ко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђија и Мар |
ита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна дв |
Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене |
већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— |
ијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па |
И заиста.{S} Одмах после овога убиства, а после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би |
се Мицко родио у очи Петрови’ поклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одр |
ђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чеж |
вири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а |
ко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чуд |
а одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S |
орави, одмах после Кузмановог повратка, а у загрљају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се |
еке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек |
његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколици |
га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, пак, после кр |
рче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох |
<p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај као спомен од мене.</p> <milestone u |
ве донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се ол |
љачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном х |
гова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му засузило, на лицу осм |
омене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по |
и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам |
аче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се про |
ења.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака |
таху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту комовицу.{S |
ви одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше |
у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне последње речи кадијине он беше по |
.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугач |
— снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само |
ирока пољана, равница... нигде заклона, а и оступање од толике навале — све то учини, те Мицко |
} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда б |
што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радуј |
> <p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се |
ија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је |
о уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То |
и, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се м |
да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} С |
де се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру |
p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, гро |
дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста |
<pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као т |
аље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лан |
ен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунац |
S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно |
аш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо саст |
вог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано радостан |
све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> |
-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду |
ва месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и н |
.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опе |
пкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у дво |
ише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за ру |
ехотице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} Т |
који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети |
ци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци |
Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га з |
ија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим тим шт |
ог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш ку |
маза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци |
е само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде |
.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{ |
ш у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>Посл |
} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, |
а њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — гов |
p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у највећем каријеру, само да им п |
о ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, хлађаше млађано ту |
неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, |
шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <p |
дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица |
планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца оштрих секира а за о |
ме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога предаваху и самоме пламену и тек он |
есак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и он |
, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећаје са њеним |
улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само режи.</ |
пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас оп |
све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста |
омишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то |
аладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.< |
>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мај |
овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га |
оје кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастрто.{S} Ба |
ај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше бл |
о урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече |
у и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је н |
а извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да т |
му је одмах и учинио посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> |
он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p> <p>— Поклаше их све!...</p> <p>— Слуге?!...< |
ејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не веру |
та!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби ка |
сли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштан |
} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — р |
и дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад |
, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице отме по која суза из очију. </p> < |
— Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душ |
ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој |
Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружан |
едеш и пијеш и са самим краљем Миланом, А?...</p> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно |
нту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочиј |
а једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак |
м парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А |
Земи си кључ, па си точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочиј |
</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед на Мару, пође са пандурима |
зналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло |
м срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! |
.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели д |
} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако |
виде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде ти синко, сп |
рамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли |
одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> < |
адо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазив |
не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену пр |
S} Час је нешто са синовима разговарао, а час опет са унучићима ћеретао.</p> <p>Од једном улети |
видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ ће те још одвести у кућу хришћанску.{S} |
<p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни о |
тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа в |
м кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у |
и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опр |
е груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је |
и на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} |
а по рамену. — Међер си се ти поправио, а? — упита он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефен |
p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно наоружани, хиташе право ка |
S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску |
опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је |
p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим, Мицко и не сумња |
а он само продаје!... час ово, час оно, а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим р |
јдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Ар |
сматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је |
они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом као луд; она кући, а он с њом па само нешто |
анимира, он их одмах позва на разговор, а нарочито због свог познаника — Станимира.</p> <p>Сви |
>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако бил |
! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније ме |
акви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговар |
и.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери |
и ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта ви |
S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара ду |
ући, а он с њом па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, ка |
ети.{S} И мени је тешко, као урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала |
се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове |
о заузе село он и њега предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села |
престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био с |
и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали љу |
кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и сипаше као из кабла.{S} Но он |
овањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, где ће се |
ети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог |
и исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јес |
више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у |
нково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и да |
а дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг б |
м никад ни чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мр |
вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш |
о!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хва |
едан велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У |
извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога |
а, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно |
<l> „Од Турака мало ко остаде,</l> <l> А’ од Срба мало ко погибе.</l> </quote> <p>Ретко ко од |
и хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Сул |
био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то нај |
се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ак |
није!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И ја из Македоније!. |
p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана п |
креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, |
d>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто |
S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли |
лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак |
оким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослаб |
одиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите сам |
човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова |
тељу и он ће ти учиниш све што може.{S} А ми можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, |
туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам ка |
види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко. |
ана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаганћину, облеће око по |
роговорили међу собом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, с |
са свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало |
овијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас |
} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, ч |
вако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад |
аше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски |
и да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за |
побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харам |
p> <p>— И ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак год |
рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помаг |
ј, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи и |
</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, |
робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад |
ше и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам зн |
о!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не треба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... |
од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне судије са турским чиновником, |
аједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? ...</p> <p>— Јесте, зидом! — одг |
ендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер |
Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Мицко Косту, када се већ пр |
есте, зидом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може оп |
епрестано око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше зац |
еше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину д |
хотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— И |
пиле! — упадоше сложно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочи |
кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војв |
би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, |
ознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— Заточеник сам, као |
га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет питање.</p> <pb n="151" /> <p |
говори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Пов |
о веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко ч |
арте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаш |
понова узјаши на своју камилу.</p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре дола |
већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Ту |
мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре |
о играо карте са Ламбром!... —</p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе т |
би показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћ |
е, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ вид |
... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како |
ин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје дожив |
гство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку |
сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, ши |
т седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.< |
се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљц |
ше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Је |
нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак м |
другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се |
о.</p> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби је |
ајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне |
иди пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе! |
пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да о |
нио на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p |
ше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим р |
урвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше нек |
ате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптуже |
онда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрен |
мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и |
остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који ј |
имер кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S |
{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као д |
натакоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемс |
е.{S} Но не прође ни неколико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг |
.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама |
по коју киту од љубичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре |
коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</p> <p>После примирја Мицко |
ух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано полета ра |
осетише тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагор |
а виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опра |
осле овога пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Ру |
аљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, т |
/> томе: каквом ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је |
дно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га |
нице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Три |
беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког |
одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше |
</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пе |
рума.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци |
е ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, ко |
bSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, |
.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} |
.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав |
без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова свеца.</p> < |
реће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј |
нестаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, |
b n="122" /> присутност страних конзула а нарочито руског.{S} Најзад и сам продужи:</p> <p>— Је |
есељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега |
<p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на |
и опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се |
о, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу в |
ад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на роб |
> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одма |
анини Петрињи.{S} На неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас ли |
ти у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светин |
а и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут |
уна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гош |
.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с теш |
заједничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> < |
олике јаде и толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.< |
ожна реденика са тешким убојним метцима а тако исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био и |
и опет заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекива |
<pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и најза |
цко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка |
<p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна су |
зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Тал |
идину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци |
..{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час отишао |
уситниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих б |
устињу заклањајући се прво иза рушевина а после су сваки па и најмањи џбунић употребљавали као |
е, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било н |
тва.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко ше |
ко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопе |
и бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао м |
но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у н |
и понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци ди |
љене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чак |
те.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} |
их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{ |
{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад з |
ише су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху |
овога настављаху се многобројна питања а и одговори <pb n="152" /> између ове светине и Мицка, |
сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{S} Кад су |
> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равн |
те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од н |
остала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут |
ј да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресве |
мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било по |
даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, |
кочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаур |
роклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе само сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну |
њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако |
, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабу |
убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу с |
у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим |
г поветарца.</p> <p>Не прође ни по сата а са северне стране појави се у лету један грдан огрома |
ане сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, |
аху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручни |
еће знати ни макнути сам са свога места а кроз ову пустињу.</p> <pb n="130" /> <p>Но те исте но |
њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце |
унчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} По који прамичак снега, |
и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим ра |
ти читава стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан д |
> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест |
ваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>С |
анских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне |
х баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени к |
жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса |
љубећи скоро мртво тело овога невинашца а сузе не престајаху.{S} Оне су <pb n="63" /> расхлађив |
ко Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека |
олаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет |
акле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Ре |
знам!...{S} Нешто му каза чорбаџи-Миша а он одмах коња па одјури некуд!...</p> <pb n="91" /> < |
огом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицк |
ти и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — |
к’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p |
quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>М |
ле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> < |
удског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Ар |
је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробуд |
зман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у нару |
