а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, н 
не и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био тол 
пети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са 
ду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је има 
е и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио 
за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одго 
е пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било ду 
шта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувш 
више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.< 
у он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па  
?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце д 
а једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а гр 
p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено 
бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>К 
> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет  
— рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху 
.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викн 
авом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме сп 
} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шт 
 беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кре 
чи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија 
о када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемер 
и Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду 
ући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но 
аша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухват 
д шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше 
ећ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима 
/p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је к 
{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па  
а, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме 
у толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе  
је могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан а 
м што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турц 
пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле с 
et="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прош 
акав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и 
из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхи 
 услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто  
д видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...< 
какавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро  
овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме 
еди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели  
и драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточењ 
> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше св 
 друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Пр 
 хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је  
уже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора т 
д само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први  
р.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршит 
Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Уб 
дело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све д 
а да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, 
илева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеу 
 дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се  
 нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а о 
едо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мрт 
.. лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи ј 
живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Ту 
/p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио п 
а, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицк 
„пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све ви 
... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрча 
рак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p 
зити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће 
се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола на 
и тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорни 
ветлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} 
>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто м 
 знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко 
дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући так 
ако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit= 
о, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би  
своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко по 
ко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n 
ндури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни  
 мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку  
{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи  
ви Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</ 
вета.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но г 
>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући 
преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња сева 
 на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на 
зедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале пог 
га нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p 
же са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила 
> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да са 
е му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за  
ло мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру. 
грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, ни 
 Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као 
ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим  
 <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Та 
мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш је 
илева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— З 
>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицк 
 за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за не 
</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај шт 
> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много  
ш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановим 
да сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити п 
ког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора пог 
асао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, г 
.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} 
! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек па 
а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драг 
е!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну. 
 драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не 
Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити  
ши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао  
p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено  
нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.< 
матрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} 
и одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали 
аша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемир 
 овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко  
м ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од  
 ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју  
 чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни 
, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше 
p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чуде 
и ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни вид 
 девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а 
а просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код 
ја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан! 
кињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на 
у њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} С 
петим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ват 
и ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о зак 
64" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављ 
 тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде 
 га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно б 
ђе.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После ова 
 што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша 
да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој нам 
 по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у  
розница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезев 
ајмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавају 
аћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да неш 
а бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па н 
а заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много  
хладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је 
из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључк 
танија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва 
 Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од прек 
Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио  
атише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина ка 
т.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако ист 
јајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непр 
ко дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> < 
 саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним ди 
>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових д 
ушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И за 
...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им 
а Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арап 
ше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посма 
ара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази 
ргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не  
деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома 
>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним 
ило би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакн 
еше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и  
 је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена 
били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефенди 
овог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не 
чући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да ч 
дину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овако 
о му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, дру 
надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — бе 
ена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непри 
е задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{ 
ицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријат 
 што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да  
 се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с то 
 му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако ист 
Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом с 
ућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S}  
не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка  
могоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његово 
еш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар.  
урило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!...  
ору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње вр 
д си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше ма 
у веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни  
гослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију 
е а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арап 
а... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, 
а неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече 
и кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, п 
p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте. 
, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пла 
 вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је 
 сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак зап 
при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка,  
 једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћ 
н позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се крену 
т завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — ре 
иш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро би 
, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш 
спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсан 
>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{ 
106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гараш 
је човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова све 
они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p 
м језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. 
и непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали  
 то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде  
им!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољуб 
раброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен 
 куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где 
дија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Еф 
 неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb 
!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — п 
ћи Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си 
са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је о 
 било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо,  
>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти в 
/p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу  
реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбри 
 <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље  
 смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, то 
 пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја! 
 Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно —  
 да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Ча 
еше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпава 
а бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор,  
ове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Т 
 пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пусто 
p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког проле 
ровуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док д 
ао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, 
<p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника ч 
им тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио  
ва остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да с 
 суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p>  
да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између ср 
напио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му ч 
 с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљ 
ем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се узда 
 још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега  
ом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек из 
 која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и 
ајзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још 
е дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један дел 
како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година  
 који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко с 
му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости  
брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све х 
е незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке та 
шагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде  
е свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није пра 
ао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> < 
су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао 
, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добр 
лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни 
ојим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста нова 
иковац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Ра 
граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они  
дметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке 
 и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му  
 одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} 
а робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је 
ња Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишко 
породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња  
 мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p>  
 богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од п 
единче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њ 
 <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како 
p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то  
јлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само ши 
и Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} О 
сни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он  
и у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... дос 
pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад ниј 
о лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак прек 
ј турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се 
оклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у 
а стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ри 
е година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p 
же у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад  
урака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> 
луса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке  
е у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији  
увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се 
ам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам 
ћ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачк 
 претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне там 
да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадош 
вио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а 
чки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.< 
а ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега  
еће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их  
p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика  
ека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не с 
прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Бо 
години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p 
 напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је 
зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше в 
 беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но 
који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једн 
 царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као та 
 <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} 
десет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет  
тина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сам 
 објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то,  
у, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мркл 
у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, 
па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће 
с му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посеч 
Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, к 
милне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се 
 он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова,  
су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као  
еко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, 
<p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n 
до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> 
куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убо 
рестане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душм 
ле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше м 
} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко  
ојску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу да 
местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом 
рна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и ошт 
 сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="11 
виде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Т 
ронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арап 
замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им  
 стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах поч 
станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наста 
ступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до посл 
бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — 
их урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог 
ра и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско ник 
га војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но дос 
шке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p>  
 да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Ј 
одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњ 
 отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с  
што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих 
 <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред 
ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Х 
настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изглед 
ање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по м 
ега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима 
ри, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролете 
<p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p 
тови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихови 
рође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје п 
кана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака пре 
но одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних д 
Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на зе 
ну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Пет 
 /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стен 
глед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањц 
</p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тих 
г и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где  
уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши  
љног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво 
 сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмеј 
ледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, так 
крено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</ 
, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегну 
свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог деб 
че Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде  
 читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата дал 
шање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек пос 
ју разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му ј 
има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа  
одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на  
ди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се кр 
е те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која ја 
маде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на  
ишта ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Тур 
множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Ту 
5" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и д 
розно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка". 
S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог по 
 Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, в 
ну моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу п 
, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курј 
у они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> < 
дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за  
p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави  
>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, д 
" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак ја 
оје и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му 
цко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па  
на и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се о 
и онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртах 
грливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на сво 
како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је к 
ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се  
трана сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе ј 
ина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела л 
гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на по 
 пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци  
ила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од в 
оглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од 
штала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи,  
их руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледа 
њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке  
S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити  
им зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жу 
ајзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p> 
ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више  
ати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p 
ју, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више 
 наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда 
одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу  
розничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишл 
’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин.  
рансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако  
а, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter 
е девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и 
/p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави  
 на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва  
обро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су  
 га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака 
е Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас са 
још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ов 
Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше з 
ом од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство  
 кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно С 
.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војво 
у!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очек 
љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и го 
о земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни 
своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и наро 
једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! —  
а, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — пр 
сподар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштов 
г друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну с 
некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на ду 
лужи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја  
му поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпозд 
оста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко вео 
ице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" / 
 <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и 
беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог дру 
ецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема  
 једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћ 
оше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто ј 
десет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како т 
змождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Кр 
а година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од 
и познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, 
 Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирен 
кав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, —  
така изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао тол 
да спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати ка 
а Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> 
 боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзл 
ста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Ос 
угих.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапи 
 домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а  
својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да  
да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не бр 
ндија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда 
 рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код  
аху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и поро 
и господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише  
 неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бе 
ство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему 
а се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш  
ни зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се оп 
 расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада  
 /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто в 
> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у и 
ле пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, с 
 трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком  
Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико 
 да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више 
ичари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> < 
 да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника 
плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по  
у били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су 
 а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И  
 стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно 
х коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три  
ћ неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тре 
> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и д 
ици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но 
</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуж 
 и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором  
у му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стањ 
 обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, к 
лико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и 
, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и ру 
м вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у сел 
оворе бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо.. 
 он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове пре 
но Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, о 
 са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплаш 
егов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на дале 
уну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред п 
коро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један 
подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин  
ешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко  
неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој по 
друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то би 
едла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под С 
оље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l> 
ашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то  
 од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорин 
ше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име  
 у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Миц 
 се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови. 
 у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче 
<p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно 
ајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их при 
.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Свак 
 <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила 
д осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када  
 што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре 
н од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сма 
ову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио св 
ла је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отру 
ко дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ов 
е, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114"  
е навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, 
ста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он с 
године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Тур 
е.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</ 
 беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре 
 се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и < 
савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима поју 
рговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Вели 
ње против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољц 
 дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицко 
ма.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Ст 
ћи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход п 
решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S 
стендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и  
њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита хра 
на, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које б 
 њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p 
пском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше 
г путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у 
 и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један 
 само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој 
Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укр 
неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се 
id="SRP19024_C2.2"> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и ра 
 у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкови 
плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и два 
, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове  
а северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испо 
 али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по р 
тање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога гр 
 шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдук 
е ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одм 
кнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних м 
селих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи  
ина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету д 
ови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки 
е све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се  
/p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело 
ја.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи  
више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би своји 
е са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше нек 
 unit="subSection" /> <pb n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем  
оз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху  
сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како ун 
 Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као как 
е путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети 
 бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на че 
хватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштри 
 већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили  
} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци  
мање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на 
кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мис 
дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све шт 
" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равн 
"180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка. 
