| ко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мар |
| ита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна дв |
| Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене |
| већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— |
| ијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па |
| И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би |
| се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одр |
| ђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чеж |
| вири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а |
| ко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чуд |
| а одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S |
| орави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се |
| еке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек |
| његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколици |
| га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кр |
| рче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох |
| <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone u |
| ве донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се ол |
| љачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном х |
| гова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осм |
| омене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по |
| и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам |
| аче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се про |
| ења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака |
| таху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S |
| ви одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше |
| у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше по |
| .{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугач |
| — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само |
| ирока пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко |
| } Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда б |
| што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радуј |
| > <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се |
| ија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је |
| о уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То |
| и, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се м |
| да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} С |
| де се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру |
| p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, гро |
| дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста |
| <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као т |
| аље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лан |
| ен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунац |
| S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно |
| аш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо саст |
| вог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан |
| све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> |
| -Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду |
| ва месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и н |
| .{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опе |
| пкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у дво |
| ише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за ру |
| ехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} Т |
| који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети |
| ци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци |
| Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га з |
| ија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим шт |
| ог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш ку |
| маза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци |
| е само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде |
| .</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{ |
| ш у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>Посл |
| } Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, |
| а њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — гов |
| p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им п |
| о ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано ту |
| неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, |
| шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <p |
| дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица |
| планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за о |
| ме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек он |
| есак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и он |
| , па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним |
| улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</ |
| пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас оп |
| све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста |
| омишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то |
| аладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.< |
| >— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мај |
| овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га |
| оје кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Ба |
| ај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше бл |
| о урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече |
| у и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је н |
| а извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да т |
| му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> |
| он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...< |
| ејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не веру |
| та!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби ка |
| сли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштан |
| } Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — р |
| и дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад |
| , када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> < |
| — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душ |
| ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој |
| Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружан |
| едеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно |
| нту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочиј |
| а једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак |
| м парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А |
| Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочиј |
| </p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима |
| зналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло |
| м срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! |
| .{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели д |
| } Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако |
| виде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, сп |
| рамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли |
| одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> < |
| адо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазив |
| не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену пр |
| S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети |
| видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} |
| <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни о |
| тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа в |
| м кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у |
| и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опр |
| е груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је |
| и на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} |
| а по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефен |
| p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка |
| S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску |
| опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је |
| p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумња |
| а он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим р |
| јдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Ар |
| сматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је |
| они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто |
| анимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви |
| >— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако бил |
| ! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније ме |
| акви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговар |
| и.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери |
| и ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта ви |
| S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара ду |
| ући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, ка |
| ети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала |
| се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове |
| о заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села |
| престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био с |
| и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали љу |
| кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но он |
| овањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће се |
| ети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог |
| и исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јес |
| више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у |
| нково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и да |
| а дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг б |
| м никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мр |
| вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш |
| о!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хва |
| едан велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У |
| извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога |
| а, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно |
| <l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од |
| и хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Сул |
| био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то нај |
| се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ак |
| није!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!. |
| p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана п |
| креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, |
| d>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто |
| S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли |
| лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак |
| оким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослаб |
| одиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите сам |
| човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова |
| тељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, |
| туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам ка |
| види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко. |
| ана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око по |
| роговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, с |
| са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало |
| овијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас |
| } Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, ч |
| вако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад |
| аше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски |
| и да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за |
| побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харам |
| p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак год |
| рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помаг |
| ј, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи и |
| </p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, |
| робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад |
| ше и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам зн |
| о!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... |
| од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, |
| аједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одг |
| ендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер |
| Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ пр |
| есте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може оп |
| епрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше зац |
| еше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину д |
| хотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— И |
| пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочи |
| кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војв |
| би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, |
| ознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као |
| га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p |
| говори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Пов |
| о веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко ч |
| арте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаш |
| понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре дола |
| већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Ту |
| мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре |
| о играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе т |
| би показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћ |
| е, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ вид |
| ... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како |
| ин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје дожив |
| гство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку |
| сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ши |
| т седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.< |
| се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљц |
| ше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Је |
| нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак м |
| другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се |
| о.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби је |
| ајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне |
| иди пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе! |
| пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да о |
| нио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p |
| ше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим р |
| урвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше нек |
| ате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптуже |
| онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрен |
| мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и |
| остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који ј |
| имер кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S |
| {S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као д |
| натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемс |
| е.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг |
| .</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама |
| по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре |
| коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко |
| ух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета ра |
| осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагор |
| а виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опра |
| осле овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Ру |
| аљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, т |
| /> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је |
| дно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га |
| нице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Три |
| беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког |
| одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше |
| </p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пе |
| рума.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци |
| е ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, ко |
| bSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, |
| .{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} |
| .{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав |
| без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> < |
| реће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј |
| нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, |
| b n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је |
| есељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега |
| <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на |
| и опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се |
| о, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу в |
| ад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на роб |
| > <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одма |
| анини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас ли |
| ти у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светин |
| а и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут |
| уна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гош |
| .{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с теш |
| заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> < |
| олике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.< |
| ожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био и |
| и опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекива |
| <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најза |
| цко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка |
| <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна су |
| зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Тал |
| идину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци |
| ..{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао |
| уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих б |
| устињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као |
| е, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било н |
| тва.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко ше |
| ко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопе |
| и бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао м |
| но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у н |
| и понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци ди |
| љене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чак |
| те.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} |
| их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{ |
| {S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад з |
| ише су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху |
| овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, |
| сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су |
| > <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равн |
| те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од н |
| остала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут |
| ј да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресве |
| мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било по |
| даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, |
| кочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаур |
| роклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну |
| њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако |
| , који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабу |
| убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу с |
| у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим |
| г поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огрома |
| ане сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, |
| аху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручни |
| еће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте но |
| њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце |
| унчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, |
| и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим ра |
| ти читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан д |
| > <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест |
| ваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>С |
| анских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне |
| х баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени к |
| жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса |
| љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађив |
| ко Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека |
| олаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет |
| акле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Ре |
| знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> < |
| огом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицк |
| ти и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — |
| к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p |
| quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>М |
| ле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> < |
| удског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Ар |
| је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробуд |
| зман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у нару |
| и.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођ |
| ља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да г |
| сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрест |
| Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чинов |
| а а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалу |
| опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се |
| што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше ка |
| са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у дру |
| Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове о |
| Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко |
| осматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гос |
| е много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облет |
| који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p |
| етак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са з |
| ели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она |
| година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о м |
| па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману. |
| а би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне |
| о!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и |
| вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао чов |
| па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камил |
| који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбу |
| и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p |
| им брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео си |
| бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се |
| у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шал |
| епрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смеј |
| где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бег |
| примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотун |
| све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здрав |
| ивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже |
| уцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишест |
| ју тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али њег |
| ви прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> |
| } К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о |
| не онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само д |
| Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што |
| а ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са |
| до зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријате |
| <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро |
| у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са |
| државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путују |
| а околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је |
| ену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руск |
| афану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније од |
| мотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се |
| ..</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! |
| и а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</ |
| ове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапу |
| ил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху при |
| а својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног сво |
| </p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p> |
| им мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да |
| т...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} |
| лике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помо |
| ојводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме |
| љу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук с |
| обровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах ма |
| и увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, п |
| да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турс |
| ра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{ |
| колико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше рад |
| а седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико |
| д опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихо |
| рмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно ј |
| розан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, |
| невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас н |
| <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака ука |
| ! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извука |
| српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Ма |
| е већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад |
| едати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> < |
| .</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе поз |
| е.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} |
| одужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све ма |
| Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и њего |
| млатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и |
| у њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку ми |
| ска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је ч |
| ора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би |
| смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p |
| осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало |
| p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да |
| родирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакв |
| ероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде прове |
| немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га ота |
| н већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</ |
| лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се ов |
| говори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ ос |
| вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уси |
| ше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници да |
| ноги и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде |
| вежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инс |
| ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз п |
| <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гле |
| ки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружи |
| ао киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи |
| а мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше ками |
| ља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада |
| ти колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p> |
| ана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави пр |
| ећ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што ски |
| три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротни |
| астрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их |
| ког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали з |
| /p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачк |
| рело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, лев |
| којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође |
| умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, м |
| во слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је |
| ко, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све |
| јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{ |
| шао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беш |
| му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде |
| њима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз з |
| а Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док |
| поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома ра |
| лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прош |
| се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, |
| тив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезну |
| улкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака п |
| не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по |
| рже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Са |
| анаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну ду |
| покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харам |
| а два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, |
| ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да |
| е из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Ма |
| е поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуц |
| спод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики рев |
| аничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> |
| костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душ |
| равили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S |
| им срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго пос |
| ри покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих |
| а.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви |
| осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред |
| јурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрат |
| е сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо кре |
| е могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Сумо |
| ече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!. |
| вао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често м |
| му.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се усп |
| ова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у п |
| успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — |
| Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!< |
| устан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше ост |
| вршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље |
| гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно бруја |
| сто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ |
| и нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут пр |
| вуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које в |
| видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, |
| седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехоти |
| страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.< |
| .</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размиле |
| зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и дев |
| > <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај м |
| вог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњаци |
| да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад ве |
| >— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у |
| де опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро |
| о Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разг |
| ећ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Т |
| колико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пу |
| м поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде |
| p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се по |
| се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше |
| душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е |
| са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p |
| тавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може |
| м снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те у |
| ицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се |
| у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од ка |
| > до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао ов |
| p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} |
| разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а |
| ли, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао ма |
| више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p> |
| лаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Св |
| о тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни |
| ва имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имо |
| сет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, |
| сматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовос |
| кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком |
| који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем |
| .</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљ |
| већи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбр |
| } Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</ |
| p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах |
| Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које ј |
| реко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче |
| у Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева |
| рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> |
| то са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетано |
| лавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухват |
| <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина пог |
| /p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им об |
| штрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући |
| нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко |
| е пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три ча |
| о пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да |
| де се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је та |
| вља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ |
| p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава |
| бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав |
| са притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки ја |
| још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених |
| ровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиц |
| тање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и рад |
| оћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко с |
| стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограч |
| ше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху |
| ења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у |
| таф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, |
| ешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они бе |
| да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја |
| ила забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неко |
| {S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где ј |
| дела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <p |
| на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, од |
| двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опе |
| овова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зелен |
| сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му |
| се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путник |
| говор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд |
| о једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче пев |
| журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Зл |
| иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах п |
| на падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни |
| ога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклон |
| </p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице |
| е од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола |
| на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином |
| да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе |
| де капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и |
| ју на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-плани |
| и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавн |
| ћ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Сими |
| којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Н |
| харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најм |
| ицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу поз |
| жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвет |
| оменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</ |
| кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га кра |
| храна.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни |
| ера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла |
| појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би нач |
| у?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазива |
| ...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, |
| ше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина уби |
| ико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше доз |
| Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да у |
| т.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена ок |
| ху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе |
| /p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и |
| лу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе |
| вета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам |
| ник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врл |
| н.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће |
| уху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела |
| урђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљ |
| г доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо |
| {S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом |
| о очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта ура |
| на се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто |
| узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остал |
| ико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пу |
| о ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно |
| д њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на |
| Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар изв |
| уд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем |
| .</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном |
| на ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</ |
| <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, прија |
| у да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Ку |
| о и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и |
| .</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он о |
| <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим ч |
| својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и т |
| њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени п |
| тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко не |
| ви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачил |
| а се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље пад |
| ку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</ |
| лушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по вре |
| <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом н |
| ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, о |
| а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну |
| ине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху |
| тину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који |
| не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуч |
| спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их дома |
| лно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом м |
| же могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час н |
| и ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него |
| з каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре |
| ху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе |
| Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у |
| аџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и закле |
| и црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повиј |
| куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к |
| кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n= |
| трво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упоз |
| тцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-к |
| есно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који л |
| сто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружа |
| ти да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пу |
| Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше |
| не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико зан |
| стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи |
| Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се он |
| {S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји бл |
| могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да |
| стрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашња |
| његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртв |
| својивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, |
| рестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав |
| воме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земљ |
| ек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки |
| почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосн |
| је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим у |
| рати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме по |
| а и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на ов |
| том брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговор |
| скрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим |
| крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Т |
| одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече |
| Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хте |
| ов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепш |
| и посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни. |
| не жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете |
| и грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред о |
| е.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створењ |
| анка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом к |
| Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали |
| дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивал |
| ја суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздис |
| p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он |
| војим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љуб |
| рчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек пову |
| да не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што |
| чини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају п |
| неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p> |
| баси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко зав |
| — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> < |
| тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Ца |
| зо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну |
| </p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле |
| роз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и и |
| авши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> < |
| о сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема |
| тигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и |
| га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и по |
| те.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он |
| на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њем |
| ша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове ди |
| , твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти |
| још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак |
| паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то |
| се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеш |
| ћи се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше о |
| Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огром |
| ешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не |
| устаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурск |
| >— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. |
| а паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинув |
| ећ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.< |
| ог богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се см |
| лом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећ |
| аса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој |
| е беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери |
| паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехме |
| p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му ш |
| к што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови |
| а је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, |
| заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари |
| , нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о м |
| ам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта |
| , а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, |
| турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, до |
| , дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, је |
| више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у посл |
| и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана п |
| сто оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризо |
| а ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће |
| х и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заис |
| ати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како |
| цније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p |
| л’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на п |
| — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте |
| треља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и |
| мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њ |
| аги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одма |
| драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме |
| како друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућ |
| милео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећај |
| м, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се |
| тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</ |
| <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</ |
| ре.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолет |
| ра!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко с |
| д њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </ |
| Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и њего |
| је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Ње |
| шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — |
| Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ни |
| лно да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале д |
| н се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли |
| рашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мил |
| <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од м |
| ко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратк |
| но заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су виш |
| егову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и |
| , али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у п |
| он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што |
| је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овд |
| ла мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро |
| ава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А им |
| {S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него |
| оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га по |
| <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче сло |
| три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуз |
| е сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога М |
| Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p |
| {S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна |
| таш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати |
| Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! |
| склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, д |
| гнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави о |
| е решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено |
| везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет |
| на, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе |
| <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ |
| о одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да |
| и само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети! |
| шку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицк |
| у.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глад |
| ма! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана и |
| х мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца |
| те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истин |
| уцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би би |
| еће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они |
| кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> < |
| <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи х |
| Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.< |
| а ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— |
| ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове по |
| ост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њ |
| ио је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, |
| ан неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га |
| свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље |
| ђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, |
| пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са |
| ду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало |
| у, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имат |
| на!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p> |
| ио тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужно |
| рају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи |
| >— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда на |
| о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу на |
| му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> |
| уне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош пре |
| стити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није" |
| и-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди |
| је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему само |
| не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> < |
| те, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="c |
| ушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше приличн |
| роду, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски знач |
| е увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се |
| а му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша |
| p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само преви |
| И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то к |
| е и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило |
| зману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на трену |
| каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" |
| Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто |
| онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио пр |
| иоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади |
| Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> |
| му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и су |
| ских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид у |
| раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество |
| арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот |
| и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, кој |
| о бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ изман |
| ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја |
| га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, |
| ајзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му са |
| позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p |
| оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом |
| и, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — ј |
| г.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући н |
| латки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да |
| пушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање пр |
| кривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права |
| јних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Ве |
| куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа так |
| о.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја |
| во са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђо |
| <p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да |
| на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без по |
| тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хт |
| едоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше |
| их беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осе |
| за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове св |
| а више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — |
| згњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом. |
| да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи пр |
| хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше пр |
| ах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изаш |
| мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме |
| атвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне |
| му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф |
| p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, пој |
| улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убе |
| а од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга к |
| ерује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови |
| него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога моли |
| и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свиј |
| е Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!... |
| е знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна пој |
| ојим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских ни |
| n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустаја |
| Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша рад |
| дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!. |
| убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — при |
| омисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три |
| еног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да |
| рбин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толик |
| беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видев |
| ак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, са |
| Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти |
| оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи |
| се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се |
| ше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Ми |
| један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше дв |
| им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег |
| ресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се н |
| о је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} |
| пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешт |
| руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен |
| о да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, |
| у показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад с |
| собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бег |
| уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка је |
| и неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, с |
| ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би |
| вих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>С |
| >Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p |
| још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} |
| да беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која |
| , где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из |
| исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена наг |
| тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у |
| овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако ниј |
| Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само |
| о лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да |
| ујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у |
| теше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а оч |
| истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, |
| ко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством. |
| држи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева |
| је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила |
| морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима |
| о душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од |
| Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко с |
| , за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огр |
| p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ |
| оламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни |
| <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му коч |
| у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар јо |
| ај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— |
| да зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева |
| ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу |
| ицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло |
| аточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невес |
| да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— |
| рина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност |
| ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре ос |
| ва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод |
| је ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпати |
| p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном |
| ог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот |
| p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и пост |
| т у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два син |
| ечи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слу |
| све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у |
| је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше р |
| епуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им |
| у.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> |
| а друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако нем |
| аступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>Пос |
| и.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрве |
| у се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први |
| са мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи |
| , честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „н |
| не.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигура |
| је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овд |
| њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убија |
| одару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару |
| е морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Веза |
| са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ ал |
| да га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник |
| лабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пре |
| и комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћо |
| можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуш |
| /p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у о |
| толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стос |
| ебало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} |
| вију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање мога |
| пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.< |
| , то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље жив |
| једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је о |
| же у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио |
| зговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описују |
| Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, ср |
| ој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— |
| сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама |
| то млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова же |
| .</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камил |
| е застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с м |
| адија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још тол |
| цко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> < |
| њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а |
| се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само |
| и-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро р |
| о где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У то |
| тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чуј |
| ћине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спава |
| му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде |
| на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> |
| јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа м |
| брзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам |
| највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово вр |
| а прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема |
| ка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к на |
| не предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћ |
| етири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а |
| паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта.. |
| > <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги при |
| вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p |
| ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! |
| очепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица па |
| одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживља |
| а јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле |
| /p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.< |
| могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на |
| посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио ј |
| очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да ма |
| </p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав к |
| је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p |
| тима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази |
| ли-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату |
| да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака. |
| а пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу свак |
| атког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од ј |
| он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка ро |
| еше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило б |
| раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти к |
| и Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког та |
| а нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два- |
| ешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у |
| у.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са |
| ицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава пој |
| санске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвес |
| посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи так |
| му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поч |
| а бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног |
| .{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — |
| одник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> |
| ретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку п |
| p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицково |
| Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч |
| се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунак |
| p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче |
| аваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</ |
| ћ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо к |
| ш у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уобр |
| , у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степ |
| се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше кам |
| ао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли г |
| их Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} |
| Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, отку |
| ти да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није |
| а моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми |
| p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам нећ |
| ароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на ј |
| више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја |
| а товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми н |
| по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по овако |
| малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-М |
| тим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече дом |
| ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — р |
| <p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја |
| Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба о |
| не.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја |
| чекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико |
| сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо ј |
| је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој приј |
| спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко |
| а се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био |
| аге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, вре |
| м жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема |
| о часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи вод |
| е би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песа |
| еким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису просл |
| а била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умре |
| >Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунц |
| "SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. |
| јатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вра |
| тише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једн |
| а се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица в |
| — упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај гл |
| ере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се |
| ао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред |
| ез марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се некол |
| је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или |
| аје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војн |
| твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полег |
| Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пус |
| кивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегле |
| оље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум |
| сте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви пон |
| га стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатељ |
| та.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху к |
| о после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у |
| близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу. |
| еђе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Т |
| мнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она с |
| а већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p |
| чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао |
| слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на |
| у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Муха |
| /p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вред |
| p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање ст |
| када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — |
| <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с време |
| итав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устал |
| рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, |
| тајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>К |
| <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младост |
| чезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаш |
| говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p |
| апком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако |
| уди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> < |
| љу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта |
| мишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се с |
| иштво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи |
| </p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не |
| скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако пита |
| ако се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му |
| овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме |
| оме.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он и |
| </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета |
| бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда |
| ади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, |
| ара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница.. |
| аса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи п |
| .</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксава |
| аћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћ |
| они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избав |
| цаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар н |
| еше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — ви |
| а душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и |
| ље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор ско |
| а јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се д |
| долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им |
| утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла |
| у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их те |
| као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! |
| одице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача |
| не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко |
| њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и ж |
| ине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше |
| т почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по |
| бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су уж |
| ече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} |
| дан бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им раз |
| била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов |
| спитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да с |
| а беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</ |
| од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одма |
| ријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промер |
| ник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ни |
| ћ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се гл |
| ј стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>В |
| ћином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{ |
| вију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватр |
| и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радоз |
| мо ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно |
| увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са ками |
| човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном |
| , зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по њег |
| ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брз |
| епљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле |
| и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицко |
| а му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и м |
| е у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло |
| плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго ј |
| их груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а нај |
| није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, как |
| веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите б |
| дмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи |
| </p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да |
| каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — гово |
| ва па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина |
| ојим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, н |
| намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд |
| газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије |
| јда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то ода |
| <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкови |
| неш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све д |
| им лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, |
| она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на |
| бро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове ре |
| ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} По |
| ди мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинца |
| старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде.. |
| о, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Ц |
| турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то |
| одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли |
| исто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек једа |
| , да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Мес |
| стендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који с |
| чити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њо |
| се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, прекл |
| ани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, |
| има био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — |
| је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толи |
| е, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече |
| једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је |
| и. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин. |
| ћу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p> |
| ав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, од |
| од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, к |
| овољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог |
| тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица |
| >Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих гр |
| ћу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео |
| н, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...< |
| Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста |
| лила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не |
| то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајск |
| ко због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дош |
| анише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од за |
| ирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну |
| о беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет на |
| ај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превел |
| ћи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то |
| је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај |
| и амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје стар |
| су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише заго |
| а непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја |
| брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушк |
| ророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пр |
| ко давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе |
| грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог пре |
| е се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Гла |
| и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари |
| лама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као |
| е, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па он |
| д она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — уза |
| ко понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и |
| и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом |
| за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19024 |
| ицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{ |
| — Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки чо |
| какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! |
| атвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се у |
| јан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им ј |
| очастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околи |
| рене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, |
| обио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови А |
| оста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} |
| ана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка п |
| котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у пр |
| т са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош |
| а пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет |
| , што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца с |
| зад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са |
| ке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара |
| ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И са |
| што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште а |
| ло наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке |
| н само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве |
| еку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да и |
| p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лиш |
| све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га |
| њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— |
| има а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши с |
| а, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо до |
| , не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно |
| цко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети |
| еним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати дов |
| који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби о |
| ах је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицков |
| у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова |
| Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих стани |
| и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само |
| би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство ни |
| војом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан |
| д беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су |
| Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вра |
| <pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крад |
| . </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да при |
| што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! |
| Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, к |
| занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих |
| ана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама |
| д неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, |
| авало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи |
| био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест д |
| тано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне |
| Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су |
| не одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном |
| мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ах |
| <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> |
| о је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духо |
| игурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер |
| ка!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, в |
| !{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави |
| > <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну |
| м видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник |
| како не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радо |
| <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бр |
| а и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арап |
| ао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Ара |
| н поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А |
| х премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урм |
| и их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима |
| око у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одм |
| p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно |
| ватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама З |
| правник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно |
| етити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природн |
| а све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а си |
| Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а пон |
| кован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста ду |
| уховно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, |
| да ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као |
| И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p> |
| ту разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали |
| е.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором не |
| д Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Ал |
| — А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почас |
| јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, |
| нику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у је |
| а камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p |
| а ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да с |
| осле овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге |
| се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекивах |
| мој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицк |
| </p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у б |
| би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да б |
| n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био |
| p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дре |
| а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом |
| сти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и т |
| ренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палм |
| и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, |
| у је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Ар |
| си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колик |
| рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се по |
| азно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p |
| и сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њихо |
| ма.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представ |
| ко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l |
| стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су |
| војом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то |
| е видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем своји |
| амо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и |
| свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још |
| ео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка п |
| а лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело |
| очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбурка |
| <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да м |
| ћи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој к |
| рапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе ц |
| аволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ та |
| ук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један |
| несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, мо |
| се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и ра |
| урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво. |
| — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и по |
| апкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапк |
| могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их она |
| .</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан. |
| атска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она |
| она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које |
| зашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не мо |
| њем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} |
| уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини п |
| ше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на |
| морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног п |
| да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио ов |
| шчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко |
| ом, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак |
| ухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> < |
| и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше м |
| Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу |
| јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — ру |
| тно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} |
| лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу ду |
| блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и |
| > <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио |
| га Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мух |
| мно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p> |
| би се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и |
| а на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у |
| ојма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икакв |
| би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb |
| ости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... због |
| ли зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па |
| ста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p |
| p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним |
| >Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> |
| кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само |
| време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што г |
| а храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а |
| ојим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове п |
| легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> |
| атима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин о |
| овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и |
| те ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је ј |
| ој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> < |
| ровући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да |
| , у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви |
| коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, |
| вору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на |
| путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза п |
| осле десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају к |
| ерет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце о |
| :id="SRP19024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>М |
| ћ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толики |
| } Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулу |
| ски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица п |
| <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени |
| Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — |
| далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо |
| путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима |
| есносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да |
| меда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више расп |
| упчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, ов |
| ство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкам |
| загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један |
| Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а |
| како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише св |
| еког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато |
| ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} С |
| теже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, г |
| поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање |
| p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед н |
| оре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и д |
| у.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хте |
| урке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљ |
| ник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први |
| ећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог ув |
| ролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети |
| ропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у т |
| ио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Вел |
| па.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чуд |
| Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично ра |
| цко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих |
| људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који так |
| ш и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одел |
| тан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target= |
| ример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у |
| репоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Гр |
| > <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се ча |
| местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p> |
| китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пр |
| ћа, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан саз |
| једно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024_N |
| тећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који бе |
| ајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, |
| а, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски ч |
| душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, под |
| која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог дол |
| најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију ст |
| ицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Ос |
| ска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управ |
| абулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенг |
| д доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између за |
| иљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје |
| чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежн |
| груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај |
| на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозн |
| и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она н |
| ино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} За |
| вног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="ch |
| е отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{ |
| а!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на |
| а се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па |
| бави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје д |
| ко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе сам |
| што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када и |
| ободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше |
| и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадикова |
| виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!. |
| — Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатаг |
| Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у гру |
| — Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко |
| шао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну окан |
| Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} За |
| ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тиши |
| е својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицко |
| аганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев г |
| душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са |
| д и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени дру |
| рудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у с |
| омилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој та |
| , као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од |
| очијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога |
| ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кће |
| ђе Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подру |
| </p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још |
| згледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више |
| својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли |
| Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први |
| ше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу А |
| у реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања. |
| ен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p> |
| да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и он |
| /p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше јед |
| шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да |
| и је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о ов |
| , Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она |
| млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе рак |
| ицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се М |
| ац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад |
| руди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју млад |
| ше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да К |
| ман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо |
| тви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Нара |
| љцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у |
| , да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног |
| амену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!.. |
| о посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада |
| уре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да |
| тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згр |
| н приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да нећ |
| шу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — |
| ти ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...< |
| е примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и |
| их лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико |
| а Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом д |
| ереју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељ |
| кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још з |
| ајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места |
| 05" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи |
| свим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео с |
| први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Ч |
| ље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови |
| аљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва ј |
| ој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они |
| сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота |
| нака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — к |
| <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> |
| р ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... при |
| чке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна м |
| јци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подб |
| варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у |
| p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се |
| Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлу |
| воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме не |
| предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слоб |
| ицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах дос |
| ву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло |
| де пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и |
| један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука |
| саном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион стано |
| ија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Ко |
| урских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше |
| кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго |
| овима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да |
| {S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се |
| то својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да |
| још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ |
| ио би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> |
| Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на приме |
| ко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утека |
| му и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних л |
| е наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни |
| и нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису и |
| , који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље изм |
| ом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, м |
| м, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — наст |
| Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи |
| p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педе |
| </p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и |
| — Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— А |
| успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остат |
| беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у |
| убу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, ко |
| та, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „а |
| оз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Б |
| до, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балк |
| беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, оч |
| чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у ов |
| д самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, зат |
| са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбија |
| Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувш |
| ма ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано под |
| двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жес |
| а сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са св |
| н бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> |
| еди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} |
| аручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, |
| њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мр |
| дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо прелам |
| ра са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — |
| .{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне |
| х како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и веза |
| предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, |
| реговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита в |
| , па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо |
| >Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко |
| Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ови |
| а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури |
| је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда с |
| с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра |
| да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са |
| винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у |
| а примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у мах |
| аша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак глед |
| p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се ис |
| /> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка |
| мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и |
| ну, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу ба |
| ет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и ошт |
| зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о о |
| па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам др |
| се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он |
| омоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би прев |
| смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га са |
| и у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна |
| њем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед н |
| ије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте |
| његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах забо |
| цка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они п |
| риметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тад |
| ла само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинс |
| ја као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{ |
| на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опрошт |
| не и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста |
| где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, иза |
| > <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се кр |
| >И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек забо |
| аву негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен |
| <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и вре |
| Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударив |
| алног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, доби |
| ко тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, и |
| харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да |
| је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад |
| а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али.. |
| ару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година. |
| амљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти |
| лу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, с |
| џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, |
| <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p |
| облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Тура |
| t="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер с |
| и му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због ово |
| сам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га |
| ј Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ |
| S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка |
| Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> |
| а им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је |
| ко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S |
| иличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да |
| баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму ко |
| ледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се |
| хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро о |
| да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једно |
| упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуш |
| ашно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца мо |
| ђу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бит |
| Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће |
| ни гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да |
| Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Ги |
| е Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не з |
| ужио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она |
| к вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> |
| просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право |
| једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја |
| уљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опе |
| одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због |
| куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом |
| е плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене |
| ах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се о |
| у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неко |
| , када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— |
| ша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околн |
| ихаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву |
| сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за ме |
| напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све х |
| бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне |
| цко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог |
| Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> |
| те, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те ј |
| !...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер |
| у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа |
| враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, |
| м. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} |
| икну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Ми |
| .</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до мој |
| а их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, |
| се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од ост |
| ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен |
| цко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам доб |
| а од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Вин |
| прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!.. |
| итрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухам |
| ! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим пона |
| Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а |
| губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас З |
| растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао пр |
| е, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ј |
| наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите |
| престано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху |
| Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових |
| и љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо |
| те ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! |
| мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — |
| тане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао |
| да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Та |
| — Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо поч |
| еше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно |
| мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати |
| авити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша свој |
| ема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске вар |
| .{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало |
| у и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — |
| га Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва к |
| сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако |
| им димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} |
| ад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Миц |
| слити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзи |
| азнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде |
| ором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздр |
| залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, бе |
| све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у ру |
| он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазн |
| ог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он |
| да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветл |
| 9024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19024_N5 |
| ами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки |
| одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</ |
| а и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видинск |
| Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, к |
| не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> |
| .</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу |
| се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му жив |
| а му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Ру |
| > <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка |
| раво, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и прев |
| ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!. |
| је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онес |
| беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ |
| зјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружан |
| ? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег |
| ало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде |
| Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутк |
| живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао |
| ом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се |
| еколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— |
| скоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дох |
| потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Миц |
| /p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши |
| /p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ |
| једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Миц |
| дија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и ко |
| је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо |
| закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе |
| чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те н |
| ури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред |
| аса, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два ча |
| вде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао |
| е беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непреглед |
| мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова пита |
| кова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није на |
| да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, |
| ко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први м |
| зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи оноли |
| ало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>О |
| ше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кади |
| з одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом рас |
| виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S |
| један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — реч |
| адамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђ |
| и у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши јед |
| > <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро |
| ого у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати |
| т!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На |
| , пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — с |
| ндур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тиши |
| стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштова |
| ало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са кос |
| вала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам призна |
| p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам |
| } Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми |
| ектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова |
| уву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потр |
| јдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргну |
| за им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, ка |
| уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> |
| руг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти |
| олико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе |
| ло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко |
| еше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав |
| нате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог кона |
| Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да |
| и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако |
| е како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из ку |
| оноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова ве |
| крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до |
| /p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и д |
| ећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија |
| шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно с |
| тац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Мил |
| оју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у |
| ="group" xml:id="SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Мил |
| ицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од ње |
| е заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао |
| остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да до |
| буни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! |
| беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи б |
| ранца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко про |
| н умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n=" |
| ојуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна < |
| епријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глуп |
| вога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим |
| о тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносн |
| таџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и |
| и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као |
| ш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, н |
| искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао упо |
| Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и чи |
| а се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се ра |
| насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, |
| ока и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су он |
| сретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је |
| мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке |
| рњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано п |
| унаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србиј |
| о а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у он |
| моћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и зауз |
| топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумрт |
| дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном под |
| Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз |
| видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви |
| е могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије |
| тражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не з |
| о не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа ј |
| пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="17 |
| у они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од раз |
| — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен |
| ти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, ка |
| се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не б |
| за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} |
| >Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, |
| ction" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажа |
| еваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необичн |
| о њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, ув |
| , пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео р |
| ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref ta |
| е опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му |
| аме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најм |
| и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с |
| стаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас |
| цко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му вр |
| еко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен сам |
| ава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само |
| а жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и так |
| .{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивш |
| га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну |
| могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико с |
| чи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева сна |
| то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Нем |
| <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, |
| и казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</ |
| м — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држа |
| ет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она |
| њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда |
| Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше с |
| рацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове |
| не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његово |
| ику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слу |
| ако журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грех |
| њев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху М |
| у.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва пок |
| гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", н |
| еру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући |
| ма и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске т |
| управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на т |
| и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после дв |
| дрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турак |
| падају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не |
| да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са |
| више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа д |
| беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицков |
| е пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни реч |
| у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само ст |
| издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази по |
| ма само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само дима |
| p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћем |
| Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ бе |
| реваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи |
| </p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да м |
| Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма как |
| селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ иза |
| трахопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, |
| рске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Са |
| ак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то |
| лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђ |
| и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротно |
| у, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref ta |
| знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет з |
| лас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из М |
| дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним |
| . </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То б |
| пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладал |
| овници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, |
| се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто с |
| но притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истр |
| богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у сам |
| беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И |
| вију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки погл |
| > <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао чита |
| да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на поло |
| и, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{ |
| њи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опе |
| мља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко у |
| ру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зо |
| ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узви |
| гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш |
| тиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога |
| b n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш |
| ам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљин |
| е опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p> |
| </p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет |
| ојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздр |
| али, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога |
| овори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бе |
| атељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руско |
| еђе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Срби |
| ју и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref |
| е са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у |
| КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepag |
| осну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> < |
| већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n=" |
| њигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
| ml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP19024_ |
| анак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином |
| {S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад куп |
| масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ |
| Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело г |
| е својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад |
| дужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Ду |
| м.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више раз |
| S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана довед |
| еху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ |
| ва укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети |
| док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два мл |
| свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништ |
| у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, а |
| баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а он |
| е његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима |
| њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто м |
| ужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако п |
| вајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у |
| и заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским п |
| теру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави б |
| давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ће |
| им селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове |
| {S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у х |
| доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његови |
| ску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> |
| нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових |
| > <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у ве |
| у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} |
| жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, |
| и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у сам |
| м! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, |
| рака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак |
| них бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше јо |
| ћ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним |
| ишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.< |
| е а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују М |
| анци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како |
| лиже.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун |
| та! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трза |
| сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу |
| посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му з |
| >— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слобод |
| та, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилам |
| омешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нис |
| бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, ка |
| чки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући |
| ред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка сво |
| мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корача |
| амога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве сува |
| раво ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говор |
| раљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући ти |
| ве турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами о |
| да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико |
| лу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, к |
| рча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од у |
| и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S |
| дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи |
| учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клон |
| лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотун |
| мбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај б |
| ана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској |
| вода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови бе |
| живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо с |
| његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, |
| е, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би са |
| и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не д |
| е, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Г |
| "61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, ми |
| ти свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна |
| хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки |
| пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђив |
| стих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седа |
| иво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет |
| отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> |
| жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и са |
| умртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ве |
| скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, |
| и! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харе |
| >— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка н |
| уморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зи |
| да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стаја |
| едњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} П |
| учју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске |
| и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p |
| на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да је |
| карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на |
| оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се |
| а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагл |
| гу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову друж |
| пима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним в |
| неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одав |
| ружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није бил |
| и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кр |
| им искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} |
| завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчи |
| месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали |
| бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед ово |
| дметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само пл |
| емаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода |
| ма непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке ја |
| а је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одгово |
| да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљуб |
| еше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му о |
| скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно п |
| правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са до |
| ија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, п |
| а њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множи |
| ту, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов |
| е, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина ов |
| дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође мо |
| мена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене |
| ad>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине н |
| ок допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јат |
| вију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Ми |
| е поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху ту |
| лазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S |
| ни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за с |
| н се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену |
| дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ н |
| и.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих кур |
| ше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на |
| ко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у д |
| та пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не раст |
| јног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после |
| хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султа |
| досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше |
| м мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да |
| аци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене г |
| ли су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни |
| рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га |
| роши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са кој |
| а, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, |
| иштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху |
| рцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македони |
| чице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по |
| оћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у ви |
| ао диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стр |
| рговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим |
| жва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из |
| красну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар |
| е! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заи |
| виждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из |
| а и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго |
| д се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања |
| рдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} С |
| е", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко |
| пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упа |
| шњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права дети |
| ад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, |
| на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху |
| оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и к |
| да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>М |
| заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно |
| ека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца б |
| еко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би |
| сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај |
| ку навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дру |
| ћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да н |
| медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака |
| му своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на |
| са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени |
| а Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој п |
| Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу |
| ћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божа |
| око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, |
| морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — |
| лу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и |
| не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв ј |
| ана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прил |
| астаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог |
| иште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90 |
| ојих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за трену |
| ах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се б |
| двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да по |
| се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега |
| ро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повук |
| разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са |
| навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој с |
| кну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> |
| снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на гр |
| ави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без и |
| ге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p> |
| ђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналос |
| и се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку |
| енадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху прона |
| вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хват |
| скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису н |
| инама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</ |
| љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко |
| навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Миц |
| накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегл |
| и.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га |
| ија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи |
| н од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише |
| тремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише п |
| p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже |
| > <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две годин |
| је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје з |
| Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису виш |
| ху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била |
| епом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он |
| ише ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, |
| елика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још |
| сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p |
| нувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушт |
| га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћ |
| и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од гр |
| и продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чек |
| де још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} |
| стиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се |
| <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о т |
| јих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад по |
| боди од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p |
| са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и |
| коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а с |
| ога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и ст |
| ишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и |
| евету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе |
| ами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше о |
| кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а д |
| них слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се |
| обом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не з |
| урили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он прост |
| акупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у з |
| миле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не б |
| о као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појури |
| ћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста |
| Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није и |
| аније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном с |
| трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрме |
| арали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само ње |
| обођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до з |
| редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и с |
| у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо |
| ање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито б |
| ли-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци произво |
| 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцим |
| ног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по кој |
| ицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце сам |
| бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p |
| ћ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беш |
| е повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>П |
| е планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана прв |
| бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ бе |
| о се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, |
| осферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела с |
| ад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p |
| м данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко о |
| амерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и |
| ком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поч |
| тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се ра |
| ко тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху |
| а бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са своји |
| им раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке пл |
| за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојни |
| н овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им М |
| ка одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше |
| чекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад нас |
| бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и |
| мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала н |
| ат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубиш |
| р-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане |
| и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у |
| пекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци |
| ликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разја |
| ештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престај |
| ре, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах |
| па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуци |
| умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину с |
| /p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало. |
| овој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са г |
| месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све |
| p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — уп |
| плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно поју |
| даде жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се стра |
| то се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њи |
| укама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кад |
| етити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли |
| ом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јур |
| а скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не |
| изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њ |
| о се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им |
| и га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамни |
| но узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу |
| уде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио |
| с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за |
| га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p |
| приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га |
| Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> < |
| , мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен висок |
| даље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом кро |
| иво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни по |
| ане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши |
| е да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко б |
| е великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао с |
| Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вр |
| , јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... |
| вој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао |
| еши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, |
| p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу |
| ирославом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четам |
| иљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Миле |
| азвија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се в |
| је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се |
| ем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> |
| па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у б |
| за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк н |
| Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> |
| Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало ок |
| гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, д |
| јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по |
| ла на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску |
| ако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа |
| упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј |
| ског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као најве |
| нда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако |
| ни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Заш |
| да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново прас |
| оже бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет |
| о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло |
| е бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> |
| сана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети вла |
| јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за |
| за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше и |
| осле дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњ |
| лу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{ |
| о је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко у |
| бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је са |
| овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки |
| дведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе ф |
| кспедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне ти |
| Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци |
| — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме при |
| и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од |
| <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</ |
| е као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој |
| за на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, |
| атим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевим |
| ледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели |
| ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не п |
| тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> |
| ад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружин |
| нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка |
| ло као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је |
| зо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага |
| је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и са |
| ој војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше в |
| тиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицк |
| Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим |
| вих ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће ве |
| му Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.< |
| на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фер |
| си ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> |
| ! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у |
| путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених вр |
| н у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Се |
| одуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим |
| окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како |
| с.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кро |
| ја и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није м |
| ога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му ара |
| <p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски |
| аде као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и |
| и сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико |
| својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка п |
| еднаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога |
| стином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се |
| ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више не |
| не стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши пре |
| лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен М |
| ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се пр |
| га се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандур |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледа |
| воре наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је о |
| са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша |
| цу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним ма |
| се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио |
| рског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко |
| мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла ду |
| нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, к |
| ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са вел |
| -Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицко |
| собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњава |
| не породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и вели |
| !...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестан |
| другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми дана |
| високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим друг |
| ш није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пушт |
| ити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S |
| ма беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „ф |
| рањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало раст |
| наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да |
| ја заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе у |
| ао какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ |
| х слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у јед |
| <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одм |
| на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да |
| д беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак |
| ицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за |
| ћи.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — |
| вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она дава |
| им правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту |
| екиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровал |
| е га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге |
| тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствар |
| м је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више ко |
| код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог |
| а дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљав |
| Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су ва |
| мо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их ов |
| пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда |
| > <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не |
| грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</ |
| ираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се сам |
| ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јек |
| његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери |
| еше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.< |
| јим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — |
| ли.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна пе |
| вркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а |
| рмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> < |
| добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек |
| и најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвод |
| беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли |
| и они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мај |
| и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао |
| артинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а ј |
| кренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са |
| р-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде м |
| де разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онд |
| асом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Миле |
| рвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! ви |
| ху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које |
| онотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Св |
| даше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је |
| , склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао п |
| записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузи |
| тиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — кл |
| дан повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он |
| ef target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје д |
| у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала св |
| ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он и |
| то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је |
| бно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, к |
| отпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба |
| вог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правил |
| еле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’ |
| фат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху ов |
| ца сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} |
| к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше |
| х Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињ |
| ладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер |
| делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега |
| ндилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из зад |
| смејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истр |
| у ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... ч |
| то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне с |
| ви од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу. |
| мах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од как |
| зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Ми |
| али су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посети |
| Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама д |
| око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га |
| грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је |
| баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тел |
| његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је |
| зурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше в |
| а у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од |
| заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак св |
| ом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једин |
| од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био |
| p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако дес |
| Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} По |
| турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и |
| је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се пу |
| еком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све |
| p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни је |
| једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше стра |
| у црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве реч |
| вљено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; гла |
| тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах |
| , иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше |
| г истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде п |
| ири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да |
| ећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и |
| шта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презри |
| и близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па |
| уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по траг |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} |
| оград.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко ч |
| еше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p |
| тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно из |
| сти, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем по |
| его да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређ |
| ока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде д |
| ди паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} О |
| урно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са св |
| у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још једа |
| аједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.< |
| амучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми |
| е Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са |
| беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи |
| ећ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово с |
| <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — ви |
| свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа |
| воје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита |
| живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скр |
| пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху |
| адби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требал |
| м.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати з |
| Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим |
| о! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога |
| дремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> |
| већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета п |
| крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њ |
| ује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са |
| } Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и д |
| осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, кој |
| м и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној не |
| је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n=" |
| ет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у |
| а натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> о |
| бра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а пл |
| Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур |
| поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године к |
| му провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и |
| аклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да ј |
| ј адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доб |
| само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих ог |
| м оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — |
| у полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{ |
| одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану |
| тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се позна |
| " од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко мо |
| а веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишче |
| бом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад |
| еме још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није |
| сти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто |
| телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зли |
| а пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру |
| у варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, |
| ом придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са |
| и овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђе |
| команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која ј |
| ше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да р |
| до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> < |
| кова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију |
| } Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатс |
| беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за |
| њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, мо |
| јатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p |
| Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сја |
| нак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамен |
| урчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да |
| Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за т |
| ! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громк |
| упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед |
| ространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћ |
| ривши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест д |
| од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S |
| азговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милев |
| ном.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} |
| пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину |
| у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, ко |
| се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улица |
| погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао |
| са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к |
| одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би но |
| а се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко за |
| прави поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... за |
| е <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печење |
| е!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из |
| на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове |
| она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он п |
| о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да |
| ма, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш |
| вици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколи |
| — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу пород |
| . </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из |
| могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту ни |
| о <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>О |
| ду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају ш |
| ешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> < |
| усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запи |
| p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види |
| нини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали ч |
| нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продир |
| тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, пос |
| ао громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} |
| би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати |
| рочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и |
| е оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне ха |
| ити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код |
| дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје ск |
| /p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а д |
| непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они с |
| хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнаје |
| ди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разго |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорнико |
| о већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, |
| ског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно неприј |
| етио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да |
| ушом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови |
| ло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељст |
| овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је б |
| иста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало |
| p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет ме |
| еме више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража |
| устендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Тур |
| беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превес |
| ста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху |
| А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ план |
| ла, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине поро |
| сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једно |
| в друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када |
| што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео |
| стој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је М |
| о и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице |
| </p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела |
| > <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога |
| ху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и |
| едаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. |
| ш чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као |
| ом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из |
| у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{ |
| и и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то |
| н беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет забли |
| је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не про |
| вар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то ј |
| послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне ми |
| једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Ми |
| егства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она при |
| а, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд |
| едан од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутк |
| идети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали карав |
| цко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени |
| ики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа. |
| о и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли |
| ји год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пиј |
| конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав |
| ко часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега |
| гане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну букт |
| мници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> |
| — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> < |
| Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту п |
| е исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Миш |
| мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејко |
| </p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подру |
| верен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, |
| n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да а |
| да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продуж |
| или око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и ст |
| з са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови |
| ије смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за |
| ом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне о |
| 24_C1.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, |
| ад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трп |
| са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не преста |
| вало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потп |
| хнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестан |
| и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну пов |
| ше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и |
| а беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он |
| и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Рад |
| и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом п |
| аготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чул |
| му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хлад |
| амбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од ва |
| Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци бе |
| узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже с |
| а, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затвор |
| увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе |
| идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке А |
| ајвернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахме |
| о.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и н |
| рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Ми |
| ће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а |
| прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бе |
| адиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му пок |
| ладих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне позд |
| чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> < |
| ше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне мом |
| шкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за вре |
| адоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" |
| ледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турц |
| уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да |
| азили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, к |
| о! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђел |
| чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Прек |
| а, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши |
| наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког ог |
| Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно п |
| етио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних |
| глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у т |
| пници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да |
| мир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био |
| рио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашаг |
| српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и |
| кше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог |
| са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису д |
| Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта виш |
| престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није |
| еко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извал |
| близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — |
| ци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не |
| и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У |
| ата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао |
| стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака |
| љени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, у |
| зад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски би |
| окој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно н |
| Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетњ |
| деш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше пл |
| јс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи б |
| ва је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пу |
| улминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би |
| боке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p> |
| >Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да г |
| све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се М |
| уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Госп |
| е покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.< |
| сеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити да |
| , па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима |
| било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n=" |
| пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се шт |
| Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше |
| а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... нап |
| улске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно на |
| — упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефенди |
| овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одг |
| гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} |
| тао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнул |
| estone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад п |
| миној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све |
| неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за во |
| Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно св |
| ући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према М |
| о границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни |
| ље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци |
| не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико ме |
| сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она |
| .{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и нек |
| припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађ |
| ко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, ко |
| — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p |
| пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Хал |
| својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у |
| ицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где |
| ју жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати ме |
| ах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и |
| и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе ј |
| а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дан |
| у отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код |
| Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци кре |
| еху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кро |
| ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио по |
| а са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину јед |
| му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} С |
| којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ |
| ити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> |
| помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у гла |
| тендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћере |
| чја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пи |
| лизини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p |
| дија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како |
| свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног и |
| опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Је |
| пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дох |
| ладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} |
| >Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим са |
| ка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну с |
| ју.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као ка |
| друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у |
| ка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, д |
| и ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!.. |
| х другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо ја |
| ила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још |
| ије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио |
| е неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но уту |
| азио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше |
| > <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи зн |
| другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</ |
| већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у |
| јером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звезд |
| ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се гов |
| авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разиш |
| илу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по |
| о је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи |
| > <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговара |
| ање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман |
| олико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи г |
| Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неко |
| ај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — ст |
| оћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланц |
| више поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пан |
| узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше т |
| где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у том |
| т му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго сла |
| <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} |
| близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са п |
| т враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом зат |
| је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи уса |
| је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепа |
| шан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</ |
| и да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру св |
| његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она с |
| бину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је не |
| лана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког р |
| .{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широ |
| тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше с |
| ази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" |
| рчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и коме |
| рује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на р |
| никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио |
| мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат п |
| кну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, зап |
| а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> < |
| ова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге вла |
| онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p |
| он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</ |
| но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гор |
| бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шт |
| /p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, |
| одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седам |
| риште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе |
| седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада |
| аишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих |
| то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетод |
| ндилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да |
| оследњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим |
| му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, |
| ка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве п |
| му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то љ |
| . </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш ч |
| Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, чес |
| мо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ов |
| а жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но о |
| м мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој |
| кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S |
| помично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке |
| оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети |
| дет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима |
| по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино ш |
| који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у момент |
| о лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Ми |
| кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се о |
| Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе |
| ољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак |
| ја, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Вла |
| клавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} За |
| са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске п |
| ом пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити |
| ицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb |
| дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Тур |
| и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — к |
| тнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — |
| ху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца |
| иступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше |
| овито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада о |
| учку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита ве |
| са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио |
| еше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p> |
| мислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </ |
| ово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па д |
| врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грд |
| и беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После не |
| то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овак |
| својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ сас |
| етили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њихо |
| амо режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="s |
| од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, |
| аљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још |
| услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, кој |
| да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова ус |
| и се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури |
| и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког |
| огори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>С |
| ромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задо |
| ом, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војск |
| усти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> |
| напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id=" |
| ши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио |
| афату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p> |
| >Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му |
| </p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно к |
| </p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Ко |
| последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не |
| Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, п |
| обровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, ј |
| кочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору |
| дговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах ск |
| а својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После некол |
| то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? |
| њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је |
| урије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам бе |
| рцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не |
| мед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну |
| ножина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успом |
| /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро |
| ну воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово |
| а он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и |
| еколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову нам |
| нку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су |
| арош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</ |
| е, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — З |
| пљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењ |
| ост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобр |
| аше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приме |
| или на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гом |
| т, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Ста |
| војих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини тол |
| отражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве |
| не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> |
| дмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да в |
| уго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И |
| икну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ пла |
| аде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну о |
| -Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим |
| ед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен мо |
| ецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдаш |
| -јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ |
| оја допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} |
| .{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет |
| } Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује |
| о Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То |
| беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајућ |
| зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душе |
| ише пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S |
| престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале т |
| о у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је |
| ов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и по |
| му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ов |
| да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а |
| да и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од |
| о, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде |
| ад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором |
| како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — |
| њене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову побед |
| изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, |
| тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом с |
| е, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкар |
| земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на вр |
| силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После н |
| су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику сили |
| ћу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи н |
| опственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све |
| S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрд |
| ко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и |
| } Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p> |
| ине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и з |
| ојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметил |
| урака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваље |
| ише угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљ |
| осеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод |
| адоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше о |
| ла неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у исто |
| ог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Ни |
| рибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> |
| , па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу. |
| наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут |
| p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста ниј |
| ство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ прода |
| , се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има д |
| био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, |
| и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро |
| ању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево |
| ара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и бл |
| т премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} |
| м је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте ј |
| авили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланц |
| а у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана ве |
| Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако |
| то је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{ |
| му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — свак |
| у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали у |
| све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци |
| ицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахр |
| и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној |
| да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко |
| тницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грм |
| Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог |
| о рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беш |
| дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући |
| и какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако бе |
| више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке |
| њава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се изва |
| ма, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође |
| гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељу |
| остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке р |
| иву Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугар |
| .</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето поз |
| p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко |
| ег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало с |
| отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Рас |
| долети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Ми |
| S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!.. |
| тар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још п |
| ад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше |
| појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ |
| омовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је си |
| одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима |
| ању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, он |
| која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њи |
| ш из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљ |
| се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</ |
| то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Миц |
| ле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико |
| пи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покра |
| н, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити |
| аљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође мно |
| која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и т |
| тна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним |
| естано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ват |
| и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или |
| ут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако |
| м месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра н |
| х снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на |
| је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љ |
| , задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си |
| а се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неко |
| и и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне омо |
| о је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени |
| </p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколи |
| то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пу |
| ерен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да |
| и трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не |
| би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо п |
| има у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако да |
| погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова увери |
| његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и |
| опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у круг |
| ана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске с |
| реплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама о |
| и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапс |
| грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата |
| и ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у |
| , дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</ |
| везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога |
| ало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам |
| да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са |
| у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јун |
| храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће |
| ане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а |
| је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим |
| е на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</ |
| ове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у |
| е крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p |
| робницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још ни |
| ао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Кад |
| ђење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао рад |
| ом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити |
| о би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону |
| Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без |
| дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Ист |
| сто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој |
| з Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много |
| .{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твој |
| са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издрж |
| Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај |
| зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од |
| а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Пр |
| певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а та |
| равици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p |
| које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако н |
| а.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову |
| рску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки |
| везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој |
| , морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху посп |
| ошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене |
| да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са свој |
| спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у л |
| ко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>Пос |
| о тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних |
| за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Миц |
| них душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше ст |
| ије се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{ |
| о на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовс |
| ше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapt |
| ли су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до |
| Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили В |
| пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му о |
| престано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећ |
| и брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко н |
| о није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, к |
| ном полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су |
| ој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један |
| оји од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће |
| дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне |
| час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Миле |
| ече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долаз |
| и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надм |
| жину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје дож |
| и они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и |
| аточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спушт |
| ње о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, т |
| ала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са д |
| лок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако н |
| мнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би откло |
| а, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да б |
| у.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуб |
| ање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и ост |
| јзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угас |
| одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.< |
| би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић |
| ђе много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мисл |
| агарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити |
| ћина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири м |
| век није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћ |
| , да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покуп |
| нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесде |
| аше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а |
| тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш |
| лук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да н |
| мах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху |
| еме и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, к |
| анине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе |
| тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове бла |
| сто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не над |
| p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јуна |
| ло.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мра |
| вом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако пр |
| си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он |
| начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метар |
| <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драг |
| веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о |
| управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p> |
| е и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, |
| ржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздр |
| смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњ |
| јмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види |
| опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде на |
| се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли |
| — Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободн |
| јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега |
| ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом ви |
| беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div |
| ек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то н |
| о беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која об |
| небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као |
| ећом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво п |
| еда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим ч |
| зук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у т |
| р је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? |
| чеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p |
| ким селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потп |
| апоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бега |
| S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве см |
| дбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— |
| дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли |
| и био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</ |
| д Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и д |
| јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чу |
| ућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</ |
| он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одуз |
| реко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће |
| сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти |
| овно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе сво |
| сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисањ |
| Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p |
| тао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, ј |
| и и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у |
| .</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе |
| вања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа ј |
| твореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како за |
| сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега р |
| јмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци упр |
| у мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на |
| <p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио |
| сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџ |
| срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога ни |
| Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба ос |
| а се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља ј |
| } Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њ |
| и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— |
| од таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро |
| во друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедн |
| наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је |
| ко исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му б |
| и увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На |
| тили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Ка |
| и-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом. |
| загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одма |
| ова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог |
| слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љуб |
| и он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Гла |
| није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, |
| га није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на |
| њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног |
| тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, п |
| им би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао |
| околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке |
| новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{ |
| > <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје ку |
| имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се |
| убав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у п |
| <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>П |
| зили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома уз |
| Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше |
| е приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села |
| су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у та |
| {S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са |
| о а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколик |
| мете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци м |
| а, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да |
| бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одб |
| в беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Ту |
| војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Сол |
| од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је ж |
| иле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само |
| његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она м |
| по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљив |
| о коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да |
| : циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи |
| ави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више стр |
| сну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и на |
| н од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим |
| оди.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И |
| његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом з |
| ио дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити |
| ром од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочит |
| азговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуљ |
| ше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невеш |
| хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијал |
| о кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> < |
| Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која о |
| ака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио |
| уге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, |
| гао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине |
| као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може |
| ико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна |
| ишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се бе |
| м брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за др |
| лу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није чов |
| ни.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у П |
| ан тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} А |
| у се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај М |
| све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди по |
| о сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазил |
| се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са врем |
| но арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева |
| затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора ни |
| це, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала н |
| ом право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, |
| ков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику |
| мче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија |
| ку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим ра |
| > <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп |
| очише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно |
| одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, |
| ке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што с |
| ажно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> др |
| ј прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумара |
| р-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци |
| ав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може сам |
| и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбин |
| ици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали |
| оваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ дв |
| мбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, |
| тим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума |
| ма сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривен |
| више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју поми |
| гли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвор |
| {S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и |
| ешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим би |
| рах.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још в |
| могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Миц |
| Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се |
| ке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и |
| добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрас |
| та потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да ј |
| /p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који б |
| е две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.< |
| а подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не |
| а им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да |
| о је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Д |
| .{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} |
| кривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</ |
| ваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама та |
| е тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали |
| у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом. |
| руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико д |
| сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем |
| ата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло вид |
| ла није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се |
| ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну мо |
| морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их |
| и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на зап |
| буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавн |
| есту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не п |
| сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко |
| нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" |
| е одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им |
| њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Св |
| уду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате |
| им пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Мак |
| Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше М |
| о спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунч |
| ама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> |
| зори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Е |
| тао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто ур |
| а неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек |
| Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат ка |
| а како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се |
| поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> < |
| свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе нав |
| мелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико да |
| је мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се измеђ |
| Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што |
| ио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што бил |
| па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети чи |
| па?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гар |
| , да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага б |
| се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.< |
| м Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостој |
| е много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p |
| урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда п |
| ог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за |
| Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог др |
| дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико да |
| пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан провед |
| не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки |
| опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук |
| же издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло |
| харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинув |
| сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са зе |
| p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаш |
| у не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са в |
| Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S |
| ди прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брз |
| -паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, |
| зи на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би |
| пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Чове |
| има у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу бран |
| свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом т |
| момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови |
| и што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, н |
| год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих дру |
| чан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан де |
| шинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали |
| више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато б |
| и...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца |
| е издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка |
| право сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, |
| гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био за |
| не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне год |
| ућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} |
| брији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвож |
| који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху примети |
| и бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много |
| а би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт ње |
| зно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицк |
| онака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити |
| ла права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, м |
| овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек |
| у блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе пока |
| на мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су и |
| узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S |
| к ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које с |
| свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арап |
| о усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а |
| јим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким |
| ријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</ |
| е стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна |
| у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завлад |
| га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана |
| е стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и да |
| ди нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се |
| је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редова |
| </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Та |
| ицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети оп |
| растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечера |
| латити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће доб |
| син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и пошто |
| е пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке од |
| ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити би |
| ај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вал |
| није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо ст |
| оља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки |
| на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да ка |
| аврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Л |
| да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне н |
| а треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> |
| они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу снева |
| амбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.< |
| </p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за ха |
| оворе остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... |
| о још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати |
| брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано од |
| он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља |
| пе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на т |
| овараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму сво |
| еше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог д |
| тов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би коси |
| > <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друг |
| наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... ш |
| век добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима |
| слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</ |
| о са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју ј |
| крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Вет |
| хова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што ви |
| ним паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђо |
| се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји ст |
| травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Д |
| устош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода м |
| планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од гор |
| са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозн |
| го а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и бе |
| p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну |
| тоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бег |
| .{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет кора |
| на дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну п |
| о, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма ка |
| и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су пр |
| чао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака |
| p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђ |
| се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Ал |
| ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, |
| сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се к |
| дног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, |
| Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно |
| >— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одме |
| ред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживе |
| аж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се плем |
| <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоруж |
| никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по нек |
| Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господ |
| када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте |
| ест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог |
| {S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, |
| о страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи |
| а где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашо |
| p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и теж |
| одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од п |
| <p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — ц |
| це.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био скло |
| о код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S |
| > <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се |
| че:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја |
| ашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању |
| о зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четр |
| е истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава среств |
| ену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако |
| а им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време ње |
| атан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само |
| ио му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га па |
| је?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те |
| адовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> |
| <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Мил |
| епрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гле |
| та од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло д |
| у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим |
| м себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договара |
| и ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у |
| на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа |
| Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осве |
| ицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше |
| еће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мо |
| рен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме изба |
| после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да |
| а зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходн |
| он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то в |
| а се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да |
| е и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези |
| су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би поми |
| раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима |
| .</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била заба |
| раброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, |
| између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После |
| за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један ство |
| адао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне |
| ле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одоле |
| > упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S |
| езу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испр |
| по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав |
| ме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то м |
| p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обез |
| Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге. |
| својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога М |
| држљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а в |
| пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец д |
| , и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних план |
| аше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} |
| м, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n |
| у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, |
| ио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непре |
| рски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ств |
| ош пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да ост |
| би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, шт |
| ну и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини так |
| ет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве |
| ер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Ме |
| у те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити б |
| их пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, |
| е смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо с |
| подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро |
| т кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилаз |
| е и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. з |
| рло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, |
| и га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, је |
| се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и |
| <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила |
| дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било ј |
| о кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би |
| , а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи |
| с на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева |
| на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио |
| жили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арн |
| дини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет м |
| вео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{ |
| рб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране |
| <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражи |
| 109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у ис |
| нога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p |
| </p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицк |
| Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у р |
| -Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и тре |
| лугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући |
| винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p |
| трашне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгр |
| однијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега о |
| што већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцал |
| Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето |
| се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} |
| редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дан |
| е било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као ве |
| p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљ |
| — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бо |
| теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смел |
| n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио |
| , да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено |
| а тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није мог |
| </p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и ж |
| од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тар |
| ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше н |
| на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрест |
| о и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше ве |
| да.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цин |
| Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Миц |
| ела и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина пр |
| је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> < |
| кућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је |
| је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не доз |
| > <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорче |
| ом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p |
| стајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</ |
| Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Д |
| каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову ле |
| шањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом су |
| хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> |
| пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи д |
| како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онд |
| а не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потре |
| н има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и дан |
| ром неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгину |
| су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас у |
| ти.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изаб |
| но се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, кој |
| већим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пус |
| ли наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</ |
| још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p |
| родужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} С |
| } Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, |
| p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач |
| еник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ поч |
| .{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— |
| Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад б |
| мо срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи |
| ља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жен |
| S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде |
| све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.< |
| ачин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се |
| и пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана ж |
| неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитељ |
| ата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао |
| S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче |
| мбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чу |
| беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ от |
| или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по |
| {S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била |
| зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на а |
| аше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се |
| ака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.< |
| дог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га |
| т Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</ |
| тотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измак |
| бља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и с |
| ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Доб |
| шта.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да |
| вода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше |
| лавнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљ |
| е неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно ле |
| </p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Б |
| би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после ово |
| pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају |
| поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, усл |
| саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао |
| х и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје к |
| .</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....< |
| >— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога |
| <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлић |
| /p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донес |
| тавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за |
| ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> < |
| ах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише |
| за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна |
| тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— |
| са?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да на |
| .</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.< |
| часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме |
| и још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и |
| у као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. |
| но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> |
| ио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад М |
| је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — |
| егове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем |
| напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо |
| евелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</ |
| киваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми осл |
| жите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни |
| цко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина |
| е — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!.. |
| <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим |
| ка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} |
| нао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре по |
| егови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих |
| ма и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренута |
| >Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила в |
| ом старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па по |
| начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и |
| обар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српс |
| ишта!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти тре |
| неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> < |
| почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је з |
| ше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу |
| по можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну д |
| га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој че |
| Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{ |
| сети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S |
| матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно к |
| риметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јо |
| Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадикова |
| ретураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и ње |
| ко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, |
| > <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толик |
| мбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по |
| ље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог п |
| е то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било до |
| исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178 |
| ачин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— |
| предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за овак |
| ћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, кој |
| и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа |
| елу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико |
| кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су прола |
| /p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и б |
| мах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сир |
| је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чел |
| те обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад нас |
| е дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће би |
| којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга |
| биље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело |
| е онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> < |
| и се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="su |
| ах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђор |
| потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио о |
| ји.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али- |
| еља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме ве |
| водили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде |
| и најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге з |
| има дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморе |
| њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и по |
| диковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} |
| судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко |
| е као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунча |
| уже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом н |
| сковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад н |
| е.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кр |
| ори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они |
| главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед |
| ло и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице |
| е на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака |
| ав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно с |
| онаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи |
| Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубње |
| ршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </ |
| а извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У |
| о се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро |
| p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух о |
| тити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је ов |
| ње смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој |
| растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар п |
| ало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих |
| и један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исук |
| валу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки |
| /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то |
| чин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих б |
| а, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим из |
| а мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Б |
| онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и |
| свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња |
| .{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По |
| беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становниц |
| жи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили |
| аво ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, пр |
| м ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Вод |
| цко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Ту |
| аних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмица |
| наути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко о |
| а његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне час |
| ј пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој |
| едном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо ис |
| </p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И |
| и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље |
| знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцим |
| јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, о |
| ваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер |
| p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских |
| оме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако |
| у Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила д |
| х пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сл |
| II.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица |
| ection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, н |
| а камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у кариј |
| мирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спрем |
| да пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село |
| иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спас |
| беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крст |
| ада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете |
| они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они с |
| , а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибр |
| и се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} О |
| један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева ками |
| сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да р |
| ше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села |
| 19" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесн |
| коваше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицк |
| де-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичи |
| ’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на пл |
| та дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и к |
| нажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше.. |
| {S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p |
| Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана |
| љда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „о |
| везали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не |
| Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци |
| p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слу |
| > <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда по |
| /p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друг |
| <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах по |
| посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-мож |
| одећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе |
| се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — о |
| Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко |
| </p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не поврат |
| жати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са |
| > <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послуша |
| ој варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је м |
| ј, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође зај |
| ота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред |
| .</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин тре |
| и-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и виш |
| есу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p |
| обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја уве |
| ици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га в |
| еће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у |
| кох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Д |
| месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздање |
| ља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али |
| Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше |
| лико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири к |
| p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Госп |
| ну и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима |
| дица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само |
| и тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој кап |
| p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту д |
| едан оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти каже |
| удити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет |
| Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих |
| путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је мо |
| мбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама цел |
| , чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко |
| Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилик |
| .{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само пр |
| е српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — |
| и-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не |
| а — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем пе |
| а је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још овол |
| ... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— |
| ући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој по |
| ну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни |
| е један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред врат |
| /p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старе |
| онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и из |
| лева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сва |
| ој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвов |
| а, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она че |
| аве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се |
| Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Х |
| у Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунац |
| гога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад |
| њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, |
| ада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад |
| држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и п |
| " /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се |
| дио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни са |
| тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена |
| е Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од ка |
| прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... прод |
| , Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p |
| оспода Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласн |
| аву.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.< |
| аићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснил |
| са тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером |
| ац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић |
| идбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанк |
| ечење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим гал |
| а.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато |
| аска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сат |
| еху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, |
| но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријате |
| <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у си |
| стаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео |
| месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чист |
| и Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је ист |
| ог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим б |
| и човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила |
| а љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} |
| </p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ |
| ји беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са рес |
| Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могл |
| па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, го |
| еретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајн |
| еве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим |
| шља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатс |
| сом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> |
| аје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсеца |
| ста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме д |
| шко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота ви |
| . запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се |
| ио у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и |
| пасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом бри |
| ..</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Ба |
| > <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... |
| сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни |
| оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора |
| а на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе своји |
| бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се испо |
| остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И б |
| кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити |
| му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима с |
| да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да |
| бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP1902 |
| ицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи |
| , ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила с |
| њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говор |
| ћ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану |
| мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци ком |
| разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој |
| ристос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љут |
| м, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</ |
| релим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није |
| А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум д |
| тити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет год |
| сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за |
| и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се по |
| де онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезим |
| ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко виш |
| могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страхо |
| горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Св |
| .</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим |
| шо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са си |
| бодно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси |
| га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је |
| гибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} |
| у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p |
| унчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотво |
| ко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, |
| но. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, веруј |
| далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су |
| а као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежиј |
| ће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана |
| , да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не |
| и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо |
| цаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... с |
| омене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука |
| коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поч |
| тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милев |
| ао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га сло |
| чупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да с |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде |
| /p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на |
| Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли с |
| — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој после |
| о да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да ос |
| старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи о |
| .</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи |
| {S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и од |
| никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, шт |
| p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном ре |
| безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, |
| њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер т |
| " /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу |
| морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и |
| мнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те кр |
| урска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху |
| ... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе др |
| -кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечеро |
| до! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њ |
| у и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах зам |
| Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми |
| и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је |
| а одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> |
| е трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још |
| који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се т |
| и то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопи |
| ...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један друг |
| увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као |
| </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то |
| >— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни |
| ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, је |
| а ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га |
| изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и |
| и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарск |
| оде и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, |
| ружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гош |
| .{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S |
| аца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет п |
| е, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Т |
| омешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку. |
| м врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, |
| о олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и |
| > <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гл |
| чила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а |
| таше.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. |
| плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!.. |
| паво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу м |
| вога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљути |
| јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> < |
| фендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, та |
| несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не |
| д им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орања |
| о болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог ли |
| бо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одгов |
| , јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тел |
| ио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> < |
| о погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, д |
| жна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — пе |
| и предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо др |
| > <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унес |
| вању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као |
| оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред ј |
| су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зо |
| мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћ |
| а би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| </l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дој |
| е последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није би |
| ти сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Ми |
| <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој |
| н могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други |
| и ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине |
| а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, |
| он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се |
| о си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа |
| Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а |
| у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div |
| Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им |
| о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част |
| опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} |
| иње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био ј |
| у натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно |
| } Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али |
| шта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била м |
| ина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули мес |
| готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне ра |
| „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрест |
| стасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада бе |
| — Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, |
| чког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили ме |
| толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би |
| догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ |
| До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но М |
| а бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и |
| неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гла |
| Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрв |
| је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{ |
| за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим ја |
| год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они те |
| и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му ј |
| ријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, |
| усија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а |
| то науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североист |
| о медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутс |
| а.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и |
| да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</ |
| ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изг |
| телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе н |
| .</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — |
| је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима н |
| већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков по |
| етлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче. |
| учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељс |
| , из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-тур |
| </p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду |
| крст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој |
| ци њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је |
| да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријате |
| узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узм |
| адовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка. |
| дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а н |
| коврхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинов |
| ду.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше |
| ем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и С |
| тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавш |
| Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добр |
| .</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да |
| да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, |
| ицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да б |
| </p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако т |
| их руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! |
| пет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Ду |
| ни!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од |
| же да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико |
| удина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштри |
| ледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од |
| као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој зав |
| .</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он пр |
| ји би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да м |
| н.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад ви |
| а и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S |
| Section" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из |
| већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте |
| ари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко |
| док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше |
| еке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од грани |
| а, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше м |
| и шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бр |
| е у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они т |
| иву којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги |
| нутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је |
| вога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n |
| обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Ми |
| авте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке н |
| ати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му |
| р, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко |
| бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савлада |
| ери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јо |
| и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а иску |
| ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет о |
| дговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Миц |
| вио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружи |
| Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> ње |
| p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турск |
| ересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он д |
| то испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови |
| брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и приб |
| брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити |
| <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пу |
| у.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред |
| али чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш л |
| , тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи! |
| гу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да |
| за се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог |
| /p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник |
| иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима. |
| арљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави |
| , она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка се |
| ко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја |
| беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће |
| а.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите м |
| а све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом |
| ет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово и |
| ом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам |
| беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се од |
| буђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.< |
| ме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p |
| опуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> |
| <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав |
| ги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зор |
| е врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше |
| ка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се та |
| ави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Миц |
| о упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са ка |
| мили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} |
| се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго траја |
| и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицк |
| ан другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здр |
| да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обо |
| вако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему |
| од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и |
| .</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када |
| рљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и |
| као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу. |
| дговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и |
| n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори |
| одно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, |
| дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужи |
| приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Ми |
| м рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед |
| а? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео с |
| их руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи |
| оћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна |
| рвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети туж |
| ранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пр |
| са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време о |
| Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логор |
| е водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских пл |
| почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њихо |
| младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше |
| до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаш |
| и.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских клана |
| ојим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толи |
| знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо |
| тле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са ос |
| , па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S |
| равио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се |
| жно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га и |
| е.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџа |
| т са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, |
| а дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, ко |
| ња, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викн |
| помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартин |
| е би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па |
| јући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још ош |
| _C1.1"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко |
| које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мо |
| на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе |
| у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горос |
| да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да ј |
| у кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костин |
| ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева |
| чин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивн |
| . на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и |
| уче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно |
| ареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зо |
| ху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде |
| бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђен |
| вцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не |
| остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут |
| вршини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урм |
| је су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава |
| уг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласн |
| ст од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет |
| а грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини сам |
| .</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше уму |
| у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здр |
| p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са |
| мила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета к |
| нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе |
| од.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка в |
| p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом |
| а.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђ |
| у.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима по |
| Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била так |
| и већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољим |
| е а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.< |
| зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S |
| ренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине |
| ... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим |
| > <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја |
| се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко |
| да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Т |
| м! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну р |
| з Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашња |
| е, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове ка |
| ику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а |
| стрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам |
| пчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицк |
| ојави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са |
| ко у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n |
| .</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не |
| име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма |
| потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних п |
| његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену |
| кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако пр |
| p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је |
| о шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— А |
| војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се мо |
| вуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, |
| ђења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само |
| о су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно прову |
| а и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} |
| ише задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ни |
| сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жерав |
| устио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} |
| <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’ |
| шћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За н |
| ела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загр |
| иде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се |
| и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах |
| са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако нач |
| стиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид о |
| сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} С |
| а Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко прим |
| а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више про |
| од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слобод |
| редини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко |
| во село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад |
| се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једн |
| чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па |
| човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљ |
| pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружа |
| вог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — |
| 01" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се |
| о бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави с |
| </p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Ст |
| чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", |
| p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад |
| ко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да |
| ином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они |
| лизу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могл |
| ше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу м |
| плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше |
| S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турч |
| о са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — |
| истаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате т |
| признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на у |
| ћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још |
| џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вече |
| осподњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најм |
| ко се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у |
| .</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа |
| да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одм |
| цко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко |
| p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од под |
| адом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор |
| озно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те |
| о к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја |
| да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху. |
| радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била |
| ову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену |
| ко звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није д |
| емена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сусти |
| млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав |
| b n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се |
| однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он |
| ше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљен |
| најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Саста |
| гладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући |
| већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше |
| апе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба |
| и Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— О |
| са ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p> |
| а чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долази |
| уканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и |
| опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивал |
| очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног ж |
| ше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ |
| ђоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће пар |
| ан да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је виде |
| матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и |
| .</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, |
| ко причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он |
| то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не |
| — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, |
| има пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} |
| у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Од |
| о одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих к |
| е, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а |
| ако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p |
| n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и |
| неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар ј |
| знајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту о |
| шо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут |
| је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре оста |
| ом обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за т |
| омих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшен |
| „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом п |
| ствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p |
| датле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S |
| разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца |
| лиже и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p> |
| и другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике |
| време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире с |
| збуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико |
| јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављ |
| скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се ме |
| бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту |
| да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— |
| лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца |
| внија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође |
| језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупље |
| ела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином |
| већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са |
| својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муње |
| иумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симин |
| уће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурн |
| упити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове хр |
| аља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још о |
| друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир и |
| p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Стани |
| срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n=" |
| ападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћ |
| оба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македон |
| дник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да |
| ећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их |
| илично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.< |
| буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до г |
| многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцниј |
| Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не мог |
| рине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један |
| наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома |
| стављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </ |
| ко дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Бил |
| ндила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио |
| љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што |
| .{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер |
| илу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ до |
| ним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плану |
| како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македон |
| ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год |
| ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се |
| игао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше |
| е они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки |
| ређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год |
| ве дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске. |
| о му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" /> <div t |
| аху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски ма |
| ам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, к |
| ест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да |
| што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама са |
| — Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели |
| асловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, кад |
| ...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, осве |
| ош исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог си |
| ева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком о |
| Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи |
| Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дет |
| ду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!.. |
| ахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахр |
| — И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад |
| да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, |
| снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избач |
| како није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега |
| ог оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У |
| а ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити |
| послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p |
| н је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он г |
| да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову т |
| одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетан |
| У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и |
| Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана |
| е брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се о |
| е нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Н |
| а то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну пр |
| а:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам п |
| лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Х |
| волику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> |
| Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале з |
| колико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Осве |
| ко друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла |
| е; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} |
| у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом |
| ко побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг прија |
| у, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... т |
| а ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извешт |
| да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указа |
| неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, а |
| пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— |
| да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз |
| </p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лир |
| е опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању р |
| а одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи |
| мо на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...< |
| ет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код о |
| Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} |
| време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> |
| Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</ |
| ужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду |
| <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се |
| ше да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те |
| ај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом прол |
| те да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би |
| ким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> |
| дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио |
| освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <mi |
| у жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог |
| сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и |
| з лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но М |
| и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се |
| ато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље траг |
| Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну п |
| >Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> < |
| да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога |
| о као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико |
| n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како |
| е повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да |
| ичне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њен |
| да а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што ј |
| и, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не |
| самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете |
| већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека т |
| Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па |
| ction" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасн |
| ’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И |
| гибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S |
| ковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном зан |
| по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножј |
| плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасив |
| едара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ суст |
| Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ сед |
| злив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро однос |
| рани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине: |
| у долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаш |
| илним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше |
| усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зв |
| их шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада |
| рвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се с |
| ут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног |
| у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад с |
| рави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и са |
| аламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирк |
| а, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице |
| сам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман об |
| ако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами |
| ује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надиш |
| ула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним б |
| на њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> та |
| ле подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште ва |
| ом међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Ту |
| шити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само |
| цима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи |
| ра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="c |
| о оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и с |
| ра а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и |
| еде пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао |
| неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах |
| ицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан т |
| екиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурн |
| то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Беогр |
| обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кућ |
| } Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лиц |
| ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло |
| уста помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полак |
| м дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је |
| } Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јеше |
| ту кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри с |
| је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> |
| дуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претур |
| <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштен |
| ови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов |
| ати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када |
| колико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но |
| Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдес |
| близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно |
| .</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној ок |
| {S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разли |
| накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим другов |
| ваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> < |
| ваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зр |
| разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало ис |
| аће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на ст |
| власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше н |
| у изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколи |
| </p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута глед |
| ој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> |
| , а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чист |
| тало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у |
| ли-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико м |
| асну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Св |
| егове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гу |
| колности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спас |
| ало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поре |
| лови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> < |
| силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад |
| ин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најм |
| а страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, |
| /p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Н |
| им — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.< |
| е, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ крен |
| !... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Те |
| то коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситн |
| беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине |
| /p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну |
| све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у |
| ришту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткам |
| , као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако ду |
| крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши ј |
| " /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, |
| брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму |
| сто! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ва |
| еше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи г |
| човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и |
| продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вере |
| о попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу |
| врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p> |
| у кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора |
| но било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им |
| ај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> |
| , к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." |
| а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у сре |
| ивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S |
| p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешч |
| убњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше |
| помагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни |
| ицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и |
| свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благо |
| олико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку д |
| стим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од |
| о од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли о |
| милама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Ми |
| ве што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с в |
| — До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Св |
| нпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учини |
| ом а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафи |
| , правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако исти |
| /p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и нез |
| асхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушк |
| е дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Из |
| .{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне |
| ла да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће |
| ко јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно до |
| ала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу тр |
| ану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као |
| зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Јед |
| и и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја |
| нко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, |
| на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак т |
| ите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостоприм |
| >Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024 |
| д већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, |
| кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне суд |
| таше право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у |
| ар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти |
| м баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накр |
| аравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се |
| ба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — |
| и „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говор |
| језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи н |
| >— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише |
| многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{ |
| то, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна реч |
| Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пан |
| царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који |
| ама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, |
| цу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски велико |
| остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога |
| мирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху п |
| га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирн |
| Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на |
| беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седмор |
| дуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја |
| изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојни |
| еме мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном |
| но од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а н |
| чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И |
| у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место г |
| ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за че |
| е да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и |
| остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је нов |
| ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, трг |
| а могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо |
| тне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у |
| говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је роди |
| ара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када |
| Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аг |
| ли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јан |
| чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег |
| кну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, шт |
| Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао кака |
| лично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек |
| аметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре |
| одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од как |
| кај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио |
| са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> |
| омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче |
| !...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му б |
| ли сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицк |
| даше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале виш |
| ужина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!. |
| сто, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећ |
| а вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да в |
| у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И ка |
| мах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око по |
| <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати |
| нде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани |
| <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно повер |
| но Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви |
| е очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> |
| о својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајес |
| јом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди по |
| мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но вел |
| .“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом н |
| обро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за веч |
| ако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу |
| које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варо |
| јина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што ва |
| 024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показива |
| кину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има |
| а! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, о |
| е баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах у |
| му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се |
| е већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовц |
| ј крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба пр |
| у, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре ше |
| а Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако д |
| и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — |
| рапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. |
| бравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицк |
| џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртв |
| дам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је с |
| е.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко јо |
| кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити |
| ло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусл |
| ова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој |
| head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста тр |
| p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их у |
| еца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p> |
| као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и оп |
| аму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на |
| га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко и |
| тар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебело |
| ност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати ов |
| шању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, |
| ћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне |
| од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава |
| хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових посл |
| <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> |
| на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, д |
| иковце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, јо |
| о да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> |
| о било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турц |
| ике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> < |
| сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо |
| кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но |
| све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре помену |
| и на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам |
| препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убо |
| видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан |
| га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одма |
| ку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!... |
| Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни |
| беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава |
| </p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих |
| онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрл |
| е проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о |
| е је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладн |
| једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Не |
| ети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше |
| еше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p |
| ео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус |
| за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и |
| до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорни |
| ећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{ |
| ела, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножј |
| стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху |
| Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један |
| ело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар |
| p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаш |
| едва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце |
| риград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигн |
| лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих |
| то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихо |
| знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког |
| ице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је нај |
| ећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У к |
| ема већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше наста |
| 7" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на |
| његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземно |
| дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са |
| у и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин врати |
| ме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад |
| пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p |
| н и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више к |
| д он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једн |
| Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се |
| ису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, д |
| лико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Ру |
| они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и ни |
| путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се о |
| е јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се зап |
| кову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивш |
| ше Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како уву |
| Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и м |
| уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели с |
| чела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле |
| за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог боји |
| да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сва |
| испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога |
| адала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тиши |
| ами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да |
| срећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија |
| стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер посл |
| , коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљени |
| нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмов |
| хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкарац |
| хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова би |
| е Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведе |
| и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако ист |
| положењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да с |
| а опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док ј |
| ком мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са |
| тала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место |
| есрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском ур |
| ад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p |
| ком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрест |
| ива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами |
| убоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које п |
| кође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, |
| краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — |
| неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> |
| да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где прона |
| <p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше у |
| н је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Т |
| оме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и су |
| а заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендиј |
| није поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средозе |
| ју.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 ст |
| милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике р |
| иполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је |
| у варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </ |
| н, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} |
| } У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних станов |
| и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде ж |
| За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи |
| ког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у са |
| ех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме ма |
| .{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро |
| фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе |
| бојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим |
| одољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место |
| гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопиј |
| стављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за |
| p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — |
| /p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, ч |
| То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће |
| , да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи |
| Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад |
| крије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Ка |
| ј планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају д |
| , зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладал |
| есила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и д |
| </p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почасти |
| ке крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш |
| оћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мој |
| о и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управит |
| па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек бех |
| прам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p |
| матрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада. |
| конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спаса |
| Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</ |
| душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сад |
| је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио |
| ле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Реко |
| цкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуно |
| и у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и |
| воју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, под |
| дмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то |
| прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, |
| и.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренута |
| о ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи к |
| то дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жерав |
| да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, к |
| <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код к |
| јте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарај |
| изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накреса |
| аких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још |
| а они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше |
| у зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако пр |
| ра?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на зе |
| а њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног с |
| тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни п |
| ле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало пр |
| аљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађ |
| мтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома пон |
| ма.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још |
| {S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! |
| о је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода |
| убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим ж |
| уришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуш |
| чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један н |
| /p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи |
| ну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на н |
| е.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p |
| становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта |
| сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за рук |
| е ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Ва |
| ма да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нем |
| у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита М |
| ана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p |
| осматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што |
| грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах |
| вога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љуб |
| о ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили св |
| ао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слобо |
| <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу ови |
| часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма д |
| још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад |
| други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беш |
| еху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да |
| узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Ф |
| е од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах |
| е силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, |
| /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређен |
| куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бе |
| брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше д |
| у мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три д |
| ... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми |
| н беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог ме |
| а кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени |
| ајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би прим |
| акога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{ |
| шао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Ш |
| ко је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тег |
| раћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...< |
| Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.< |
| е још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалиц |
| појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и неја |
| и противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, |
| ољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њ |
| и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена |
| иград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштит |
| ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} О |
| ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што је |
| 19024_C1.7"> <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну једа |
| но погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ам |
| но око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од |
| ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи |
| осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецка |
| и скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не |
| ок бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, |
| } Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да |
| а све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задир |
| грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, |
| вој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p> |
| арина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би |
| ам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од |
| њеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S |
| звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм. |
| бична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да |
| и да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не |
| де је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бог |
| ке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко |
| .{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и благ |
| ање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поч |
| хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма. |
| ли овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</ |
| p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђе |
| чане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму |
| исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} |
| ки друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге |
| м нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља |
| д не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се |
| ти од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, |
| је вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починиш |
| стано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div |
| ко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно |
| ством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и и |
| дно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високо |
| амошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим пр |
| p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женск |
| м подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог проле |
| д овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Ми |
| фану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни |
| вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.< |
| како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Те |
| /p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара |
| На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили |
| а оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, о |
| рака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци ч |
| лаве до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, |
| ad> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к |
| а би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику |
| ећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку |
| </p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима и |
| ри доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, |
| е ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није |
| од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан |
| зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са с |
| „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатст |
| арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као |
| одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја |
| , о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчин |
| поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре |
| величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка. |
| егоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики с |
| број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква о |
| говори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско |
| Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} |
| ачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око круп |
| се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи мест |
| оћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако прити |
| </p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивн |
| од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, |
| аган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о М |
| а су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицах |
| а за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове |
| ћи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за П |
| а замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стража |
| вај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Ч |
| у и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа н |
| p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било |
| људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами |
| може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео ј |
| <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и пове |
| и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их о |
| ора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивни |
| p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророк |
| ајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху ха |
| елики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би |
| м могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p> |
| ену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> < |
| .{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сј |
| ош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од |
| издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намер |
| обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се мож |
| а или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник б |
| разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово |
| алију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлој |
| еху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суд |
| побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на о |
| гоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегст |
| гова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухв |
| } Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и |
| ваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> |
| Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније з |
| ут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} П |
| на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — |
| та?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити паш |
| ћ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзор |
| нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје мило |
| се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> |
| је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одл |
| амиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веом |
| и кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси |
| такленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за |
| пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и |
| ана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни с |
| ешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живо |
| ле неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Руси |
| много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског |
| сти и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „ша |