и.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођ |
ља млека.{S} Завири кроз прозорчић, кад а њега нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да г |
сад пођоше обадвојица и то Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрест |
Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чинов |
а а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалу |
опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се |
што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турских пандура, које беше ка |
са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у дру |
Мицко сад чу онако силну писку од трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове о |
Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко |
осматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гос |
е много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облет |
који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p |
етак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са з |
ели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она |
година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о м |
па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману. |
а би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне |
о!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и |
вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао чов |
па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камил |
који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбу |
и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p |
им брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео си |
бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се |
у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шал |
епрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни пет пара не узедох од њега! — упаде Мамут смеј |
где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бег |
примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотун |
све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здрав |
ивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже |
уцањ каквога пиштоља или танке мартинке а силна њихова јека само крчи, па преламајући се вишест |
ју тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али њег |
ви прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им Мицко ово рече.</p> |
} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о |
не онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само д |
Оне свакодневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што |
а ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са |
до зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријате |
<p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро |
у земљу одваљујући комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са |
државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путују |
а околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је |
ену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руск |
афану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније од |
мотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се |
..</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! |
и а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</ |
ове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапу |
ил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху при |
а својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S} Овде је Мицко имао једног сво |
</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка.</p> <p> |
им мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да |
т...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} |
лике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помо |
ојводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме |
љу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук с |
обровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци се у први мах ма |
и увесељавали. </p> <p>Чује се звиждање а они, са исуканим јатаганима и напереним мартинкама, п |
да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турс |
ра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{ |
колико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше рад |
а седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико |
д опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихо |
рмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно ј |
розан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, |
невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас н |
<p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренутака ука |
! — прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извука |
српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Ма |
е већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад |
едати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> < |
.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе поз |
е.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака појури му у сусрет.{S} |
одужаваше разговор између Мицка и Косте а растојање између њих и Кристаћеве куће било је све ма |
Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и њего |
млатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и |
у њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку ми |
ска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је ч |
ора појави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би |
смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p |
осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало |
p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да |
родирући овако час кроз пешчане равнице а час кроз планинске кланце, наилазили су на исте овакв |
ероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> <p>Мицко је овде прове |
немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га ота |
н већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ па одмах за нож и коље.</ |
лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се ов |
говори Сима а Ранђија се само превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ ос |
вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уси |
ше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у хладној и мрачној тамници да |
ноги и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде |
вежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инс |
ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз п |
<p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гле |
ки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Мицком, поред његове раније дружи |
ао киша.</p> <p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи |
а мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше ками |
ља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада |
ти колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p> |
ана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тегове љубави пр |
ећ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што ски |
три медведа сместа се стропошташе мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротни |
астрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их |
ког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали з |
/p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачк |
рело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, лев |
којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође |
умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, м |
во слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је |
ко, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све |
јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{ |
шао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беш |
му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде |
њима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз з |
а Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док |
поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома ра |
лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прош |
се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, |
тив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезну |
улкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака п |
не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по |
рже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Са |
анаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну ду |
покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харам |
а два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, |
ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да |
е из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Ма |
е поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуц |
спод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики рев |
аничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> |
костију разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душ |
равили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S |
им срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго пос |
ри покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих |
а.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви |
осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред |
јурише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрат |
е сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо кре |
е могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Сумо |
ече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!. |
вао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често м |
му.{S} Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се усп |
ова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у п |
успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — |
Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!< |
устан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше ост |
вршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље |
гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно бруја |
сто учини и Сима.{S} Кад у једној улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ |
и нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут пр |
вуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које в |
видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, |
седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби уз њега, пребацивши нехоти |
страхом саслушаше његове последње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.< |
.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размиле |
зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и дев |
> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај м |
вог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњаци |
да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад ве |
>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у |
де опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро |
о Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разг |
ећ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Т |
колико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пу |
м поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде |
p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се по |
се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше |
душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е |
са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p |
тавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може |
м снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те у |
ицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се |
у први мах није знао шта урадише с њим а и који ли су то.</p> <p>На по сата после овога, од ка |
> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао ов |
p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} |
разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а |
ли, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао ма |
више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p> |
лаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Св |
о тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни |
ва имовина.{S} Но својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имо |
сет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, |
сматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовос |
кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком |
који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем |
.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљ |
већи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбр |
} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично разумеваху.</ |
p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S} К’о опарени одмах |
Смртна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које ј |
реко рамена и свог покри својом кошуљом а одмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче |
у Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева |
рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше камиле пођоше на пут.</p> |
то са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетано |
лавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухват |
<p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина пог |
/p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им об |
штрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући |
нешто пријатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко |
е пут понова продужи. </p> <p>Час касом а час лаганим ходом морадоше они пробавити скоро три ча |
о пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да |
де се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је та |
вља усамљену.</p> <p>Чим ступи у подрум а она се запрепасти, кад опази онолики лагум, и кад већ |
p> <p>У подруму сам песак, ситан, мекан а на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава |
бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав |
са притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки ја |
још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених |
ровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиц |
тање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и рад |
оћу силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко с |
стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограч |
ше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху |
ења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у |
таф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, |
ешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они бе |
да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја |
ила забава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неко |
{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где ј |
дела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <p |
на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, од |
двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион становника.{S} Но није опе |
овова, продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зелен |
сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, да му |
се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путник |
говор. </p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд |
о једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче пев |
журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Зл |
иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах п |
на падају к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни |
ога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклон |
</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице |
е од прашине. </p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола |
на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином |
да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе |
де капетан-Илији.</p> <p>Не прође много а Мицко се сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и |
ју на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-плани |
и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавн |
ћ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Сими |
којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Н |
харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најм |
ицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу поз |
жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвет |
оменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављење.</ |
кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га кра |
храна.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни |
ера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а на северу кршна планина Петриња, овде — онде обрасла |
појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би нач |
у?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазива |
...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, |
ше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина уби |
ико надао од тебе! — одговори јој Мицко а радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше доз |
Опрости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да у |
т.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена ок |
ху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе |
/p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и |
лу реке Лома.</p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе |
вета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам |
ник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врл |
н.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће |
уху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела |
урђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљ |
г доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо |
{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом |
о очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није знао шта ура |
на се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто |
узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остал |
ико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пу |
о ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно |
д њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на |
Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар изв |
уд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем |
.</p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном |
на ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</ |
<p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, прија |
у да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Ку |
о и обично, изађе рано изјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и |
.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он о |
<p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим ч |
својом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и т |
њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени п |
тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Мицко не |
ви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност привлачил |
а се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака преко три стотине.</p> <p>Турци к’о снопље пад |
ку.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</ |
лушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по вре |
<p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом н |
ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, о |
а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак од кише или какву страшну |
ине.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху |
тину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који |
не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија повуч |
спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви понуди их дома |
лно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не само на овом м |
же могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час н |
и ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него |
з каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно најгоре |
ху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе |
Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заходу а они стигоше у Јаћимовац.{S} Пошто се крадом увукоше у |
аџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и закле |
и црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се изнад очију повиј |
куваше ручак, па тако нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к |
кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n= |
трво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упоз |
тцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-к |
есно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који л |
сто Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружа |
ти да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пу |
Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше |
не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико зан |
стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи |
Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се он |
{S} Он се мало саже те је пољуби у руку а она њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји бл |
могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да |
стрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашња |
његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртв |
својивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, |
рестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав |
воме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земљ |
ек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки |
почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосн |
је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим у |
рати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме по |
а и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на ов |
том брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговор |
скрцао која је путовала на острво Хидру а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим |
крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Т |
одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало улево, јер му Мејрима рече |
Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хте |
ов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне најлепш |
и посланици и конзули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни. |
не жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете |
и грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим неговала их је и Зора. </p> <p>Поред о |