трашна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапу 
</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Миц 
>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставим 
 је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Д 
изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и пр 
p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим умо 
удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као 
</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори м 
е се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са с 
и к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама  
м у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грц 
p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута 
 и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он 
о.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{ 
једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи  
себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако ј 
 ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</ 
 тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили једа 
ч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побра 
а о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} 
 где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па бо 
 за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с 
ером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка о 
 се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у о 
еноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> < 
} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где  
оба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку 
?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест  
нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам  
овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S}  
овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављ 
p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p 
ужица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљени 
 <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху пој 
и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вођ 
Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло м 
ци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рање 
па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} 
ћи.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он с 
ког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Тур 
на нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И з 
егову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не з 
ретоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јек 
ад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{ 
грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} 
јим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ бе 
е и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и са 
 да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка с 
даљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути,  
о исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана ни 
<p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шал 
 бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варо 
е већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што  
их бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда син 
и држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим уви 
 ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину  
 силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог пе 
p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} 
јдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{ 
сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са јо 
уј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим ј 
каје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде  
а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но 
аједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и 
рио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш,  
.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њег 
чно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</ 
да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.< 
руже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно  
г тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицков 
 било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанин 
е га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стра 
ођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да  
сао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по  
ију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> < 
е ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по м 
ликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на сто 
 и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање 
 улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе жи 
 Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код други 
љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али 
у арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапк 
 овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45"  
рам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне су 
м.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} В 
, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зо 
еска чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана о 
ом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из 
 <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина 
о на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p>  
 ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> 
/p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гл 
вали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степ 
нуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци 
 и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пу 
 није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што 
и по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p> 
ста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста  
 се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад  
 Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у из 
нати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један 
мах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко хар 
опљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим  
и, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефенди 
беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одгов 
 им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <p 
добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у о 
о уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не  
и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај  
 са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци ни 
езу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Т 
ра кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједо 
<p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади с 
а раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина 
лонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад б 
настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту  
 му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци упра 
бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти 
им јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као ж 
ре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет на 
ају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жи 
</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истин 
сле кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија  
дио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску 
ега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ 
алила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно 
се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман 
 укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису 
p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше  
д судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти ни 
 ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се мо 
дају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> 
Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им 
on" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна 
ај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} 
љеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над сво 
воје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врат 
<p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњ 
 свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало ј 
е даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сја 
или испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови л 
шен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брз 
 узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p 
ј постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче  
но непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху у 
 Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и 
а стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{ 
у Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не  
овог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и 
човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно д 
тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше с 
ожеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај,  
 време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове стр 
мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — т 
сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих  
љај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној к 
и по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добр 
{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из  
од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ 
жнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице  
ваног из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и 
и па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше виде 
ко да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни 
уби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играј 
!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином 
а, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадиј 
осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм зас 
д ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сме 
Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином  
S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицк 
о видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска влас 
ви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.< 
може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму в 
<p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, 
. убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата 
с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опр 
ћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим 
има: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија" 
око у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио  
 цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — гово 
 школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за т 
ги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> 
ска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S}  
 укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p> 
Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слуш 
дија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се са 
 а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад 
очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изг 
ева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име  
 куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво лута 
њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун  
 до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута ил 
 хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у је 
е најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са о 
о ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и једа 
ad>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових др 
 утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати свој 
разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је  
n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче  
p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд 
 око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку прола 
отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше 
Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад 
кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дрема 
p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p> 
зорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума  
да их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није б 
.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone  
ина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви н 
јест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., ч 
раци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} В 
S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разгов 
се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и уст 
очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље 
овој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођо 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, 
че! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том 
јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код  
трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се  
наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је  
а агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пре 
ивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овог 
а.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.< 
S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицк 
но обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изнена 
вног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите 
м.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да 
} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа,  
повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошт 
 танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква 
на планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних пр 
 те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гл 
аку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и ум 
какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега прине 
 својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чу 
ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морат 
х, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војвод 
, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јат 
 покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свог 
ој гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исук 
тле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.< 
бровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се 
цко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи 
еше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој че 
 ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хај 
војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И  
на језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и бегов 
олбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље 
агодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зуб 
м види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде не 
 девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бур 
зад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше 
p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче 
ри по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једин 
а радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се тол 
а ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и нејед 
 крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да вид 
ње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Г 
авише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам 
ладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за мест 
 довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора 
е, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у мом 
шина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најз 
но за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> 
вако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и 
вом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да с 
ја Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало зал 
е више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у заг 
> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво  
етише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах п 
ровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како  
Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села  
разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који свој 
 баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} 
ене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињск 
ивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко  
љеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан б 
у Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p>  
, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа б 
ом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но  
и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или о 
ојом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појав 
акше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше 
} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у ово 
двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро  
да и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво  
цу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-С 
 петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је 
у да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А  
 пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се м 
 врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њ 
 учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше мн 
 место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено ула 
 бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се пон 
ло издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Миц 
ве хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да 
да ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Њего 
 беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег повета 
 приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чу 
 га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p 
 они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бу 
ке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p>  
аштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и  
ам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб- 
Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јури 
јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра д 
 да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га 
крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити  
ладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сад 
гу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S 
 са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њихово 
 Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору  
е дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет в 
десет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p>  
е ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита 
реше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах 
екивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестан 
оше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припа 
не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и т 
 тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n=" 
к беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" />  
 намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> 
маново и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, п 
бродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему 
... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болес 
ом за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но 
своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити пл 
годи зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, да 
цаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи!  
ај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство  
о, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику ва 
оворио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше с 
ви.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не пов 
/p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по јед 
ак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо  
ет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у  
сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После 
 или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не про 
у, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе о 
, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство  
 са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ  
 <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, д 
празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада и 
иста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p 
 јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па. 
 отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та о 
м мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само д 
 и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му др 
ке странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Та 
риметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њ 
андурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман 
ин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од 
>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше ј 
 Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови ни 
о лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја  
м краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два  
> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело 
 само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p 
ори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће  
} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и н 
а само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit 
, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође 
 да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че 
 међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може  
бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога м 
> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до М 
стајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгл 
ше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њим 
су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева 
гом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно ка 
ћаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са ов 
ма од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овно 
или свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо 
роваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху ј 
мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и 
Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n= 
у, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану,  
устендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро.. 
 српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло 
лико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша М 
 Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова 
егово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма  
оља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем б 
ападно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић ве 
 пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је 
 <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је о 
вац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару  
ви, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са ка 
и...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци  
ивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пож 
 што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, м 
ише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га  
Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то  
ше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, за 
p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p 
 Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После ова 
ан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу 
д опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и  
јам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим  
знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја  
 Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Вл 
осматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да о 
а и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то  
— Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било с 
о недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површи 
, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутак 
акве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико 
вог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му т 
!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино 
пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло сед 
некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и 
 за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу и 
икрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева 
S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њи 
 улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> < 
> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове по 
е сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харе 
 сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много з 
е веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је  
губљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} На 
 да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гуш 
и у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрач 
 кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора о 
 вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набац 
таном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска во 
аспусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</ 
ах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:i 
удићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур  
аш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и 
 <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али 
азумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И  
аћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефен 
, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, д 
е једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку 
ароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удал 
Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p>  
{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних под 
 кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њи 
аше <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, ид 
 Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах  
 а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је о 
ти валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!.. 
="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза само 
анку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио св 
 <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да 
ом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшн 
ати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико  
, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле 
ра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— 
и и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и 
о да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, он 
ећ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, у 
 упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и т 
дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p 
е родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем ме 
у у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и  
 Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у  
ори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне свој 
p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чет 
 дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак  
овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беш 
здаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед  
} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив 
е их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешл 
 он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb 
ко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад ве 
/p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја! 
о свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бес 
орила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежи 
.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође  
дан колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Ша 
ива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Ми 
јзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе он 
, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан 
вац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петро 
нова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана 
 је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај нач 
е са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју црк 
 умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p> 
но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> 
ладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином п 
 Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива чо 
ху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође о 
о и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — А 
раво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-К 
 више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бор 
еби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници? 
уша.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја с 
бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, 
е овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Б 
ти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но 
ло пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад 
 у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети  
као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно  
{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому 
не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше 
о добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана 
е најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се шт 
а чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је с 
е трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> < 
е снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и из 
не, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије у 
х скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шат 
— одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах 
а прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко  
спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разгов 
ндијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти в 
е прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не  
>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но  
унчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год  
> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше нас 
> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом 
е са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После не 
ма, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци. 
и, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плат 
од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло  
е хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам 
 Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега  
с бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно  
лево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше 
рви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се п 
Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган трес 
а! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад  
 мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То  
у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрет 
евој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> 
надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче лом 
а множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као ус 
ана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ах 
ја — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша М 
26" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ у 
вати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју  
атаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у и 
ешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво о 
изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, как 
> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му про 
ама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину 
вима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — 
p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и и 
и неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову  
ртинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци 
моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут. 
е, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо мла 
 ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на  
у варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу 
букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији с 
{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати куд 
џи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места 
 сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво,  
љу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p> 
 је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне посл 
реме, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник  
ему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи о 
м десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудноват 
одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Ка 
 Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том  
ије доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} 
ам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико м 
о вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да п 
 дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом 
.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто 
седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника 
ицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</ 
ћ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко  
али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тира 
јем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p 
њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да  
не, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у  
 није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајањ 
 чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сја 
ци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави  
 и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатст 
ићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он  
не, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах 
 Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да по 
не, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>ту 
="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обад 
 ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало м 
дмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p>  
а а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај 
д ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далек 
, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не 
е душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да  
пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, 
адати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пр 
ист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то с 
 ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше  
>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двад 
може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељава 
ја са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да ид 
ј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га са 
! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога 
ма, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети гр 
ји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, 
ћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цв 
икупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрп 
чеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицам 
ичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом тур 
ог платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим у 
а га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме по 
а оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плах 
талим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко,  
атиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну ј 
 што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицк 
их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! —  
Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, устав 
цко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p> 
у у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</ 
ика — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Бра 
сус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено.  
 буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не 
хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и б 
! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа ус 
ишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му 
срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — 
на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} К 
 Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску д 
ко лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад в 
 у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини. 
ину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци б 
зан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, п 
агодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његово 
вили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S}  
 срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посма 
 покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих и 
рише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате  
сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену 
о вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често мор 
<p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му  
до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао овол 
пак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше о 
Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, во 
у да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што  
 неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — п 
{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га  
о целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са 
риполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> < 
аху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колик 
а Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p 
од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бле 
тране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко уте 
 ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше висо 
/p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> 
 за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лука 
о непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опа 
аћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав злат 
оследњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} 
Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљан 
 није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором по 
ам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S}  
ски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојн 
го тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана  
урђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевск 
 услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Т 
, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> 
смо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — гов 
 на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у с 
Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник до 
ивоту.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побу 
а у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> < 
ашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господар 
у, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симин 
ад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах о 
ане и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Сн 
и и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне  
ад руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са 
м.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па мож 
ора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душ 
ин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео 
атрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв са 
говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем  
 за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много  
лике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но  
стином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле 
рских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео 
јој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!. 
.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са п 
а Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Л 
 њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће  
етлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то од 
и точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе к 
дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни пр 
!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Госпо 
 се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је н 
, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са кос 
м експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне 
ше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у живот 
м крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди,  
, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај но 
и не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S 
кој власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста 
знити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и су 
} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички зада 
 Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више  
роз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и 
ином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Миха 
идим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући  
зније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињск 
 што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му 
за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Ту 
чи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да  
?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме  
у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брин 
p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи,  
ка.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јес 
бе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у ње 
полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени 
, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропуст 
лони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше  
 писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и са 
 је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место т 
 шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути 
ко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! 
и су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко преш 
јурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква  
управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n 
ли дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.< 
, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не ид 
 што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. < 
утска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџа 
<p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му с 
ам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} 
а је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било 
кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њ 
за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа б 
сто, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Миш 
жину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопк 
срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиром 
ута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су го 
а смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку у 
би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног тр 
цу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићем 
 Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p> 
ко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би 
здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здрав 
 сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по све 
кну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машиш 
p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p> 
S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је  
 Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> 
о подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мем 
а она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше  
де — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и  
ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Тел 
вану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе 
то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у т 
 <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је б 
о пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само 
т својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини  
ад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш 
азаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одма 
, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет 
оре, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-б 
пчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разго 
и, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега чес 
ђу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га п 
што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву 
ти, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допуст 
{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским клан 
ши непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше о 
ах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је ал 
голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S 
тица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, с 
руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирањ 
 позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— 
ед опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и да 
p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>—  
 да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се н 
ови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</ 
 ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да 
па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобр 
олазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> 
уначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо 
добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војвод 
p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како  
о било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само с 
ремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље с 
и ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Б 
а женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију. 
актовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, 
е, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним р 
могле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над 
ног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно оче 
} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сад 
е примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде! 
духвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене вод 
 познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хва 
— Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> < 
е за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и нев 
вале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!... 
ају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео  
ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвник 
Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у и 
тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра д 
јом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом 
е и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на мно 
уже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p 
аше сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало  
ао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не раз 
д песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.< 
ну љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белу 
.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабра 
тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" />  
ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би 
 кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудноват 
где никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и да 
и да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Му 
 господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, 
и.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Ви 
 <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила! 
ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Миц 
ца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</ 
утовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али вид 
уска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Миц 
 срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било ре 
бро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је д 
о? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и б 
ву жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана 
S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Ар 
/p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху  
ило врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичн 
 сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао 
ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p> 
ци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође  
из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху 
а тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши с 
ога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох 
ао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p> 
 добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p 
аган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казуј 
.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те ис 
и потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније пој 
Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети 
</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два  
и живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала ми 
 ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја  
 Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. < 
> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама,  
е видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим,  
нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у  
он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па  
ро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, од 
 свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, ко 
ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његов 
а беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на сла 
 мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p 
ао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку сво 
а се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд 
сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад пре 
фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у он 
аш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>С 
астави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше заж 
ицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав т 
 баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко 
ваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p> 
ума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу. 
едаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милев 
: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога 
{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, др 
о вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине 
ији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина по 
p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може  
 — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама 
<p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полуд 
ок сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> < 
о њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума са 
ру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету 
о дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће  
лико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке 
дови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад 
о опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стот 
вакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно увер 
шљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет  
обавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили 
азболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</ 
аше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Феза 
ајзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини 
оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути 
 ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залут 
е ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није од 
ишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> < 
о је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаш 
а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, 
ипремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на ка 
одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако н 
 познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилам 
д? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на ј 
урно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их и 
де и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p 
о.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.< 
уна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> < 
т хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ис 
ољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Тур 
у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац  
 и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и  
и.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> < 
ко ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше  
новања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да са 
не Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти  
До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стража 
 мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бим 
еучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ак 
и, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име д 
вој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на  
етану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мери 
а, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао 
добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је  
им, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{ 
 житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастр 
чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!.. 
 би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост ч 
редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав са 
но времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Ми 
ти драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпел 
е овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата 
друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, С 
га је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша,  
очи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, з 
за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу  
еху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљ 
римете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах о 
ам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћ 
p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и о 
S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а  
и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он  
то ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше  
згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.< 
да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми н 
} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно пр 
бро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одма 
 а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове поро 
хори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га до 
 из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови 
/p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са к 
о пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из 
и, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крво 
тва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином  
 убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином поч 
Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо  
 сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно 
 му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После о 
е и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, о 
и момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он 
ла, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посмат 
оје беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој  
 скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.< 
рска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо са 
беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клеч 
ма.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз 
тварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекуј 
и он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету 
p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису мог 
релих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, квар 
радом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а с 
а својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гро 
се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са јед 
само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па 
рамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</ 
 <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане 
ина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p> 
 <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно деб 
ог биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим 
а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и  
дње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — 
чин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</ 
како из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад 
е непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце ле 
p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје ч 
ише да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у 
ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Л 
 чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад 
песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> 
у је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је зак 
најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оно 
аруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се 
дњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection 
им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину 
о и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и чита 
аваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нис 
 до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је 
 узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао д 
о злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јеше 
лобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за ру 
па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно,  
е то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и 
им жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве с 
! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, да 
цко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гу 
 иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сеља 
лико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p> 
ро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у њег 
bSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне з 
ма накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом д 
 свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но  
весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичи 
г тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шип 
 његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању 
ељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у само 
ледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад о 
јаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела  
рачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p> 
} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемогло 
о планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу 
новато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се  
<p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у њего 
вом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су о 
млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође  
 он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, 
ендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше то 
дјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бе 
тетом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Н 
паде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов ом 
ави је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за  
икако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} 
ко би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружин 
е! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једн 
рник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад 
, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер  
p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче к 
тендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук,  
тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицк 
е и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и 
и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног с 
 растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под зе 
има, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад от 
урцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу 
авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа 
а два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд ве 
ма већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј ва 
е осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, 
укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хо 
беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те,  
ало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет хра 
их Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубим 
адиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>М 
 n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прик 
ана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} 
 пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни о 
ре, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата 
е а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узет 
 крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У 
 није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприм 
 радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На не 
е у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци. 
ра као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у ка 
на намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени прија 
досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он 
на не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>Посл 
е дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за 
м мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи  
еди на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.< 
као све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао усле 
о пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева с 
тца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши  
 прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од пра 
пет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нап 
 пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те  
и су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зори 
ви уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варо 
е? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и пок 
аква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је 
 ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но  
 радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и ду 
а да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>С 
је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и 
ранице и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на б 
амбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p>  
 да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И т 
, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. 
 извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж ју 
месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху  
тајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јур 
их сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p 
су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим  
подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто  
 и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима 
ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S 
S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</ 
 овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.< 
се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </di 
хмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах по 
ви у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на сев 
и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нек 
Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав  
мање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се  
 било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху  
врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи А 
 оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он лего 
уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, с 
меде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага. 
у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостал 
код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изне 
о после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, к 
мље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег зем 
{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпље 
о дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрос 
раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале св 
> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљ 
му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо од 
е силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се о 
умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одм 
ног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.< 
> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, 
о бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад  
о гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално 
х гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада 
а да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> < 
рајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша в 
јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева изв 
одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.< 
p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љу 
азбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим кра 
вај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, д 
{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-бе 
куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицк 
ко у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И 
подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро осве 
ак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој  
ле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мен 
у заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турск 
говором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу 
 наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хл 
 сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца 
могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, осв 
двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p 
ре у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрли 
ању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би  
 да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радова 
Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После ше 
уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али 
рца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се  
нским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p 
сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солу 
е са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај св 
за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непреста 
палили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у  
усте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцњ 
!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>—  
<ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не м 
и.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући  
о и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хо 
а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...< 
 ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцниј 
да од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажен 
</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак д 
 тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? . 
авника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— А 
иполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да ле 
без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са ов 
 своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта 
рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга  
е одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, д 
рочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>Посл 
 за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} 
 налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како  
а ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад  
ад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се врат 
 усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снаго 
ва, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на  
то види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очист 
каше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добр 
еше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, 
" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене  
> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он бр 
вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, от 
у знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да 
владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе 
ата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грл 
аваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за пок 
ада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио! 
уди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S}  
 кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>—  
ојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце пара 
рво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пусти 
и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S 
 и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу 
велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добров 
 одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медве 
прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицков 
мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди при 
г часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два 
у и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много ве 
кривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно н 
и тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још пр 
 они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог  
отина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоруж 
ендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у о 
аса ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га 
 знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> 
p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Туни 
 га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана пос 
а.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше 
 понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамб 
е се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да гов 
д стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су 
аузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и суви 
слу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p>  
 пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злоб 
р спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка 
аво на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски ками 
и-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав  
 седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стран 
 што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво ш 
ати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p 
м се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га ти 
услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се 
а да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив 
необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер  
p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за  
моћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким  
тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече М 
p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од 
 код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упад 
 муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје 
сто у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се 
ја као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађено 
у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{ 
птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а п 
ском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је мл 
 једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... та 
одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да прип 
знут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, мет 
свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно ув 
море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пл 
ојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле 
и од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.< 
 докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове г 
нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{ 
н оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Ми 
 бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар  
ка села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Ка 
уставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнел 
— викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ  
остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једн 
миње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно  
 сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену с 
ејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицко 
његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико  
и беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак д 
ам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимб 
а те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше 
>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа 
с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки м 
 су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима н 
тојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху с 
 псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Вра 
} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрп 
једнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се в 
.{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да  
 Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на му 
о нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад М 
Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико м 
ећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да  
оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необ 
 што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, 
 кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се 
гледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Д 
са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владик 
ржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер ј 
и!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није мог 
.{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>С 
о из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био по 
на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде јед 
војим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама  
> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад види 
се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у 
се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се у 
змоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни 
следње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад,  
ити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није  
— ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш т 
.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету в 
 <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не д 
Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда наш 
а, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Ми 
ико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, ка 
вога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после то 
Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен 
цко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хте 
не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно  
ло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још ка 
арамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим сил 
икну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скро 
у, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим 
своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S}  
<p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео  
о био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени прост 
> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли 
воје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким  
ка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> < 
 пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тр 
ша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути т 
јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али- 
Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Е 
можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док  
ва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно 
, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше 
ом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да 
Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он г 
и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће 
инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искруће 
згубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка сво 
<pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не б 
угу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се пр 
 па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше п 
ову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S 
гурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том оче 
агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.< 
е већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског нас 
тињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и њего 
неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа  
 било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Н 
дбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ поч 
аље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.< 
ош да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с 
а се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ 
иција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у г 
рзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах д 
ам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара,  
/p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цур 
јску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле  
 јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини 
> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах 
а оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна бо 
је ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref 
рло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте 
ад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулу 
оз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му 
ити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и ос 
 да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S 
јом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу. 
х тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у 
ину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што 
.. ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} 
о ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје ка 
наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша 
.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све 
ржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, мо 
м, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један 
иткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори гр 
жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад 
плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.< 
еве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим М 
су ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он 
ао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га м 
а, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне 
у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} 
 да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја  
ебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Ју 
/p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми кр 
бо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јуна 
јајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало д 
е за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им  
 те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И ч 
 Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — прав 
о си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао  
ти од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко,  
ажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за 
у Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражит 
 и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пођ 
 како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — д 
<p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пан 
милним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S 
е рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} 
јмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку 
ашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш 
p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде  
пио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном прилик 
носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепе 
 — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p>  
у, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</ 
а мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али 
 да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за к 
ашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље изв 
а ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} 
жак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска  
ло га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани вин 
ревртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе  
ланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим 
, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — 
 устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги прија 
-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегс 
т, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратио 
ци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p> 
р се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из 
у и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожа 
ивот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље о 
икну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти оп 
ешити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са с 
ве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини м 
<p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази 
 — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{ 
ојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и м 
нити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb  
би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{ 
p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за  
 ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога  
ад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвод 
ео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских к 
већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њих 
е куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше 
 Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да п 
о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S}  
здано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди и 
дили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је А 
рећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветује 
јатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам 
— познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И  
гових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речим 
ао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапса 
а арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимик 
> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа дру 
ков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад о 
ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што 
тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као 
шно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил  
тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <div type="chap 
 у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји св 
Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када  
шао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и вр 
ребало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац от 
ање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није  
 они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} 
а јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу нег 
дија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силн 
штером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пе 
 Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутак 
а је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да 
д њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је м 
влачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим  
 Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote 
ну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђиј 
 своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n 
акрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> < 
 главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својин 
 на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равном 
иле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Ми 
див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко в 
но пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне посте 
мо смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љ 
загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста по 
епрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близи 
pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући  
, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај  
врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога 
хом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко  
е ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, пр 
о која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{ 
уди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час оп 
тица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је  
ају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно вре 
рци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекивах 
дух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише 
 где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад  
 зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло с 
час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{ 
азмишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му позна 
 жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и о 
ао да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у 
на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места ди 
и бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар јо 
х...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</ 
о врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појур 
узман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине 
мрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обуз 
вно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спрема 
 улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечнос 
м.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову сна 
! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет 
не, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Вик 
ласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пу 
 чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се р 
вина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У двор 
 и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем 
е су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се ис 
у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно,  
равникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској. 
од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да м 
х код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као  
лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само с 
е стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, јез 
ди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без  
 обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> 
 дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дан 
ихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљ 
 и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb 
у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али 
но страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече М 
а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека  
шао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сј 
још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи 
здана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{ 
оје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари  
мет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се б 
 рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави 
и непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и нес 
месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Ср 
о на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре време 
.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задирку 
е подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели пр 
.. одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, п 
пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре 
 звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлега 
имицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не  
 стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се 
њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Сна 
е, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад прес 
>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скок 
/p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У пр 
 која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија  
наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, п 
је ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило  
p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нов 
беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом 
сматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове  
де се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p> 
бун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса прите 
.{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом 
ом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" / 
зад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју 
шило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону ока 
 била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећ 
и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека,  
ам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га  
добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата 
одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане прек 
о смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сиша 
овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да 
дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи 
 план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће  
аиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икакви 
 био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу. 
ријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, з 
тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да оже 
 о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове зе 
— 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који тол 
твим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радо 
Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунц 
ност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разгов 
ио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га 
аспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата при 
/p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после д 
скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали св 
ошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} 
Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Миц 
еше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови 
ој и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју  
 Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око 
па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам 
вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад 
ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је т 
о му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра  
 Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" />  
ога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Миц 
аки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — р 
ено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добр 
згуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је д 
вати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем ка 
 <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући сно 
и, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и може 
ве сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао 
кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урм 
је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито о 
 од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као 
који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на  
баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд 
појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у  
ражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док н 
ши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да  
ло је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгр 
 робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Мила 
7" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му 
стао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укоч 
купо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако не 
f target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке  
и дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задрема 
> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од  
продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш неш 
заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим ником 
p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> < 
и се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао п 
слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане 
 уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али  
ри у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака  
ео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опорави 
становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом ч 
потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p> 
о кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицк 
е па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њем 
>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен. 
а.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и от 
ану. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости! 
 Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хо 
животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, 
е коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Н 
</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његови 
мао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у 
о да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена ју 
 упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} И 
аја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком  
људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, к 
пски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај п 
, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успе 
 Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест го 
че да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио 
...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прс 
ору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они при 
Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је бу 
 и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Муста 
дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше чита 
жише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана с 
грми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и 
ртинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о 
 исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експеди 
 ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе б 
драв надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања 
ојих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови м 
 мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву пол 
} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо д 
а.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети 
ије било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овам 
а, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! —  
шао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а хар 
ају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити  
а остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да  
а, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див 
и га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје гру 
. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад  
оја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збого 
p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И  
 и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, узда 
цко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше н 
едном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху саз 
ико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја 
шао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута ис 
престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно аз 
у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чуднов 
д оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>П 
е везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах 
 Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Та 
 шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало  
а ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну 
оловину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући  
очео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга  
по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с  
к из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружи 
а истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но в 
.</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви бех 
— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не д 
молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну к 
овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност стра 
доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће  
ним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што 
ка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки д 
морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице уп 
} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд 
у.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а  
зе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55"  
о самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветро 
 не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остал 
 за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весел 
краћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим  
лазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зо 
укао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када 
силили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни 
е сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу 
и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се 
његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и 
а је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари ш 
е нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је  
ијатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— 
у ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаљ 
!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и  
ије могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш 
чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се т 
>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако ж 
ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили 
асти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— 
а.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли т 
 тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако 
дни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем А 
ахотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху 
сет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у 
 урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гом 
м у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одмо 
!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једн 
тво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, т 
е ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, 
роћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p 
 па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затва 
ка.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би о 
, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина  
едан! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но он 
е Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на 
 на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но 
ицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} 
е.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знал 
ком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађан 
их и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале  
ао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекас 
вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну 
ди са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах! 
Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рат 
као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју  
е хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S}  
о.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, го 
во драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамниц 
nit="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постој 
инским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од п 
х, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ће 
узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега  
дите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га  
јање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не пре 
и сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговор 
ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p>  
арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у дал 
бијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале,  
 су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа д 
у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију 
д к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Св 
нај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу  
, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по њег 
>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Миц 
> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Ми 
е ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subS 
Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо 
осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дн 
ко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбри 
...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа 
човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду у 
едни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се 
="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја ве 
 као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута  
ваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> 
ејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> < 
Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беш 
цко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде 
 готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да 
х решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од доброво 
и не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртво 
беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај же 
да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и 
ило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак  
прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе  
аумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— А 
м.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем,  
рмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао  
мам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није  
 другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко 
о к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зо 
 не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није пада 
 за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упит 
да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем с 
оћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.< 
и суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био  
ш нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ ве 
 пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе,  
С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад 
рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресе 
 је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом св 
ојим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточић 
ја!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>—  
чићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну  
лади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се по 
орине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Н 
влада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово  
у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао з 
и Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну пон 
овор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави не 
 <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са дома 
гов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио 
 пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код в 
аску оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зн 
орђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје  
аше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!...  
ји на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он ј 
ко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи д 
Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење 
 затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издр 
ом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек  
ељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства н 
утовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слоб 
орчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога б 
урчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што  
звршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстра 
е тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као дива 
у кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса  
p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече  
.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим тур 
ева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— 
че Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти  
.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте 
а да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стра 
го, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" 
данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек о 
кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима 
према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — вик 
 беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за соб 
и све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напас 
 су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да пос 
 Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве в 
лобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина 
.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S 
о је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени род 
ас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хап 
д њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне. 
е по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, 
ан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах зам 
у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} М 
ицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и ски 
идећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра 
 Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па 
викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у 
.</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога 
не де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{ 
радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родо 
о храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ре 
ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да  
ревијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако ниј 
у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p 
— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нес 
 хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије е 
сприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јеш 
ке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је вели 
зговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега бе 
ли-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} 
SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све в 
то никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка и 
...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад 
ући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p 
г помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћ 
а још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>—  
, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p> 
сеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико ч 
не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и 
— викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p 
смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ пита 
 ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећа 
 у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш и 
снувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду м 
ео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје п 
 Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у јед 
1" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разб 
/l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан поди 
/l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солу 
е што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, 
а — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, 
ш истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе неприј 
ра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још 
ра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао 
 душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше стари 
твору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о  
ви беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Б 
="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше  
емље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изг 
мовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога ан 
 и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина ма 
 велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина  
знајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пол 
ра доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и  
евни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, до 
екова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Ми 
 није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима г 
/p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни сванул 
ађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђ 
 испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатељ 
е вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После 
ћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупц 
онова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет бех 
ју више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помисли 
 саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне 
 у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са своји 
а неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка кој 
 се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му д 
е му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче 
онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — хара 
ар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш 
апин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину. 
реле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — кл 
е неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заист 
повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је 
.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху  
 да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стрељ 
, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нек 
нда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Ст 
 ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> < 
иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p> 
 трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган 
рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити 
у Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћ 
ицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! 
на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овака 
цкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти  
ји нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... 
ни премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то  
е или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у 
а више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све ја 
ма: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!.. 
о љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он 
ојних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинит 
своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом  
еби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p>  
почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мир 
ш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да ј 
 њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми 
 која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за не 
лопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још пи 
Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јун 
ило је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако 
ути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи 
еше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше  
 брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака  
 ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој. 
свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Т 
да тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, 
апин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Евро 
 на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах пр 
— ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и п 
оживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је са 
а.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, н 
в.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше ид 
струко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављива 
 курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца о 
па а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У 
ле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l> 
еколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, ч 
агум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража бил 
и падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуру 
ко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим ст 
рина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то м 
е се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Хано 
тигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на је 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планин 
ар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога  
 видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком г 
ну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим  
.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаш 
пет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа  
, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је прав 
о сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он  
l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l 
и се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно  
ушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је  
ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Миц 
опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних ш 
тавише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="19 
ви.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — да 
ажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатага 
...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само једа 
и, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато 
 млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће 
а или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то 
 својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S}  
ме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, је 
а порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу ог 
подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Т 
простивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко вео 
хватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше о 
менту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће 
о и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стра 
ким нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступи 
еликом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, г 
ка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{ 
док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати  
, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у  
ицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Бито 
ђама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сло 
 својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали  
.. </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш он 
Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лута 
Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео 
у као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једно 
у се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близи 
војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не 
от узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, к 
шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му и 
вљаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше  
о време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да о 
њем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као ка 
да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осе 
. — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упа 
има гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У овак 
ве узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који 
 Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p 
казаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овим 
Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и да 
ко би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царск 
а души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па с 
, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p> 
ина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им 
обровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но  
зули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и 
и и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружи 
 да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо! 
 веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на јед 
ио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева 
а тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, п 
тољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да  
 душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још 
.{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> 
чења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном  
кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, кол 
онете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да та 
ву жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! 
сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, 
ана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престај 
 мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде чит 
давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би он 
Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно н 
страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, 
је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које  
ро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S}  
мак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка. 
ви, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref targe 
 много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовит 
а попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанств 
тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Ал 
у се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивал 
морише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и л 
 Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} 
дмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто на 
е што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом  
осле заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у 
егов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој  
владаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћ 
> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — о 
 толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и  
својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних тура 
нда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви 
ар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином  
te> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <mileston 
итеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси  
ен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „А 
 Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно р 
 сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шали 
 <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са п 
 амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Ми 
 баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само  
о Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n=" 
ај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад 
рацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Талам 
едан учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило 
су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађ 
/p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио 
г дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јав 
 сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је  
гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кр 
са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало науж 
а страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Ми 
не у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mile 
најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљ 
ати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, у 
p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад  
и га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турс 
јгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је ла 
у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> < 
им брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, а 
се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на 
 <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаш 
ендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја с 
алеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријућ 
лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати 
 о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection 
кове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њ 
ехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше ст 
 све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу п 
некле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажни 
ти.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> < 
> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима бе 
 у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи 
ажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа и 
ем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како п 
са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се о 
јој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грд 
 довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура ос 
ију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опас 
од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошл 
бро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш д 
 <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огрт 
и, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n 
е сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног роби 
ну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежљ 
Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу 
ам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош 
ако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до дв 
ак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко 
да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према ост 
престано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше 
много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од  
е, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо  
оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он ј 
дзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и ка 
 задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити 
јући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице,  
хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још  
 таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви с 
Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамни 
з тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре с 
у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p>  
 па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и  
"177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урл 
њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној  
нице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а  
ћ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, 
, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим п 
занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S 
бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... тр 
не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној прип 
бро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни  
е било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и т 
ује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беш 
 Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S}  
 му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола  
/p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Ара 
ољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустенд 
е прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово ј 
е и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуб 
сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти 
е још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до  
све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима дов 
> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа  
е, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} И 
према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењ 
ла је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му при 
арош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле  
ен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски велик 
Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но 
м испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачн 
на.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S 
 своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло л 
последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — т 
рућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели  
игне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су п 
 стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав 
 Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник 
 од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба мо 
цко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од 
чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али ка 
ко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S 
ти а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све 
иполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева  
те то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свану 
ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p 
и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из та 
ле своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде са 
.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и  
де неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако  
брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом ј 
т ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско пл 
Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само М 
 Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да,  
т је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зо 
у били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних ку 
дње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао п 
Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У и 
стош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и  
 лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И з 
</p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.< 
де раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне п 
екох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустенд 
ина, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и откриш 
и дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје пл 
тпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на ј 
> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само приста 
окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављ 
 сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути св 
p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, 
ом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опе 
у.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му 
 већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с  
во.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче д 
атаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} 
ом.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше б 
етом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године  
анини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од 
 пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву нед 
мах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Миц 
и. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и  
 Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и поги 
ирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође б 
дмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, д 
 у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, 
..</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па ка 
ад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?... 
устињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле 
 са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приб 
варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p 
 види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим 
рке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује  
али.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте  
му остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> 
тиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог пут 
г мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше  
м чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би п 
а ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у 
е и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — по 
газили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, к 
до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице пр 
е каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово д 
о Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу с 
анинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, н 
змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило в 
ћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну 
турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако 
/> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад  
вако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и н 
ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчан 
ав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на пов 
 исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то удар 
.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она днев 
одина а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не  
амет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зл 
те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето 
ажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку г 
и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два да 
е му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он к 
есто оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро пре 
 овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро,  
ти за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка исп 
 заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у В 
 у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође  
есеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској вој 
ставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и пра 
заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло  
<p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Ту 
носан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задрж 
да, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Ко 
после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнај 
>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Ост 
другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефен 
</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Ј 
и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима 
ас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} 
ег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту  
се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једног 
Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове  
в. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S 
нат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да с 
тац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју,  
је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест г 
 Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина 
 биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљад 
упила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим,  
да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а ње 
стендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада бех 
е и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје сре 
 да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Кост 
 он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у ње 
е жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме ра 
агодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће и 
у за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорб 
 пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали 
приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунак 
 Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је 
ак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, уч 
да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху ос 
већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беш 
 Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mileston 
нове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је 
међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би прек 
е понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод ка 
и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували он 
у силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко сам 
е отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како  
 песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећ 
па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никак 
д тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био  
е.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њ 
к овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са с 
а се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, 
тинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаг 
 <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио. 