| ику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — ви |
| мо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за те |
| неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече д |
| о спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рука |
| пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину |
| већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нек |
| беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> |
| остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје опту |
| жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко н |
| Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број гра |
| великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не см |
| у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи |
| Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ев |
| ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече |
| но са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал |
| ..{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли |
| случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем |
| а!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелни |
| збојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, |
| ако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд |
| ОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Штампарија |
| и сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише ка |
| е и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицко |
| у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са |
| вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> |
| иле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и свато |
| ти.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не п |
| отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако к |
| г разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се пре |
| беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше |
| Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалу |
| ином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу х |
| вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се сп |
| Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но нам |
| рбији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и |
| , ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда |
| и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, бр |
| елио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако н |
| вога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна шт |
| <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радо |
| вао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сеља |
| светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>Посл |
| орба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но |
| са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест |
| он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах од |
| адјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и в |
| Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у |
| министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-т |
| Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко |
| родице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики бр |
| вши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, |
| но непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са сво |
| је, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p> |
| гоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења |
| је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна р |
| о-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и хара |
| е повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> н |
| га племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени |
| иње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и к |
| азирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко испр |
| љубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са не |
| се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад |
| га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загр |
| тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинск |
| рв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају |
| мао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону |
| оклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да |
| у у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашани |
| , ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око |
| , честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Ми |
| вић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога о |
| а их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо |
| злога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, |
| агума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} |
| аш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они је |
| езекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме |
| Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, |
| кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећа |
| {S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p> |
| ху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи |
| љубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах |
| и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p |
| ли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко са |
| жином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега н |
| у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и пр |
| /p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече М |
| ћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но ка |
| кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хв |
| одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! |
| шног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да |
| рати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу т |
| .</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> |
| му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њ |
| и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у з |
| лико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зар |
| вио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом ма |
| о од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не |
| много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он |
| нагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дан |
| преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је с |
| се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори |
| Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>П |
| ..</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p |
| ва.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају о |
| уга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам |
| ма ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано |
| тељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и |
| хове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" |
| ге његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се од |
| у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће |
| никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећ |
| 68" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; |
| нту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посмат |
| цу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако |
| p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што |
| пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам |
| {S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не приз |
| је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један ј |
| и и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p |
| н борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{ |
| 66" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова |
| свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог |
| жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче |
| пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Ала |
| му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавст |
| дговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ниш |
| ожији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству |
| вде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је |
| дан Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — р |
| је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на |
| а скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се |
| крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га |
| ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Ми |
| } Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље н |
| азује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно |
| не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> |
| чке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред со |
| сположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави |
| еше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до с |
| ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше |
| рделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одм |
| снуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране. |
| то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше ст |
| инограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам до |
| дножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а к |
| не у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, |
| онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ |
| у, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| м дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисно |
| ја.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заход |
| име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, рас |
| си и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и та |
| који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са |
| опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима |
| би је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше |
| бљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био |
| Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој ду |
| е чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста о |
| ише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије вој |
| ј души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам б |
| девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве. |
| /p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је вар |
| се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у г |
| p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ ш |
| Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског |
| оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</ |
| познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи |
| <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора |
| релог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најз |
| аги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би пон |
| и са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да ж |
| се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извл |
| Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему б |
| ако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све он |
| ди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само за |
| рзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу |
| ом: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жар |
| нији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћ |
| роменуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и |
| дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње н |
| е сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.< |
| аганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а сво |
| хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто оп |
| иром засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно |
| скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама |
| дух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, к |
| а су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквог |
| ро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} |
| урцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им б |
| жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.< |
| да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно ј |
| Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би с |
| ј гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад б |
| д непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S |
| ана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења |
| p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању |
| Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог п |
| као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка. |
| акав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Мног |
| тегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом глав |
| p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах зас |
| да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и го |
| е пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога |
| морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешк |
| арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но з |
| е и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у |
| пуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке |
| ола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита |
| ровести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестан |
| м, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, с |
| колико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у м |
| жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са свој |
| обро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружи |
| д намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја |
| сти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пу |
| гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и пр |
| иким мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде |
| за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на |
| , чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у гр |
| p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S |
| урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шес |
| цкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> |
| ад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S |
| одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од доб |
| д хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! |
| вољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пож |
| аде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, к |
| али као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су |
| са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчан |
| а испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе |
| вих кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од под |
| {S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ б |
| ћара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... |
| чи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној бу |
| поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних п |
| лико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад |
| и научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p> |
| у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је бил |
| душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Три |
| . — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудно |
| ко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу позна |
| ђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљуј |
| не јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилн |
| цко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари ова |
| у.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о т |
| другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојн |
| че да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са с |
| ла права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начин |
| и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко ш |
| јниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.< |
| ше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бек |
| ај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види т |
| аша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити еф |
| ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — |
| но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе |
| , како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што |
| д остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заог |
| поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се с |
| уг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! |
| је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу |
| је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал |
| мо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти к |
| баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја |
| у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, |
| , од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди з |
| n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни |
| p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва |
| аво ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је |
| Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа |
| иховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојк |
| чно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на |
| им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравн |
| а ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви рас |
| ди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав пре |
| а.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене |
| ете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крво |
| бојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства |
| n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху |
| дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодост |
| ли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поно |
| опао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како |
| е, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста |
| ују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче |
| unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од |
| ш даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској вој |
| нова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколик |
| опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрип |
| да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, |
| чере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и |
| аној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пр |
| и силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох |
| Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином |
| нили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравн |
| јмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>С |
| ре?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи |
| евалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сум |
| м, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути ја |
| беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са |
| а га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњах |
| с а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, ш |
| згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја |
| ћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори |
| долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им М |
| орам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156 |
| ити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— |
| војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином напа |
| у са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилеп |
| и дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад |
| ат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... |
| с пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плат |
| репасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у по |
| уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, |
| рно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочиј |
| шли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Миц |
| о жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти |
| одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задр |
| више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах на |
| а оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан. |
| је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јунач |
| то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се |
| во у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем беск |
| н се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, д |
| апка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејри |
| еше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљак |
| ав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и т |
| освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очим |
| /p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, |
| ше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима |
| у осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад пу |
| у.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали |
| ори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо п |
| чекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица ве |
| фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хури |
| и ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако так |
| развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У |
| као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ бе |
| м.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао |
| ику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог |
| причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} |
| азговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихови |
| лио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. |
| вори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли она |
| > <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S |
| силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, к |
| ао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му |
| S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или к |
| голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и |
| ра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још кој |
| еху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогориса |
| невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, |
| убав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски позд |
| добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друго |
| драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава |
| их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, б |
| алафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљ |
| ити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркв |
| ачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која ф |
| оге Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци |
| то беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете |
| Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јата |
| ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опази |
| мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало |
| ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину |
| ојури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ха |
| ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је сто |
| дна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко |
| ених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пођ |
| их осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да и |
| таше Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Св |
| оло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек |
| раше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{ |
| киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и ал |
| га драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и |
| чен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дру |
| пију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху ту |
| брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратим |
| вог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јаг |
| евши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезава |
| ну у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>К |
| честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. |
| ихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама |
| тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у |
| омила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Ше |
| мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Доб |
| убоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском бл |
| у они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од |
| ало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и пр |
| Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто |
| наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче д |
| у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p |
| и.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико |
| мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</ |
| зашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радо |
| најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини |
| Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка ј |
| Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p |
| на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Миц |
| отера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман |
| stone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше ка |
| ојом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, |
| министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са св |
| ови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осв |
| е било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху ч |
| све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време |
| p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чиф |
| ху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити о |
| онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бел |
| лавама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну |
| свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој |
| .{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира д |
| овећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад в |
| а Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је |
| ? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, |
| ајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" |
| са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и |
| мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта |
| елом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезавах |
| снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга |
| че Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу.. |
| чито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању к |
| их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празн |
| није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за ру |
| беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од |
| својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позва |
| .9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одма |
| ови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери о |
| с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се |
| м, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од |
| е женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Миц |
| — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо м |
| о сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пус |
| је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" / |
| нуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренут |
| ко да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за се |
| орицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуна |
| начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> |
| на Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драган |
| оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци |
| ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="1 |
| то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p |
| м дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме |
| <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{ |
| ло је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</ |
| вог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој |
| и почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но |
| јави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мал |
| даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну |
| енут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— П |
| села песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све сн |
| тинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху |
| м испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово доброво |
| оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као р |
| е крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не пре |
| ш горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури од |
| ећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} |
| ак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки у |
| и кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} К |
| и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозн |
| икну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p> |
| еше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p> |
| ма спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз п |
| наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n |
| } Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се з |
| и не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то |
| >Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Кап |
| пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, |
| не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у паши |
| ну.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше посп |
| Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше |
| енутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по п |
| ро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Ст |
| — Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се ма |
| ла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар |
| лни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо |
| , који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка |
| мислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска ство |
| тост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадн |
| вањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањ |
| , пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, х |
| ном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се |
| е.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? |
| од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно |
| , нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се |
| е смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за соб |
| пак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се |
| м, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време с |
| ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом |
| и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о |
| е роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу |
| н треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари |
| јду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!.. |
| <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учини |
| > <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p> |
| м рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, о |
| устан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — ре |
| > <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чи |
| >Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше н |
| оши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим с |
| од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна ду |
| ош није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморно |
| S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесе |
| } Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... |
| о дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње |
| Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — вик |
| рањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу ка |
| самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово м |
| нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом |
| и — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег пред |
| ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Кумано |
| е Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног га |
| езиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— |
| че Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и |
| алим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и прези |
| Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицк |
| ако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone |
| Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Крава |
| гових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плах |
| остигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покуш |
| Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p> |
| и.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са |
| !...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли: |
| страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хо |
| е радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Ст |
| муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одго |
| е речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио |
| олазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко |
| ет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад о |
| топе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да пад |
| сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова в |
| пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху |
| Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколик |
| ао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињ |
| p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и дев |
| ржаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но |
| о опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо иско |
| е.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p> |
| .</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњ |
| на било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом пој |
| ити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— |
| чајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" прав |
| и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше |
| е свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се |
| ад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ исп |
| била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви о |
| ени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој з |
| /p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустен |
| јући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је |
| еху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржа |
| већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у ста |
| у за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и са |
| д и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела |
| дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг в |
| Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село В |
| и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb |
| и Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами бе |
| ом на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Тур |
| вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му |
| одозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Б |
| бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од |
| рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{ |
| валу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином |
| де. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из ар |
| ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одма |
| ути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чул |
| сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе с |
| тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жало |
| левиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили |
| има и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет у |
| амо превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беш |
| јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што в |
| владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима |
| година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пи |
| ћим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало веч |
| лулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{ |
| ма рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима |
| арош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обичн |
| ој тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, |
| ушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} С |
| буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јеш |
| естре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управиш |
| тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако т |
| каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена з |
| жи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљ |
| дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао д |
| ли изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији |
| ицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Е |
| близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>О |
| ћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио |
| то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави |
| љеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне |
| сто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступањ |
| еше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, |
| тра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати |
| зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања |
| на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће си |
| а ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, плат |
| није и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу |
| онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто з |
| Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашт |
| Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненади |
| им пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бог |
| RP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце ује |
| тро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ћ |
| но до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако м |
| има и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он је |
| акав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лиц |
| ет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег |
| C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колик |
| иромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунч |
| оји би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је |
| е на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплаш |
| онизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави |
| хове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пил |
| ем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у п |
| Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем |
| о свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за нек |
| ве мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> сп |
| <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, |
| ведајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И т |
| нџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше гото |
| p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, н |
| в својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још виш |
| , да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — у |
| Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепо |
| арских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време веч |
| Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код њ |
| ужила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{ |
| ви још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, к |
| до, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...< |
| е Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову |
| , примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехме |
| во, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко |
| унце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање |
| умени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом |
| спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увел |
| итви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриот |
| но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шт |
| овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а |
| Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом |
| слови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> |
| .{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј в |
| тигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галант |
| цком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопстве |
| нцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и м |
| тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна |
| н детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи |
| ски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.< |
| своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој ј |
| орачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом |
| агодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено |
| и часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И |
| тину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те |
| сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!.. |
| и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог св |
| азбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован |
| о сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти |
| ите га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад |
| одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицк |
| — Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни |
| тна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој н |
| ху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде |
| {S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која ма |
| рже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са велико |
| о овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својо |
| ита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозна |
| се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора! |
| а Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним |
| есенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „б |
| к!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу нев |
| већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја ми |
| в од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и ње |
| аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на |
| нко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... р |
| емо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто |
| о вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујућ |
| отице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То |
| такоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемски |
| их вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он у |
| гао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!. |
| стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође к |
| сенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признат |
| <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта? |
| домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево но |
| ... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући |
| ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — г |
| ...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питаст |
| агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас" |
| је оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам |
| љи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато са |
| агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! |
| ам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, ш |
| у децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем |
| друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви |
| очеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здра |
| ешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, |
| ао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.< |
| себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је |
| су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак |
| поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један |
| е се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака о |
| е дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико пл |
| звао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како с |
| а натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме поган |
| радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху ср |
| на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још |
| ином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога |
| га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с |
| а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице о |
| , но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклав |
| е се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје |
| , добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаш |
| ко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турак |
| аф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође |
| анђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи н |
| ило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милости |
| довао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</ |
| чекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетк |
| .. моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— |
| <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немад |
| рамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу |
| Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том трену |
| вић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полициј |
| недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="1 |
| } Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одв |
| сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Крис |
| их другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике |
| , па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјури |
| а има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо |
| изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у ка |
| ју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туг |
| {S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити! |
| алаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у најве |
| напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с |
| не са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо д |
| синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао нек |
| и само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала оне |
| 86" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневају |
| икну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја |
| јег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се |
| Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима виш |
| још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</ |
| е и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и до |
| Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Тур |
| .{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> о |
| шта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био зна |
| онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом ж |
| на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше |
| После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицк |
| оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинак |
| д поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урм |
| је земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећ |
| кама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадо |
| и и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било |
| > освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склони |
| и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отво |
| ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило о |
| , хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућута |
| шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не пи |
| Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у кон |
| ћи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непре |
| љци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши |
| ом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку рад |
| ицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па |
| као!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја |
| вом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак |
| што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забру |
| Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, н |
| а Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за |
| .</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око |
| .{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохва |
| у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино |
| и Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, |
| говима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се са |
| уних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ |
| се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ос |
| не.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече |
| о времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</ |
| Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан п |
| шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје |
| мах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака о |
| 877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики |
| м сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозна |
| , очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом |
| <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb |
| им би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претеш |
| је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Миц |
| прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи пог |
| ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са живот |
| вни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко |
| -Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазит |
| а неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем |
| пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не |
| а довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено |
| мбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог |
| ан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо |
| тпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима. |
| смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још |
| .</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирн |
| а, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаш |
| Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти каз |
| јзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмо |
| ран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, ха |
| теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми |
| е и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тр |
| аш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ за |
| .. </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочиј |
| 34" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве |
| /p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад б |
| продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога кр |
| .</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти |
| ти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и |
| ову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког |
| својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_ |
| најем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за м |
| м, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дан |
| <head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниск |
| је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији |
| е, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у |
| — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким стра |
| , зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да |
| ега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваш |
| S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухва |
| агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царс |
| узман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиг |
| успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти |
| е онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и на |
| ицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вар |
| а.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјај |
| рама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине |
| а као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Миц |
| жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S |
| да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено нек |
| еџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама |
| плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви |
| авите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна |
| ороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— |
| <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се |
| вајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија в |
| — Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <p |
| } Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7 |
| кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!. |
| раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зов |
| ајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ |
| и „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежи |
| , на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег. |
| пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша ве |
| и дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге |
| који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ |
| д смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне |
| о... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим |
| створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се |
| е на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав др |
| ећ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и |
| даше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак |
| Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, н |
| го а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, талам |
| камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи |
| о!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за д |
| p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах |
| ризором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“< |
| еше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској |
| улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти |
| губи се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек |
| ..</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који |
| ј чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата тр |
| е као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат |
| оклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше |
| му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав |
| ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет |
| ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше |
| /p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога |
| шао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлат |
| к.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не п |
| траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, пра |
| ="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p |
| >— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ |
| /p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија |
| воју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани |
| али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p |
| аршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми |
| ше не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упад |
| .. разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:< |
| мо сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зи |
| да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војвод |
| речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред |
| случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> |
| а густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. |
| , па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не п |
| утуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши с |
| у!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ за |
| о пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, |
| ка.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, п |
| <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет изв |
| к!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крст |
| <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђ |
| у једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p |
| е, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташ |
| !...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка панду |
| — Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — уста |
| е.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бад |
| <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху с |
| pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — |
| следњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у |
| ста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастиш |
| а мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао |
| шао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — |
| и се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у година |
| брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е н |
| олети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мари |
| на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуш |
| S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Куз |
| Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и |
| Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши ка |
| > <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их |
| и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бит |
| on" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кућ |
| че!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не |
| и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опра |
| кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толи |
| ућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59 |
| шио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>На |
| .. чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему |
| устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо о |
| тера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју |
| у главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се ов |
| егове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађош |
| и... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре |
| ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> < |
| <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако |
| да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужн |
| мана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, |
| у као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — з |
| .. ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на св |
| исати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи н |
| а си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му |
| главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава нак |
| и не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мо |
| вораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога |
| .</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} |
| ...</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути овол |
| арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове н |
| ији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> |
| ...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Та |
| крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p> |
| даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим у |
| не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли жив |
| собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида |
| у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Ал |
| ери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећ |
| </p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову в |
| беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео |
| га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина стр |
| остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> < |
| ван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> |
| ети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети |
| и гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p |
| е он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове |
| ровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему |
| аког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, од |
| </p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је |
| коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером са |
| живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једи |
| да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле |
| само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржен |
| а умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p |
| а!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, ба |
| око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се |
| е... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари на |
| се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко |
| :id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Еписк |
| на, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије в |
| воју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакв |
| о зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имај |
| мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Сре |
| екаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да по |
| у је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да |
| ро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му |
| уже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из в |
| сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он |
| одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и |
| хота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију же |
| осле неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице |
| ише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше |
| е да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне |
| која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ какво |
| досно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они |
| тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше св |
| ше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јут |
| ом моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Н |
| шао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> < |
| и пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p |
| еше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задрж |
| е и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ал |
| ве самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се |
| се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div |
| сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије |
| о му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако |
| ом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толи |
| /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десн |
| n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци п |
| изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!.. |
| сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по |
| иста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја |
| околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно дру |
| и још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} |
| дом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи |
| ’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} С |
| ту.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице |
| вор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадов |
| своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за с |
| а на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полего |
| о какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена о |
| о тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој п |
| часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху |
| и негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицк |
| то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко |
| и задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану |
| својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне |
| опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка |
| ри храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што |
| бит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху о |
| кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Миц |
| <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су б |
| свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Кол |
| одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима њего |
| очех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, д |
| оворили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспок |
| лахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло ка |
| .{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, п |
| рзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, |
| а и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Ви |
| о неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и жи |
| ве недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако |
| е јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је |
| беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако цел |
| рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамб |
| естра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом баци |
| гостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујањ |
| м гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш |
| стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, он |
| дари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча |
| право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мрак |
| стави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој |
| ама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до пос |
| — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!.. |
| од ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се ј |
| аца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да |
| .. густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве.. |
| то пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне пон |
| ског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну |
| сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — |
| с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији |
| ање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су за |
| вој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти с |
| Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и |
| .</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у |
| тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико |
| мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав |
| испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ п |
| ам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињ |
| на љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редо |
| а и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опра |
| ве то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато М |
| лом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и ве |
| е још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Н |
| воли свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морал |
| руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута. |
| камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта л |
| ној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље упот |
| на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развије |
| а као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбој |
| нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у рус |
| о да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде |
| адала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бе |
| иритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другог |
| .{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мо |
| честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај оп |
| та, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина м |
| и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова им |
| >— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати |
| убила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ |
| </p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврш |
| у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише |
| ше овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раста |
| ао да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале стр |
| Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дел |
| ком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да ри |
| пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> |
| уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико сн |
| каницу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканиц |
| лати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко бивах |
| хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи шт |
| одизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Миле |
| ака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше и |
| беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим |
| сно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што св |
| } Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући с |
| убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу |
| г заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без ика |
| пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није мо |
| реме свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и |
| апуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било |
| о у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежн |
| Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он |
| ре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или рак |
| аху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се |
| се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачн |
| Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он |
| } Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на в |
| лих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p |
| сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено |
| онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљ |
| цко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер А |
| родужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, |
| ема врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано с |
| д ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се |
| дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са велики |
| попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници. |
| лободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може жив |
| ружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или |
| акав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више |
| од њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневно |
| а а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице |
| .</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са |
| у пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се чит |
| о заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се |
| дозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} С |
| њом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као |
| вој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Разд |
| у Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да |
| па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро |
| рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све р |
| , несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше |
| к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — са |
| прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радоз |
| ећ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} За |
| оварао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаш |
| је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и |
| а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико да |
| рстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, |
| сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунч |
| дару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} |
| <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он в |
| ! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти п |
| — Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе |
| уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах ж |
| ђу Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгуб |
| да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна |
| вој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом |
| нима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се |
| она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љуб |
| ху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо |
| д понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах п |
| беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као |
| — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране |
| вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем то |
| едаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја |
| га што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толи |
| њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место |
| е се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао |
| сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, |
| господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љу |
| и ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке мол |
| Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{ |
| ицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> |
| ру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, нов |
| утовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођо |
| ну.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Св |
| вим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи |
| се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време н |
| а прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропасти |
| то му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, |
| предоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да |
| о из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама о |
| је са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске в |
| они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивањ |
| шан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци |
| наутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његови |
| ји беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка усле |
| илева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Н |
| е онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више о |
| Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и н |
| к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвеза |
| лико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегст |
| умњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом плати |
| по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урм |
| бава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико п |
| сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> |
| е што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Л |
| е их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Х |
| ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једн |
| примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад |
| ело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахив |
| е чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као |
| млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећ |
| је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је |
| — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а н |
| вљати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Мил |
| и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га |
| да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових дели |
| — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са ур |
| ихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак |
| тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да |
| укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћн |
| ена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остав |
| статке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто |
| и и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана |
| није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жељ |
| чито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се |
| } Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Ев |
| беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом па |
| Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p |
| тајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појав |
| грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, |
| беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страх |
| {S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од преве |
| по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништ |
| на, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пир |
| цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажаре |
| рби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској вл |
| јсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <re |
| . </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друго |
| као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и |
| акрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз н |
| лост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрум |
| оку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску б |
| дморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са |
| Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и мас |
| {S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они н |
| ше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку з |
| морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и о |
| е је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путова |
| како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и о |
| тије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркв |
| ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учини |
| требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га о |
| га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко и |
| ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржа |
| се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се д |
| као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма |
| м животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама |
| S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју с |
| то даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је! |
| >— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко. |
| ет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Ми |
| воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева М |
| ен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или |
| своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма к |
| би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџак |
| пустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације |
| о да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још |
| воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже. |
| даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одго |
| колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана по |
| е високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је А |
| жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> < |
| веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> < |
| роз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</ |
| спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и |
| о за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Ми |
| еће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, |
| иш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где н |
| <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p |
| ад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше |
| ошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пус |
| премљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду прола |
| Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па |
| Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њег |
| одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и |
| јше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се |
| говоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад јед |
| ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу |
| настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код от |
| оље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кр |
| га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеко |
| Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем свој |
| аву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ст |
| је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас мог |
| упчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако поврати |
| а спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточен |
| викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто |
| стендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес |
| и Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{ |
| арој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га |
| ко руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили на |
| <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као |
| на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ |
| планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="14 |
| најеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, |
| о? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.< |
| на он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Как |
| одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је |
| љупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило наме |
| ор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урма |
| ни товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљ |
| уштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с |
| са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране |
| о се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако ис |
| Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут да |
| а би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као |
| робуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама ко |
| асејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, п |
| гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је им |
| <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били |
| ше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче ха |
| пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="19 |
| ци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У т |
| и у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му |
| ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако |
| жасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> |
| та и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да |
| ицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је |
| р још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до |
| арочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. |
| али из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно нај |
| јих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот |
| дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде бр |
| оћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., |
| поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци о |
| вуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити |
| о се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Так |
| Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење |
| љци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, |
| ци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотун |
| м, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз доб |
| сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{ |
| м ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p |
| петан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници бли |
| сађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, п |
| ко сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно |
| нда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле |
| м вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се при |
| стали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако п |
| ани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах |
| .{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружани |
| } Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми |
| ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка к |
| ту.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" / |
| } Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p |
| знајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао |
| га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћ |
| дужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> |
| е ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и рус |
| ховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да |
| озволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше |
| аурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло б |
| од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p> |
| /p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ |
| <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, п |
| >Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l |
| {S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да |
| и.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а вој |
| зу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај б |
| page"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ |
| ..{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохва |
| о сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад |
| > <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...< |
| </p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше ов |
| у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбр |
| <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање |
| оја такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, |
| шно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предл |
| би, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{ |
| >— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и |
| ивео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који |
| а се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском. |
| епријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оно |
| ни сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља |
| д Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустах |
| Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен |
| } Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по |
| вим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома |
| — настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. |
| од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи са |
| — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши |
| а по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђ |
| шком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан |
| ео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо |
| ! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то |
| у преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не тре |
| а и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи |
| оме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора |
| мите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија |
| о и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мен |
| расно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузм |
| продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозвол |
| а и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а |
| никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сет |
| амо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, мож |
| га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се |
| >— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — вик |
| само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а в |
| клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у зн |
| ољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, |
| асипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним оч |
| еома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.< |
| м речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издад |
| речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} |
| па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помо |
| а срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да ј |
| прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није |
| х не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао |
| >Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: |
| <p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сун |
| авивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари |
| а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да б |
| ети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p |
| и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте |
| ног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци бех |
| имирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ес |
| био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби т |
| 5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло |
| е била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати |
| ку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског |
| то, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног нап |
| добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на |
| ен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује |
| до вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржа |
| Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли и |
| м придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиж |
| а придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близ |
| егли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је би |
| p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а о |
| околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не |
| дужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а |
| на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили з |
| есни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о |
| беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под |
| ма онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на |
| у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи с |
| емо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, |
| рски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p> |
| ишти онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, |
| добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} |
| жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћус |
| обивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом |
| ачки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених т |
| а кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју план |
| заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов |
| о са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали мора |
| После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Жив |
| о крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, |
| гла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војск |
| исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Сви |
| маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атан |
| је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и пок |
| го а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лако |
| већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по |
| жена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> < |
| p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће? |
| и је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове |
| , Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не так |
| силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко |
| но чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Бе |
| ко их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а наро |
| и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно |
| а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да с |
| зглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, |
| /p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} |
| огме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војвод |
| д ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</ |
| асом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су |
| ј!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, |
| мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед |
| бро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово |
| би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} П |
| од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само |
| рима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и з |
| ом.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један |
| трашно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{ |
| е цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу ник |
| олико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара ниј |
| да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што б |
| изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{ |
| Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времен |
| о.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње |
| о к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се |
| њу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми ж |
| ја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојн |
| рапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он |
| те, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренут |
| ругове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у нај |
| о он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше |
| е праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p |
| привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљ |
| другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{ |
| ле неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у |
| са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он |
| ог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} О |
| дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, М |
| пље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим траго |
| ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позива |
| ах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах пој |
| ре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светин |
| еко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од И |
| ад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да пр |
| да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Вра |
| ође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих др |
| ого а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у |
| за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за изв |
| мах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" / |
| p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш |
| амо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао |
| а му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше из |
| зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ |
| ра, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла. |
| путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то |
| еговог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима |
| де ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овд |
| е тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у |
| а моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Е |
| ђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — р |
| икиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били наш |
| ћ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше |
| а келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну |
| в лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави |
| десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима с |
| е уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похит |
| би.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете. |
| оби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, нарав |
| а издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се пој |
| онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер- |
| па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше с |
| ђу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <p |
| p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти. |
| ! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — |
| време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S |
| — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну |
| — Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице пра |
| и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед |
| икну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама с |
| ге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на са |
| упцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљај |
| , све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет |
| аје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином |
| шу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за |
| ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече: |
| сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с ме |
| дна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са |
| , када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> ко |
| шагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се |
| друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицк |
| пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучк |
| међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружј |
| ше, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца ј |
| >Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад в |
| ко ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени |
| и, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одго |
| Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и |
| далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му |
| шен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су б |
| аф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Бра |
| /p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фал |
| да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тиши |
| турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене час |
| где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути |
| о се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокна |
| ма.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нис |
| вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.< |
| којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у |
| крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о |
| трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих св |
| с опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, је |
| Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, реч |
| тавивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити е |
| еху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним зав |
| соко повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — |
| да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зо |
| пима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Н |
| чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би свар |
| и <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало н |
| пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви |
| да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> |
| вајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече |
| ма.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима |
| ако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p> |
| прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог од |
| ен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> < |
| овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>С |
| ло, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га из |
| своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом. |
| еше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе с |
| ад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} |
| кочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће |
| му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па н |
| а се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — |
| <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S |
| сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погин |
| ронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера д |
| и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо к |
| очевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган |
| у те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој |
| ожеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p |
| ог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем т |
| рзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распор |
| дмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом |
| и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p |
| тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства |
| и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умоли |
| .</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам |
| аган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заис |
| p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало уле |
| урака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p> |
| >Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује. |
| х стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула |
| богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он с |
| p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља |
| беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и прист |
| док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— |
| шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне |
| <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док с |
| неговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову |
| ева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времен |
| и ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога |
| уће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше са |
| у врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде н |
| полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе с |
| устињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кр |
| све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. |
| итниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бај |
| ...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и к |
| есну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је |
| се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очи |
| јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за |
| ао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ ј |
| д њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело ка |
| повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јата |
| хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве об |
| а, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна |
| ицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом п |
| била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак |
| г песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изг |
| ажи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело с |
| :id="SRP19024_C2.1"> <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свак |
| ом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко |
| де.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом |
| има, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од ја |
| не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, коли |
| обро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> |
| убећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му ш |
| и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не |
| утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мар |
| мешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали к |
| осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ дваде |
| е груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљај |
| грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кав |
| е губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео |
| } Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну рук |
| ољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умр |
| не беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу |
| за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била н |
| у!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других |
| рова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи |
| — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са |
| опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то о |
| шћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је до |
| е, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога ди |
| цад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно |
| капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћно |
| загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умо |
| лије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу |
| на од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали |
| их српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко в |
| и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} М |
| хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Миц |
| гина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па позд |
| беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова кр |
| Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} |
| још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хо |
| </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снаг |
| .{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — на |
| лио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах |
| /p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло |
| > <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане изв |
| шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих |
| онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их ј |
| крзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и са |
| војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доб |
| својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са З |
| мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на м |
| огледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све ч |
| дознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" |
| тура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздуш |
| — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном |
| у у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их |
| ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што |
| ђу ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> < |
| напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов |
| ти их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сад |
| ко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.< |
| ила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд |
| икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек ш |
| да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана н |
| д трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају |
| ењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном |
| пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним ул |
| у пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нап |
| или грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка |
| завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Миц |
| растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао |
| је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, |
| пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано |
| осле ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кол |
| оваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сам |
| и је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао |
| ницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и |
| другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време ско |
| до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима |
| дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> |
| Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој |
| ече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и х |
| нио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису прого |
| атили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено |
| увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опе |
| {S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су |
| е из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није н |
| т саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пр |
| рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са |
| То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помо |
| ладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом |
| к и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским р |
| , што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљ |
| ознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед не |
| и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овд |
| то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... |
| ећ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловањ |
| Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са д |
| који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше уло |
| се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту с |
| али јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде пра |
| брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S |
| вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо |
| а сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Ал |
| збини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље д |
| не жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине т |
| увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њег |
| да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кр |
| у.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на |
| ва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита тур |
| ицу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше |
| ђе у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка гра |
| и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању |
| ицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним лов |
| тендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берко |
| ижњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцн |
| То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко |
| е ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од |
| д присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, ј |
| а се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко с |
| еома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" / |
| У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он |
| заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би |
| доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S |
| пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће |
| и беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова к |
| тор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину |
| ас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толи |
| кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb |
| ођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана |
| о целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамб |
| лога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смир |
| е овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, |
| олико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на |
| рје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не |
| о краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда о |
| ве учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим |
| на.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у и |
| а са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочи |
| пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очаја |
| ве тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је |
| ела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељим |
| , где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би изв |
| о исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко |
| а се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат |
| а потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пеци |
| о беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури з |
| .{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право д |
| га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спу |
| да ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} |
| Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека |
| је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Трипол |
| ваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину |
| бишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак. |
| укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p> |
| који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> < |
| се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на ва |
| ника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум бе |
| носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник |
| е какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма |
| као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бац |
| ава детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док с |
| p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али |
| } Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачек |
| ањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико т |
| ко да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше |
| ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад нас |
| орни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде |
| вних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро св |
| част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се су |
| гнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и |
| стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузма |
| ече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа же |
| а он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаље |
| одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знају |
| мо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбаш |
| га тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао |
| еме и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по нек |
| епрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, п |
| еговог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, |
| а.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре |
| опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе |
| ад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пље |
| на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше об |
| Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој |
| е нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, м |
| убима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> |
| ју.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њих |
| ум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне |
| им.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени п |
| S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио |
| у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највер |
| они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја |
| ћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму зем |
| љу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да |
| евати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је с |
| цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак |
| е са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на г |
| у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и |
| џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши ни |
| стављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју |
| до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становни |
| да, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> < |
| истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко са |
| дизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навик |
| ахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у ово |
| срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и с |
| шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних паш |
| ва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши сам |
| део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} |
| харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшат |
| су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да у |
| миле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p> |
| ваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Т |
| p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба м |
| и Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обич |
| !{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузман |
| позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сак |
| ао и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најза |
| стано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по с |
| ином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине зл |
| а велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља. |
| био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко п |
| нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи и |
| се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опаснос |
| о, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да пр |
| гама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао о |
| , све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину |
| и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладн |
| > <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спре |
| застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Ал |
| слове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје |
| } Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора в |
| , само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су |
| било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што |
| о сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом |
| м стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапр |
| рмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су |
| рмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урм |
| егов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, тво |
| талих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S |
| је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко |
| /p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div |
| titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div |
| ак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са зао |
| ју к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак б |
| кове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но |
| његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силн |
| ући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мр |
| p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна зв |
| а пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</ |
| а Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Ми |
| аједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годин |
| ок не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>И |
| остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одре |
| <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге |
| Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предм |
| аја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејс |
| е.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај |
| то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако |
| веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи сл |
| p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жељ |
| и зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!. |
| рио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасв |
| орао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над |
| о они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође мн |
| и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као с |
| дно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ п |
| .{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци бех |
| ко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то тур |
| досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато |
| , зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет |
| p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто та |
| са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде с |
| ах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши |
| ћу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (т |
| лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ |
| набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи |
| тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана неп |
| их обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за |
| м одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило |
| <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то |
| никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље |
| а му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Муста |
| жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од |
| Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапк |
| пасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина |
| емио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капиј |
| који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на |
| војим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, |
| ше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам |
| гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Ми |
| е у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да п |
| је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за доп |
| на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> |
| аше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p> |
| , а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} М |
| ржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са п |
| би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакл |
| на за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну |
| или, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у ово |
| е, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро д |
| зни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, |
| ед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се ба |
| а потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од |
| море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да п |
| ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад |
| ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он са |
| се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Тун |
| оје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="6 |
| е је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад бех |
| ишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате |
| ас на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у В |
| ући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.< |
| окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-ју |
| ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Миц |
| ећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочи |
| или су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора |
| или Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни не |
| ви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би |
| одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу |
| ад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио |
| ио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, |
| уна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенск |
| шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрп |
| д Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врело |
| вода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше |
| апомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни |
| ста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арап |
| обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о |
| он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну |
| х да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи он |
| из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пас |
| љка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не про |
| ом месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео о |
| че јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми |
| к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вај |
| никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето как |
| сипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак |
| а врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке с |
| ! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прс |
| о решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет про |
| че Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, а |
| ков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p> |
| , кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро ум |
| али.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама з |
| апала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску вој |
| могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган |
| , да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од |
| четку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и |
| а истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га |
| новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицк |
| и се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се |
| и мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> |
| а док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он |
| ајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала |
| " /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да ј |
| у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју све |
| > <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p |
| о било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — в |
| сто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресе |
| својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној по |
| и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристани |
| е беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под |
| скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и б |
| рже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! |
| приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрп |
| о се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га и |
| творен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим |
| пних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а так |
| ! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</ |
| ах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу је |
| жан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у нару |
| да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, д |
| акође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо по |
| ледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му к |
| гу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— |
| ј потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом л |
| охватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћ |
| је.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и |
| .</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да |
| сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину |
| које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве |
| та дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили чита |
| обом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђ |
| е све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше д |
| лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но те |
| мешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Меленти |
| ..{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окрену |
| к његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— |
| чи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...< |
| азове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се ку |
| </p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог ра |
| намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p |
| један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>П |
| где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју на |
| најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p |
| нак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из то |
| дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, ла |
| брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше м |
| — Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузма |
| о на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и нау |
| ише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже |
| аш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето |
| еже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко нек |
| лаго, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслу |
| е старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу |
| за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом. |
| мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интели |
| n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p |
| и.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог |
| Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним тур |
| о снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашег |
| били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се в |
| игао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p> |
| х беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног |
| то проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду |
| њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не |
| ично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке как |
| и беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту и |
| азмишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као |
| лија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му ни |
| лико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру |
| на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила |
| х умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде |
| допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Нај |
| } Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пођ |
| то му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни |
| и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ови |
| Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, к |
| е огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе |
| су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до нек |
| и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када |
| е сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — |
| је жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хв |
| аља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог |
| сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер |
| баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату о |
| и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко ви |
| ака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи ње |
| жљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</ |
| шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропош |
| гарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као на |
| је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награ |
| ане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше |
| и случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао бед |
| са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди с |
| х истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох с |
| ружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре пита |
| о вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у |
| пода, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге ш |
| етињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} |
| рикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико х |
| стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p |
| имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и |
| пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патр |
| и мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — вик |
| ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја к |
| еде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p> |
| уштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, ве |
| 2" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слуша |
| па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p> |
| ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Т |
| рчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.< |
| Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препор |
| Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за |
| онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после |
| је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај при |
| орђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара |
| их лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— |
| ше као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше глав |
| брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> |
| мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> |
| !...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одма |
| — тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродн |
| очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> |
| ина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p> |
| е, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" |
| ужина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Миц |
| млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек |
| товаху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна ко |
| ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са мо |
| рима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нис |
| не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре |
| подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им |
| .</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ |
| га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана |
| е добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити п |
| Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицк |
| ети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— |
| начки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Д |
| поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузм |
| аном и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше свак |
| И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ м |
| {S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, |
| и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p> |
| радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— |
| уде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</ |
| чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} |
| данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Ј |
| ође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се н |
| доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S |
| ицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упит |
| зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брз |
| и Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те |
| и воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га к |
| не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} |
| у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани |
| зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пус |
| у даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Тура |
| ом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — вик |
| а онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају |
| јури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и |
| и пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти |
| па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које б |
| Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну |
| еће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одма |
| {S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станиј |
| кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили |
| </p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се |
| а беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше |
| пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном прест |
| вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба |
| а одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не |
| p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомаг |
| е беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном |
| Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то ст |
| и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган ос |
| и Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај бе |
| а, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да б |
| у у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Занда |
| д, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, |
| , у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кош |
| извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је |
| ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бект |
| але услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничк |
| вом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, к |
| аше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n= |
| орављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њ |
| /p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не |
| криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час оп |
| којни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} |
| ању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га од |
| е, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново п |
| ди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се |
| у Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— |
| збојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицков |
| сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим ј |
| екуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p |
| — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, к |
| у се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву у |
| е може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју о |
| е.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S |
| и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким во |
| , да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини мо |
| и, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Обро |
| стане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дот |
| време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све ст |
| обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као |
| и.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио ј |
| ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ћ |
| Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, ве |
| S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали |
| е дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нит |
| даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, вод |
| једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и М |
| његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Пи |
| неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се |
| руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад з |
| хамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управ |
| и најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, зати |
| да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, не |
| Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још |
| а од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође |
| мбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту |
| једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господа |
| .</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са |
| мах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Миц |
| ешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Зна |
| е би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше прим |
| лану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што п |
| цу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не |
| те са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом |
| да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ |
| харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога |
| х његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим п |
| екаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из |
| највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.< |
| рчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и |
| лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је |
| га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} |
| <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p |
| ећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако ис |
| год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?.. |
| јући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана н |
| ро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто |
| темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p> |
| било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, |
| S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — теп |
| огу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као |
| је од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.< |
| оје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не |
| .</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> |
| ви се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надах |
| а бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког |
| би ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше за |
| а неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено |
| к.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног п |
| дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да п |
| наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше |
| та ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар срп |
| е марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске ре |
| у га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника |
| ико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они с |
| ке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену |
| вац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко н |
| ном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко |
| Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче |
| и началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде |
| скога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, |
| рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и ниј |
| друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— У |
| </p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицк |
| ше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи |
| пираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по ње |
| нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка ово |
| е Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно у |
| сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговор |
| уо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче |
| о дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. годи |
| > <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са |
| налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још |
| светлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час там |
| свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S |
| а појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад наст |
| ко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за кам |
| тко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шк |
| ле неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у т |
| неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и уз |
| p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>К |
| Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о |
| и својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрз |
| је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље |
| трбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао |
| сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али |
| о у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери н |
| жем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p> |
| астави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и |
| живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим кам |
| тпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један |
| ел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="# |
| гњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала пост |
| чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатагано |
| ци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. |
| сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он |
| дведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, |
| p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно ј |
| ога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпу |
| ста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариг |
| <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l |
| ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих |
| споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах |
| Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре |
| радоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли с |
| Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беш |
| .</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— |
| то и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>М |
| златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — |
| о ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — вик |
| Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури |
| ма.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе |
| и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах н |
| а друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не |
| Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не |
| ом Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, од |
| о бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, п |
| о ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> |
| н се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на њ |
| де по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p |
| ед војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ и |
| 169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угле |
| понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи |
| га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано рад |
| им.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган |
| косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми при |
| редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мрт |
| од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали ве |
| села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму п |
| м.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког п |
| шој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд јед |
| ао да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на |
| а, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</ |
| ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно в |
| ? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријат |
| на му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, |
| ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору д |
| зујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Феса |
| На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви |
| могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест д |
| ма је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште |
| загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> < |
| ин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај М |
| ни плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на |
| у се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ |
| икну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики т |
| грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаган |
| а, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким дано |
| ге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Миц |
| Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села про |
| и гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкрит |
| се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грознича |
| јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити |
| вор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Стан |
| n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог бе |
| опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} |
| која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То бе |
| терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и ка |
| </p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собо |
| /p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходни |
| рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га |
| од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима б |
| у Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> |
| пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и прв |
| на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је јо |
| н, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци |
| ош задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог маг |
| ћи Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мен |
| у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мрта |
| гари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председ |
| о посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји ср |
| непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, |
| изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да |
| ко дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на |
| дно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед |
| ишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко и |
| се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би |
| зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи измеђ |
| лно на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како |
| -бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.< |
| каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана |
| све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, |
| пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како |
| роводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко |
| свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова п |
| е на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио |
| он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учин |
| нак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турс |
| усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са |
| рака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна |
| лед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зат |
| .. наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у сме |
| много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Миц |
| алимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми |
| е отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она б |
| драве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одм |
| ога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао |
| Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева н |
| се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им |
| ина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога |
| ка јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <p |
| > <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутр |
| Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити |
| не огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да с |
| на погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пу |
| беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена |
| прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пев |
| ивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла |
| ад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, шире |
| рата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаш |
| жи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина. |
| агоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова |
| е изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојн |
| и јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне т |
| Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, ш |
| о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у |
| вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено |
| ци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту |
| дњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше |
| песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у ду |
| не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p> |
| <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је т |
| рати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у пор |
| ош какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p |
| Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само |
| ве речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот |
| оју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријат |
| вом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби |
| орко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохва |
| о је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</ |
| ла а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, н |
| не и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био тол |
| пети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са |
| ду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је има |
| е и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио |
| за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одго |
| е пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било ду |
| шта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувш |
| више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.< |
| у он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па |
| ?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце д |
| а једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а гр |
| p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено |
| бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>К |
| > <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет |
| — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху |
| .</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викн |
| авом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме сп |
| } Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шт |
| беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кре |
| чи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија |
| о када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемер |
| и Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду |
| ући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но |
| аша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухват |
| д шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше |
| ећ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима |
| /p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је к |
| {S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па |
| а, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме |
| у толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе |
| је могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан а |
| м што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турц |
| пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле с |
| et="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прош |
| акав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и |
| из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхи |
| услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто |
| д видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...< |
| какавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро |
| овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме |
| еди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели |
| и драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточењ |
| > <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше св |
| друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Пр |
| хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је |
| уже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора т |
| д само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први |
| р.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршит |
| Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Уб |
| дело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све д |
| а да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, |
| илева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеу |
| дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се |
| нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а о |
| едо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мрт |
| .. лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи ј |
| живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Ту |
| /p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио п |
| а, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицк |
| „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све ви |
| ... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрча |
| рак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p |
| зити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће |
| се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола на |
| и тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорни |
| ветлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} |
| >— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто м |
| знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко |
| дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући так |
| ако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit= |
| о, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би |
| своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко по |
| ко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n |
| ндури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни |
| мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку |
| {S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи |
| ви Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</ |
| вета.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но г |
| >Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући |
| преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња сева |
| на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на |
| зедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале пог |
| га нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p |
| же са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила |
| > <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да са |
| е му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за |
| ло мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру. |
| грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, ни |
| Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као |
| ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим |
| <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Та |
| мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш је |
| илева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— З |
| >— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицк |
| за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за не |
| </p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај шт |
| > <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много |
| ш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановим |
| да сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити п |
| ког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора пог |
| асао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, г |
| .</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} |
| ! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек па |
| а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драг |
| е!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну. |
| драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не |
| Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити |
| ши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао |
| p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено |
| нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.< |
| матрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} |
| и одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали |
| аша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемир |
| овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко |
| м ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од |
| ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју |
| чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни |
| , — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше |
| p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чуде |
| и ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни вид |
| девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а |
| а просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код |
| ја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан! |
| кињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на |
| у њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} С |
| петим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ват |
| и ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о зак |
| 64" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављ |
| тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде |
| га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно б |
| ђе.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После ова |
| што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша |
| да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој нам |
| по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у |
| розница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезев |
| ајмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавају |
| аћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да неш |
| а бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па н |
| а заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много |
| хладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је |
| из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључк |
| танија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва |
| Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од прек |
| Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио |
| атише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина ка |
| т.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако ист |
| јајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непр |
| ко дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> < |
| саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним ди |
| >— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових д |
| ушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И за |
| ...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им |
| а Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арап |
| ше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посма |
| ара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази |
| ргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не |
| деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома |
| >Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним |
| ило би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакн |
| еше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и |
| је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена |
| били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефенди |
| овог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не |
| чући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да ч |
| дину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овако |
| о му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, дру |
| надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — бе |
| ена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непри |
| е задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{ |
| ицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријат |
| што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да |
| се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с то |
| му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако ист |
| Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом с |
| ућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} |
| не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка |
| могоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његово |
| еш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. |
| урило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... |
| ору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње вр |
| д си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше ма |
| у веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни |
| гослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију |
| е а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арап |
| а... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, |
| а неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече |
| и кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, п |
| p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте. |
| , како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пла |
| вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је |
| сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак зап |
| при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, |
| једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћ |
| н позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се крену |
| т завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — ре |
| иш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро би |
| , ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш |
| спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсан |
| >— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{ |
| 106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гараш |
| је човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова све |
| они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p |
| м језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. |
| и непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали |
| то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде |
| им!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољуб |
| раброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен |
| куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где |
| дија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Еф |
| неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb |
| !...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — п |
| ћи Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си |
| са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је о |
| било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, |
| >— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти в |
| /p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу |
| реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбри |
| <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље |
| смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, то |
| пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја! |
| Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — |
| да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Ча |
| еше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпава |
| а бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, |
| ове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Т |
| пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пусто |
| p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког проле |
| ровуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док д |
| ао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, |
| <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника ч |
| им тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио |
| ва остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да с |
| суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> |
| да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између ср |
| напио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му ч |
| с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљ |
| ем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се узда |
| још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега |
| ом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек из |
| која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и |
| ајзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још |
| е дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један дел |
| како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година |
| који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко с |
| му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости |
| брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све х |
| е незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке та |
| шагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде |
| е свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није пра |
| ао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> < |
| су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао |
| , били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добр |
| лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни |
| ојим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста нова |
| иковац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Ра |
| граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они |
| дметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке |
| и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му |
| одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} |
| а робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је |
| ња Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишко |
| породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња |
| мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> |
| богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од п |
| единче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њ |
| <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како |
| p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то |
| јлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само ши |
| и Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} О |
| сни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он |
| и у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... дос |
| pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад ниј |
| о лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак прек |
| ј турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се |
| оклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у |
| а стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ри |
| е година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p |
| же у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад |
| урака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> |
| луса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке |
| е у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији |
| увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се |
| ам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам |
| ћ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачк |
| претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне там |
| да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадош |
| вио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а |
| чки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.< |
| а ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега |
| еће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их |
| p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика |
| ека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не с |
| прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Бо |
| години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p |
| напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је |
| зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше в |
| беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но |
| који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једн |
| царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као та |
| <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} |
| десет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет |
| тина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сам |
| објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, |
| у, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мркл |
| у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, |
| па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће |
| с му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посеч |
| Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, к |
| милне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се |
| он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, |
| су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као |
| еко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, |
| <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n |
| до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> |
| куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убо |
| рестане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душм |
| ле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше м |
| } Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко |
| ојску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу да |
| местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом |
| рна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и ошт |
| сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="11 |
| виде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Т |
| ронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арап |
| замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им |
| стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах поч |
| станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наста |
| ступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до посл |
| бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — |
| их урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог |
| ра и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско ник |
| га војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но дос |
| шке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> |
| да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Ј |
| одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњ |
| отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с |
| што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих |
| <p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред |
| ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Х |
| настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изглед |
| ање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по м |
| ега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима |
| ри, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролете |
| <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p |
| тови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихови |
| рође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје п |
| кана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака пре |
| но одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних д |
| Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на зе |
| ну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Пет |
| /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стен |
| глед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањц |
| </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тих |
| г и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где |
| уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши |
| љног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво |
| сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмеј |
| ледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, так |
| крено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</ |
| , а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегну |
| свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог деб |
| че Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде |
| читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата дал |
| шање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек пос |
| ју разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му ј |
| има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа |
| одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на |
| ди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се кр |
| е те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која ја |
| маде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на |
| ишта ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Тур |
| множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Ту |
| 5" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и д |
| розно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка". |
| S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог по |
| Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, в |
| ну моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу п |
| , када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курј |
| у они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> < |
| дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за |
| p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави |
| >Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, д |
| " /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак ја |
| оје и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му |
| цко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па |
| на и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се о |
| и онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртах |
| грливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на сво |
| како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је к |
| ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се |
| трана сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе ј |
| ина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела л |
| гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на по |
| пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци |
| ила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од в |
| оглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од |
| штала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, |
| их руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледа |
| њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке |
| S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити |
| им зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жу |
| ајзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p> |
| ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више |
| ати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p |
| ју, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више |
| наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда |
| одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу |
| розничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишл |
| ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. |
| рансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако |
| а, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter |
| е девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и |
| /p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави |
| на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва |
| обро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су |
| га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака |
| е Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас са |
| још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ов |
| Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше з |
| ом од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство |
| кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно С |
| .</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војво |
| у!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очек |
| љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и го |
| о земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни |
| своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и наро |
| једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — |
| а, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — пр |
| сподар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштов |
| г друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну с |
| некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на ду |
| лужи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја |
| му поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпозд |
| оста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко вео |
| ице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" / |
| <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и |
| беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог дру |
| ецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема |
| једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћ |
| оше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто ј |
| десет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како т |
| змождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Кр |
| а година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од |
| и познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, |
| Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирен |
| кав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — |
| така изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао тол |
| да спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати ка |
| а Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> |
| боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзл |
| ста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Ос |
| угих.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапи |
| домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а |
| својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да |
| да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не бр |
| ндија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда |
| рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код |
| аху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и поро |
| и господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише |
| неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бе |
| ство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему |
| а се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш |
| ни зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се оп |
| расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада |
| /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто в |
| > <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у и |
| ле пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, с |
| трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком |
| Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико |
| да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више |
| ичари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> < |
| да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника |
| плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по |
| у били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су |
| а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И |
| стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно |
| х коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три |
| ћ неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тре |
| > <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и д |
| ици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но |
| </p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуж |
| и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором |
| у му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стањ |
| обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, к |
| лико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и |
| , у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и ру |
| м вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у сел |
| оворе бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо.. |
| он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове пре |
| но Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, о |
| са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплаш |
| егов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на дале |
| уну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред п |
| коро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један |
| подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин |
| ешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко |
| неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој по |
| друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то би |
| едла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под С |
| оље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l> |
| ашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то |
| од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорин |
| ше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име |
| у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Миц |
| се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови. |
| у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче |
| <p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно |
| ајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их при |
| .{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Свак |
| <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила |
| д осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када |
| што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре |
| н од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сма |
| ову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио св |
| ла је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отру |
| ко дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ов |
| е, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" |
| е навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, |
| ста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он с |
| године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Тур |
| е.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</ |
| беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре |
| се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и < |
| савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима поју |
| рговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Вели |
| ње против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољц |
| дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицко |
| ма.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Ст |
| ћи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход п |
| решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S |
| стендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и |
| њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита хра |
| на, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које б |
| њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p |
| пском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше |
| г путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у |
| и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један |
| само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој |
| Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укр |
| неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се |
| id="SRP19024_C2.2"> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и ра |
| у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкови |
| плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и два |
| , како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове |
| а северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испо |
| али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по р |
| тање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога гр |
| шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдук |
| е ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одм |
| кнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних м |
| селих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи |
| ина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету д |
| ови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки |
| е све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се |
| /p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело |
| ја.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи |
| више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би своји |
| е са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше нек |
| unit="subSection" /> <pb n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем |
| оз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху |
| сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како ун |
| Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као как |
| е путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети |
| бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на че |
| хватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштри |
| већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили |
| } Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци |
| мање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на |
| кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мис |
| дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све шт |
| " /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равн |
| "180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка. |
| трашна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапу |
| </p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Миц |
| >— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставим |
| је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Д |
| изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и пр |
| p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим умо |
| удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као |
| </p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори м |
| е се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са с |
| и к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама |
| м у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грц |
| p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута |
| и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он |
| о.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{ |
| једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи |
| себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако ј |
| ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</ |
| тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили једа |
| ч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побра |
| а о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} |
| где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па бо |
| за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с |
| ером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка о |
| се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у о |
| еноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> < |
| } Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где |
| оба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку |
| ?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест |
| нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам |
| овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} |
| овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављ |
| p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p |
| ужица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљени |
| <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху пој |
| и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вођ |
| Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло м |
| ци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рање |
| па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} |
| ћи.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он с |
| ког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Тур |
| на нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И з |
| егову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не з |
| ретоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јек |
| ад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{ |
| грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} |
| јим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ бе |
| е и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и са |
| да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка с |
| даљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, |
| о исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана ни |
| <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шал |
| бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варо |
| е већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што |
| их бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда син |
| и држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим уви |
| ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину |
| силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог пе |
| p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} |
| јдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{ |
| сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са јо |
| уј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим ј |
| каје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде |
| а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но |
| аједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и |
| рио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, |
| .{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њег |
| чно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</ |
| да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.< |
| руже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно |
| г тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицков |
| било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанин |
| е га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стра |
| ођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да |
| сао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по |
| ију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> < |
| е ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по м |
| ликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на сто |
| и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање |
| улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе жи |
| Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код други |
| љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али |
| у арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапк |
| овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" |
| рам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне су |
| м.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} В |
| , пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зо |
| еска чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана о |
| ом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из |
| <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина |
| о на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> |
| ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> |
| /p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гл |
| вали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степ |
| нуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци |
| и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пу |
| није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што |
| и по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p> |
| ста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста |
| се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад |
| Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у из |
| нати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један |
| мах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко хар |
| опљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим |
| и, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефенди |
| беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одгов |
| им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <p |
| добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у о |
| о уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не |
| и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај |
| са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци ни |
| езу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Т |
| ра кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједо |
| <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади с |
| а раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина |
| лонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад б |
| настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту |
| му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци упра |
| бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти |
| им јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као ж |
| ре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет на |
| ају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жи |
| </p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истин |
| сле кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија |
| дио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску |
| ега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ |
| алила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно |
| се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман |
| укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису |
| p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше |
| д судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти ни |
| ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се мо |
| дају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> |
| Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им |
| on" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна |
| ај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} |
| љеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над сво |
| воје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врат |
| <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњ |
| свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало ј |
| е даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сја |
| или испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови л |
| шен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брз |
| узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p |
| ј постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче |
| но непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху у |
| Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и |
| а стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{ |
| у Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не |
| овог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и |
| човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно д |
| тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше с |
| ожеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, |
| време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове стр |
| мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — т |
| сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих |
| љај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној к |
| и по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добр |
| {S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из |
| од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ |
| жнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице |
| ваног из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и |
| и па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше виде |
| ко да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни |
| уби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играј |
| !... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином |
| а, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадиј |
| осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм зас |
| д ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сме |
| Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином |
| S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицк |
| о видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска влас |
| ви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.< |
| може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму в |
| <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, |
| . убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата |
| с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опр |
| ћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим |
| има: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија" |
| око у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио |
| цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — гово |
| школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за т |
| ги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> |
| ска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} |
| укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p> |
| Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слуш |
| дија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се са |
| а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад |
| очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изг |
| ева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име |
| куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво лута |
| њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун |
| до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута ил |
| хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у је |
| е најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са о |
| о ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и једа |
| ad>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових др |
| утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати свој |
| разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је |
| n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче |
| p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд |
| око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку прола |
| отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше |
| Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад |
| кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дрема |
| p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p> |
| зорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума |
| да их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није б |
| .{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone |
| ина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви н |
| јест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., ч |
| раци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} В |
| S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разгов |
| се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и уст |
| очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље |
| овој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођо |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, |
| че! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том |
| јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код |
| трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се |
| наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је |
| а агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пре |
| ивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овог |
| а.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.< |
| S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицк |
| но обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изнена |
| вног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите |
| м.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да |
| } Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, |
| повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошт |
| танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква |
| на планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних пр |
| те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гл |
| аку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и ум |
| какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега прине |
| својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чу |
| ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морат |
| х, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војвод |
| , када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јат |
| покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свог |
| ој гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исук |
| тле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.< |
| бровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се |
| цко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи |
| еше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој че |
| ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хај |
| војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И |
| на језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и бегов |
| олбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље |
| агодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зуб |
| м види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде не |
| девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бур |
| зад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше |
| p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче |
| ри по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једин |
| а радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се тол |
| а ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и нејед |
| крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да вид |
| ње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Г |
| авише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам |
| ладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за мест |
| довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора |
| е, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у мом |
| шина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најз |
| но за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> |
| вако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и |
| вом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да с |
| ја Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало зал |
| е више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у заг |
| > <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво |
| етише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах п |
| ровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како |
| Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села |
| разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који свој |
| баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} |
| ене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињск |
| ивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко |
| љеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан б |
| у Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> |
| , или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа б |
| ом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но |
| и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или о |
| ојом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појав |
| акше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше |
| } Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у ово |
| двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро |
| да и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво |
| цу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-С |
| петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је |
| у да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А |
| пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се м |
| врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њ |
| учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше мн |
| место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено ула |
| бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се пон |
| ло издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Миц |
| ве хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да |
| да ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Њего |
| беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег повета |
| приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чу |
| га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p |
| они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бу |
| ке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> |
| аштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и |
| ам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб- |
| Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јури |
| јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра д |
| да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га |
| крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити |
| ладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сад |
| гу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S |
| са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њихово |
| Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору |
| е дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет в |
| десет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> |
| е ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита |
| реше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах |
| екивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестан |
| оше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припа |
| не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и т |
| тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n=" |
| к беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> |
| намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> |
| маново и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, п |
| бродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему |
| ... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болес |
| ом за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но |
| своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити пл |
| годи зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, да |
| цаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! |
| ај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство |
| о, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику ва |
| оворио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше с |
| ви.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не пов |
| /p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по јед |
| ак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо |
| ет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у |
| сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После |
| или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не про |
| у, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе о |
| , затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство |
| са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ |
| <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, д |
| празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада и |
| иста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p |
| јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па. |
| отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та о |
| м мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само д |
| и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му др |
| ке странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Та |
| риметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њ |
| андурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман |
| ин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од |
| >Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше ј |
| Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови ни |
| о лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја |
| м краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два |
| > <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело |
| само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p |
| ори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће |
| } Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и н |
| а само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit |
| , то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође |
| да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че |
| међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може |
| бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога м |
| > је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до М |
| стајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгл |
| ше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њим |
| су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева |
| гом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно ка |
| ћаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са ов |
| ма од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овно |
| или свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо |
| роваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху ј |
| мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и |
| Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n= |
| у, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, |
| устендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро.. |
| српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло |
| лико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша М |
| Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова |
| егово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма |
| оља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем б |
| ападно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић ве |
| пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је |
| <p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је о |
| вац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару |
| ви, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са ка |
| и...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци |
| ивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пож |
| што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, м |
| ише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га |
| Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то |
| ше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, за |
| p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p |
| Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После ова |
| ан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу |
| д опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и |
| јам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим |
| знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја |
| Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Вл |
| осматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да о |
| а и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то |
| — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било с |
| о недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површи |
| , те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутак |
| акве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико |
| вог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му т |
| !...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино |
| пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло сед |
| некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и |
| за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу и |
| икрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева |
| S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њи |
| улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> < |
| > <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове по |
| е сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харе |
| сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много з |
| е веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је |
| губљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} На |
| да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гуш |
| и у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрач |
| кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора о |
| вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набац |
| таном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска во |
| аспусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</ |
| ах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:i |
| удићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур |
| аш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и |
| <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али |
| азумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И |
| аћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефен |
| , да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, д |
| е једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку |
| ароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удал |
| Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> |
| {S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних под |
| кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њи |
| аше <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, ид |
| Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах |
| а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је о |
| ти валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!.. |
| ="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза само |
| анку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио св |
| <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да |
| ом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшн |
| ати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико |
| , размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле |
| ра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— |
| и и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и |
| о да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, он |
| ећ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, у |
| упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и т |
| дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p |
| е родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем ме |
| у у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и |
| Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у |
| ори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне свој |
| p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чет |
| дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак |
| овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беш |
| здаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед |
| } Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив |
| е их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешл |
| он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb |
| ко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад ве |
| /p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја! |
| о свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бес |
| орила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежи |
| .{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође |
| дан колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Ша |
| ива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Ми |
| јзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе он |
| , кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан |
| вац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петро |
| нова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана |
| је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај нач |
| е са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју црк |
| умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p> |
| но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> |
| ладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином п |
| Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива чо |
| ху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође о |
| о и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — А |
| раво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-К |
| више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бор |
| еби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници? |
| уша.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја с |
| бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, |
| е овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Б |
| ти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но |
| ло пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад |
| у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети |
| као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно |
| {S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому |
| не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше |
| о добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана |
| е најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се шт |
| а чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је с |
| е трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> < |
| е снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и из |
| не, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије у |
| х скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шат |
| — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах |
| а прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко |
| спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разгов |
| ндијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти в |
| е прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не |
| >Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но |
| унчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год |
| > <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше нас |
| > <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом |
| е са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После не |
| ма, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци. |
| и, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плат |
| од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло |
| е хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам |
| Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега |
| с бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно |
| лево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше |
| рви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се п |
| Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган трес |
| а! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад |
| мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То |
| у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрет |
| евој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> |
| надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче лом |
| а множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као ус |
| ана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ах |
| ја — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша М |
| 26" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ у |
| вати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју |
| атаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у и |
| ешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво о |
| изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, как |
| > <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му про |
| ама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину |
| вима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — |
| p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и и |
| и неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову |
| ртинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци |
| моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут. |
| е, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо мла |
| ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на |
| у варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу |
| букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији с |
| {S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати куд |
| џи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места |
| сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, |
| љу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p> |
| је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне посл |
| реме, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник |
| ему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи о |
| м десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудноват |
| одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Ка |
| Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том |
| ије доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} |
| ам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико м |
| о вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да п |
| дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом |
| .</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто |
| седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника |
| ицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</ |
| ћ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко |
| али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тира |
| јем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p |
| њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да |
| не, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у |
| није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајањ |
| чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сја |
| ци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави |
| и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатст |
| ићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он |
| не, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах |
| Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да по |
| не, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>ту |
| ="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обад |
| ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало м |
| дмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> |
| а а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај |
| д ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далек |
| , просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не |
| е душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да |
| пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, |
| адати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пр |
| ист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то с |
| ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше |
| >Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двад |
| може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељава |
| ја са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да ид |
| ј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га са |
| ! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога |
| ма, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети гр |
| ји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, |
| ћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цв |
| икупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрп |
| чеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицам |
| ичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом тур |
| ог платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим у |
| а га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме по |
| а оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плах |
| талим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, |
| атиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну ј |
| што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицк |
| их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — |
| Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, устав |
| цко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p> |
| у у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</ |
| ика — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Бра |
| сус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. |
| буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не |
| хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и б |
| ! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа ус |
| ишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му |
| срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — |
| на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} К |
| Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску д |
| ко лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад в |
| у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини. |
| ину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци б |
| зан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, п |
| агодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његово |
| вили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} |
| срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посма |
| покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих и |
| рише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате |
| сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену |
| о вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често мор |
| <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му |
| до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао овол |
| пак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше о |
| Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, во |
| у да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што |
| неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — п |
| {S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га |
| о целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са |
| риполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> < |
| аху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колик |
| а Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p |
| од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бле |
| тране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко уте |
| ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше висо |
| /p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> |
| за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лука |
| о непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опа |
| аћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав злат |
| оследњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} |
| Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљан |
| није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором по |
| ам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} |
| ски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојн |
| го тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана |
| урђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевск |
| услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Т |
| , као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> |
| смо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — гов |
| на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у с |
| Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник до |
| ивоту.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побу |
| а у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> < |
| ашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господар |
| у, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симин |
| ад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах о |
| ане и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Сн |
| и и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне |
| ад руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са |
| м.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па мож |
| ора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душ |
| ин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео |
| атрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв са |
| говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем |
| за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много |
| лике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но |
| стином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле |
| рских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео |
| јој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!. |
| .</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са п |
| а Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Л |
| њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће |
| етлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то од |
| и точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе к |
| дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни пр |
| !{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Госпо |
| се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је н |
| , одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са кос |
| м експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне |
| ше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у живот |
| м крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, |
| , силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај но |
| и не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S |
| кој власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста |
| знити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и су |
| } Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички зада |
| Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више |
| роз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и |
| ином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Миха |
| идим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући |
| зније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињск |
| што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му |
| за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Ту |
| чи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да |
| ?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме |
| у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брин |
| p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, |
| ка.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јес |
| бе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у ње |
| полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени |
| , ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропуст |
| лони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше |
| писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и са |
| је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место т |
| шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути |
| ко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! |
| и су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко преш |
| јурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква |
| управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n |
| ли дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.< |
| , зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не ид |
| што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. < |
| утска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџа |
| <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му с |
| ам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} |
| а је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било |
| кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њ |
| за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа б |
| сто, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Миш |
| жину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопк |
| срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиром |
| ута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су го |
| а смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку у |
| би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног тр |
| цу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићем |
| Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p> |
| ко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би |
| здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здрав |
| сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по све |
| кну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машиш |
| p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p> |
| S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је |
| Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> |
| о подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мем |
| а она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше |
| де — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и |
| ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Тел |
| вану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе |
| то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у т |
| <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је б |
| о пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само |
| т својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини |
| ад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш |
| азаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одма |
| , опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет |
| оре, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-б |
| пчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разго |
| и, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега чес |
| ђу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га п |
| што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву |
| ти, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допуст |
| {S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским клан |
| ши непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше о |
| ах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је ал |
| голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S |
| тица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, с |
| руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирањ |
| позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— |
| ед опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и да |
| p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— |
| да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се н |
| ови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</ |
| ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да |
| па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобр |
| олазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> |
| уначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо |
| добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војвод |
| p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како |
| о било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само с |
| ремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље с |
| и ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Б |
| а женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију. |
| актовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, |
| е, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним р |
| могле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над |
| ног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно оче |
| } Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сад |
| е примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде! |
| духвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене вод |
| познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хва |
| — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> < |
| е за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и нев |
| вале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!... |
| ају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео |
| ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвник |
| Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у и |
| тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра д |
| јом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом |
| е и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на мно |
| уже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p |
| аше сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало |
| ао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не раз |
| д песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.< |
| ну љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белу |
| .</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабра |
| тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> |
| ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би |
| кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудноват |
| где никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и да |
| и да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Му |
| господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, |
| и.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Ви |
| <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила! |
| ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Миц |
| ца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</ |
| утовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али вид |
| уска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Миц |
| срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било ре |
| бро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је д |
| о? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и б |
| ву жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана |
| S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Ар |
| /p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху |
| ило врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичн |
| сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао |
| ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p> |
| ци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође |
| из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху |
| а тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши с |
| ога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох |
| ао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p> |
| добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p |
| аган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казуј |
| .</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те ис |
| и потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније пој |
| Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети |
| </p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два |
| и живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала ми |
| ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја |
| Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. < |
| > <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, |
| е видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, |
| нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у |
| он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па |
| ро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, од |
| свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, ко |
| ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његов |
| а беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на сла |
| мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p |
| ао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку сво |
| а се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд |
| сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад пре |
| фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у он |
| аш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>С |
| астави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше заж |
| ицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав т |
| баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко |
| ваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p> |
| ума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу. |
| едаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милев |
| : рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога |
| {S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, др |
| о вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине |
| ији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина по |
| p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може |
| — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама |
| <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полуд |
| ок сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> < |
| о њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума са |
| ру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету |
| о дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће |
| лико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке |
| дови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад |
| о опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стот |
| вакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно увер |
| шљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет |
| обавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили |
| азболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</ |
| аше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Феза |
| ајзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини |
| оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути |
| ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залут |
| е ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није од |
| ишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> < |
| о је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаш |
| а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, |
| ипремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на ка |
| одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако н |
| познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилам |
| д? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на ј |
| урно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их и |
| де и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p |
| о.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.< |
| уна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> < |
| т хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ис |
| ољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Тур |
| у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац |
| и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и |
| и.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> < |
| ко ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше |
| новања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да са |
| не Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти |
| До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стража |
| мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бим |
| еучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ак |
| и, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име д |
| вој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на |
| етану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мери |
| а, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао |
| добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је |
| им, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{ |
| житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастр |
| чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!.. |
| би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост ч |
| редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав са |
| но времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Ми |
| ти драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпел |
| е овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата |
| друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, С |
| га је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, |
| очи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, з |
| за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу |
| еху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљ |
| римете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах о |
| ам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћ |
| p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и о |
| S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а |
| и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он |
| то ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше |
| згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.< |
| да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми н |
| } Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно пр |
| бро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одма |
| а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове поро |
| хори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га до |
| из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови |
| /p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са к |
| о пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из |
| и, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крво |
| тва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином |
| убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином поч |
| Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо |
| сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно |
| му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После о |
| е и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, о |
| и момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он |
| ла, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посмат |
| оје беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој |
| скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.< |
| рска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо са |
| беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клеч |
| ма.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз |
| тварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекуј |
| и он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету |
| p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису мог |
| релих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, квар |
| радом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а с |
| а својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гро |
| се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са јед |
| само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па |
| рамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</ |
| <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане |
| ина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p> |
| <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно деб |
| ог биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим |
| а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и |
| дње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — |
| чин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</ |
| како из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад |
| е непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце ле |
| p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје ч |
| ише да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у |
| ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Л |
| чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад |
| песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> |
| у је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је зак |
| најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оно |
| аруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се |
| дњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection |
| им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину |
| о и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и чита |
| аваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нис |
| до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је |
| узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао д |
| о злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јеше |
| лобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за ру |
| па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, |
| е то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и |
| им жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве с |
| ! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, да |
| цко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гу |
| иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сеља |
| лико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p> |
| ро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у њег |
| bSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне з |
| ма накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом д |
| свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но |
| весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичи |
| г тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шип |
| његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању |
| ељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у само |
| ледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад о |
| јаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела |
| рачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p> |
| } Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемогло |
| о планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу |
| новато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се |
| <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у њего |
| вом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су о |
| млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође |
| он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, |
| ендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше то |
| дјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бе |
| тетом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Н |
| паде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов ом |
| ави је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за |
| икако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} |
| ко би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружин |
| е! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једн |
| рник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад |
| , за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер |
| p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче к |
| тендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, |
| тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицк |
| е и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и |
| и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног с |
| растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под зе |
| има, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад от |
| урцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу |
| авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа |
| а два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд ве |
| ма већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј ва |
| е осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, |
| укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хо |
| беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, |
| ало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет хра |
| их Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубим |
| адиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>М |
| n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прик |
| ана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} |
| пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни о |
| ре, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата |
| е а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узет |
| крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У |
| није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприм |
| радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На не |
| е у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци. |
| ра као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у ка |
| на намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени прија |
| досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он |
| на не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>Посл |
| е дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за |
| м мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи |
| еди на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.< |
| као све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао усле |
| о пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева с |
| тца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши |
| прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од пра |
| пет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нап |
| пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те |
| и су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зори |
| ви уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варо |
| е? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и пок |
| аква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је |
| ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но |
| радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и ду |
| а да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>С |
| је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и |
| ранице и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на б |
| амбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> |
| да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И т |
| , само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. |
| извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж ју |
| месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху |
| тајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јур |
| их сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p |
| су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим |
| подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто |
| и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима |
| ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S |
| S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</ |
| овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.< |
| се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </di |
| хмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах по |
| ви у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на сев |
| и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нек |
| Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав |
| мање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се |
| било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху |
| врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи А |
| оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он лего |
| уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, с |
| меде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага. |
| у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостал |
| код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изне |
| о после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, к |
| мље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег зем |
| {S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпље |
| о дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрос |
| раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале св |
| > беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљ |
| му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо од |
| е силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се о |
| умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одм |
| ног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.< |
| > <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, |
| о бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад |
| о гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално |
| х гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада |
| а да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> < |
| рајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша в |
| јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева изв |
| одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.< |
| p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љу |
| азбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим кра |
| вај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, д |
| {S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-бе |
| куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицк |
| ко у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И |
| подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро осве |
| ак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој |
| ле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мен |
| у заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турск |
| говором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу |
| наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хл |
| сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца |
| могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, осв |
| двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p |
| ре у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрли |
| ању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би |
| да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радова |
| Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После ше |
| уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али |
| рца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се |
| нским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p |
| сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солу |
| е са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај св |
| за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непреста |
| палили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у |
| усте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцњ |
| !...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— |
| <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не м |
| и.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући |
| о и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хо |
| а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...< |
| ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцниј |
| да од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажен |
| </p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак д |
| тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? . |
| авника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— А |
| иполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да ле |
| без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са ов |
| своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта |
| рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга |
| е одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, д |
| рочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>Посл |
| за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} |
| налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како |
| а ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад |
| ад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се врат |
| усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снаго |
| ва, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на |
| то види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очист |
| каше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добр |
| еше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, |
| " /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене |
| > <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он бр |
| вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, от |
| у знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да |
| владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе |
| ата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грл |
| аваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за пок |
| ада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио! |
| уди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} |
| кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— |
| ојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце пара |
| рво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пусти |
| и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S |
| и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу |
| велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добров |
| одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медве |
| прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицков |
| мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди при |
| г часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два |
| у и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много ве |
| кривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно н |
| и тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још пр |
| они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог |
| отина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоруж |
| ендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у о |
| аса ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га |
| знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> |
| p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Туни |
| га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана пос |
| а.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше |
| понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамб |
| е се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да гов |
| д стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су |
| аузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и суви |
| слу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> |
| пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злоб |
| р спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка |
| аво на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски ками |
| и-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав |
| седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стран |
| што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво ш |
| ати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p |
| м се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га ти |
| услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се |
| а да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив |
| необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер |
| p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за |
| моћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким |
| тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече М |
| p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од |
| код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упад |
| муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје |
| сто у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се |
| ја као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађено |
| у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{ |
| птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а п |
| ском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је мл |
| једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... та |
| одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да прип |
| знут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, мет |
| свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно ув |
| море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пл |
| ојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле |
| и од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.< |
| докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове г |
| нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{ |
| н оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Ми |
| бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар |
| ка села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Ка |
| уставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнел |
| — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ |
| остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једн |
| миње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно |
| сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену с |
| ејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицко |
| његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико |
| и беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак д |
| ам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимб |
| а те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше |
| >— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа |
| с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки м |
| су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима н |
| тојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху с |
| псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Вра |
| } Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрп |
| једнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се в |
| .{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да |
| Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на му |
| о нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад М |
| Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико м |
| ећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да |
| оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необ |
| што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, |
| кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се |
| гледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Д |
| са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владик |
| ржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер ј |
| и!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није мог |
| .{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>С |
| о из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био по |
| на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде јед |
| војим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама |
| > <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад види |
| се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у |
| се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се у |
| змоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни |
| следње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, |
| ити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није |
| — ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш т |
| .</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету в |
| <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не д |
| Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда наш |
| а, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Ми |
| ико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, ка |
| вога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после то |
| Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен |
| цко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хте |
| не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно |
| ло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још ка |
| арамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим сил |
| икну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скро |
| у, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим |
| своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} |
| <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео |
| о био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени прост |
| > <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли |
| воје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким |
| ка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> < |
| пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тр |
| ша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути т |
| јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али- |
| Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Е |
| можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док |
| ва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно |
| , где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше |
| ом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да |
| Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он г |
| и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће |
| инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искруће |
| згубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка сво |
| <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не б |
| угу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се пр |
| па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше п |
| ову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S |
| гурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том оче |
| агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.< |
| е већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског нас |
| тињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и њего |
| неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа |
| било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Н |
| дбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ поч |
| аље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.< |
| ош да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с |
| а се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ |
| иција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у г |
| рзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах д |
| ам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, |
| /p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цур |
| јску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле |
| јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини |
| > <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах |
| а оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна бо |
| је ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref |
| рло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте |
| ад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулу |
| оз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му |
| ити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и ос |
| да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S |
| јом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу. |
| х тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у |
| ину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што |
| .. ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} |
| о ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје ка |
| наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша |
| .</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све |
| ржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, мо |
| м, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један |
| иткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори гр |
| жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад |
| плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.< |
| еве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим М |
| су ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он |
| ао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га м |
| а, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне |
| у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} |
| да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја |
| ебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Ју |
| /p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми кр |
| бо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јуна |
| јајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало д |
| е за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им |
| те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И ч |
| Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — прав |
| о си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао |
| ти од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, |
| ажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за |
| у Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражит |
| и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пођ |
| како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — д |
| <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пан |
| милним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S |
| е рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} |
| јмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку |
| ашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш |
| p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде |
| пио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном прилик |
| носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепе |
| — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> |
| у, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</ |
| а мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али |
| да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за к |
| ашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље изв |
| а ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} |
| жак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска |
| ло га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани вин |
| ревртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе |
| ланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим |
| , Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — |
| устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги прија |
| -Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегс |
| т, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратио |
| ци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p> |
| р се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из |
| у и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожа |
| ивот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље о |
| икну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти оп |
| ешити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са с |
| ве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини м |
| <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази |
| — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{ |
| ојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и м |
| нити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb |
| би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{ |
| p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за |
| ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога |
| ад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвод |
| ео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских к |
| већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њих |
| е куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше |
| Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да п |
| о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} |
| здано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди и |
| дили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је А |
| рећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветује |
| јатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам |
| — познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И |
| гових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речим |
| ао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапса |
| а арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимик |
| > <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа дру |
| ков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад о |
| ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што |
| тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као |
| шно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил |
| тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <div type="chap |
| у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји св |
| Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када |
| шао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и вр |
| ребало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац от |
| ање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није |
| они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} |
| а јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу нег |
| дија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силн |
| штером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пе |
| Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутак |
| а је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да |
| д њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је м |
| влачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим |
| Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote |
| ну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђиј |
| своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n |
| акрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> < |
| главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својин |
| на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равном |
| иле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Ми |
| див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко в |
| но пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне посте |
| мо смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љ |
| загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста по |
| епрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близи |
| pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући |
| , њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај |
| врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога |
| хом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко |
| е ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, пр |
| о која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{ |
| уди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час оп |
| тица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је |
| ају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно вре |
| рци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекивах |
| дух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише |
| где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад |
| зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло с |
| час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{ |
| азмишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му позна |
| жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и о |
| ао да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у |
| на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места ди |
| и бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар јо |
| х...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</ |
| о врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појур |
| узман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине |
| мрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обуз |
| вно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спрема |
| улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечнос |
| м.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову сна |
| ! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет |
| не, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Вик |
| ласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пу |
| чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се р |
| вина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У двор |
| и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем |
| е су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се ис |
| у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, |
| равникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској. |
| од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да м |
| х код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као |
| лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само с |
| е стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, јез |
| ди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без |
| обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> |
| дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дан |
| ихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљ |
| и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb |
| у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али |
| но страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече М |
| а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека |
| шао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сј |
| још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи |
| здана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{ |
| оје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари |
| мет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се б |
| рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави |
| и непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и нес |
| месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Ср |
| о на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре време |
| .{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задирку |
| е подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели пр |
| .. одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, п |
| пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре |
| звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлега |
| имицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не |
| стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се |
| њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Сна |
| е, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад прес |
| >Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скок |
| /p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У пр |
| која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија |
| наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, п |
| је ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило |
| p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нов |
| беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом |
| сматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове |
| де се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p> |
| бун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса прите |
| .{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом |
| ом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" / |
| зад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју |
| шило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону ока |
| била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећ |
| и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, |
| ам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га |
| добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата |
| одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане прек |
| о смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сиша |
| овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да |
| дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи |
| план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће |
| аиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икакви |
| био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу. |
| ријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, з |
| тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да оже |
| о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове зе |
| — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који тол |
| твим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радо |
| Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунц |
| ност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разгов |
| ио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га |
| аспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата при |
| /p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после д |
| скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали св |
| ошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} |
| Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Миц |
| еше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови |
| ој и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју |
| Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око |
| па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам |
| вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад |
| ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је т |
| о му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра |
| Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> |
| ога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Миц |
| аки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — р |
| ено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добр |
| згуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је д |
| вати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем ка |
| <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући сно |
| и, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и може |
| ве сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао |
| кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урм |
| је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито о |
| од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као |
| који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на |
| баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд |
| појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у |
| ражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док н |
| ши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да |
| ло је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгр |
| робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Мила |
| 7" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му |
| стао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укоч |
| купо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако не |
| f target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке |
| и дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задрема |
| > <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од |
| продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш неш |
| заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим ником |
| p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> < |
| и се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао п |
| слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане |
| уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али |
| ри у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака |
| ео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опорави |
| становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом ч |
| потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p> |
| о кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицк |
| е па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њем |
| >И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен. |
| а.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и от |
| ану. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости! |
| Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хо |
| животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, |
| е коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Н |
| </p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његови |
| мао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у |
| о да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена ју |
| упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} И |
| аја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком |
| људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, к |
| пски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај п |
| , па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успе |
| Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест го |
| че да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио |
| ...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прс |
| ору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они при |
| Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је бу |
| и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Муста |
| дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше чита |
| жише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана с |
| грми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и |
| ртинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о |
| исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експеди |
| ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе б |
| драв надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања |
| ојих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови м |
| мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву пол |
| } Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо д |
| а.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети |
| ије било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овам |
| а, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — |
| шао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а хар |
| ају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити |
| а остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да |
| а, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див |
| и га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје гру |
| . и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад |
| оја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збого |
| p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И |
| и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, узда |
| цко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше н |
| едном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху саз |
| ико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја |
| шао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута ис |
| престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно аз |
| у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чуднов |
| д оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>П |
| е везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах |
| Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Та |
| шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало |
| а ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну |
| оловину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући |
| очео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга |
| по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с |
| к из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружи |
| а истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но в |
| .</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви бех |
| — Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не д |
| молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну к |
| овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност стра |
| доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће |
| ним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што |
| ка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки д |
| морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице уп |
| } Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд |
| у.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а |
| зе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" |
| о самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветро |
| не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остал |
| за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весел |
| краћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим |
| лазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зо |
| укао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када |
| силили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни |
| е сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу |
| и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се |
| његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и |
| а је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари ш |
| е нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је |
| ијатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— |
| у ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаљ |
| !...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и |
| ије могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш |
| чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се т |
| >Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако ж |
| ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили |
| асти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— |
| а.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли т |
| тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако |
| дни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем А |
| ахотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху |
| сет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у |
| урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гом |
| м у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одмо |
| !</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једн |
| тво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, т |
| е ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, |
| роћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p |
| па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затва |
| ка.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би о |
| , овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина |
| едан! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но он |
| е Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на |
| на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но |
| ицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} |
| е.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знал |
| ком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађан |
| их и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале |
| ао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекас |
| вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну |
| ди са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах! |
| Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рат |
| као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју |
| е хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} |
| о.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, го |
| во драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамниц |
| nit="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постој |
| инским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од п |
| х, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ће |
| узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега |
| дите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га |
| јање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не пре |
| и сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговор |
| ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> |
| арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у дал |
| бијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, |
| су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа д |
| у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију |
| д к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Св |
| нај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу |
| , изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по њег |
| >— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Миц |
| > <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Ми |
| е ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subS |
| Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо |
| осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дн |
| ко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбри |
| ...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа |
| човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду у |
| едни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се |
| ="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја ве |
| као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута |
| ваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> |
| ејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> < |
| Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беш |
| цко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде |
| готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да |
| х решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од доброво |
| и не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртво |
| беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај же |
| да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и |
| ило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак |
| прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе |
| аумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— А |
| м.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, |
| рмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао |
| мам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није |
| другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко |
| о к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зо |
| не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није пада |
| за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упит |
| да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем с |
| оћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.< |
| и суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био |
| ш нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ ве |
| пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, |
| С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад |
| рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресе |
| је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом св |
| ојим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточић |
| ја!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— |
| чићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну |
| лади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се по |
| орине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Н |
| влада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово |
| у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао з |
| и Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну пон |
| овор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави не |
| <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са дома |
| гов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио |
| пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код в |
| аску оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зн |
| орђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје |
| аше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... |
| ји на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он ј |
| ко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи д |
| Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење |
| затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издр |
| ом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек |
| ељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства н |
| утовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слоб |
| орчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога б |
| урчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што |
| звршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстра |
| е тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као дива |
| у кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса |
| p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече |
| .</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим тур |
| ева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— |
| че Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти |
| .</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте |
| а да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стра |
| го, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" |
| данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек о |
| кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима |
| према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — вик |
| беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за соб |
| и све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напас |
| су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да пос |
| Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве в |
| лобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина |
| .</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S |
| о је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени род |
| ас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хап |
| д њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне. |
| е по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, |
| ан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах зам |
| у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} М |
| ицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и ски |
| идећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра |
| Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па |
| викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у |
| .</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога |
| не де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{ |
| радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родо |
| о храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ре |
| ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да |
| ревијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако ниј |
| у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p |
| — А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нес |
| хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије е |
| сприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јеш |
| ке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је вели |
| зговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега бе |
| ли-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} |
| SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све в |
| то никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка и |
| ...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад |
| ући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p |