е.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створењ |
анка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, а он за њом к |
Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали |
дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивал |
ја суза из очију. </p> <pb n="49" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздис |
p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он |
војим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љуб |
рчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек пову |
да не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што |
чини, изгледаше им у први мах као каква авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају п |
неким узаним побочним улицама кроз неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p> |
баси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко зав |
— све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> < |
тужно јадиковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Ца |
зо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну |
</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути у авлију и успење се на једне степенице које су излазиле |
роз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и и |
авши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> < |
о сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема |
тигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и |
га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њим и по |
те.</p> <p>У тој намери ресенски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он |
на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њем |
ша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове ди |
, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти |
још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак |
паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то |
се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеш |
ћи се много у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше о |
Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огром |
ешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не |
устаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурск |
>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. |
а паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинув |
ећ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.< |
ог богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могла остварити.{S} Човека, који би се см |
лом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећ |
аса наоружаних Турака заједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој |
е беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери |
паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружаних Турака заједно са Мехме |
p>— Ти ли онако закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му ш |
к што онако мучки уби ресенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови |
а је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, |
заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари |
, нити сам пак када чуо за неког Мустаф-агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о м |
ам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта |
, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, |
турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, до |
, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, је |
више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у посл |
и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>После подужег путовања од неколико дана п |
сто оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризо |
а ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће |
х и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заис |
ати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како |
цније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p |
л’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на п |
— поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте |
треља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и |
мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њ |
аги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одма |
драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме |
како друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућ |
милео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше своје осећај |
м, збогом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се |
тешкоћу услед Мицковог растанка а млађа Ајша и она највећу љубав, која је сад сву сагореваше.</ |
<p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</ |
ре.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не могаше одолет |
ра!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко с |
д њих. </p> <p>— Па, има! — одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </ |
Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мухамед и њего |
је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Ње |
шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — |
Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ни |
лно да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S} Његове мисли су одлетале д |
н се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли |
рашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мил |
<p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од м |
ко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратк |
но заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су виш |
егову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и |
, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно лице — све му је то у п |
он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што |
је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овд |
ла мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро |
ава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А им |
{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него |
оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га по |
<p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче сло |
три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуз |
е сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога М |
Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p |
{S} И заиста, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна |
таш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати |
Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! |
склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, д |
гнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави о |
е решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено |
везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет |
на, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе |
<p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ |
о одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да |
и само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети! |
шку — рече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицк |
у.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глад |
ма! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана и |
х мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца |
те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истин |
уцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би би |
еће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они |
кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> < |
<p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи х |
Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.< |
а ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— |
ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове по |
ост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њ |
ио је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени простор, |
ан неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га |
свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље |
ђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, |
пепелом и ту су опазили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са |
ду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало |
у, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имат |
на!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p> |
ио тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очинску љубав и дужно |
рају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи |
>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда на |
о својим заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу на |
му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће.</p> |
уне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош пре |
стити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „није" |
и-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди |
је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему само |
не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> < |
те, јер чиме ће се и понети пред краљем ако не својим сјајним оружјем. </p> </div> <div type="c |
ушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше приличн |
роду, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски знач |
е увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се |
а му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша |
p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само преви |
И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то к |
е и сама Русија имати удела у томе само ако му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило |
зману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он је очекивао само на трену |
каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" |
Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто |
онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио пр |
иоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади |
Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> |
му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и су |
ских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид у |
раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество |
арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио, и на живот |
и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, кој |
о бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ изман |
ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја |
га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, |
ајзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му са |
позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p |
оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом |
и, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — ј |
г.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући н |
латки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да |
пушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} Сад нестаде силно крчање пр |
кривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права |
јних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Ве |
куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа так |
о.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја |
во са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Пандури уђо |
<p>Као муња улети сад Мицко у кућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да |
на њему харамбаша Мицко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без по |
тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хт |
едоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашњаваше |
их беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осе |
за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове св |
а више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — |
згњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ ова засејана поља морали су редовно залевати водом. |
да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, смешећи се упиљио очи пр |
хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше пр |
ах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изаш |
мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме |
атвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне |
му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф |
p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — узвикиваше Кристаћ, пун радости, пој |
улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Аларазола! — одговорише им укућани, посматрајући их убе |
а од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга к |
ерује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови |
него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога моли |
и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свиј |
е Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!... |
е знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — клицаху сад радосно Турци и са свију страна пој |
ојим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских ни |
n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустаја |
Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша рад |
дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!. |
убио ресенскога Мустаф-агу!...</p> <p>— Алаха ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — при |
омисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три |
еног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и алеви фесови према сунчаним зрацима јасно показиваху да |
рбин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толик |
беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видев |
ак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Алексу!“</p> <p>— А јаој!... ћирије... лејс’н.. сад, са |
Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти |
оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи |
се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се |
ше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им траг Ми |
један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше дв |
им се одазва са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег |
ресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се н |
о је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} |
пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешт |
руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен |
о да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове премиле Маре.{S} Знао је он, |
у показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад с |
собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бег |
уморни претворе одмах кас у лаган ход, али како нису знали куда ће, то се управише право ка је |
и неколико мрачних одаја у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, с |
ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би |
вих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>С |
>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p |
још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} |
да беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која |
, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из |
исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена наг |
тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у |
овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако ниј |
Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само |
о лежао онесвешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да |
ујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у |
теше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а оч |
истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, |
ко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством. |
држи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева |
је стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила |
морао остављати за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима |
о душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од |
Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је Мицко с |
, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огр |
p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ |
оламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништа.{S} Од Пашаге и његове породице нема ни |
<p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му коч |
у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар јо |
ај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— |
да зачуђено и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева |
ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу |
ицко се ту прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло |
аточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невес |
да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— |
рина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност |
ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни сто мађија! — одговоре ос |
ва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод |
је ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове симпати |
p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се на отвореном |
ог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот |
p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} Он скочи са камиле и пост |
т у имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два син |
ечи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слу |
све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у |
је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи!...</p> <p>Тако се продужаваше р |
епуно пола сата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им |
у.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> |
а друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако нем |
аступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>Пос |
и.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрве |
у се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први |
са мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи |
, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, али ако нешто не знам, ја ти не могу рећи „јест" или „н |
не.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер није био сигура |
је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазили на много питомије земљиште.{S} Овд |
њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убија |
одару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару |
е морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Веза |
са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ ал |
да га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник |
лабачке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пре |
и комад по комад земље а <pb n="175" /> Али-Милева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћо |
можемо ићи.</p> <p>— Не, то никако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуш |
/p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у о |
толику невину крв српских синова!...{S} Али ја сам многу и многу кап те невине српске крви стос |
ебало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} |
вију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање мога |
пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.< |
, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље жив |
једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је о |
же у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио |
зговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-Милева је причао о робовању своме са Мицком описују |
Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, ср |
ој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— |
сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама |
то млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова же |
.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камил |
е застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде пред првом кафаном и с м |
адија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још тол |
цко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> < |
њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а |
се па опет чује неко шиштање. </p> <p>— Али-Милева чујеш ли ти како нешто шишти.{S} Слушај само |
и-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро р |
о где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У то |
тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чуј |
ћине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спава |
му наудити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде |
на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> |
јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа м |
брзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам |
највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово вр |
а прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема |
ка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к на |
не предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћ |
етири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а |
паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта.. |
> <p>У једанпут узвикну Мицко:</p> <p>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги при |
вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p |
ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</p> <p>А ја! |
очепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица па |
одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживља |
а јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле |
/p> <p>Мицко стаде на стражарно место а Али-Милева леже крај своје камиле и заспа мртвим сном.< |
могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на |
посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио ј |
очи им се саме затвараху.</p> <p>Мајка Али-Милевина намести им постеље и они се завалише да ма |
</p> <pb n="190" /> <p>На лицу родитеља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав к |
је овај пријатељ — показујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p |
тима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази |
ли-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату |
да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака. |
а пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу свак |
атког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући имали најбоље од ј |
он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка ро |
еше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило б |
раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног трвења са Турцима, он мораде јуначки пасти к |
и Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После шесто-месечног заједничког та |
а нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два- |
ешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у |
у.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са |
ицко поче малаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава пој |
санске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвес |
посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи так |
му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поч |
а бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног |
.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама.</p> <p>— Али-Милева — |
одник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> |
ретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе показивао Мицку п |
p> <p>И кад је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицково |
Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч |
се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунак |
p> <p>Сваки је са поносом изговарао име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче |
аваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</ |
ћ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо к |
ш у првим сну чуо је Мицко неко шиштање али се није обазирао на то јер, је мислио да је то уобр |
, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степ |
се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева са родбином а такође и Мицко па узјахаше кам |
ао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли г |
их Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} |
Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, отку |
ти да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није |
а моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми |
p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам нећ |
ароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на ј |
више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја |
а товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али-Милева — Ми морамо целу ноћ путовати, јер како ми н |
по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по овако |
малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-М |
тим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече дом |
ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — р |
<p>— На ноге сада у име пророка — рече Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја |
Ја сам уморан од силног путовања — рече Али-Милева мајци својој. — Мени и пријатељу мом треба о |
не.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја |
чекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико |
сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо ј |
је то, онда смо обојица пропали — рече Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој приј |
спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И ја тако мислим — одговори Мицко |
а се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био |
аге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, вре |
м жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема |
о часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи вод |
е би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песа |
еким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису просл |
а била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умре |
>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунц |
"SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. |
јатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вра |
тише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута.</p> <p>На једн |
а се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица в |
— упаде слуга у реч. </p> <p>— Мицко и Али-Милева не знајући у први мах од куда долази овај гл |
ере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се |
ао ни сањати, какве планове има Мицко и Али-Милева.</p> <p>После подужег опирања пођоше испред |
ез марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се некол |
је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или |
аје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војн |
твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полег |
Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје камиле и продужише пут кроз пус |
кивао сваки па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегле |
оље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум |
сте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај Мицка.</p> <p>По свршеној молитви пон |
га стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатељ |
та.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху к |
о после оволиког јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у |
близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу. |
еђе — рече Али-Милева.</p> <p>— Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Т |
мнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она с |
а већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p |
чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни помишљао |
слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на |
у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Муха |
/p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вред |
p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање ст |
када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — |
<p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с време |
итав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устал |
рече Али-Милева.</p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, |
тајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>К |
<p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се познавали из ране младост |
чезнути.</p> <pb n="174" /> <p>— Ја сам Али-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаш |
говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p |
апком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако |
уди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> < |
љу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта |
мишљао на Мицка, сваки је само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се с |
иштво крај својих огњишта разговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи |
</p> <p>Истина, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не |
скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако пита |
ако се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му |
овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме |
оме.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он и |
</p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета |
бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда |
ади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, као урођенику, |
ара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница.. |
аса.</p> <p>На пола сата пред само село Али-Милева показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи п |
.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксава |
аћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћ |
они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избав |
цаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао да се бар н |
еше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — ви |
а душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и |
ље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор ско |
а јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се д |
долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им |
утешити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла |
у кући имали најбоље од јела нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их те |
као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! |
одице.</p> <p>И отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача |
не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко |
њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и ж |
ине мој, ми ћемо те слушати — рече отац Али-Милевин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше |
т почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по |
бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су уж |
ече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} |
дан бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њиховом обичају и поче им раз |
била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов |
спитиваху о њему ко је и шта је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да с |
а беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</ |
од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одма |
ријатељу, ја сам сужањ као и ти.</p> <p>Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промер |
ник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на ове промене и није му могла ни |
ћ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се гл |
ј стражу ја ћу те после сменути.</p> <p>Али-Милева се скиде и оде опет на своје место.</p> <p>В |
ћином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{ |
вију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватр |
и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радоз |
мо ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно |
увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са ками |
човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном |
, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по њег |
ја тако мислим — одговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брз |
епљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле |
и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицко |
а му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и извади џигерицу, и м |
е у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде се појави подмукло |
плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посматрајући небо — дуго ј |
их груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а нај |
није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, как |
веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите б |
дмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи |
</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да |
каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — гово |
ва па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина |
ојим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, н |
намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд |
газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије |
јда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то ода |
<head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкови |
неш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све д |
им лицем.</p> <p>— Мито... одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, |
она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на |
бро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове ре |
ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} По |
ди мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинца |
старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде.. |
о, ударајући се снажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Ц |
турским чиновником, чудећи се.</p> <p>— Ама, просто целе те ноћи не испусти карте из руке и то |
одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли |
исто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек једа |
, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Мес |
стендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који с |
чити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њо |
се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, прекл |
ани па хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, |
има био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — |
је преко тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толи |
е, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече |
једва устаде на ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је |
и. </p> <p>Мицко је нервозно шетао тамо амо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин. |
ћу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p> |
ав лахорић повија светлост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, од |
од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, к |
овољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог |
тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи у лепоти сјајног лица |
>Сад се одмах образује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих гр |
ћу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео |
н, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...< |
Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста |
лила по леђима к’о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не |
то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајск |
ко због Туне, колико због њене плавојке Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дош |
анише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од за |
ирније и пође, опростивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну |
о беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет на |
ај начин стишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превел |
ћи тако у хану, он опази једном лепојку Ану па као млад човек, он је одмах и заволи.{S} Није то |
је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај |
и амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје стар |
су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их је често обилазио, изгледаше му и сувише заго |
а непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја |
брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушк |
ророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Милеву пр |
ко давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе |
грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог пре |
е се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Гла |
и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари |
лама од оних истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као |
е, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Па он |
д она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — уза |
ко понашање према Мицку од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и |
и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> он сад са неком зебњом |
за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19024 |
ицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{ |
— Клонуо је крвник — раздра се један од Арапа.</p> <p>И ова раздражена руља од које је сваки чо |
какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! |
атвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се у |
јан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им ј |
очастима, односно у поштовању од стране Арапа, но у каквим нарочитим правима.</p> <p>Сама околи |
рене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушкама кроз ове шумарке, |
обио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови А |
оста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} |
ана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка п |
котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и то у пр |
т са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош |
а пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет |
, што је Мицко убио уважена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца с |
зад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са |
ке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара |
ону рупчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И са |
што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште а |
ло наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке |
н само један плотун пушака из руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве |
еку а нешто и принуђен молбама оноликих Арапа, он заиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да и |
p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривеним шибљем и урмовим лиш |
све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га |
њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— |
има а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре к њему и најзад продревши с |
а, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо до |
, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно |
цко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети |
еним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати дов |
који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби о |
ах је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к Мицков |
у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова |
Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих стани |
и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само |
би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство ни |
војом руком на источну страну.</p> <p>— Арапи одмах за овим појуре у правцу, који им би показан |
д беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили су |
Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вра |
<pb n="130" /> <p>Но те исте ноћи, када Арапи овако спокојно уживаху у тихом сну, Мицко их крад |
. </p> <p>После овако подужег разговора Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да при |
што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! |
Мицко за собом у песку остављао, то се Арапи не могаху тим трагом ни користити.</p> <p>Сада, к |
занимаху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих |
ана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама |
д неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, |
авало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи |
био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест д |
тано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне |
Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су |
не одаје то опет продуже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном |
мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама код надзорника тамнице — Ах |
<p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> |
о је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко више духо |
игурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер |
ка!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, в |
!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави |
> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну |
м видео како под ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник |
како не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радо |
<p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на Мицка, који се јуначки бр |
а и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арап |
ао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Раздражење код Ара |
н поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад мало замисле као у неком чуду:</p> <p>— А |
х премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урм |
и их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе у својим чадорима |
око у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одм |
p>Овде, се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно |
ватише код Чифте ханова, према осталима Арапима изгледаше као какво савршенство.{S} Но и сама З |
правник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно |
етити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше и ове природн |
а све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а си |
Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а пон |
кован у ланцима, и пође заједно са оним Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста ду |
уховно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, |
да ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као |
И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p> |
ту разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали |
е.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором не |
д Зоре сазнао за ово страшно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Ал |
— А одакле си ти, капетане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почас |
јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, |
нику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у је |
а камили.</p> <p>— Ко ти је ово? — рече Арапин тихо посматрајући Мицка са неким неповерењем.</p |
а ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да с |
осле овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге |
се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекивах |
мој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицк |
</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у б |
би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да б |
n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био |
p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арапин па престрављен овим призором истрча напоље и дре |
а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом |
сти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и т |
ренутака изађе из куће један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палм |
и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, |
у је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Ар |
си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колик |
рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се по |
азно се поздрави са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p |
и сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздрави по њихо |
ма.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представ |
ко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l |
стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз овај отвор у саму стену.{S} Унутри су |
војом сопственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то |
е видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем своји |
амо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и |
свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још |
ео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка п |
а лице!... очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело |
очи му к’о муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбурка |
<p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да м |
ћи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој к |
рапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе ц |
аволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ та |
ук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега принесе један |
несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — Мејрима и пољуби се с њим.</p> <p>— Збогом, мо |
се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и ра |
урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво. |
— командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и по |
апкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапк |
могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их она |
.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак Мицко је остајао хладан. |
атска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> Истина, и она је Арапка, и она |
она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које |
зашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и Ајша и Мејрима појурише к њему.{S} Оне не мо |
њем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео.{S} |
уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мерима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини п |
ше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на |
морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, после онако сјајног п |
да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио ов |
шчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко |
ом, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак |
ухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> < |
и кајање, што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше м |
Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу |
јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — ру |
тно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} |
лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу ду |
блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и |
> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио |
га Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непрестано.{S} Мух |
мно нанети му злочин, надјачаше пламену Арапкињу љубав и он се мораде раставити од њих.</p> <p> |
би се с њим.</p> <p>— Збогом, моја мила Арапко, збогом!...{S} Опрости! — опрашташе се он сад и |
а на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у |
ојма.{S} Он се истина љубљаше са младом Арапком — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икакв |
би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb |
ости! — опрашташе се он сад и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... због |
ли зет! клицаше и сам Мухамед са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па |
ста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p |
p>Сви спавају сем Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним |
>Мицко одмах управи поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> |
кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.</p> <p>Но њој опет мило, па се само |
време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што г |
а храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а |
ојим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове п |
легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> |
атима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече неку узречицу и своје име.</p> <p>Арапин о |
овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и |
те ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је ј |
ој једно повеће парче хартије, исписано арапским словима, а поред ње нађоше и неке траве.</p> < |
ровући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да |
, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се стропошташе мртви |
коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, |
вору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на |
путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза п |
осле десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога племена имају к |
ерет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце о |
:id="SRP19024_C2.4"> <head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>М |
ћ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толики |
} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулу |
ски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на арапском језику.</p> <p>— Ако је то, онда смо обојица п |
<p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени |
Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — |
далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо |
путовању они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима |
есносном путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да |
меда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само још више расп |
упчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, ов |
ство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкам |
загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но један |
Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а |
како помлатише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише св |
еког преступа.</p> <p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато |
ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} С |
теже мотку те овога право у потиљак.{S} Арнаутин се одмах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, г |
поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање |
p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед н |
оре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и д |
у.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо јатаган на Мицка и хте |
урке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те овога право у потиљ |
ник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први |
ећу некако не упали.{S} У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог ув |
ролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети |
ропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у т |
ио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Вел |
па.</p> <p>— Чудновато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чуд |
Арапима.{S} Нешто на турском, нешто на арнаутском а понајвише мимиком тек — они се прилично ра |
цко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих |
људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Рашић а и архимандрит Сава <ref target="#SRP19024_N9" /> који так |
ш и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче и обуче ово ново одел |
тан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target= |
ример јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у |
репоручених писама на своје пријатеље у Атини. </p> <p>На обали опростише се сви са Мицком и Гр |
> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се ча |
местима у облику стуба подизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p> |
китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пр |
ћа, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан саз |
једно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <ref target="#SRP19024_N |
тећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који бе |
ајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски чиновник, |
а, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши турски ч |
душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, под |
која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог дол |
најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 становника.{S} Ту се са свију ст |
ицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Ос |
ска влада терала је највеће кривце у та афричка места остављајући их на милост и немилост управ |
абулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземнога мора, између Туниса и Бенг |
д доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између за |
иљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје |
чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежн |
груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, признај, заблудело момче!...{S} Признај |
на срам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозн |
и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она н |
ино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само помислим!...{S} За |
вног харамбашу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="ch |
е отишла на извор па је још нема!...{S} Ах, она је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{ |
а!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онесвешћена на |
а се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па |
бави нам само наше тужно мезимче!...{S} Ах, Цано, Цано!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје д |
ко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадиковаше Митра а сузе сам |
што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када и |
ободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше |
и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — тужно јадикова |
виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!. |
— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатаг |
Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у гру |
— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко |
шао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — стресе се сад Мита, остављајући скоро празну окан |
Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} За |
ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешко мени! — јадиковаше Мицко у овој поноћној тиши |
е својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицко |
аганом.{S} Сви се пренеразише.</p> <p>— Ах, опрости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев г |
душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са |
д и са млађом Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени дру |
рудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у с |
омилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој та |
, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од |
очијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога |
ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах је приметио оволику силину љубави своје кће |
ђе Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо подру |
</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још |
згледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више |
својим молбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли |
Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први |
ше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Мицко одмах управи поглед на ову младу А |
у реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања. |
ен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p> |
да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и он |
/p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба Ранђијиног а он Мари а ова њему чисто полетеше јед |
шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да |
и је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о ов |
, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она |
млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе рак |
ицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се М |
ац, улазећи са Кузманом у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад |
руди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју млад |
ше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да К |
ман облак.</p> <p>— Па кажи сине, твоме баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо |
тви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Нара |
љцима своју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у |
, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног |
амену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!.. |
о посматраху Мицка.</p> <p>— Седи и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада |
уре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да |
тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и сувише згр |
н приђе и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да нећ |
шу!... издадох Мицка!...{S} Ах, опрости бабо, опрости!... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, издадох!...</p> <p>— Кога?!... шта?!... казуј! — |
ти ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...< |
е примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здраво! — отпоздрави му Кузман, сав усплахирен и |
их лира и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико |
а Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом д |
ереју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељ |
кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још з |
ајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с места |
05" /> и ондашњи нишки началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи |
свим!... тако је! — одобраваше му сад и Бадемлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео с |
први пут ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Ч |
ље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови |
аљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва ј |
ој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет.{S} Но после кратког разговора и они |
сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота |
нака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — к |
<l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> |
р ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... при |
чке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна м |
јци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подб |
варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у |
p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се |
Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлу |
воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме не |
предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слоб |
ицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах дос |
ву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло |
де пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и |
један повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука |
саном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само један милион стано |
ија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Ко |
урских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше |
кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго |
овима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да |
{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се |
то својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да |
још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ |
ио би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> |
Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на приме |
ко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утека |
му и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних л |
е наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни |
и нити у њеној околини какве речице или бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису и |
, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље изм |
ом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, м |
м, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — наст |
Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи |
p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педе |
</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и |
— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— А |
успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остат |
беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у |
убу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, ко |
та, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети грчки „а |
оз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Б |
до, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балк |
беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, оч |
чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у ов |
д самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, зат |
са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбија |
Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно треснувш |
ма ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано под |
двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталисе пак разбегоше куд који јурећи свом жес |
а сваким потуку.</p> <p>Са оваком четом Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са св |
н бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> |
еди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} |
аручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, |
њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мр |
дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо прелам |
ра са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — |
.{S} Земљу коју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне |
х како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно оковане и веза |
предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, |
реговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита в |
, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо |
>Сад поубијане Турке изнесоше из куће и баце их, мало подаље од куће, у једну јаругу.{S} Јанко |
Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргнувши се од ови |
а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Турака одјури |
је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда с |
с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра |
да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са |
винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у |
а примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у мах |
аша, ово је тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак глед |
p>Мицко ипак извади једну златну лиру и баци је на сто па пође са свима из хана.{S} Пошто се ис |
/> <p>Паша, кад чу ове речи, неприметно баци миг на пандуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка |
мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и |
ну, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу ба |
ет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и ошт |
зета! одговори један од пандура и одмах баци свој оштар поглед на Кузмана.</p> <p>Сима се к’о о |
па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам др |
се он и уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он |
омоћи ни сто мађија! — одговоре остали, бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би прев |
смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале погледе на Ламбра, као да га са |
и у највећем страху и одмах се измакну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна |
њем очекиваху на полазак.</p> <p>Кузман бацивши још један нежан, а пун туге и очајања, поглед н |
ије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте |
његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах забо |
цка, стојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они п |
риметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тад |
ла само јечи.</p> <p>Сјајно пак сунашце бацило на све стране милијарде зракова — нежних братинс |
ја као какво платно широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{ |
на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опрошт |
не и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста |
где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, када им се и он, иза |
> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се кр |
>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек забо |
аву негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бацише у ту страшну тамницу и он је ту тако онесвешћен |
<p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и вре |
Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударив |
алног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, доби |
ко тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, и |
харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли турскога цара-Султана, да |
је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад |
а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али.. |
ару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година. |
амљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти |
лу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих судија, с |
џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, |
<p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p |
облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око покланих Тура |
t="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер с |
и му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због ово |
сам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га |
ј Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ |
S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка |
Истина српске речи, али... а ја!...{S} Баш хвала мом оцу, што ме опрости од овога зла!...</p> |
а им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је |
ко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S |
иличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да |
баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму ко |
ледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се |
хватати од оваке неме тишине.</p> <p>— Баш ништа нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро о |
да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једно |
упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прснуш |
ашно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца мо |
ђу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бит |
Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати кудаће |
ни гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче сад да |
Ти, Јудо, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Ги |
е Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не з |
ужио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она |
к вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> |
просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право |
једанпут премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја |
уљину <ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опе |
одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због |
куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом |
е плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене |
ах исука јатаган.</p> <p>— Он оде некуд баш мало пре! — одговоре му Мишини укућани, чудећи се о |