еж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Ј 
ше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити 
о Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окре 
а пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуд 
раћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа у 
нинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да о 
толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи с 
о вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <p 
S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дуж 
р се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после он 
ицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пођ 
 пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — п 
све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слобо 
есемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео ре 
 синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде ч 
 био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и од 
ева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој ј 
</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!... 
е баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — п 
лабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан о 
не.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, прав 
овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, к 
о повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а т 
p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— А 
маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но је 
ато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстар 
о дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога  
вам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у сам 
 учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напа 
лева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да ко 
ћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим к 
 указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је пр 
усте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у  
ем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио 
ла, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео д 
о својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је 
 пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити п 
дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Стра 
таде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих  
ного је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чист 
љешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих  
ве другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у 
болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад  
 својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете 
p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у 
 насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце б 
и су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бур 
ој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури за 
знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато  
иховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за други 
вао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он с 
Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Миле 
урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мал 
{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридск 
Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остал 
у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> < 
 навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах! 
але...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но  
а би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањ 
и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србин 
пала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руц 
ду чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било  
ка, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О пој 
} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пан 
ују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху  
зумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако н 
.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом вр 
јој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њ 
 цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам  
а чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтер 
 човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, 
мбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не у 
сног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржав 
о нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвез 
ри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из 
а својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S}  
од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом  
 би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Ал 
куда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнем 
ана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталис 
 потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би  
адније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најз 
p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затв 
вних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са з 
обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синов 
вијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У кол 
<p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час 
о уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамниц 
... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет н 
 бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу! 
твор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p 
едно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само 
нда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених 
ако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Кост 
Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут н 
оликом кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да по 
ољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео. 
ин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајни 
у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, п 
ва нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пре 
еном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није н 
ве љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху  
апасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је 
у своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више  
 девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невин 
p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти н 
буђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, 
од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непре 
није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги  
још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и  
е сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</ 
бав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p> 
илева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође д 
два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, к 
вно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Ар 
е беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S}  
стали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за некол 
х ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> 
, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини н 
војом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За трену 
. добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример ка 
 ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и посл 
p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref t 
 да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потп 
 док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p>  
хаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијан 
 целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! —  
е са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шес 
о њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад ун 
а природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмља 
ве до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за 
гим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет 
ба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} 
аса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турч 
ра репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о на 
 ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гла 
p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем шт 
н то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>—  
емлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвод 
се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда 
а; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... к 
би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</ 
 задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да 
 то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, луп 
бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружин 
 од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је стари 
Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо. 
беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се  
олуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> < 
 тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да М 
ху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се с 
 хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и т 
Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... 
> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи,  
е ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бу 
p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицк 
} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је  
 својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних не 
 дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајес 
човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока 
д Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она уд 
<p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући д 
удима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p 
препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито к 
 одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о 
дина.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И  
ак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други у 
елу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Миц 
 крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну једа 
о коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више ки 
ом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, ко 
 и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове  
едан кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто  
е морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност 
ије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које 
се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја 
 на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> 
а искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је  
ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет год 
, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се 
изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га каз 
њао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p 
на од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек 
есело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зр 
на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив  
и, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафа 
глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времен 
да да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрва 
b n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сме 
 својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што бе 
roup" xml:id="SRP19024_P1"> <head>I.{S} ДЕО.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_C1.1"> 
oup" xml:id="SRP19024_P2"> <head>II.{S} ДЕО.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_C2.1"> 
up" xml:id="SRP19024_P3"> <head>III.{S} ДЕО.</head> <div type="group" xml:id="SRP19024_C3.1"> < 
 то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао там 
површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше. 
острана газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко н 
у.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пусти 
у своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скор 
то је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила ка 
 велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Ар 
ладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несве 
амницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, к 
д њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> 
д са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са меш 
да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат 
рске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после 
е, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута 
 и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и са 
рих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну ст 
ак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пусти 
поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу поче 
не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се не 
за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са уд 
е немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.< 
S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165 
е у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну пр 
вропљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје рук 
иваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше  
p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао 
 пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно 
ицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чи 
 већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске стра 
 не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не дава 
 кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</ 
У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S}  
>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узви 
обично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше 
 лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучи 
шку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — кома 
роз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини  
цко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није 
опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но  
чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву рук 
 викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту ст 
риби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кад 
примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву 
 тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекн 
ече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!. 
ка га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник 
му сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, д 
 где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи 
зио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што  
!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — т 
 његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овог 
дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па 
 грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете 
иш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо д 
ку предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.< 
Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно п 
сећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами пред 
дмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање  
блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога м 
 беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у н 
 ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и 
 једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне  
ху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило  
по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се врат 
о вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’  
код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра хран 
и. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Детелину. </note> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је  
ака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада 
емљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну  
но пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке 
а својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знај 
— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко 
лано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш н 
о заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љ 
последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље 
 највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју врш 
 пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао 
г Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов 
 потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о по 
ом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игр 
 онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два 
ао да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Је 
 чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи см 
</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{ 
тву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била он 
и јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> < 
ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може 
ећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред М 
 из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморн 
{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко,  
— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? .. 
ј јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар  
ихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред  
оја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да от 
ћа.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очин 
рају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео 
урцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беш 
умћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски 
само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да раз 
ски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упе 
 не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одгово 
ивала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску  
хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једн 
од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине 
 нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на ви 
се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице,  
ас амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да и 
ити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да с 
 оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде 
и.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске  
одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим с 
е, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, ч 
еко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили с 
p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи: 
уше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи  
шину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Хара 
и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад  
ију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови 
! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, по 
о се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђи 
у.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће  
{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше кот 
о овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада х 
ети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног  
н из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете  
еко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављах 
ао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до  
да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кра 
ем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одм 
о.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да  
 — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к  
раном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у он 
ростасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на плани 
 онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чисто 
id="SRP19024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде 
 заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу 
ео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да 
, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати. 
да је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада 
која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од з 
 бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом трав 
ало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} С 
лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и  
ла је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} 
ве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</ 
цу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри 
о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да го 
брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејан 
ом окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватр 
и и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на  
године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње  
сма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па 
чно.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у п 
 свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуно 
вега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом 
 они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој кр 
ра зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан 
ише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњ 
једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али 
хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама 
а силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Ма 
г логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима 
ко безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини се 
 је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, г 
је из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.< 
е стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S}  
ицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крен 
 обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се јед 
дног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно ј 
к наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" / 
 Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихов 
>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на гр 
и морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и т 
у хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенак 
елушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим 
тарешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за св 
јим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантов 
ви беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Смат 
беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да вич 
ог смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један 
 урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај к 
ам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p 
ало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту 
беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма  
рци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долин 
а — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено  
 у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>С 
од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се  
у, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дуван 
Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врат 
има диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоћ 
лио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а 
пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитр 
 из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи 
 попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и н 
 чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би уч 
.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми 
<p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они ср 
и.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренут 
димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња се 
 саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућ 
Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p 
во се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над 
 она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после о 
јући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив 
ш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> < 
ављеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S}  
ижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p>  
и су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчо 
мо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, п 
 Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Панд 
p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји 
ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се 
ну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а  
 у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један  
>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак. 
_C1.4"> <head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом  
јним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Стан 
оју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало от 
 својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем М 
 не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p>  
88" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекив 
ритискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати.  
вота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет  
е све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија 
ска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у ве 
 овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, кој 
сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни по 
ових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви 
нак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом др 
е да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље  
анствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих  
а беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ дод 
оји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар  
ања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам м 
а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и п 
а се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито 
вечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p> 
 судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајт 
о.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно 
ови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се  
беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он 
 то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p> 
јо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти 
што се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оно 
</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> < 
 тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче нев 
ном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначк 
ећ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам 
арила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и те 
им рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би п 
о више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p> 
своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позв 
отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше и 
д разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледал 
 својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Пе 
ост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгл 
="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану. 
искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићем 
цко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са своји 
Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са в 
оговорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина с 
ш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш це 
колико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако 
еношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S}  
> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но о 
спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S}  
очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада уб 
анимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш 
ну, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје свед 
 новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје 
јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио  
а 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоб 
 већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто проб 
, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би 
е убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и з 
очео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита  
.{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам  
S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко 
ост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дуг 
псану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је би 
 непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му п 
твору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Ли 
 ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџ 
давде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све  
ада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за ов 
а својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање весели 
.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим ид 
улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим доб 
 један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику г 
узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио н 
е бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари 
>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како 
ушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели  
је дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша 
ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуб 
На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде у 
ако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месец 
 својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се вис 
 му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни 
оћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану. 
 за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваља 
етар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустен 
 и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао 
</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не приста 
звољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из о 
о на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти ве 
е прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p>  
 своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро пре 
аг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте  
зањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогуће 
и друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — туж 
ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као п 
с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много мали 
ину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем гал 
p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав в 
 чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да з 
Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздр 
о уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један 
 клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерн 
 сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци ов 
еше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p 
ио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи  
н.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у  
опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степениц 
али би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} 
еликом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине 
неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак  
аоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сет 
обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан  
 пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму  
ријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре  
и човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опа 
еду.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S}  
г зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најз 
 само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним ч 
та на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пак 
беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, криј 
.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па т 
!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</ 
ше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уве 
ћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би јед 
 жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да  
јске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено 
 <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганим 
еше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу  
руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Ар 
а чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту пре 
О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што вид 
знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после де 
, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а 
летеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— од 
} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећ 
} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део  
ад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бо 
рстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим п 
уше љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарк 
уштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облак 
лели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад  
 <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јач 
ужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом  
 пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо 
нас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и С 
етње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p 
пасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припо 
ебу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз к 
ега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз ова 
ваца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног  
оју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде  
дих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону дво 
е! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухаме 
p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Н 
дуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби 
да је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћу 
о исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и осту 
јом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турци 
ког рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после с 
одневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора  
да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и 
v type="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3"  
е зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{ 
е сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ  
оживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе  
такао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима 
њаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што 
о бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве  
аги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у 
акав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде  
ок овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изн 
у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овд 
релом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури т 
n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кади 
 вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с р 
ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружин 
о дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради изв 
ресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако о 
S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу о 
<p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p 
да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у ве 
ош како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</ 
Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дан 
е долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гоми 
да већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком  
ви пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два ме 
ас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јеше 
ицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за коноп 
> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гариј 
га мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат против 
ијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасл 
више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужиш 
алих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви зн 
ково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмов 
кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног  
/p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад 
азили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањ 
иним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали злико 
ином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало,  
 <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читави 
добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко 
сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми 
ошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита 
дравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, 
рата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени по 
ожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до ја 
шћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Мо 
што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и суви 
.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше у 
за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и  
 ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{ 
стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не прави 
 одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко  
е се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти ј 
Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> 
е то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко  
... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мал 
 већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да вози 
и „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе 
Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег ра 
 одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и 
 Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро  
... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се  
ам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу! 