| г помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћ |
| а још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— |
| , можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p> |
| сеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико ч |
| не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и |
| — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p |
| смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ пита |
| ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећа |
| у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш и |
| снувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду м |
| ео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје п |
| Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у јед |
| 1" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разб |
| /l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан поди |
| /l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солу |
| е што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, |
| а — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, |
| ш истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе неприј |
| ра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још |
| ра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао |
| душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше стари |
| твору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о |
| ви беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Б |
| ="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше |
| емље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изг |
| мовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога ан |
| и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина ма |
| велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина |
| знајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пол |
| ра доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и |
| евни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, до |
| екова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Ми |
| није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима г |
| /p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни сванул |
| ађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђ |
| испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатељ |
| е вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После |
| ћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупц |
| онова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет бех |
| ју више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помисли |
| саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне |
| у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са своји |
| а неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка кој |
| се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му д |
| е му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче |
| онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — хара |
| ар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш |
| апин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину. |
| реле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — кл |
| е неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заист |
| повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је |
| .</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху |
| да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стрељ |
| , а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нек |
| нда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Ст |
| ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> < |
| иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p> |
| трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган |
| рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити |
| у Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћ |
| ицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! |
| на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овака |
| цкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти |
| ји нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... |
| ни премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то |
| е или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у |
| а више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све ја |
| ма: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!.. |
| о љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он |
| ојних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинит |
| своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом |
| еби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> |
| почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мир |
| ш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да ј |
| њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми |
| која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за не |
| лопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још пи |
| Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јун |
| ило је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако |
| ути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи |
| еше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше |
| брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака |
| ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој. |
| свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Т |
| да тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, |
| апин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Евро |
| на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах пр |
| — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и п |
| оживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је са |
| а.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, н |
| в.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше ид |
| струко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављива |
| курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца о |
| па а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У |
| ле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l> |
| еколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, ч |
| агум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража бил |
| и падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуру |
| ко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим ст |
| рина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то м |
| е се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Хано |
| тигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на је |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планин |
| ар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога |
| видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком г |
| ну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим |
| .{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаш |
| пет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа |
| , то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је прав |
| о сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он |
| l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l |
| и се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно |
| ушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је |
| ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Миц |
| опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних ш |
| тавише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="19 |
| ви.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — да |
| ажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатага |
| ...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само једа |
| и, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато |
| млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће |
| а или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то |
| својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} |
| ме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, је |
| а порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу ог |
| подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Т |
| простивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко вео |
| хватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше о |
| менту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће |
| о и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стра |
| ким нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступи |
| еликом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, г |
| ка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{ |
| док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати |
| , па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у |
| ицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Бито |
| ђама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сло |
| својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали |
| .. </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш он |
| Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лута |
| Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео |
| у као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једно |
| у се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близи |
| војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не |
| от узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, к |
| шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му и |
| вљаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше |
| о време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да о |
| њем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као ка |
| да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осе |
| . — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упа |
| има гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У овак |
| ве узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који |
| Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p |
| казаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овим |
| Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и да |
| ко би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царск |
| а души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па с |
| , момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p> |
| ина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им |
| обровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но |
| зули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и |
| и и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружи |
| да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо! |
| веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на јед |
| ио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева |
| а тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, п |
| тољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да |
| душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још |
| .{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> |
| чења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном |
| кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, кол |
| онете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да та |
| ву жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! |
| сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, |
| ана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престај |
| мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде чит |
| давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би он |
| Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно н |
| страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, |
| је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које |
| ро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} |
| мак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка. |
| ви, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref targe |
| много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовит |
| а попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанств |
| тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Ал |
| у се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивал |
| морише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и л |
| Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} |
| дмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто на |
| е што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом |
| осле заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у |
| егов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој |
| владаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћ |
| > <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — о |
| толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и |
| својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних тура |
| нда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви |
| ар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином |
| te> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <mileston |
| итеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси |
| ен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „А |
| Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно р |
| сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шали |
| <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са п |
| амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Ми |
| баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само |
| о Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n=" |
| ај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад |
| рацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Талам |
| едан учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило |
| су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађ |
| /p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио |
| г дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јав |
| сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је |
| гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кр |
| са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало науж |
| а страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Ми |
| не у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mile |
| најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљ |
| ати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, у |
| p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад |
| и га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турс |
| јгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је ла |
| у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> < |
| им брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, а |
| се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на |
| <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаш |
| ендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја с |
| алеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријућ |
| лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати |
| о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection |
| кове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њ |
| ехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше ст |
| све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу п |
| некле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажни |
| ти.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> < |
| > <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима бе |
| у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи |
| ажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа и |
| ем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како п |
| са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се о |
| јој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грд |
| довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура ос |
| ију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опас |
| од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошл |
| бро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш д |
| <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огрт |
| и, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n |
| е сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног роби |
| ну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежљ |
| Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу |
| ам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош |
| ако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до дв |
| ак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко |
| да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према ост |
| престано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше |
| много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од |
| е, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо |
| оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он ј |
| дзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и ка |
| задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити |
| јући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, |
| хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још |
| таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви с |
| Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамни |
| з тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре с |
| у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> |
| па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и |
| "177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урл |
| њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној |
| нице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а |
| ћ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, |
| , и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим п |
| занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S |
| бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... тр |
| не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној прип |
| бро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни |
| е било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и т |
| ује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беш |
| Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} |
| му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола |
| /p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Ара |
| ољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустенд |
| е прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово ј |
| е и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуб |
| сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти |
| е још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до |
| све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима дов |
| > <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа |
| е, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} И |
| према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењ |
| ла је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му при |
| арош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле |
| ен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски велик |
| Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но |
| м испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачн |
| на.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S |
| своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло л |
| последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — т |
| рућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели |
| игне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су п |
| стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав |
| Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник |
| од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба мо |
| цко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од |
| чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али ка |
| ко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S |
| ти а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све |
| иполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева |
| те то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свану |
| ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p |
| и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из та |
| ле своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде са |
| .</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и |
| де неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако |
| брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом ј |
| т ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско пл |
| Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само М |
| Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, |
| т је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зо |
| у били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних ку |
| дње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао п |
| Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У и |
| стош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и |
| лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И з |
| </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.< |
| де раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне п |
| екох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустенд |
| ина, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и откриш |
| и дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје пл |
| тпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на ј |
| > <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само приста |
| окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављ |
| сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути св |
| p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, |
| ом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опе |
| у.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му |
| већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с |
| во.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче д |
| атаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} |
| ом.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше б |
| етом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године |
| анини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од |
| пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву нед |
| мах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Миц |
| и. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и |
| Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и поги |
| ирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође б |
| дмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, д |
| у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, |
| ..</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па ка |
| ад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?... |
| устињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле |
| са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приб |
| варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p |
| види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим |
| рке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује |
| али.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте |
| му остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> |
| тиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог пут |
| г мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше |
| м чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би п |
| а ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у |
| е и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — по |
| газили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, к |
| до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице пр |
| е каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово д |
| о Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу с |
| анинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, н |
| змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило в |
| ћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну |
| турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако |
| /> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад |
| вако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и н |
| ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчан |
| ав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на пов |
| исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то удар |
| .</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она днев |
| одина а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не |
| амет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зл |
| те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето |
| ажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку г |
| и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два да |
| е му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он к |
| есто оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро пре |
| овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, |
| ти за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка исп |
| заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у В |
| у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође |
| есеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској вој |
| ставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и пра |
| заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло |
| <p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Ту |
| носан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задрж |
| да, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Ко |
| после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнај |
| >Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Ост |
| другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефен |
| </p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Ј |
| и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима |
| ас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} |
| ег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту |
| се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једног |
| Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове |
| в. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S |
| нат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да с |
| тац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, |
| је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест г |
| Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина |
| биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљад |
| упила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, |
| да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а ње |
| стендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада бех |
| е и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје сре |
| да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Кост |
| он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у ње |
| е жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме ра |
| агодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће и |
| у за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорб |
| пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали |
| приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунак |
| Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је |
| ак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, уч |
| да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху ос |
| већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беш |
| Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mileston |
| нове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је |
| међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би прек |
| е понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод ка |
| и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували он |
| у силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко сам |
| е отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како |
| песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећ |
| па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никак |
| д тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био |
| е.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њ |
| к овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са с |
| а се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, |
| тинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаг |
| <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио. |
| еж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Ј |
| ше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити |
| о Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окре |
| а пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуд |
| раћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа у |
| нинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да о |
| толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи с |
| о вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <p |
| S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дуж |
| р се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после он |
| ицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пођ |
| пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — п |
| све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слобо |
| есемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео ре |
| синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде ч |
| био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и од |
| ева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој ј |
| </p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!... |
| е баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — п |
| лабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан о |
| не.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, прав |
| овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, к |
| о повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а т |
| p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— А |
| маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но је |
| ато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстар |
| о дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога |
| вам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у сам |
| учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напа |
| лева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да ко |
| ћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим к |
| указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је пр |
| усте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у |
| ем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио |
| ла, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео д |
| о својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је |
| пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити п |
| дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Стра |
| таде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих |
| ного је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чист |
| љешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих |
| ве другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у |
| болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад |
| својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете |
| p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у |
| насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце б |
| и су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бур |
| ој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури за |
| знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато |
| иховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за други |
| вао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он с |
| Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Миле |
| урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мал |
| {S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридск |
| Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остал |
| у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> < |
| навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах! |
| але...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но |
| а би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањ |
| и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србин |
| пала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руц |
| ду чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било |
| ка, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О пој |
| } Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пан |
| ују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху |
| зумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако н |
| .{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом вр |
| јој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њ |
| цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам |
| а чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтер |
| човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, |
| мбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не у |
| сног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржав |
| о нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвез |
| ри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из |
| а својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} |
| од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом |
| би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Ал |
| куда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнем |
| ана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталис |
| потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би |
| адније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најз |
| p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затв |
| вних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са з |
| обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синов |
| вијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У кол |
| <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час |
| о уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамниц |
| ... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет н |
| бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу! |
| твор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p |
| едно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само |
| нда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених |
| ако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Кост |
| Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут н |
| оликом кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да по |
| ољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео. |
| ин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајни |
| у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, п |
| ва нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пре |
| еном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није н |
| ве љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху |
| апасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је |
| у своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више |
| девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невин |
| p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти н |
| буђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, |
| од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непре |
| није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги |
| још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и |
| е сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</ |
| бав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p> |
| илева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође д |
| два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, к |
| вно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Ар |
| е беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} |
| стали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за некол |
| х ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> |
| , и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини н |
| војом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За трену |
| . добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример ка |
| ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и посл |
| p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref t |
| да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потп |
| док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> |
| хаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијан |
| целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — |
| е са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шес |
| о њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад ун |
| а природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмља |
| ве до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за |
| гим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет |
| ба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} |
| аса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турч |
| ра репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о на |
| ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гла |
| p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем шт |
| н то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— |
| емлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвод |
| се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда |
| а; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... к |
| би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</ |
| задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да |
| то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, луп |
| бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружин |
| од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је стари |
| Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо. |
| беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се |
| олуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> < |
| тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да М |
| ху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се с |
| хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и т |
| Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... |
| > <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, |
| е ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бу |
| p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицк |
| } То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је |
| својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних не |
| дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајес |
| човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока |
| д Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она уд |
| <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући д |
| удима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p |
| препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито к |
| одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о |
| дина.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И |
| ак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други у |
| елу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Миц |
| крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну једа |
| о коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више ки |
| ом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, ко |
| и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове |
| едан кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто |
| е морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност |
| ије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које |
| се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја |
| на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> |
| а искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је |
| ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет год |
| , у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се |
| изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га каз |
| њао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p |
| на од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек |
| есело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зр |
| на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив |
| и, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафа |
| глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времен |
| да да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрва |
| b n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сме |
| својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што бе |
| roup" xml:id="SRP19024_P1"> <head>I.{S} ДЕО.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_C1.1"> |
| oup" xml:id="SRP19024_P2"> <head>II.{S} ДЕО.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_C2.1"> |
| up" xml:id="SRP19024_P3"> <head>III.{S} ДЕО.</head> <div type="group" xml:id="SRP19024_C3.1"> < |
| то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао там |
| површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше. |
| острана газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко н |
| у.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пусти |
| у своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скор |
| то је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила ка |
| велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Ар |
| ладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несве |
| амницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, к |
| д њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> |
| д са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са меш |
| да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат |
| рске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после |
| е, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута |
| и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и са |
| рих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну ст |
| ак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пусти |
| поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу поче |
| не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се не |
| за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са уд |
| е немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.< |
| S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165 |
| е у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну пр |
| вропљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје рук |
| иваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше |
| p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао |
| пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно |
| ицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чи |
| већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске стра |
| не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не дава |
| кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</ |
| У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} |
| >— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узви |
| обично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше |
| лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучи |
| шку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — кома |
| роз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини |
| цко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није |
| опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но |
| чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву рук |
| викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту ст |
| риби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кад |
| примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву |
| тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекн |
| ече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!. |
| ка га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник |
| му сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, д |
| где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи |
| зио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што |
| !...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — т |
| његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овог |
| дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па |
| грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете |
| иш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо д |
| ку предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.< |
| Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно п |
| сећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами пред |
| дмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање |
| блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога м |
| беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у н |
| ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и |
| једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне |
| ху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило |
| по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се врат |
| о вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ |
| код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра хран |
| и. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Детелину. </note> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је |
| ака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада |
| емљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну |
| но пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке |
| а својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знај |
| — Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко |
| лано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш н |
| о заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љ |
| последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље |
| највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју врш |
| пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао |
| г Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов |
| потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о по |
| ом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игр |
| онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два |
| ао да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Је |
| чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи см |
| </p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{ |
| тву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била он |
| и јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> < |
| ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може |
| ећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред М |
| из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморн |
| {S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, |
| — Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? .. |
| ј јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар |
| ихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред |
| оја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да от |
| ћа.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очин |
| рају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео |
| урцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беш |
| умћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски |
| само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да раз |
| ски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упе |
| не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одгово |
| ивала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску |
| хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једн |
| од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине |
| нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на ви |
| се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, |
| ас амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да и |
| ити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да с |
| оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде |
| и.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске |
| одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим с |
| е, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, ч |
| еко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили с |
| p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи: |
| уше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи |
| шину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Хара |
| и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад |
| ију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови |
| ! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, по |
| о се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђи |
| у.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће |
| {S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше кот |
| о овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада х |
| ети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног |
| н из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете |
| еко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављах |
| ао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до |
| да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кра |
| ем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одм |
| о.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да |
| — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к |
| раном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у он |
| ростасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на плани |
| онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чисто |
| id="SRP19024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде |
| заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу |
| ео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да |
| , са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати. |
| да је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада |
| која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од з |
| бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом трав |
| ало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} С |
| лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и |
| ла је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} |
| ве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</ |
| цу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри |
| о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да го |
| брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејан |
| ом окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватр |
| и и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на |
| године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње |
| сма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па |
| чно.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у п |
| свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуно |
| вега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом |
| они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој кр |
| ра зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан |
| ише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњ |
| једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али |
| хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама |
| а силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Ма |
| г логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима |
| ко безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини се |
| је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, г |
| је из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.< |
| е стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} |
| ицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крен |
| обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се јед |
| дног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно ј |
| к наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" / |
| Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихов |
| >И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на гр |
| и морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и т |
| у хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенак |
| елушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим |
| тарешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за св |
| јим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантов |
| ви беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Смат |
| беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да вич |
| ог смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један |
| урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај к |
| ам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p |
| ало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту |
| беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма |
| рци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долин |
| а — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено |
| у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>С |
| од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се |
| у, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дуван |
| Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врат |
| има диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоћ |
| лио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а |
| пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитр |
| из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи |
| попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и н |
| чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би уч |
| .{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми |
| <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они ср |
| и.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренут |
| димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња се |
| саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућ |
| Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p |
| во се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над |
| она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после о |
| јући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив |
| ш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> < |
| ављеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} |
| ижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> |
| и су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчо |
| мо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, п |
| Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Панд |
| p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји |
| ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се |
| ну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а |
| у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један |
| >Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак. |
| _C1.4"> <head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом |
| јним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Стан |
| оју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало от |
| својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем М |
| не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> |
| 88" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекив |
| ритискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. |
| вота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет |
| е све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија |
| ска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у ве |
| овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, кој |
| сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни по |
| ових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви |
| нак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом др |
| е да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље |
| анствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих |
| а беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ дод |
| оји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар |
| ања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам м |
| а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и п |
| а се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито |
| вечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p> |
| судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајт |
| о.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно |
| ови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се |
| беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он |
| то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p> |
| јо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти |
| што се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оно |
| </p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> < |
| тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче нев |
| ном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначк |
| ећ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам |
| арила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и те |
| им рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би п |
| о више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p> |
| своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позв |
| отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше и |
| д разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледал |
| својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Пе |
| ост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгл |
| ="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану. |
| искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићем |
| цко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са своји |
| Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са в |
| оговорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина с |
| ш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш це |
| колико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако |
| еношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} |
| > <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но о |
| спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} |
| очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада уб |
| анимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш |
| ну, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје свед |
| новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје |
| јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио |
| а 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоб |
| већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто проб |
| , висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би |
| е убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и з |
| очео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита |
| .{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам |
| S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко |
| ост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дуг |
| псану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је би |
| непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му п |
| твору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Ли |
| ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџ |
| давде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све |
| ада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за ов |
| а својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање весели |
| .</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим ид |
| улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим доб |
| један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику г |
| узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио н |
| е бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари |
| >Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како |
| ушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели |
| је дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша |
| ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуб |
| На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде у |
| ако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месец |
| својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се вис |
| му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни |
| оћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану. |
| за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваља |
| етар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустен |
| и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао |
| </p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не приста |
| звољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из о |
| о на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти ве |
| е прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> |
| своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро пре |
| аг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте |
| зањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогуће |
| и друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — туж |
| ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као п |
| с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много мали |
| ину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем гал |
| p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав в |
| чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да з |
| Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздр |
| о уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један |
| клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерн |
| сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци ов |
| еше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p |
| ио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи |
| н.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у |
| опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степениц |
| али би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} |
| еликом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине |
| неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак |
| аоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сет |
| обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан |
| пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму |
| ријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре |
| и човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опа |
| еду.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} |
| г зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најз |
| само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним ч |
| та на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пак |
| беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, криј |
| .</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па т |
| !!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</ |
| ше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уве |
| ћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би јед |
| жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да |
| јске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено |
| <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганим |
| еше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу |
| руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Ар |
| а чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту пре |
| О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што вид |
| знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после де |
| , јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а |
| летеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— од |
| } То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећ |
| } Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део |
| ад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бо |
| рстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим п |
| уше љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарк |
| уштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облак |
| лели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад |
| <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јач |
| ужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом |
| пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо |
| нас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и С |
| етње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p |
| пасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припо |
| ебу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз к |
| ега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз ова |
| ваца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног |
| оју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде |
| дих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону дво |
| е! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухаме |
| p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Н |
| дуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби |
| да је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћу |
| о исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и осту |
| јом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турци |
| ког рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после с |
| одневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора |
| да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и |
| v type="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" |
| е зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{ |
| е сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ |
| оживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе |
| такао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима |
| њаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што |
| о бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве |
| аги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у |
| акав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде |
| ок овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изн |
| у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овд |
| релом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури т |
| n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кади |
| вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с р |
| ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружин |
| о дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради изв |
| ресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако о |
| S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу о |
| <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p |
| да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у ве |
| ош како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</ |
| Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дан |
| е долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гоми |
| да већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком |
| ви пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два ме |
| ас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јеше |
| ицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за коноп |
| > <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гариј |
| га мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат против |
| ијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасл |
| више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужиш |
| алих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви зн |
| ково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмов |
| кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног |
| /p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад |
| азили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањ |
| иним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали злико |
| ином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, |
| <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читави |
| добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко |
| сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми |
| ошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита |
| дравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, |
| рата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени по |
| ожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до ја |
| шћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Мо |
| што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и суви |
| .</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше у |
| за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и |
| ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{ |
| стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не прави |
| одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко |
| е се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти ј |
| Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> |
| е то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко |
| ... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мал |
| већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да вози |
| и „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе |
| Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег ра |
| одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и |
| Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро |
| ... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се |
| ам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу! |
| че се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би |
| ко ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет |
| аничним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по нал |
| ећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш |
| рабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујет |
| шчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад дон |
| питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати |
| те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицк |
| до, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај |
| огу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даљ |
| > <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још под |
| огодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђур |
| хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече |
| што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува |
| а нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.< |
| не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде и |
| и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обаз |
| ати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шт |
| Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпр |
| и погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ |
| а који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да раз |
| ицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник |
| и пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добит |
| ру док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим око |
| , лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и п |
| ићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Ми |
| еома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпо |
| -Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страш |
| Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаш |
| а је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" |
| <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га |
| из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> |
| д Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много |
| си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} |
| И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да |
| — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору |
| а ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p |
| ка беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и |
| ио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа |
| о тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у х |
| ао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећ |
| давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и |
| бу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његов |
| озничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну |
| ... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!.. |
| вољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова про |
| вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада |
| го тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћет |
| већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапи |
| га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене. |
| ана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишт |
| one unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После |
| хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај дом |
| грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ дв |
| да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије |
| ! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> |
| ва — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} |
| тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и |
| аче хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем |
| — Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.< |
| е морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од сме |
| еху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима |
| о најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S |
| амо играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђа |
| рши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко! |
| на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед |
| имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао б |
| дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за |
| .</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Миц |
| тано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што |
| ше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушев |
| сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чвр |
| као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхо |
| ворили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе ил |
| нимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични ра |
| о било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликов |
| е шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем станов |
| један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве |
| ош не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и |
| ће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те |
| да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пр |
| апад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака некол |
| бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ |
| вим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им б |
| ате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Ми |
| ху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на ко |
| се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секули |
| пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} |
| .{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани |
| њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном |
| не као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћус |
| миче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није прест |
| и ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом измеђ |
| урски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто |
| рости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за |
| га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се |
| добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Р |
| ду на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао |
| момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њихови |
| веде лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и ње |
| настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљ |
| аца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом |
| , то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристај |
| 24_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и |
| .</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Н |
| RP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македониј |
| ећу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким од |
| ет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му ка |
| рке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак саз |
| у и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} |
| ћи Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар- |
| } Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од |
| ојска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи о |
| овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко вре |
| јска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је |
| жи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед то |
| самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, |
| срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се дог |
| у количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p |
| , у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвод |
| ика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу |
| е Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом ж |
| сти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напуш |
| еше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу |
| ујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре з |
| самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама |
| ином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин к |
| ом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, |
| > <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у кош |
| натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, |
| м логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично в |
| ко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши |
| шетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о сно |
| p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној |
| </p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до |
| te> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и |
| змановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!.. |
| послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за к |
| ем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</ |
| Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са с |
| га дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је |
| уждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут |
| } Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, ко |
| нове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p> |
| > <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова. |
| дмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао ј |
| и на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чек |
| ости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар |
| бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ б |
| свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још |
| оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали |
| Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен |
| о избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Проша |
| чећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од |
| сте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — п |
| а је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода ни |
| елу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко с |
| беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се с |
| Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да п |
| ом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хлад |
| о одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, |
| е у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неко |
| продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је |
| /p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са |
| љачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеш |
| бе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p |
| инце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>М |
| заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S |
| ећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо |
| себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло мно |
| теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећ |
| на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се зви |
| еки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, |
| руштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да јед |
| радоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа |
| се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} |
| еху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше |
| остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непр |
| село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да |
| се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" /> <div type=" |
| ј души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед не |
| ложи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде рас |
| >— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но В |
| час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзе |
| е место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се |
| ријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом др |
| .{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да б |
| истарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом |
| ивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје сво |
| нски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аг |
| ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посм |
| На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заи |
| ну дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човеч |
| ег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пр |
| >— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} |
| ориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја |
| е Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о |
| они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бић |
| ао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер |
| ича, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер- |
| — Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно |
| у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови п |
| ав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече |
| е је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из нек |
| да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати |
| продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би |
| прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на с |
| мо да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би о |
| рима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не п |
| е за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901 |
| пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вај |
| стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио н |
| јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну |
| не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче |
| <p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао |
| ћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својо |
| жином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто с |
| десет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за |
| клеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање |
| а својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци |
| у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне |
| е напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Ис |
| чно, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пја |
| ато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у |
| ави.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро |
| позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p |
| ато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он од |
| ело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењ |
| говара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p> |
| е је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Му |
| <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил. |
| , и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло до |
| драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела д |
| се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем |
| нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико време |
| живео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} |
| и.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> |
| ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да |
| } Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p> |
| ова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече |
| сту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бе |
| шло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је бил |
| есило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога |
| Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добров |
| > <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу |
| неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и |
| употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка |
| ји.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је хара |
| своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог ло |
| ту кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> < |
| ин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући |
| о пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који х |
| ог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако и |
| ном небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} К |
| вите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одма |
| исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора |
| а сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариг |
| се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би бил |
| Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну! |
| одини...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко |
| х умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе |
| .</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше ут |
| око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} |
| ва и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храб |
| азговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја |
| тену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И |
| Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим |
| Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамен |
| о си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на врати |
| мана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} |
| и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет |
| већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Ми |
| !... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено |
| е ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робују |
| ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта жели |
| аци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На гл |
| већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег благ |
| S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што п |
| непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љ |
| па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и |
| ћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ов |
| > <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> |
| јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они |
| Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не окле |
| око и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — вик |
| у.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела |
| наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да прим |
| сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака |
| ого но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је |
| оком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обви |
| прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мух |
| Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брз |
| лико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна ви |
| кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим |
| их он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="1 |
| просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се т |
| /l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> |
| евет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се |
| пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао |
| по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали |
| најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко пр |
| .{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је в |
| .</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гр |
| што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладај |
| зговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича |
| ску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба из |
| и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снаж |
| граде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n= |
| за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да ј |
| е пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објаш |
| ли у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <mi |
| а из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непреста |
| ј суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили |
| да оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Он |
| свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа бе |
| ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се |
| елим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ож |
| о брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше |
| .{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пођ |
| одина његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубо |
| ајмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема се |
| ла-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио |
| p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љут |
| Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се |
| >Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна |
| поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S |
| леда као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, до |
| пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом |
| сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се т |
| дуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војс |
| , намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим |
| ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме |
| тељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће н |
| м морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју бр |
| лугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу |
| њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква с |
| на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким |
| ти их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме там |
| цко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, |
| Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вар |
| ојска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и |
| анину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, не |
| помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — од |
| Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину |
| ђеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — ос |
| у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе уб |
| екај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече |
| е опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разгова |
| добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико по |
| е...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздис |
| у нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>П |
| > <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Каж |
| поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све д |
| а слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ б |
| авник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="1 |
| урски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} |
| ј исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом |
| раже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p |
| о, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми сн |
| /p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се жи |
| ју.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! |
| већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, |
| еварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше јо |
| фте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну пис |
| мо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а З |
| е.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће |
| ли-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — |
| ад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. |
| рачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом |
| ре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Тур |
| ваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одгово |
| свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај |
| таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада |
| и међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и |
| настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана |
| и.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да и |
| трану одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да |
| упају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна з |
| и бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S |
| лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим г |
| ка.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га о |
| шла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би |
| почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде |
| час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништ |
| преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дет |
| кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на |
| и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и |
| <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би |
| о не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начел |
| о.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиж |
| у Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе |
| не.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакши |
| реди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у хо |
| оја беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, |
| по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и мног |
| наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а о |
| и-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева п |
| адној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, оков |
| и чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, |
| једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се |
| атима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човек |
| ивота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Миле |
| рош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још сп |
| /p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</ |
| /p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите пос |
| занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина |
| p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти |
| о распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и за |
| о у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младост |
| отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се мож |
| као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.< |
| угом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни о |
| као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то |
| година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живо |
| /p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кра |
| а.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита дома |
| домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног млад |
| вној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи |
| м сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим |
| ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле |
| киваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у заче |
| аћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p |
| вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде |
| е а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотр |
| у били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те |
| ући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски |
| ече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет с |
| са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те к |
| г, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обре |
| зи, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ у |
| отиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се ок |
| ећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја жив |
| помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крсти |
| а га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицк |
| — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде |
| ећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред о |
| да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше |
| ини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад |
| карање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом зав |
| неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се и |
| са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју с |
| ије долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо |
| ему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</ |
| Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацив |
| ад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!.. |
| <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Миц |
| ста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> |
| , газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји |
| ма и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана је |
| S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> < |
| ора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од |
| ри управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацић |
| казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је |
| ростасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настаја |
| их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз она |
| <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружен |
| .</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем |
| са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично |
| > <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли т |
| је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је |
| јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и |
| и над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамн |
| ао да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово с |
| апред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ |
| овољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико пораже |
| ланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим |
| познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне сл |
| {S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне |
| ицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само д |
| то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезн |
| моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај к |
| као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим б |
| Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за |
| би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а |
| ници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу |
| е још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо |
| г истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да пре |
| е да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко дваде |
| Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гл |
| имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам б |
| заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и |
| овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах |
| ка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а |
| одрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили ок |
| пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начи |
| Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневе |
| едан ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко уте |
| својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била |
| е престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно |
| псана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово и |
| ујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кући |
| и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе измеђ |
| прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према |
| ела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их почин |
| тре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али ка |
| бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, |
| заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хај |
| као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, |
| и.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и |
| другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео нај |
| ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на |
| .</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је н |
| дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи |
| слиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити |
| ове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p |
| од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб- |
| стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да у |
| ентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— |
| а, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало |
| .{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухва |
| цко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и в |
| м четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана |
| рећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Т |
| х од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет |
| а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху ж |
| апа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла прим |
| јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стра |
| стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше з |
| тац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Вид |
| .</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, има |
| обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташц |
| т је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S |
| је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, назива |
| школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас |
| е — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек |
| у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Ту |
| </p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је |
| имњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По у |
| ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко |
| .</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно п |
| цка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажиј |
| м и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, де |
| . на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши |
| ни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, |
| једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ |
| ш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрст |
| ог места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правил |
| Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном буј |
| .{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крва |
| заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на |
| ихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год |
| у Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала б |
| агрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезин |
| киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. |
| да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао |
| ште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, ко |
| <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико ла |
| >Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао окани |
| никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вр |
| ду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху |
| кови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... |
| по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и |
| јев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилов |
| им гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беш |
| помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За им |
| речицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али |
| и.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок |
| ишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. |
| то важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је к |
| здрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи |
| , тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко |
| клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чим |
| ву треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху о |
| ртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обе |
| асиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би |
| ра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Т |
| опца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, о |
| <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p |
| добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друг |
| на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но М |
| дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук. |
| ад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.< |
| не! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не |
| а, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тре |
| ед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најз |
| је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладов |
| рзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеш |
| снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p |
| владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању |
| за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но |
| ину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грм |
| зно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну |
| а прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турски |
| на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храбро |
| ш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се |
| и припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су |
| посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох |
| амери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мал |
| — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи |
| ућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га |
| није мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашц |
| гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Б |
| мо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је |
| ипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих гра |
| слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи с |
| ом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добро |
| ошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских |
| изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Д |
| добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у п |
| велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види то |
| јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је |
| нају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а |
| ора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га |
| се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одг |
| ога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево в |
| српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побего |
| > <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла в |
| га преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као |
| орио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> |
| дозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај вр |
| до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Р |
| стила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, |
| свешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче |
| } Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај ди |
| пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Ми |
| Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од с |
| д се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, д |
| Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицо |
| е познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да |
| ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</ |
| p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб |
| је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— |
| рио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши |
| > <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањ |
| љући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ бе |
| никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им М |
| прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам |
| ли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> < |
| жно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на ч |
| о и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећ |
| еликог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицк |
| ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сат |
| пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија.. |
| убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако до |
| се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, д |
| рачка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јат |
| а, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче |
| /p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — |
| пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — п |
| јмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну од |
| /p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га своји |
| и се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>М |
| обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је |
| вога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је |
| тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца |
| а му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му теп |
| јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо |
| Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!... |
| наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху д |
| бав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Миц |
| >„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем ј |
| огиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, |
| ад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дох |
| <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то он |
| Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>М |
| ај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла |
| — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не п |
| ету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе р |
| а, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — |
| што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или ср |
| лева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ход |
| екрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колик |
| м објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се |
| /p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! |
| рењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је чове |
| </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— К |
| Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево т |
| >— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — |
| ћно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која бе |
| ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољ |
| и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зо |
| , јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" |
| пео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет наста |
| ти а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас |
| .{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти |
| ка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора |
| ини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— |
| них пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — |
| је могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, |
| Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} |
| , који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он са |
| ли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше |
| едоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио |
| и изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али |
| дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама з |
| еже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... ж |
| луд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, ка |
| ало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би неп |
| би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, с |
| прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје замо |
| пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде |
| авући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p> |
| падају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака |
| адосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше р |
| ад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="1 |
| х шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дал |
| су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло |
| који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чи |
| иске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко |
| рање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа зас |
| ице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа |
| том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању |
| прегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстов |
| ше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је на |
| зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу |
| морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових |
| исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи |
| на једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би |
| ног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пу |
| ски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зелен |
| е.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да |
| а и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата. |
| естрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! |
| благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље сло |
| ежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово |
| продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} |
| најест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила |
| ским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одг |
| помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арап |
| шини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, |
| ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1 |
| к не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше пот |
| ај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи |
| ичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и |
| ећ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Он |
| и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико |
| друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше прева |
| јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да ј |
| >Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он |
| у златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" / |
| е велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђи |
| мо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за |
| — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p> |
| } Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз |
| буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњих |
| о ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћер |
| лугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му см |
| екивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних |
| а чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните |
| м продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са с |
| ..{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину |
| се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом |
| из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања роб |
| У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три |
| .{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га |
| као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорник |
| леди месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне |
| <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави |
| х дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским |
| ећ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он |
| епрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хла |
| те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе |
| код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ |
| к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу |
| ака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини стр |
| у више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да |
| ад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељ |
| , и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак.. |
| м времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беш |
| сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино |
| му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, |
| } Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова |
| када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окова |
| што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код |
| лободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у |
| какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, шт |
| краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, |
| копље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са сво |
| воје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао |
| на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} |
| , попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Ал |
| свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Дваде |
| очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — с |
| и.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бива |
| тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он |
| жете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је с |
| али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те |
| Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> |
| е године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше |
| Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — гром |
| тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатс |
| ију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ |
| у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је проме |
| другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладо |
| длости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слоб |
| ољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двори |
| баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени кра |
| ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли госп |
| , како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодар |
| е храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само |
| причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да из |
| >— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!.. |
| <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Н |
| вао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода и |
| и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви |
| ајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да |
| син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из |
| мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му |
| суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} К |
| и да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше па |
| и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он бе |
| шта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој црк |
| Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућн |
| рлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта |
| р гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, |
| а срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осет |
| могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици кра |
| јући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четн |
| га, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском в |
| — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — |
| >Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час |
| ена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако леп |
| оју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим |
| ем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока |
| ео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет |
| еска, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши |
| S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!.. |
| бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков |
| е, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> < |
| из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p |
| — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му ј |
| ја беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад на |
| !...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог |
| ана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источн |
| а не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Сам |
| Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не |
| , што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други |
| м песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаш |
| S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком |
| беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек |
| предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, |
| аци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обуче |
| на, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио |
| пе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p |
| удо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму не |
| гове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем п |
| но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— |
| брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити |
| са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогу |
| м беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одат |
| ицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом п |
| ше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP190 |
| Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, |
| ку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно окован |
| суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко |
| но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса |
| се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22 |
| е Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало |
| о ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само |
| тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај |
| — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином п |
| ном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у |
| м учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошт |
| пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заход |
| м Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувено |
| , Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму |
| а се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде једа |
| ћ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви |
| а и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко |
| иде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином |
| е плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да |
| rget="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљин |
| пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак кон |
| ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је |
| ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, |
| ом поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицк |
| ани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметил |
| ругога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила |
| стита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</ |
| е <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да на |
| распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати |
| олако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега |
| ан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мар |
| ем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се |
| ма.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше с |
| рци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ип |
| рабри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их |
| Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здр |
| јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре |
| <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка |
| ркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да в |
| а здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими зај |
| ко бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Ми |
| о стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, |
| ти на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порот |
| о са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицк |
| де право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да с |
| драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан |
| p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало во |
| /p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, |
| ју по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђо |
| би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавд |
| како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се шт |
| из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, |
| видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о |
| љусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу |
| у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Ми |
| д оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</ |
| о још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег |
| ити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељ |
| јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица о |
| евима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам |
| се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грозни |
| Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу |
| а земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Оста |
| а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да осве |
| о услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошт |
| а, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p> |
| } Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке поп |
| док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи |
| се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гино |
| а пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити се |
| Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше п |
| <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Он |
| то ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нада |
| иног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у |
| оказан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима |
| p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улог |
| ферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте так |
| о дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамба |
| е примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настал |
| .{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јур |
| богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прим |
| и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до |
| густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране нас |
| ака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни |
| и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Си |
| њи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управн |
| љубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и |
| Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поч |
| цкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру |
| али читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бед |
| о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за ж |
| <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељи |
| Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако |
| Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест го |
| би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко д |
| ома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше пита |
| а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и |
| ше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се |
| ва а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се |
| p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство измеђ |
| он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила св |
| уго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку |
| дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме л |
| пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему |
| аху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но |
| ај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на мир |
| отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здра |
| шава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над цел |
| но широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непр |
| и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од |
| <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко |
| а седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пу |
| ешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављ |
| ти зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигљ |
| било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се у |
| " /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у |
| аху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која |
| наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> |
| S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. |
| ог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје проша |
| драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не забор |
| ме од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — |
| својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да и |
| е породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендил |
| у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од нао |
| авом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силн |
| — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружино |
| већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} |
| главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је |
| <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви |
| Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости |
| та смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њ |
| н, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се ово |
| горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша |
| ашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша |
| еста — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но |
| ваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, |
| њава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи |
| усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састав |
| ио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело |
| } Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са |
| итава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олов |
| т пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти |
| вом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p |
| чи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколик |
| мане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру |
| мах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских |
| с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакуп |
| , који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конз |
| е је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, |
| вету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, |
| ло повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак |
| {S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим |
| — Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној к |
| у друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам друг |
| ад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као не |
| </p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и |
| сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} |
| иже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и |
| Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг јо |
| овања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале |
| гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно |
| м добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила |
| ! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури |
| еговој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо |
| ина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен. |
| </p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зи |
| олини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно |
| се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву униш |
| и пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гор |
| Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрест |
| а предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би с |
| са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div |
| ду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у ов |
| ибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а |
| јте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} М |
| бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и |
| им сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад |
| ..</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирну |
| као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за |
| пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозн |
| евног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S |
| воји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до |
| после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и |
| о ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави |
| л.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би |
| тражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> |
| Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном наче |
| <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше саст |
| оше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога |
| Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, |
| p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овч |
| <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинс |
| и Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се п |
| омоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска |
| ка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} |
| >Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ |
| ва.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S |
| се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, |
| а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним |
| иде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту г |
| е и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам |
| , одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме |
| } Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако пров |
| и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... |
| ви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село |
| Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и |
| ојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањ |
| пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Р |
| рском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски д |
| и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би |
| г оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећ |
| а заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова б |
| ма беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и |
| тарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за с |
| ареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> |
| са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро |
| ми осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се |
| ад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и ова |
| г, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која ле |
| Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам г |
| цко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако |
| Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако оч |
| ти ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ |
| ко би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и |
| <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упадн |
| и такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако ујед |
| ји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече |
| таништа арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу. |
| а и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила против |
| ини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темељ |
| гова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог |
| че и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен |
| рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — коса |
| пустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Шт |
| помагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брд |
| силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога |
| Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њ |
| иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаут |
| рво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра |
| ог Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђор |
| лижња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано ј |
| ке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се |
| до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише |
| далеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" |
| вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекуј |
| е време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше |
| леп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајес |
| предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је би |
| е час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напро |
| ов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у зн |
| био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматр |
| /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе |
| Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пиј |
| је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек |
| ао да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекују |
| а Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, н |
| з детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се |
| траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан с |
| и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко т |
| .</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са |
| Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на |
| рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се |
| тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни |
| ви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараш |
| и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — |
| му зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са з |
| дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да реш |
| ше! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — |
| друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.< |
| турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— |
| раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у |
| у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, с |
| /p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху уш |
| во ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника је |
| а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду |
| пасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као д |
| осматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му ј |
| ихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Ми |
| ине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали пре |
| у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаће |
| . </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум. |
| егово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славног |
| аван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико н |
| они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степ |
| тињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града |
| кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео |
| м експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</ |
| пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадо |
| та, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао оста |
| и ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S |
| рапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто ду |
| олико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини по |
| водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се так |
| дова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} М |
| а мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давна |
| тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.< |
| услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше |
| -Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> |
| аја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом |
| цка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобеди |
| асти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у |
| , спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље ко |
| сног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче |
| т сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила п |
| /p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад п |
| сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње оста |
| знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p |
| ху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема госпо |
| уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и б |
| .{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка п |
| ..{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владик |
| прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!. |
| оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши |
| и.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</ |
| ку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман |
| тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капе |
| о после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто |
| ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одај |
| Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби |
| да морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом дру |
| се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, |
| /p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више ч |
| pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем |
| ивот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим поз |
| ло код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читав |
| иким растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом кој |
| рајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни станов |
| није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчет |
| ада је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се заву |
| — Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Н |
| аху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија вр |
| и се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту ком |
| усте и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N |
| један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пан |
| јзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, н |
| орана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, |
| {S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Мила |
| е место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приб |
| дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветро |
| ојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> < |
| ве одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим неприја |
| S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сук |
| <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрест |
| ина лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлог |
| дне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а хо |
| би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чува |
| ко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{ |
| опа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред |
| ју као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Пра |
| аше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидо |
| див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу |
| чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од |
| иста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не од |
| ла је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити |
| од њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револ |
| г отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дох |
| ла.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских б |
| ама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо гд |
| вне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не |
| ка славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замор |
| су знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајев |
| дјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би с |
| ед њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и та |
| а изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до |
| Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом |
| аше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час оно |
| говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни |
| на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завл |
| право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов |
| празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до |
| летела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупа |
| и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p |
| ини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свеж |
| елења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко |
| о разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико час |
| љен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућ |
| исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станими |
| олико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — |
| ородици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакл |
| у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најза |
| звољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за |
| кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили |
| авили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ов |
| .</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста б |
| да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом |
| дмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах М |
| и.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро ис |
| и сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева |
| !...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, |
| сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме |
| в беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике |
| беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалн |
| е Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пуста |
| сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним |
| ота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје д |
| осматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као |
| о Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, |
| док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-М |
| е.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} Посл |
| још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста |
| им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне |
| <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи пле |
| и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— |
| огаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати |
| ршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем |
| S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад по |
| ше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чи |
| разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми н |
| е оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и |
| и, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> |
| ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од |
| јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и |
| ата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа б |
| сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... н |
| и с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али- |
| — Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p> |
| ко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они |
| да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из |
| ти слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p |
| не тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозни |
| ег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса б |
| зни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у т |
| ћи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто |
| ..</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и |
| ези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на |
| радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> |
| но Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, п |
| ћи.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу св |
| и конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамба |
| ку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу |
| му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој к |
| у вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу |
| енутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ |
| /p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да |
| <p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У т |
| м.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу д |
| ну Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје др |
| } Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, |
| би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому б |
| турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу |
| ао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек |
| стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p |
| провца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио |
| гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} |
| <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам |
| ма свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, |
| видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у |
| шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час |
| ина више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да под |
| , сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p |
| м, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} |
| вога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на |
| следње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим другов |
| иже.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к М |
| а мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и |
| е Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не вер |
| бе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! |
| ро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са они |
| аху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како |
| е јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше |
| не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хориз |
| овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, |
| лону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по не |
| Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и з |
| то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пр |
| ре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, м |
| увише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{ |
| а!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, |
| сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицк |
| еше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је |
| е спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило |
| звали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми м |
| прцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! |
| пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, ме |
| је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана |
| ешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше |
| о се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n= |
| у могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој д |
| и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту нап |
| Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p |
| ити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму з |
| ше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дан |
| умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељ |
| у је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је |
| е беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па |
| ругу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} |
| ицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трул |
| е је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети |
| пет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешк |
| а клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактер |
| разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је |
| ло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешки |
| вином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих ум |
| ости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвел |
| ке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Бож |
| еома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па |
| њи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искре |
| у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нест |
| ад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и |
| з Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који |
| зекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима |
| вета, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазн |
| -Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим ок |
| исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи пр |
| а мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да ш |
| харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе. |
| аном у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог |
| орђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другов |
| ну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! узд |
| иста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила. |
| мах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио |
| морност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим |
| <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам |
| <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати |
| е и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се |
| ало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само |
| ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапу |
| ава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога |
| е Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше па |
| , не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, изда |
| , то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139 |
| да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да |
| апско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, |
| о гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу |
| .{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, кој |
| ико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створе |
| ике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав |
| и.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варниц |
| лости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добр |
| ти грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S |
| ог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тр |
| тињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не |
| види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Мил |
| овеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онд |
| ш јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дош |
| што бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме |
| но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} |
| ила сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорил |
| утака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се |
| {S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе н |
| ти а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се над |
| у и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="3 |
| андур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико |
| рхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам |
| силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сн |
| удновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срч |
| ко зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети од |
| ен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изаз |
| ико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руск |
| рања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму вароши |
| истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што б |
| ар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изне |
| ружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зо |
| оза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увид |
| а Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђор |
| развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он |
| ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђо |
| одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из р |
| е већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш |
| енут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри ја |
| те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Ч |
| и прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> |
| било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па он |
| ога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у |
| о, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сја |
| м, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други |
| м <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју д |
| ко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — зах |
| један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, |
| сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када ве |
| д подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у |
| p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поз |
| сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сус |
| бојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p |
| љу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обе |
| урског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да |
| уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га од |
| непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а т |
| ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S |
| нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и |
| ..</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се з |
| ости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи ск |
| ко дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство |
| ао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо |
| о опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимо |
| ији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о бр |
| <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, ко |
| ве.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да пре |
| је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} |
| а беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.< |
| дух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је |
| љоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше в |
| пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, |
| p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она ма |
| мире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да |
| аше.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зим |
| она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу бра |
| роши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Н |
| гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има |
| да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!. |
| , рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен |
| ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори |
| е баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам |
| судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши тур |
| а и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да |
| н другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окуп |
| >— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, д |
| ењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јуна |
| што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад к |
| два дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду дост |
| по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и |
| својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div ty |
| ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не пит |
| још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љути |
| ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи |
| и док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке н |
| за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам с |
| во?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда |
| да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по о |
| орни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p |
| ушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо |
| ха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узне |
| ицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како зна |
| атише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и са |
| на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је м |
| ..{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> |
| м тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу |
| е, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових про |
| о понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} |
| а тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p> |
| ја за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да |
| аћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, |
| а Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин т |
| .</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ј |
| ећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашн |
| како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Јо |
| ти беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је неш |
| е јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче |
| "SRP19024_C1.7"> <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну |
| . зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу |
| сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома н |
| арио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну |
| о овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља по |
| и наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где |
| о зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање |
| исли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, п |
| осто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, који |
| пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад б |
| <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се упр |
| јаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>Пос |
| од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у |
| у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто |
| ем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, је |
| есет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ ско |
| — А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре |
| лаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> |
| — Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, |
| ју. </note> <note xml:id="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </n |
| ши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала н |
| појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено |
| латара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим |
| ="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Детелину |
| ше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка ј |
| ote> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP190 |
| ска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> < |
| рати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно д |
| Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од |
| ада већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све |
| бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а м |
| њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох |
| .{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се |
| лови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толик |
| ива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек |
| — Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с де |
| е! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се |
| сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! |
| ог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добр |
| поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово |
| безекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и |
| са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море же |
| и она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p |
| а каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се |
| у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли кр |
| разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му н |
| к и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим |
| и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијо |
| о изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она ди |
| грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створ |
| едмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораб |
| вде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — ме |
| она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на не |
| ј земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним |
| , попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуни |
| о, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрч |
| хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превиј |
| ћи узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем м |
| ши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињају |
| дног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за |
| , је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуш |
| у.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуц |
| преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... пре |
| ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> < |
| изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!.. |
| поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром са |
| о је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех. |
| да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — јед |
| као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би |
| утећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одгов |
| <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које м |
| е старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.< |
| издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да |
| се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефен |
| сом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се т |
| — Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне та |
| p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимб |
| <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника др |
| — И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац ник |
| иста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управн |
| и су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка |
| ући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо |
| л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека у |
| чело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, опту |
| то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— |
| рски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.< |
| он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А |
| доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја |
| !...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни |
| вац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли |
| p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им |
| </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одго |
| аше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, каз |
| p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се на |
| селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се |
| м гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега жи |
| , како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицков |
| чи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао закл |
| им страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> < |
| та ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине |
| о чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпље |
| ди ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> < |
| у!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја |
| азамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> |
| /p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им |
| ристио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</ |
| се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где |
| pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу на |
| ужини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа б |
| ого што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нис |
| етврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— |
| p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стража |
| ође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> < |
| есвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били зас |
| <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на |
| а јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изгово |
| пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замис |
| S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја |
| </p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!... |
| е доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је |
| шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањ |
| обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, |
| ма и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен б |
| едаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, |
| њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само по |
| е слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на при |
| оја вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четова |
| лази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упа |
| ас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па |
| ани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и |
| рах и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се оч |
| е према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим |
| .{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> |
| војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, к |
| а упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, бу |
| ако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за т |
| овно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{ |
| пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би |
| а, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазор |
| оче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим |
| а и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога |
| у зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p> |
| сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његов |
| месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ приличн |
| ушу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадај |
| е опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> |
| дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар |
| ио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако |
| оше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да ј |
| заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у |
| подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дак |
| моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред |
| После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени |
| шљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се м |
| о даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше |
| ого бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али са |
| ао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98 |
| Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у там |
| пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Ми |
| ма није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану зем |
| аму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> ос |
| ли су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и заг |
| ши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видет |
| вори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то л |
| илева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.< |
| е тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог |
| дине.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладниј |
| оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветар |
| <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са ве |
| бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто |
| и мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — о |
| дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} У |
| едан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ус |
| дуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Ал |
| мо присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жест |
| , њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи вел |
| рме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше |
| овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се |
| <p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше |
| ноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише |
| да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— |
| оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни |
| послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обу |
| скопали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили |
| е редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саоп |
| сму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је |
| д и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обас |
| их ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном |
| амтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврш |
| ..</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би |
| ачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав ч |
| т помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала ов |
| „Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилн |
| ља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надја |
| Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за освет |
| ко заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не пр |
| ом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искљ |
| вичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим |
| јатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста см |
| гов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у сам |
| ражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве плано |
| зних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне но |
| на тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда |
| се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом |
| у радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално д |
| домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> |
| д. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са свој |
| p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништ |
| анства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњ |
| избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао не |
| ли, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет |
| ужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог |
| иру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост неп |
| тела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, р |
| њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља до |
| дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађа |
| тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чет |
| Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p |
| ам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас о |
| ио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамниц |
| краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље |
| , морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славн |
| p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S |
| својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Кост |
| > <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после |
| е, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољит |
| ста оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, кр |
| Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по ов |
| ви му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — н |
| "#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.< |
| х Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру |
| ов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p |
| Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гост |
| о, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо по |
| јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те ниса |
| јало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога |
| p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, |
| тра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у |
| а криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаш |
| је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} |
| опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћи |
| знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сре |
| <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се зат |
| увени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима |
| н мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их вла |
| p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за |
| ем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог |
| — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону |
| у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а |
| вора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми б |
| ко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена с |
| поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су |
| е, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</ |
| арији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина т |
| сталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицк |
| екох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} |
| ј дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламен |
| .{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још |
| ве до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p |
| вање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима ве |
| јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од у |
| сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи н |
| дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек |
| еше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{ |
| седелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су и |
| становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјај |
| уге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много стариј |
| у са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако д |
| ијатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изг |
| а.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко дра |
| земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, в |
| еднога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ов |
| ико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p> |
| ош кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — |
| ене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после |
| е убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те |
| у беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ бех |
| остале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежа |
| влачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се |
| рније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, |
| е од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на п |
| Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смел |
| анински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци |
| па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Ча |
| је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицко |
| лисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од м |
| таве са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S |
| ћ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би |
| је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допре |
| тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не |
| ошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па с |
| му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто |
| ја ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са т |
| ком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песк |
| .</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако н |
| кла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, по |
| гарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у је |
| око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете |
| њу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска |
| еше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} |
| часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} |
| пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> < |
| и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни ј |
| ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и д |
| > </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> |
| јен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посмат |
| би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну про |
| може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни |
| .</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине пос |
| несвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих бли |
| — рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваз |
| с, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље мора |
| писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </tex |
| а покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а |
| дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја |
| ог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, нед |
| ише од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, |
| иска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>Пос |
| такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p |
| рдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дан |
| онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет |
| ти, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, ње |
| е и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узј |
| дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и |
| па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, |
| еше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на |
| је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио |
| урзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседел |
| — Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазе |
| ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина |
| "subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло |
| заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише |
| о зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах |
| ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! |
| овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајш |
| Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бе |
| рашан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га вид |
| тру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова |
| .</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Ара |
| .</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се зв |
| краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху ра |
| </p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаш |
| а Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео хара |
| ији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови др |
| ове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху |
| џеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покриве |
| ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зва |
| био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога |
| лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Ми |
| х Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматр |
| тле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18 |
| ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим |
| о на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, ка |
| се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов на |
| гово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S |
| то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се пр |
| овцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. годи |
| </p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе прода |
| роче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — |
| ће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — прод |
| <note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SR |
| <note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Сад |
| а показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти н |
| ..{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима |
| одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> |
| ја на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан |
| рад, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <milestone uni |
| ну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је би |
| дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији |
| о „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српс |
| и ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И |
| <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми |
| Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, син |
| писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </T |
| ашну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичиј |
| атства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Ми |
| ужином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађан |
| бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише св |
| устави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гу |
| ских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани по |
| ошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, д |
| а би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан |
| породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да бу |
| жеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали |
| ицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у |
| дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље |
| — Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то син |
| екосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — к |
| илева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се |
| е просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смеш |
| — Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш п |
| ма.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада |
| погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је |
| ?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, |
| огао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од који |
| Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо по |
| цко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Ми |
| да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, |
| епено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а изме |
| ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се п |
| иле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и |
| {S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот уз |
| паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земљ |
| никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло з |
| зад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти да |
| падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали с |
| он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стего |
| цка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очим |
| твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако т |
| нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомичн |
| укао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања еп |
| изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај |
| време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада д |
| род свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби б |
| година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</ |
| и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, |
| ру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што своји |
| ...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато |
| ћи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако |
| ишћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћ |
| > <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах |
| затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — ј |
| е слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и |
| ..{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последње |
| чевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као |
| зналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тоб |
| глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што с |
| чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури |
| у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како муш |
| бро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" / |
| <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Миле |
| нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак |
| о кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да не |
| е га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без |
| бесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова с |
| за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем |
| ну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> |
| сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарск |
| даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је х |
| онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву |
| то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>С |
| ладости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче |
| о са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се |
| о беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да |
| Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди вали |
| {S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по |
| це и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у суд |
| ицом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{ |
| не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и |
| , као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде |
| страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно с |
| xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Д |
| са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војв |
| погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и |
| уса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалиц |
| а сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са с |
| .{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино де |
| отице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бу |
| ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, ст |
| нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слоб |
| наке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само се |
| ојима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — реч |
| кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{ |
| пута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из варо |
| ји се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приме |
| начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но с |
| има својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак |
| о неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb |
| аква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зрац |
| </p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p> |
| p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних н |
| ија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, |
| у.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаљ |
| ати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш А |
| ко да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!... |
| дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустен |
| . </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опе |
| удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, од |
| мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над |
| е исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и ост |
| ају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — вик |
| неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди |
| а је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Миц |
| лећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У |
| бровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која с |
| р на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила м |
| .{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће на |
| ваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бу |
| је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био св |
| шком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља М |
| /> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Н |
| беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p |
| Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше м |
| ва грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су мог |
| љено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крил |
| ије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радоми |
| им мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у |
| ли вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам |
| акутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Миц |
| ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако |
| рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више |
| ља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући |
| подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше н |
| ору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним |
| коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb |
| ј већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустенди |
| после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и |
| асположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством н |
| реплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Јед |
| а зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога |
| ендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура! |
| атрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с мес |
| <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громк |
| S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, |
| урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече М |
| >Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни она |
| естаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, ко |
| једничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p> |
| тала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут ј |
| — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао |
| ати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p> |
| окла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамба |
| поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у |
| >— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погин |
| арамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмањ |
| о Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружани |
| прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само ду |
| ви мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем |
| ито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један чов |
| p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бе |
| чи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој |
| пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — к |
| ђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењ |
| {S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за |
| /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. |
| као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! |
| о му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p |
| као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови |
| ашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан |
| сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n= |
| неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била |
| изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али с |
| енидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p |
| м оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и |
| ашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било |
| >— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе о |
| д његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то в |
| и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грм |
| .</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији о |
| је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — |
| чио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када |
| акође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног |
| дуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура |
| дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни |
| већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са |
| раће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством |
| ђу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су |
| грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на |
| је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и изва |
| дану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Ара |
| повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше |
| тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за |
| ство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше |
| био налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} З |
| еницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у вра |
| такомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> |
| љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно |
| сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заб |
| ну воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, је |
| она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како |
| во.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да |
| а девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То |
| а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по |
| ултан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова за |
| ђу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они сп |
| је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И з |
| p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} С |
| .</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави др |
| кне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли м |
| аља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Са |
| решнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шт |
| ! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини |
| и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће |
| он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лул |
| има богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога п |
| а да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милев |
| ати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскуди |
| за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика |
| {S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгл |
| , но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђе |
| е место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху н |
| ака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног су |
| м.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Вр |
| војих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога |
| те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Зд |
| у, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим са |
| аљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашл |
| е вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу госп |
| да, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а |
| а Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од |
| продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p |
| Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="3 |
| на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да |
| зну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> |
| лони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разиш |
| .</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита о |
| се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од |
| ворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врат |
| ама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу |
| тва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одат |
| } Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменут |
| една експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са ов |
| храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S |
| никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаш |
| два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег |
| ији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабри |
| д ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, |
| уре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Ду |
| </p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане |
| лу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри с |
| јвећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада б |
| м и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, |
| и и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобри |
| синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остари |
| борави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу он |
| у тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз бе |
| Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ с |
| е био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још |
| та говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодне |
| ечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви |
| предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула |
| > <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренераже |
| , момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед |
| као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге |
| ошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену |
| {S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српс |
| {S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет |
| чекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да с |
| /p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе. |
| смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би |
| ти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лев |
| у, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што |
| о ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од |
| ами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не см |
| ни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој друж |
| у, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах |
| апин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> |
| је беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— К |
| естити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је вој |
| едњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се уг |
| му.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распуст |
|