у самом Нишу.{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неко |
, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— |
ша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околн |
ихаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву |
сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за ме |
напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све х |
бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне |
цко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог |
Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> |
те, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те ј |
!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер |
у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа |
враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, |
м. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} |
икну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одмах она, намигнув Ми |
.</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до мој |
а их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, |
се баш лепо огледаху.{S} Те су је црте баш и красиле, те је црте очигледно и одликоваху од ост |
ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен |
цко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам доб |
а од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Вин |
прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!.. |
итрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухам |
! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим пона |
Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а |
губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас З |
растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао пр |
е, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ј |
наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите |
престано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху |
Македонију.{S} Оне стигоше у Ћустендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових |
и љубав и помоћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо |
те ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! |
мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — |
тане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао |
да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Та |
— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо поч |
еше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И он сам тужно |
мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати |
авити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша свој |
ема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске вар |
.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало |
у и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — |
га Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва к |
сад Мицко прилично оштро.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако |
им димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} |
ад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Миц |
слити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзи |
азнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде |
ором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздр |
залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, бе |
све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у ру |
он проведе овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазн |
ог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он |
да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветл |
9024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </note> <note xml:id="SRP19024_N5 |
ами у слободи окружени пријатељима који бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки |
одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</ |
а и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видинск |
Осман — бег, Али — бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, к |
не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> |
.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу |
се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му жив |
а му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Ру |
> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка |
раво, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и прев |
ми, то је паметно! — рече стари Рустан-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!. |
је украђена!...{S} Турчин!...{S} Јешер-бег!...{S} Ах! — узвикну очајно она и стропошта се онес |
беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ |
зјутра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружан |
? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег |
ало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде |
Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у истом тренутк |
живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао |
ом из Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се |
еколико наоружаних Турака.</p> <p>Јешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— |
скоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дох |
потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Миц |
/p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом чорбаџи Миши |
/p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јешер бега.., — поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ |
једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Миц |
дија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и ко |
је Станија Михаилова украђена од Јешер-бега, као и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо |
закла ресенскога Мустаф-агу, а и Јешер-бега као и целу његову породицу, па му шта више и дворе |
чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те н |
ури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред |
аса, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два ча |
вде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао |
е беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак се расу по непреглед |
мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одговор на ова пита |
кова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није на |
да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, |
ко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, те и њега мало рани у ногу.{S} Но он то у први м |
зликовац!...{S} Што покла онолико наших бегова, што запали онолико наших села, што уништи оноли |
ало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>О |
ше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кади |
з одаје, све што стиже и опази од Јешер-бегове породице, све одмах, својим оштрим јатаганом рас |
виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S |
један од пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — реч |
адамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђ |
и у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са кадијом поздравише, одавши јед |
> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бегови!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро |
ого у речи Тунине.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати |
т!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На |
, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бегови кад чуше ове речи јако се тргоше, па зинувши — с |
ндур одмах учини по заповести и кад сви бегови задиманише, он изађе из собе.</p> <p>Сад је тиши |
стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким страхопоштова |
ало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са кос |
вала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам призна |
p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам |
} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми |
ектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова |
уву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потр |
јдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови одмах баце оштре погледе на Кузмана, а он, тргну |
за им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један поглед на Кузмана, ка |
уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> |
руг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти |
олико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе |
ло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај што пред нама стоји то је Мицко |
еше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав |
нате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове породице као и за паљевину њиховог кона |
Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да |
и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како се Станија услед овога никако |
е како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из ку |
оноћној тишини полако примакне ка Јешер-беговом конаку.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова ве |
крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до |
/p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и д |
ећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија |
шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно с |
тац — Христа када једном, после његовог бегства у планину, разговараше са својим комшијом — Мил |
оју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у |
="group" xml:id="SRP19024_C3.1"> <head> Бегство Мицка и Али-Милеве. </head> <p>— Чуј ме Али-Мил |
ицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од ње |
е заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао |
остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да до |
буни, не знајући куд ће, управише своје бегство правце хајдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! |
беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи б |
ранца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко про |
н умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n=" |
ојуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна < |
епријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речима на овај глуп |
вога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим |
о тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносн |
таџбине а у овакој пустињи, то је права беда и страхота!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и |
и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као |
ш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, н |
искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге што је имао упо |
Слушај ме Мицко!{S} Ако ме избавиш ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и чи |
а се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се ра |
насипаху и на тај начин правили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, |
ока и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p>Мирно и нечујно продужавали су он |
сретнија, она је уживала што је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је |
мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке |
рњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, која овако рано п |
унаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србиј |
о а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у он |
моћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и зауз |
топлотом и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумрт |
дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, окован у оном мрачном под |
Но тек што крочише неколико пути а ово бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз |
видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви |
е могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије |
тражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не з |
о не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа ј |
пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="17 |
у они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од раз |
— Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен |
ти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, ка |
се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не б |
за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} |
>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, |
ction" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажа |
еваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необичн |
о њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, ув |
, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хтео р |
ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref ta |
е опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му |
аме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најм |
и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с |
стаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас |
цко...{S} Прућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му вр |
еко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен сам |
ава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само |
а жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у загрљај и так |
.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивш |
га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну |
могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико с |
чи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p>Ту се Мицко и Али-Милева сна |
то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Нем |
<p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, мишљаше он, |
и казнио — то су могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</ |
м — Ајшом, љубио је се и са осталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држа |
ет крену.</p> <p>Одавде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она |
њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда |
Али... знаш, честити пашо, ја сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше с |
рацима обасјаваше онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове |
не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његово |
ику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слу |
ако журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грех |
њев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху М |
у.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва пок |
гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки певаху „турске севдалинке", н |
еру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и он шапћући |
ма и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изненада заустави силна писка од турске т |
управљеним на потеру.</p> <p>Потера се безбрижно примицаше овима.{S} Турци и не помишљаху на т |
и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после дв |
дрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турак |
падају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не |
да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим стенама са |
више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа д |
беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицков |
е пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни реч |
у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стајаше непомично а очима само ст |
издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази по |
ма само стреља на кадију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само дима |
p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћем |
Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ бе |
реваром!...</p> <p>— Трудићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи |
</p> <p>Мрски робе!... рајо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да м |
Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма как |
селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ иза |
трахопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, показа им руком места, |
рске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Са |
ак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то |
лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђ |
и последњим зрацима својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротно |
у, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref ta |
знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта?.. шта?.. снег.. снег!.. — опет з |
лас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из М |
дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним |
. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То б |
пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладал |
овници пијани, са сваке куће само су се белили застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, |
се само шиба.{S} Лице к’о роса нежно а бело к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто с |
но притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истр |
богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} Њена клица усађена је у самом срцу у сам |
беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И |
вију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки погл |
> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао чита |
да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на поло |
и, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{ |
њи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Мицку, о Хришћанину.</p> <p>Неки се опе |
мља Мицко у полу сну.</p> <p>— Смири се Белушко, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко у |
ру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе рече Зо |
ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти? — узви |
гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш |
тиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога |
b n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш |
ам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљин |
е опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" /> <p> |
</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет |
ојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева их поздр |
али, Средоземнога мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога |
овори јој одмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бе |
атељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руско |
еђе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Срби |
ју и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref |
е са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у |
КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepag |
осну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> < |
већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у Палилулским касарнама.</p> <pb n=" |
њигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
ml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SRP19024_ |
анак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином |
{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад куп |
масе, која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ |
Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело г |
е својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад |
дужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне у Лом, који лежи на самом Ду |
м.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више раз |
S} Кадији у мал’ што не препуче срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана довед |
еху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ |
ва укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се је видети |
док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два мл |
свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није могао у овој пустињи ништ |
у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, а |
баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а он |
е његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима |
њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто м |
ужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова у оне речи и тако п |
вајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у |
и заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским п |
теру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се читави б |
давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ће |
им селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове |
{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му поклаше а храбри Мицко сада ћути у х |
доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његови |
ску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> |
нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових |
> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у ве |
у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и страха.{S} |
жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, |
и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у сам |
м! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснила.{S} Пред пештером се нагомилао песак, изгледа, |
рака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак |
них бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше јо |
ћ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим разјапљеним |
ишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.< |
е а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују М |
анци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Чим стигоше у Паланку, одмах како |
лиже.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун |
та! — цикну, Мицко па, исукавши ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трза |
сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу |
посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} Око му з |
>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слобод |
та, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилам |
омешаше.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нис |
бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, ка |
чки јуришао међ’ непријатељске редове и бесно размахивао својим оштрим јатаганом.{S} Продирући |
ред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка сво |
мртви а четврти од њих страшно рикнувши бесно појури супротним правцем но после неколико корача |
амога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве сува |
раво ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружаних Турака! — говор |
раљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући ти |
ве турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и сами о |
да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико |
лу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрестано подиграваше бесно фрчући, к |