че се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би  
ко ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет 
аничним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по нал 
ећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш  
рабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујет 
шчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад дон 
 питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати  
 те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицк 
до, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај 
огу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даљ 
> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још под 
огодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђур 
хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече  
што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува  
а нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.< 
 не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде и 
 и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обаз 
ати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шт 
 Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпр 
и погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ  
а који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да раз 
ицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник 
и пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добит 
ру док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим око 
, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и п 
ићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Ми 
еома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпо 
-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страш 
 Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаш 
а је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186"  
 <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га  
 из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> 
д Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много 
 си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} 
 И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да  
— рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору 
а ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p 
ка беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и  
ио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа  
о тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у х 
ао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећ 
давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и  
бу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његов 
озничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну 
... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!.. 
вољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова про 
 вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада 
го тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћет 
већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапи 
 га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене. 
ана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишт 
one unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После 
хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај дом 
грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ дв 
 да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије 
! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p>  
ва — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S}  
 тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и 
аче хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем 
— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.< 
е морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од сме 
еху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима  
о најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S 
амо играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђа 
рши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко! 
 на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед  
 имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао б 
 дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за 
.</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Миц 
тано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што 
ше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушев 
сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чвр 
 као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхо 
ворили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе ил 
нимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични ра 
о било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликов 
е шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем станов 
један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве 
ош не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и 
ће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те 
 да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пр 
апад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака некол 
бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ 
вим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им б 
ате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Ми 
ху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на ко 
се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секули 
 пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S}  
.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани  
 њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном  
не као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћус 
миче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није прест 
и ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом измеђ 
урски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто 
рости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за 
 га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се 
 добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Р 
ду на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао 
момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њихови 
веде лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и ње 
 настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљ 
аца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом  
, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристај 
24_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и 
.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Н 
RP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македониј 
ећу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким од 
ет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му ка 
рке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак саз 
у и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S}  
ћи Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар- 
} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од 
ојска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи о 
 овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко вре 
јска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је  
жи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед то 
 самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, 
 срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се дог 
у количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p 
, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвод 
ика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу  
е Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом ж 
сти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напуш 
еше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу  
ујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре з 
 самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама  
ином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин к 
ом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, 
> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у кош 
 натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама,  
м логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично в 
ко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши 
шетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о сно 
p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној  
</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до  
te> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и 
змановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!.. 
 послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за к 
ем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</ 
Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са с 
га дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је  
уждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут 
} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, ко 
нове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p> 
> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова. 
дмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао ј 
и на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чек 
ости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар 
 бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ б 
свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још 
 оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали 
Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен 
о избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Проша 
чећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од  
сте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — п 
а је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода ни 
елу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко с 
беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се с 
 Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да п 
ом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хлад 
о одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, 
е у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неко 
продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је  
/p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са 
љачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеш 
бе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p 
инце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>М 
 заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S 
ећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо 
себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло мно 
теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећ 
на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се зви 
еки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, 
руштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да јед 
радоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа 
се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S}  
еху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше  
 остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непр 
 село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да 
се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" /> <div type=" 
ј души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед не 
ложи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде рас 
>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но В 
 час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзе 
е место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се 
ријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом др 
.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да б 
истарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом 
ивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје сво 
нски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аг 
 ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посм 
На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заи 
ну дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човеч 
ег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пр 
>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S}  
ориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја  
е Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о 
 они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бић 
ао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер 
ича, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер- 
— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно  
 у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови п 
ав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече  
е је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из нек 
 да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати  
продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би  
 прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на с 
мо да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би о 
рима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не п 
е за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901 
пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вај 
 стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио н 
јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну 
не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче 
<p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао  
ћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својо 
жином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто с 
десет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за  
клеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање 
а својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци 
 у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне 
е напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Ис 
чно, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пја 
ато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у  
ави.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро 
 позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p 
ато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он од 
ело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењ 
говара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p> 
е је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Му 
<p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил. 
, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло до 
драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела д 
се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем  
нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико време 
живео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S}  
и.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p>  
 ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да 
} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p> 
ова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече 
сту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бе 
шло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је бил 
есило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога  
 Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добров 
> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу 
 неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и  
употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка 
ји.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је хара 
своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог ло 
ту кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> < 
ин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући 
о пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који х 
ог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако и 
ном небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} К 
вите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одма 
исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора 
а сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариг 
 се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би бил 
Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну! 
одини...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко  
х умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе 
.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше ут 
око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S}  
ва и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храб 
азговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја 
тену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И 
Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим  
 Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамен 
о си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на врати 
мана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} 
и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет 
 већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Ми 
!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено  
е ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робују 
ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта жели 
аци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На гл 
 већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег благ 
S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што п 
непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љ 
 па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и 
ћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ов 
> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> 
 јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они  
 Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не окле 
око и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — вик 
у.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела 
 наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да прим 
сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака  
ого но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је 
оком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обви 
прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мух 
Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брз 
лико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна ви 
кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим  
их он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="1 
 просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се т 
/l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote>  
евет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се  
пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао 
по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали 
 најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко пр 
.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је в 
.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гр 
 што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладај 
зговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича  
ску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба из 
и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снаж 
граде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n= 
 за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да ј 
е пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објаш 
ли у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <mi 
а из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непреста 
ј суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили  
да оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Он 
свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа бе 
 ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се 
елим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ож 
о брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше  
.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пођ 
одина његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубо 
ајмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема се 
ла-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио  
p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љут 
Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се 
>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна  
поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S 
леда као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, до 
 пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом  
 сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се т 
дуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војс 
, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим  
ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме 
тељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће н 
м морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју бр 
лугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу  
 њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква с 
 на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким  
ти их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме там 
цко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, 
 Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вар 
ојска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и  
анину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, не 
помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — од 
Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину  
ђеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — ос 
 у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе уб 
екај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече 
е опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разгова 
добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико по 
е...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздис 
у нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>П 
> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Каж 
поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све д 
а слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ б 
авник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="1 
урски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} 
ј исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом 
раже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p 
о, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми сн 
/p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се жи 
ју.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо!  
 већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, 
еварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше јо 
фте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну пис 
мо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а З 
е.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће 
ли-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — 
ад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. 
рачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом 
ре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Тур 
ваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одгово 
свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај 
 таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада  
и међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и  
 настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана 
и.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да и 
трану одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да  
упају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна з 
и бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S 
лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим г 
ка.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га о 
шла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би 
почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде  
 час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништ 
 преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дет 
кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на 
и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и 
<p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би 
о не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начел 
о.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиж 
у Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе  
не.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакши 
реди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у хо 
оја беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман,  
по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и мног 
наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а о 
и-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева п 
адној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, оков 
и чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, 
једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се 
атима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човек 
ивота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Миле 
рош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још сп 
/p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</ 
/p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите пос 
 занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина  
p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти 
о распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и за 
о у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младост 
отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се мож 
 као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.< 
угом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни о 
 као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то  
година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живо 
/p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кра 
а.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита дома 
 домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног млад 
вној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи  
м сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим 
ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле  
киваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у заче 
аћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p 
вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде  
е а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотр 
у били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те 
ући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски 
ече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет с 
 са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те к 
г, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обре 
зи, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ у 
отиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се ок 
ећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја жив 
 помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крсти 
а га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицк 
 — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде  
ећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред о 
 да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше  
ини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад  
карање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом зав 
неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се и 
 са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју с 
ије долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо 
ему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</ 
Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацив 
ад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!.. 
<p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Миц 
ста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> 
, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји  
ма и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана је 
S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> < 
ора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од 
ри управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацић 
 казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је 
ростасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настаја 
их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз она 
<head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружен 
.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем 
 са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично 
> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли т 
 је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је 
 јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и  
и над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамн 
ао да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово с 
апред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ 
овољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико пораже 
ланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим  
 познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне сл 
{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне  
ицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само д 
 то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезн 
 моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај к 
 као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим б 
 Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за 
би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а 
ници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу  
е још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо  
г истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да пре 
е да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко дваде 
 Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гл 
имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам б 
 заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и 
 овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах  
ка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а 
одрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили ок 
пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начи 
Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневе 
едан ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко уте 
 својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била  
е престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно  
псана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово и 
ујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кући 
 и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе измеђ 
 прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према 
ела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их почин 
тре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али ка 
бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, 
 заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хај 
 као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, 
и.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и  
другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео нај 
ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на  
.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је н 
дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи 
слиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити 
ове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p 
 од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб- 
 стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да у 
ентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>—  
а, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало 
.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухва 
цко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и в 
м четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана 
рећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Т 
х од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет 
 а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху ж 
апа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла прим 
 јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стра 
 стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше з 
тац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Вид 
.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, има 
обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташц 
т је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S 
 је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, назива 
 школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас  
е — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек  
у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Ту 
</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је  
имњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По у 
 ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко 
.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно п 
цка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажиј 
м и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, де 
. на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши  
ни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, 
једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ 
ш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрст 
ог места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правил 
Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном буј 
.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крва 
 заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на  
ихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год 
у Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала б 
агрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезин 
киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. 
 да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао  
ште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, ко 
 <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико ла 
>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао окани 
 никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вр 
ду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху 
кови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он...  
по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и 
јев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилов 
им гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беш 
 помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За им 
речицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али 
и.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок 
ишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко.  
то важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је к 
здрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи 
, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко 
 клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чим 
ву треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху о 
ртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обе 
асиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би 
ра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Т 
опца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, о 
<p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p 
 добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друг 
 на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но М 
 дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук. 
ад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.< 
не! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не 
а, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тре 
ед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најз 
 је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладов 
рзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеш 
снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p 
владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању  
 за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но 
ину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грм 
зно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну 
а прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турски 
 на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храбро 
ш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се  
и припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су 
 посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох 
амери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мал 
 — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи  
ућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га 
није мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашц 
гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Б 
мо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је 
ипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих гра 
 слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи с 
ом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добро 
ошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских 
 изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Д 
 добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у п 
велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види то 
 јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је 
нају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а 
ора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га 
 се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одг 
ога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево в 
српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побего 
> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла в 
га преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као  
орио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> 
дозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај вр 
до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Р 
стила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, 
свешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче  
} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај ди 
пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Ми 
Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од с 
д се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, д 
Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицо 
е познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да 
 ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</ 
p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб 
 је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— 
рио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши  
> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањ 
љући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ бе 
 никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им М 
прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам 
ли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> < 
жно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на ч 
о и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећ 
еликог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицк 
 ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сат 
пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија.. 
убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако до 
се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, д 
рачка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јат 
а, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче  
/p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — 
пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — п 
јмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну од 
/p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га своји 
и се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>М 
обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је  
вога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је 
тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца  
а му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му теп 
 јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо 
 Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!... 
 наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху д 
бав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Миц 
>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем ј 
огиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев,  
ад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дох 
 <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то он 
Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>М 
ај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла  
— упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не п 
ету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе р 
а, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — 
 што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или ср 
лева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ход 
екрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колик 
м објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се  
/p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! 
рењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је чове 
</p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— К 
 Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево т 
>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — 
ћно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која бе 
 ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољ 
и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зо 
, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" 
пео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет наста 
ти а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас  
.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти 
ка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора 
ини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— 
них пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац —  
је могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати,  
Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} 
, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он са 
ли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше  
едоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио  
и изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али 
дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама з 
еже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... ж 
луд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, ка 
ало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би неп 
би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, с 
 прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје замо 
 пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде  
авући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p> 
падају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака 
адосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше р 
ад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="1 
х шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дал 
 су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло 
који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чи 
иске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко 
рање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа зас 
ице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа 
 том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању 
прегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстов 
ше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је на 
зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу 
 морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових 
 исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи 
на једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би 
ног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пу 
ски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зелен 
е.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да  
а и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата. 
естрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! 
благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље сло 
ежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово 
продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} 
најест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила 
ским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одг 
 помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арап 
шини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру,  
 ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1 
к не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше пот 
ај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи  
ичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и  
ећ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Он 
 и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико 
друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше прева 
 јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да ј 
>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он 
у златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" / 
е велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђи 
мо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за  
— шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p> 
} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз  
 буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњих 
о ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћер 
лугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му см 
екивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних  
а чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните 
м продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са с 
..{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину 
се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом  
из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања роб 
 У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три 
.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га 
као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорник 
леди месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне 
 <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави 
х дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским 
ећ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он 
епрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хла 
те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе  
 код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ  
 к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу 
ака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини стр 
у више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да  
ад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељ 
, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак.. 
м времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беш 
 сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино  
 му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније,  
} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова 
 када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окова 
 што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код 
лободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у  
какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, шт 
 краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима,  
копље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са сво 
воје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао 
на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S}  
, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Ал 
 свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Дваде 
очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — с 
и.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бива 
тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он 
жете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је с 
 али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те 
Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> 
е године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше 
Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — гром 
тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатс 
ију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ  
 у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је проме 
 другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладо 
длости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слоб 
ољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двори 
баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени кра 
ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли госп 
, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодар 
е храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само  
причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да из 
>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!.. 
 <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Н 
вао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода и 
и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви  
ајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да  
 син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из 
 мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му  
 суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} К 
и да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше па 
 и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он бе 
шта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој црк 
 Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућн 
рлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта  
р гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, 
а срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осет 
 могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици кра 
јући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четн 
га, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском в 
 — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — 
>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час  
ена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако леп 
оју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим  
ем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока 
ео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет  
еска, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши 
S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!.. 
бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков  
е, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> < 
из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p 
 — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му ј 
ја беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад на 
!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог  
ана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источн 
а не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Сам 
 Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не  
, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други 
м песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаш 
S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком 
беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек  
 предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, 
аци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обуче 
на, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио 
пе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p 
удо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму не 
гове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем п 
 но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— 
брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити  
са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогу 
м беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одат 
ицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом п 
ше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP190 
 Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, 
ку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно окован 
 суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко 
 но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса  
 се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22 
е Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало 
о ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само 
 тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај  
— захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином п 
ном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у  
м учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошт 
пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заход 
м Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувено 
, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму  
а се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде једа 
ћ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви 
а и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко  
иде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином 
е плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да  
rget="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљин 
пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак кон 
ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је 
ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, 
ом поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицк 
ани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметил 
ругога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила 
стита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</ 
е <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да на 
распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати 
олако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега  
ан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мар 
ем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се  
ма.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше с 
рци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ип 
рабри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их 
 Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здр 
 јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре  
<p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка  
ркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да в 
а здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими зај 
ко бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Ми 
о стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом,  
ти на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порот 
о са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицк 
де право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да с 
 драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан 
p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало во 
/p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, 
ју по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђо 
би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавд 
 како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се шт 
 из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега,  
 видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о 
љусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу  
у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Ми 
д оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</ 
о још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег  
ити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељ 
јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица о 
евима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам 
се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грозни 
 Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу 
а земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Оста 
а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да осве 
о услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошт 
а, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p> 
} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке поп 
 док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи  
 се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гино 
а пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити се 
Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше п 
 <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Он 
то ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нада 
иног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у  
оказан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима  
p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улог 
ферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте так 
о дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамба 
е примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настал 
.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јур 
 богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прим 
и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до  
густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране нас 
ака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни 
 и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Си 
њи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управн 
љубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и 
Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поч 
цкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру 
али читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бед 
 о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за ж 
 <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељи 
 Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако 
 Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест го 
 би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко д 
ома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше пита 
а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и 
ше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се  
ва а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се  
p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство измеђ 
он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила св 
уго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку 
дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме л 
 пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему 
аху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но 
ај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на мир 
отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здра 
шава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над цел 
но широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непр 
и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од  
<p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко 
а седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пу 
ешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављ 
ти зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигљ 
 било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се у 
" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у  
аху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која 
 наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> 
S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо.  
ог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје проша 
 драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не забор 
ме од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — 
својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да и 
е породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендил 
у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од нао 
авом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силн 
 — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружино 
већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S}  
главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је  
 <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви 
 Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости 
та смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њ 
н, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се ово 
горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша 
ашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша  
еста — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но 
ваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен,  
њава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи  
 усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састав 
ио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело  
} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са 
итава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олов 
т пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти 
вом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p 
чи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколик 
мане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру 
мах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских  
 с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакуп 
, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конз 
е је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, 
вету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља,  
ло повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак  
{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим  
— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној к 
у друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам друг 
ад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као не 
</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и 
сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} 
иже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и  
 Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг јо 
овања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале 
гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно 
м добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила 
! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури 
еговој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо  
ина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен. 
</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зи 
олини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно 
се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву униш 
и пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гор 
 Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрест 
а предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би с 
 са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div 
ду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у ов 
ибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а  
јте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} М 
бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и  
им сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад 
..</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирну 
као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за  
 пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозн 
евног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S 
воји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до 
после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и  
о ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави  
л.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би 
тражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> 
Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном наче 
<p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше саст 
оше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога  
 Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло,  
p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овч 
<p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинс 
и Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се п 
омоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска  
ка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} 
>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ  
ва.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S 
 се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, 
 а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним 
иде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту г 
е и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам 
, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме 
} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако пров 
 и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ....  
ви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село  
Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и  
ојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањ 
пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Р 
рском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски д 
и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би 
г оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећ 
а заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова б 
ма беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и 
тарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за с 
ареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> 
 са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро  
ми осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се  
ад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и ова 
г, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која ле 
 Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам г 
цко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако  
 Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако оч 
ти ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ 
ко би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и 
<p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упадн 
и такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако ујед 
ји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече 
таништа арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу. 
а и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила против 
ини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темељ 
гова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог 
че и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен 
рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — коса 
пустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Шт 
помагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брд 
силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога  
Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њ 
иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаут 
рво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра 
ог Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђор 
лижња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано ј 
ке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се  
 до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише  
далеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88"  
 вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекуј 
е време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше 
леп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајес 
предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је би 
е час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напро 
ов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у зн 
био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматр 
/> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе 
Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пиј 
 је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек  
ао да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекују 
а Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, н 
з детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се 
траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан с 
и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко т 
.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са  
Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на 
 рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се 
тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни 
ви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараш 
 и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. —  
му зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са з 
дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да реш 
ше! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — 
 друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.< 
 турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>—  
 раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у 
 у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, с 
/p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху уш 
во ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника је 
а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду 
пасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као д 
осматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му ј 
ихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Ми 
ине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали пре 
 у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаће 
. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум. 
егово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славног 
аван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико н 
 они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степ 
тињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града  
кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео 
м експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</ 
пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадо 
та, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао оста 
и ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S 
рапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто ду 
олико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини по 
 водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се так 
дова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} М 
а мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давна 
тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.< 
услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше 
-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> 
аја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом 
цка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобеди 
асти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у  
, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље ко 
сног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче 
т сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила п 
/p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад п 
сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње оста 
знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p 
ху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема госпо 
 уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и б 
.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка п 
..{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владик 
 прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!. 
 оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши 
и.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</ 
ку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман  
тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капе 
о после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто  
ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одај 
 Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби 
да морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом дру 
се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, 
/p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више ч 
pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем 
ивот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим поз 
ло код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читав 
иким растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом кој 
рајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни станов 
није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчет 
ада је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се заву 
— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Н 
аху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија вр 
и се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту ком 
усте и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N 
један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пан 
јзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, н 
орана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин,  
{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Мила 
е место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приб 
 дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветро 
ојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> < 
ве одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим неприја 
S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сук 
<p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрест 
ина лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлог 
дне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а хо 
 би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чува 
ко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{ 
опа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред  
ју као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Пра 
аше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидо 
 див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу 
чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од 
иста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не од 
ла је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити  
од њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револ 
г отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дох 
ла.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских б 
ама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо гд 
вне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не  
ка славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замор 
су знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајев 
дјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би с 
ед њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и та 
а изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до 
Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом 
аше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час оно 
говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни 
на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завл 
 право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов 
 празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до 
летела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупа 
 и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p 
ини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свеж 
елења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко 
о разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико час 
љен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућ 
исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станими 
олико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час —  
ородици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакл 
у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најза 
звољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за 
кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили  
авили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ов 
.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста б 
да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом  
дмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах М 
и.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро ис 
и сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева 
!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, 
сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме  
в беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике  
беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалн 
е Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пуста 
 сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним 
ота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје д 
осматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као  
о Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама,  
док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-М 
е.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} Посл 
 још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста  
 им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне  
 <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи пле 
 и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— 
огаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати  
ршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем 
S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад по 
ше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чи 
разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми н 
е оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и  
и, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> 
 ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од  
 јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и 
ата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа б 
 сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... н 
и с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али- 
— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p> 
ко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они 
 да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из 
ти слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p 
не тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозни 
ег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса б 
зни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у т 
ћи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто 
..</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и 
ези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на 
радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> 
но Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, п 
ћи.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу св 
и конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамба 
ку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу 
 му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој к 
у вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу 
енутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ 
/p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да 
 <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У т 
м.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу д 
ну Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје др 
} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, 
би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому б 
турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу 
ао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек 
стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p 
провца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио  
гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S}  
 <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам  
ма свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, 
 видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у  
шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час  
ина више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да под 
, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p 
м, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} 
вога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на  
следње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим другов 
иже.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к М 
а мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и 
е Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не вер 
бе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа!  
ро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са они 
аху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како  
е јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше  
не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хориз 
 овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, 
лону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по не 
 Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и з 
 то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пр 
ре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, м 
увише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{ 
а!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, 
 сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицк 
еше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је  
е спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило 
звали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми м 
прцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци!  
пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, ме 
 је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана  
ешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше 
о се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n= 
у могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој д 
и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту нап 
 Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p 
ити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму з 
ше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дан 
умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељ 
у је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је  
е беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па 
ругу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S}  
ицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трул 
е је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети  
пет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешк 
а клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактер 
разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је 
ло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешки 
вином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих ум 
ости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвел 
ке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Бож 
еома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па  
њи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искре 
у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нест 
ад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и 
з Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који 
зекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима 
вета, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазн 
-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим ок 
 исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи пр 
а мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да ш 
харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе. 
аном у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог 
орђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другов 
ну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! узд 
иста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила. 
мах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио 
морност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим  
<p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам 
 <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати 
е и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се 
ало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само 
ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапу 
ава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога 
е Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше па 
, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, изда 
, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139 
 да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да 
апско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, 
о гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу 
.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, кој 
ико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створе 
ике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав  
и.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варниц 
лости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добр 
ти грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S 
ог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тр 
тињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не  
види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Мил 
овеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онд 
ш јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дош 
што бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме 
 но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} 
ила сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорил 
утака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се  
{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе н 
ти а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се над 
у и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="3 
андур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико 
рхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам 
силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сн 
удновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срч 
ко зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети од 
ен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изаз 
ико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руск 
рања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму вароши 
истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што б 
ар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изне 
ружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зо 
оза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увид 
а Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђор 
развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он  
 ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђо 
одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из р 
е већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш 
енут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри ја 
те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Ч 
и прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> 
 било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па он 
ога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у  
о, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сја 
м, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други 
м <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју д 
ко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — зах 
 један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ,  
 сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када ве 
д подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у  
p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поз 
сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сус 
бојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p 
љу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обе 
урског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да  
 уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га од 
непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а т 
 ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S 
 нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и  
..</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се з 
ости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи ск 
ко дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство  
ао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо 
о опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимо 
ији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о бр 
 <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, ко 
ве.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да пре 
 је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} 
а беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.< 
дух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је 
љоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше в 
пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, 
p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она ма 
мире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да 
аше.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зим 
 она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу бра 
роши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Н 
 гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" />  
ад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има 
 да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!. 
, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен  
ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори 
е баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам 
судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши тур 
а и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да 
н другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окуп 
>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, д 
ењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јуна 
 што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад к 
два дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду дост 
по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и 
својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div ty 
ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не пит 
још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љути 
ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи 
и док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке н 
 за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам с 
во?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда  
 да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по о 
орни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p 
ушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо 
ха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узне 
ицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како зна 
атише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и са 
 на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је м 
..{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> 
м тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу 
е, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових про 
о понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} 
а тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p> 
ја за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да 
аћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, 
а Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин т 
.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ј 
ећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашн 
како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Јо 
ти беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је неш 
е јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче  
"SRP19024_C1.7"> <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну  
. зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу  
 сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома н 
арио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну  
о овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља по 
и наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где 
о зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање  
исли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, п 
осто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, који 
пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад б 
 <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се упр 
јаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>Пос 
од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у 
 у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто  
ем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, је 
есет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ ско 
— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре  
лаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> 
— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти,  
ју. </note> <note xml:id="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </n 
ши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала н 
 појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено  
латара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим  
="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Детелину 
ше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка ј 
ote> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP190 
ска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> < 
рати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно д 
Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од 
ада већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све 
бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а м 
њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох  
.{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се 
лови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толик 
ива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек 
— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с де 
е! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се  
сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко!  
ог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добр 
 поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово 
безекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и 
са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море же 
и она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p 
а каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се 
 у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли кр 
разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му н 
к и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим  
и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијо 
о изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она ди 
грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створ 
едмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораб 
вде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — ме 
 она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на не 
ј земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним 
, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуни 
о, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрч 
 хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превиј 
ћи узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем м 
ши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињају 
дног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за  
, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуш 
у.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуц 
 преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... пре 
 ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> < 
 изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!.. 
 поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром са 
о је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех. 
 да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — јед 
 као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би  
утећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одгов 
 <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које м 
е старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.< 
издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да  
се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефен 
сом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се т 
— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне та 
p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимб 
 <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника др 
— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац ник 
иста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управн 
и су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка 
ући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо 
л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека у 
чело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, опту 
то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>—  
рски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.< 
он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А 
доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја  
!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни  
вац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли 
p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им  
 </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одго 
аше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, каз 
p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се на 
 селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се  
м гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега жи 
, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицков 
чи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао закл 
им страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> < 
та ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине  
о чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпље 
ди ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> < 
у!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја  
азамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" />  
/p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им 
ристио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</ 
се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где 
pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу на 
ужини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа б 
ого што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нис 
етврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>—  
p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стража 
ође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> < 
есвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били зас 
 <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на 
а јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изгово 
 пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замис 
S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја  
</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!... 
е доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је  
 шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањ 
обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, 
ма и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен б 
едаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором,  
њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само по 
е слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на при 
оја вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четова 
лази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упа 
ас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па  
ани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и  
рах и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се оч 
е према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим 
.{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p>  
војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, к 
а упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, бу 
ако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за т 
овно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{ 
пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би  
а, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазор 
оче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим  
а и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога  
у зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p> 
 сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његов 
 месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ приличн 
ушу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадај 
е опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p>  
дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар 
ио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако 
оше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да ј 
заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у 
подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дак 
моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред  
После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени 
шљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се м 
о даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше  
ого бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али са 
ао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98 
 Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у там 
пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Ми 
ма није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану зем 
аму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> ос 
ли су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и заг 
ши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видет 
вори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то л 
илева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.< 
е тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог  
дине.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладниј 
 оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветар 
 <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са ве 
бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто  
и мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — о 
 дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} У 
едан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ус 
дуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Ал 
мо присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жест 
, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи вел 
рме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше 
овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се 
 <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше  
ноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише  
да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— 
 оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни  
 послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обу 
скопали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили  
е редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саоп 
сму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је 
д и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обас 
их ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном  
амтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврш 
..</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би  
ачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав ч 
т помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала ов 
 „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилн 
ља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надја 
Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за освет 
ко заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не пр 
ом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искљ 
вичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим  
јатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста см 
гов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у сам 
ражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве плано 
зних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне но 
на тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда 
се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом 
у радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално д 
 домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> 
д. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са свој 
p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништ 
анства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњ 
избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао не 
ли, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет 
ужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог  
иру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост неп 
тела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, р 
 њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља до 
 дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађа 
 тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чет 
 Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p 
ам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас о 
ио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамниц 
 краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље 
, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славн 
p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S 
 својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Кост 
> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после  
е, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољит 
ста оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, кр 
 Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по ов 
ви му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — н 
"#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.< 
х Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру 
ов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p 
 Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гост 
о, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо по 
 јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те ниса 
јало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога 
p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима,  
тра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у  
а криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаш 
је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S}  
 опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћи 
знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сре 
<p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се зат 
увени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима 
н мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их вла 
p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за  
ем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог 
 — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону 
у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а  
вора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми б 
ко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена с 
 поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су  
е, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</ 
арији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина т 
сталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицк 
екох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} 
ј дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламен 
.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још 
ве до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p 
вање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима ве 
 јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од у 
сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи н 
 дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек 
еше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{ 
седелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су и 
становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјај 
уге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много стариј 
у са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако д 
ијатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изг 
а.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко дра 
земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, в 
еднога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ов 
ико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p> 
ош кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — 
ене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после 
е убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те  
у беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ бех 
остале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежа 
влачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се  
рније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио,  
е од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на п 
 Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смел 
анински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци  
па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Ча 
је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицко 
лисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од м 
таве са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S 
ћ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би  
је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допре 
тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не 
ошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па с 
му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто 
ја ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са т 
ком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песк 
.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако н 
кла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, по 
гарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у је 
око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете 
њу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска  
еше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S}  
часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S}  
 пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> < 
и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни ј 
 ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и д 
> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p>  
јен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посмат 
 би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну про 
 може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни 
.</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине пос 
несвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих бли 
 — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваз 
с, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље мора 
писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </tex 
а покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а 
дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја 
ог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, нед 
ише од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, 
иска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>Пос 
такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p 
рдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дан 
 онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет  
ти, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, ње 
е и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узј 
 дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и 
 па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, 
еше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на 
је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио 
урзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседел 
— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазе 
ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина 
"subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло 
 заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише 
о зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах 
 ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! 
 овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајш 
 Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бе 
рашан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га вид 
тру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова 
.</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Ара 
.</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се зв 
 краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху ра 
</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаш 
а Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео хара 
ији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови др 
ове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху  
џеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покриве 
ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зва 
 био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога 
лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Ми 
х Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматр 
тле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18 
ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим 
о на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, ка 
 се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов на 
гово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S 
то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се пр 
овцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. годи 
</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе прода 
роче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! —  
ће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — прод 
<note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SR 
<note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Сад 
а показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти н 
..{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима 
одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> 
ја на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан 
рад, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <milestone uni 
ну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је би 
 дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији 
о „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српс 
и ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И  
 <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми 
Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, син 
писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </T 
ашну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичиј 
атства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Ми 
ужином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађан 
бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише св 
устави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гу 
ских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани по 
ошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, д 
а би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан  
породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да бу 
жеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали  
ицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у  
 дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље 
— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то син 
екосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — к 
илева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се 
е просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смеш 
— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш п 
ма.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада  
 погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је  
?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, 
огао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од који 
 Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо по 
цко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Ми 
 да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу,  
епено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а изме 
 ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се п 
иле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и  
{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот уз 
 паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земљ 
никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло з 
зад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти да 
падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали с 
 он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стего 
цка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очим 
 твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако т 
нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомичн 
укао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања еп 
изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај 
време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада д 
род свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби б 
 година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</ 
 и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде,  
ру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што своји 
...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато 
ћи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако 
ишћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћ 
> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах  
затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — ј 
е слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и 
..{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последње 
чевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као  
зналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тоб 
 глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што с 
 чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури  
 у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како муш 
бро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" / 
<p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Миле 
нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак  
о кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да не 
е га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без 
бесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова с 
 за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем 
ну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" />  
сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарск 
 даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је х 
онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву 
 то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>С 
ладости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче  
о са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се  
о беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да  
Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди вали 
{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по 
це и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у суд 
ицом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{ 
 не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и  
, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде  
 страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно с 
 xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Д 
са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војв 
 погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и 
уса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалиц 
а сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са с 
.{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино де 
отице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бу 
ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, ст 
нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слоб 
наке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само се 
ојима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — реч 
 кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{ 
пута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из варо 
ји се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приме 
 начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но с 
има својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак 
о неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb 
аква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зрац 
</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p> 
p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних н 
ија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, 
у.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаљ 
ати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш А 
ко да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!... 
 дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустен 
. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опе 
удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, од 
 мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над  
е исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и ост 
ају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — вик 
неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди 
а је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Миц 
лећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У  
бровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која с 
р на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила м 
.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће на 
ваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бу 
 је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био св 
шком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља М 
 /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Н 
беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p 
Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше м 
ва грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су мог 
љено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крил 
ије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радоми 
им мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у 
ли вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам 
акутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Миц 
 ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако 
 рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више 
ља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући 
 подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше н 
ору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним  
 коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb  
ј већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустенди 
после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и 
асположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством н 
реплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Јед 
а зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога 
ендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура! 
атрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с мес 
 <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громк 
S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, 
урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече М 
>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни она 
естаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, ко 
једничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p> 
тала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут ј 
— прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао  
ати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p> 
окла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамба 
поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у  
>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погин 
арамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмањ 
о Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружани 
прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само ду 
ви мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем 
ито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један чов 
p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бе 
чи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој  
 пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — к 
ђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењ 
{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за  
/> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. 
као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе!  
о му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p 
 као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови  
ашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан  
 сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n= 
неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била 
изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али с 
енидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p 
м оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и  
ашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било  
>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе о 
д његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то в 
и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грм 
.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији о 
 је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин —  
чио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када 
акође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног  
дуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура 
дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни 
 већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са 
раће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством 
ђу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су  
 грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на 
је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и изва 
дану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Ара 
 повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше  
тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за 
ство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше 
био налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} З 
еницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у вра 
такомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> 
 љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно 
сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заб 
ну воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, је 
она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како 
во.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да  
а девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То  
 а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по  
ултан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова за 
ђу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они сп 
је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И з 
p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} С 
.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави др 
кне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли м 
аља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Са 
решнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шт 
! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини 
и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће 
 он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лул 
има богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога п 
а да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милев 
ати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскуди 
за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика  
{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгл 
, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђе 
е место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху н 
ака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног су 
м.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Вр 
војих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога 
 те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Зд 
у, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим са 
аљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашл 
е вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу госп 
да, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а 
а Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од 
 продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p 
 Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="3 
 на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да  
зну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> 
лони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разиш 
.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита о 
се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од  
ворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врат 
ама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу  
тва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одат 
} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменут 
една експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са ов 
храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S 
никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаш 
 два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег  
ији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабри 
д ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, 
уре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Ду 
</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане  
лу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри с 
јвећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада б 
м и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да,  
и и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобри 
 синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остари 
борави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу он 
у тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз бе 
 Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ с 
е био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још  
та говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодне 
ечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви 
предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула 
> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренераже 
, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед 
као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге  
ошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену 
{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српс 
{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет 
чекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да с 
/p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе. 
 смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би 
ти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лев 
у, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што 
о ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од 
ами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не см 
ни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој друж 
у, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах 
апин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p>  
је беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— К 
естити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је вој 
едњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се уг 
му.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распуст