рча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од у |
и на пушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S |
дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи |
учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клон |
лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотун |
мбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај б |
ана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској |
вода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови бе |
живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо с |
његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдесет људи, |
е, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би са |
и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не д |
е, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Г |
"61" /> кошуљама од чисте и лаке свиле, беху одмах отрчале у своју заједничку харемску собу, ми |
ти свој ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна |
хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда.{S} Неки |
пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђив |
стих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седа |
иво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет |
отац и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> |
жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и са |
умртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ве |
скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, |
и! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харе |
>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка н |
уморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зи |
да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман и кадија - Бектар.</p> <p>Кузман стаја |
едњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна киша не престајаше.{S} П |
учју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи између Србије и Бугарске |
и породица Али-Милевина; радост и суза беху се стопиле у срцу сваког члана његове породице.</p |
на мртва телеса погубљених Турака, која беху сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да је |
карте и пасоша, уђе у једна кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на |
оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после овога могао се |
а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагл |
гу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову друж |
пима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са мешинама пуним в |
неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одав |
ружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није бил |
и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кр |
им искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} |
завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа беху упрти на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчи |
месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали |
бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед ово |
дметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само пл |
емаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода |
ма непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке ја |
а је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одгово |
да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљуб |
еше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му о |
скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно п |
правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са до |
ија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, п |
а њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множи |
ту, издубљеном у овој стени.</p> <p>Кад беху изашли из ових планинских кланаца, то је сад њихов |
е, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег пута.{S} Истина ов |
дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође мо |
мена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене |
ad>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свакодневне јулске оморине н |
ок допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јат |
вију првашње расположење.{S} Управо сад беху још много расположенији, но што беху онда, када Ми |
е поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у једном беху ту |
лазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пустош.{S |
ни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, нити их је пак Мицко могао осетити за с |
н се стропошта.{S} Последње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену |
дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ н |
и.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих кур |
ше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на |
ко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури у д |
та пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не раст |
јног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, после |
хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султа |
досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили око оног отвора, кроз који се Мицко беше |
м мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да |
аци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене г |
ли су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихових пушака.</p> <p>Сад једни |
рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицко опоравио сви су га |
роши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са кој |
а, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, |
иштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху |
рцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македони |
чице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по |
оћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у ви |
ао диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стр |
рговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим |
жва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из |
красну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар |
е! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заи |
виждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху приближили својој стражи приметише они, како се из |
а и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са неким чудом дуго |
д се и остали нађоше у послу.{S} Сви се беху искупили око механџије и помагаху му око спремања |
рдну множину од онаких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} С |
е", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко |
пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упа |
шњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права дети |
ад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, |
на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} Овом се приликом беху |
оставио још онда када оде у Лом, још се беху овде задржавали, упадајући често у Турска села и к |
да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>М |
заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно |
ека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца б |
еко петнајест наоружаних Турака.{S} Ови беху све укућане повезали и сад претураху по кући не би |
сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знајући како је овај |
ку навалу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дру |
ћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да н |
медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака |
му своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на |
са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени |
а Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се у овој п |
Фесана.</p> <p>Стални посетиоци Мицкови беху Зора и породица њена и Шах Мухамед неки њихов полу |
ћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божа |
око поубијаних Турака, који све у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, |
морадоше уступити.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — |
лу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало рамао а тако и |
не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв ј |
ана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прил |
астаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог |
иште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90 |
ојих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за трену |
ах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се б |
двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да по |
се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега |
ро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повук |
разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Турке, а ови безобзирице са |
навалу и кроз масу љутих ханџара, који беху на њега наперени, он се на једанпут нађе у самој с |
кну, бацивши миг на оружане Турке, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> |
снажне младиће и то скоро све оне, који беху заједно с њим учествовали у последњем нападу на гр |
ави чету од неких седамдесет људи, који беху све саме пустахије.{S} То су прави Јаничари, без и |
ге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p> |
ђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналос |
и се ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку |
енадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху прона |
вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хват |
скренути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису н |
инама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је овладао код свију путника.</ |
љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко |
навикли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Миц |
накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегл |
и.{S} Српске породице у његовој околини беху пропиштале услед његовог разбојништва.{S} Зато га |
ија пламен од Јешер-беговог конака, они беху запрепашћени.{S} Нико се из куће није смео ни маћи |
н од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом последњем сукобу.</p> <p>Чим ступише |
тремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише п |
p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже |
> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две годин |
је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје з |
Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху поспали к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису виш |
ху и ловом јер <pb n="142" /> ови Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била |
епом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он |
ише ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, |
елика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овима.{S} Они беху још |
сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p |
нувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушт |
га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћ |
и тако траје читав сат.{S} Ови бедници беху сакривени по таким рупчагама скоро полумртви од гр |
и продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чек |
де још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} |
стиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се |
<p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о т |
јих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, они сад по |
боди од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шкрипе баш ни најмање.</p> <p |
са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и |
коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а с |
ога прима у своја наручја.</p> <p>Турци беху као бесни.{S} Паша чисто умираше од беса, ал’ и ст |
ишао тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и |
евету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе |
ами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и сувише поражени и то услед казне, на коју беше о |
кад у њих погледате.{S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а д |
них слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Они се |
обом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не з |
урили су они овако истим правцем, којим беху пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он прост |
акупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању неких отишли.{S} Потера је у з |
миле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не б |
о као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појури |
ћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста |
Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но није и |
аније и припремили.{S} Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном с |
трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, на чијој је стрме |
арали к’о обично.</p> <p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само ње |
обођене својих терета.{S} Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до з |
редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесно појурили, у маху успорише свој корак, па и с |
у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p>Како беху сви изгладнели услед непрестаног путовања, то брзо |
ање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито б |
ли-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци произво |
1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> <p>После свршеног рата са Турцим |
ног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по кој |
ицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој најзад невино срце сам |
бесно јуре три Арнаута на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p |
ћ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од једног оделења оних Арапа, од којих он беш |
е повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>П |
е планинске ланце од Хамаде.{S} Тек што беху загазили и преко њих а Мицко после толико дана прв |
бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ бе |
о се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек што беху ступили у цркву, а један Турчин полако и сам уђе, |
осферу као какви џинови.</p> <p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела с |
ад беху још много расположенији, но што беху онда, када Мицко први пут ступи у ову собу.</p> <p |
м данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко о |
амерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и |
ком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет беху само Кузман и кадија.</p> <p>— Чуј ме момче! — поч |
тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се ра |
ко тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху |
а бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са своји |
им раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке пл |
за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодостојни |
н овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им М |
ка одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше |
чекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад нас |
бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и |
мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала н |
ат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубиш |
р-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане |
и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у |
пекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци |
ликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разја |
ештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не престај |
ре, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури одмах |
па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуци |
умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину с |
/p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало. |
овој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са г |
месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све |
p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? — уп |
плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно поју |
даде жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се стра |
то се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њи |
укама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кад |
етити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли |
ом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од многих села.</p> <p>Мицко не хтеде јур |
а скотрља.</p> <p>Но они у том тренутку беху заборавили на коње.{S} Мита испустио узде па и не |
изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њ |
о се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им |
и га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамни |
но узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу |
уде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио |
с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за |
га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак није могао сетити ко је?</p |
приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стране са својим камилама да би га |
Костиној кући.</p> <p>Четворица од њих беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> < |
, мислећи што ли Косте још нема.</p> <p>Беху се сви задубили, посматрајући како се пламен висок |
даље, на неколико корачаји испред себе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом кро |
иво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни по |
ане.{S} Само онај први, поменути момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши |
е да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко б |
е великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао с |
Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вр |
, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... |
вој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао |
еши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, |
p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу |
ирославом <ref target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четам |
иљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Миле |
азвија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се в |
је изашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се |
ем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за посао, ни речи нису прословили.</p> |
па и најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у б |
за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк н |
Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> |
Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало ок |
гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, д |
јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по |
ла на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску |
ако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа |
упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј |
ског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као најве |
нда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако |
ни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Заш |
да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново прас |
оже бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет |
о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло |
е бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> |
сана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети вла |
јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за |
за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше и |
осле дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњ |
лу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p>Они одмах појуре ка Петрињи.{ |
о је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко у |
бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну премештен у овај крај.</p> <p>Пошто је са |
овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки |
дведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе ф |
кспедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне ти |
Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци |
— шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме при |
и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од |
<p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</ |
е као и ове последње патње и муке, када беше утекао од оних пратилаца — Арапа лутајући по овој |
за на под.{S} Но у истом тренутку, када беше Мицко измануо јатаганом, пуче пиштољ Јешер-бегов, |
атим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевим |
ледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели |
ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не п |
тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> |
ад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружин |
нити им што науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка |
ло као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је |
зо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слободи.{S} Њему се сад поврати сва ранија снага |
је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и са |
ој војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше в |
тиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицк |
Чула се и по која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим |
вих ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће ве |
му Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} Сви се пренеразише.< |
на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше однета у конак, одмах је пресвукоше и натакоше фер |
си ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> |
! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у |
путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених вр |
н у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Се |
одуже свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим |
окомио и на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како |
с.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опазили место кро |
ја и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није м |
ога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му ара |
<p>Потера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски |
аде као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто заузе село он и |
и сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико |
својом четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка п |
еднаки тапат, као оно код пијана човека беше све јаснији.</p> <pb n="173" /> <p>Заклон иза кога |
стином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Тући се |
... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више не |
не стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши пре |
лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен М |
ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} Тек овде онде могло је се пр |
га се Турци толико плаше.{S} Међу овима беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандур |
<milestone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледа |
воре наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка.</p> <p>Мицко је о |
са својом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша |
цу кад тамо а оно три шатора.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним ма |
се Мицко са својим пратиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио |
рског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко |
мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла ду |
нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, к |
ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са вел |
-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицко |
собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњава |
не породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и вели |
!...</p> <p>Но и код самог краља Милана беше сад настало неко нерасположење.{S} И сам непрестан |
другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми дана |
високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и многим друг |
ш није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пушт |
ити стално у тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S |
ма беше и наредила.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „ф |
рањен од сунца и месеца.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало раст |
наша крв.</p> <p>Одговор на ова питања беше пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да |
ја заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе у |
ао какво савршенство.{S} Но и сама Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ |
х слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се у јед |
<p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одм |
на Косту код његове куће, тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да |
д беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак |
ицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за |
ћи.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — |
вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она дава |
им правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту |
екиваху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровал |
е га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из тог разлога, што је између њега и Пашаге |
тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствар |
м је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више ко |
код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше плануо од љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог |
а дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљав |
Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су ва |
мо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их ов |
пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда |
> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не |
грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</ |
ираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се сам |
ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јек |
његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери |
еше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио поред себе своју младу Арапку, своју Зору.< |
јим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — |
ли.{S} Место онаког пролетњег чара, сад беше завладала нека тајанствена суморност.{S} Умилна пе |
вркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у природи понова све пробуђено после дугога сна а |
рмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> < |
добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек |
и најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше страшно згрозио од смрти, посматрајући како војвод |
беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли |
и они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи им се саме затвараху.</p> <p>Мај |
и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао |
артинака и она силна песма — све то сад беше умукло.{S} Ноћна јесења хладноћа беше прилична а ј |
кренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са |
р-бег.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде м |
де разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онд |
асом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегство.</p> <p>— Седи ти овде Али-Миле |
рвавим јатаганима и за тренутак ока све беше мртво, поклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! ви |
ху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које |
онотоно шкрипање испод ногу.</p> <p>Све беше тужно и суморно.{S} Нигде људскога створења.{S} Св |
даше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је |
, склони код својих земљака, којих овде беше прилично и то стално настањених.{S} Како је имао п |
записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузи |
тиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — кл |
дан повећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он |
ef target="#SRP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје д |
у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала св |
ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он и |
то за једног кројача, који се из Софије беше стално населио у Ћустендилу.{S} У први мах, кад је |
бно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, к |
отпуно наоружаних турских пандура, које беше кадија послао бануше у Симину кућу.</p> <p>— Саба |
вог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правил |
еле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’ |
фат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, још се беху ов |
ца сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових шатора.{S} |
к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше |
х Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињ |
ладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер |
делић неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега |
ндилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из зад |
смејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истр |
у ли окрећу.</p> <p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... ч |
то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне с |
ви од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу. |
мах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од как |
зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамбаши Ми |
али су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све стране Фесана.</p> <p>Стални посети |
Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама д |
око оног прозорчића на подруму, у коме беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га |
грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шала и смејање.{S} Кочијаш Мита у стању је |
баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тел |
његовим трагом.</p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је |
зурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше в |
а у облику собе, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од |
заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак св |
ом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једин |
од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био |
p>Запиткивању свију чланова породице не беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако дес |
Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Арапке.{S} По |
турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше приметио ово злочинство, па и онај, који то беше и |
је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се пу |
еком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> <p>За све |
p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили међу собом ни је |
једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p>Јурук се сад беше стра |
у црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве реч |
вљено тело Мицково.{S} На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; гла |
тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ахмед одмах |
, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, који беше |
г истуцаног зрневља.{S} Како код њих не беше као код нас, кашике, то се Мицко место ње мораде п |
ири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да |
ећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и |
шта на земљу.</p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презри |
и близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са својом четом продужи пут па |
уточиште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по траг |
ilestone unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} |
оград.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко ч |
еше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман-бег, кога беше паша одредио.</p> <p |
тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен и ошишан могао је слободно из |
сти, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем по |
его да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређ |
ока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде д |
ди паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први мах збунио, али после се одмах прибра.{S} О |
урно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са св |
у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још једа |
аједничког ратовања са Турцима, када се беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.< |
амучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми |
е Ане.</p> <p>Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са |
беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицом — Туном.</p> <p>Седећи |
ећ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју планинском.{S} Ово с |
<p>Мицко их још подаље беше чуо, сав се беше накострешио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — ви |
свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа |
воје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита |
живо створење у људском облику, које се беше згрчило у једној рупчаги од стене.{S} Он одмах скр |
пође лаганим кораком у правцу одакле се беше чуло звиждање. —</p> <pb n="13" /> <p>Када се беху |
адби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требал |
м.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати з |
Сад скочи и на самог Цинцарина, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим |
о! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мртво тело овога |
дремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> |
већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио и тако посматраше, како се месец шета п |
крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њ |
ује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са |
} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и д |
осећа много задовољнијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, кој |
м и слабо осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној не |
је трајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n=" |
ет заузеше своја места.</p> <p>Мицко се беше тако накострешио и закрвавио очима, посматрајући у |
а натрпавши сав барут и куршуме, што се беше затекло код овог Арапа, очекиваше <pb n="135" /> о |
бра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а пл |
Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур |
поче са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године к |
му провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и |
аклавом у један ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да ј |
ј адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравно и доб |
само мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих ог |
м оделу, уђе у собу код Краља.{S} Ту се беше затекао <pb n="105" /> и ондашњи нишки началник — |
у полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{ |
одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану |
тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p>Они су се позна |
" од пуних осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко мо |
а веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишче |
бом и Мицка.</p> <p>Пошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад |
еме још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако исто и мисли.{S} Он у први мах није |
сти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто |
телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зли |
а пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала на острво Хидру |
у варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, |
ом придодат „Арнаутском батаљону“, који беше састављен све од самих Старосрбијанаца.</p> <p>Са |
и овога јунака после онога сукоба, који беше изазвао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђе |
команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која ј |
ше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да р |
до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </div> <pb n="111" /> < |
кова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију |
} Он је син старог Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатс |
беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за |
њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, мо |
јатније, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p |
Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сја |
нак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамен |
урчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да |
Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за т |
! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громк |
упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед |
ространој тамници, управо подруму, који беше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћ |
ривши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест д |
од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита оним својим задиркивањем.{S |
азговарало о Али-Милеви.</p> <p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милев |
ном.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} |
пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину |
у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, ко |
се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљеним улица |
погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријатеља, који је могао |
са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к |
одговори Мицко начелнику, када му овај беше прочитао краљево наређење.</p> <p>— А колико би но |
а се никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко за |
прави поглед на ову младу Арапку, којој беше име Зора, и одговори јој одмах:</p> <p>— Ко?... за |
е <pb n="107" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печење |
е!...</p> <p>Надзорник тамнице, у којој беше Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из |
на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове |
она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он п |
о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да |
ма, натопљеним у шпиритусу, који му лек беше сам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш |
вици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколи |
— поче Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу пород |
. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из |
могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се ту ни |
о <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>О |
ду, сад тек увиде зашто њима овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају ш |
ешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам беше појурио напред те се тако сусрете са Мицком.</p> < |
усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запи |
p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види |
нини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали ч |
нарочито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продир |
тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четовања, пос |
ао громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} |
би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати |
рочито Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и |
е оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне ха |
ити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код |
дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје ск |
/p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а д |
непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они с |
хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнаје |
ди за та његова разбојничка насиља, чим беше сазнао за њега.</p> <p>Краљ Милан чувши овај разго |
<milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше свануло одмах пет наоружаних пандура са надзорнико |
о већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, |
ског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно неприј |
етио план.</p> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да |
ушом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови |
ло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Но то пријатељст |
овом лепом месташцу са својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је б |
иста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало |
p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет ме |
еме више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража |
устендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Тур |
беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превес |
ста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пред очима непрестано му беху |
А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ план |
ла, онај Мицков јатак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине поро |
сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једно |
в друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када |
што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео |
стој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је М |
о и сам рече он је то и заслужио.{S} Он беше прави злотвор и тиранин српски.{S} Српске породице |
</p> <p>Сима се к’о опарен тргну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела |
> <p>Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога |
ху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га одмах и |
едаше у оном хајдучком оделу, у коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. |
ш чу сада оне последње речи кадијине он беше поражен.{S} Одмах му се у памети створи слика, као |
ом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из |
у хајдучким хаљинама опазио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{ |
и и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то |
н беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет забли |
је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај свој план заиста и остварио.</p> <p>Но не про |
вар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то ј |
послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне ми |
једног оделења оних Арапа, од којих он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Ми |
егства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она при |
а, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд |
едан од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ на Мицка.{S} У истом тренутк |
идети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали карав |
цко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени |
ики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа. |
о и устезајући отпоздрави им, али убрзо беше његовај забуни крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли |
ји год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пиј |
конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав |
ко часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега |
гане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну букт |
мници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране Турака услед неког преступа.</p> |
— промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> < |
Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту п |
е исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Миш |
мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљу посматрајући је са осмејко |
</p> <p>Зора је првог јутра, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подру |
верен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, |
n="173" /> <p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да а |
да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продуж |
или око оног отвора, кроз који се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и ст |
з са својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови |
ије смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за |
ом ноћном паду.</p> <p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне о |
24_C1.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, |
ад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трп |
са оним његовим изазивањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не преста |
вало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потп |
хнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестан |
и његови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну пов |
ше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и |
а беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он |
и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Рад |
и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p>Мицко у овом п |
аготом, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чул |
му је и претешко.{S} Туна му непрестано беше у мислима ал’ њене помоћи баш никако нема.{S} Хлад |
амбаша Мицко.</p> <p>Но Коста се одавно беше окомио и на једну српску породицу, која беше од ва |
Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци бе |
узаврелу крв, којом цело тело Станијино беше обливено.</p> <p>Станија, чувши ове речи, подиже с |
а, када Мицко беше утекао, као и обично беше се рано упутила ка подруму у коме је он био затвор |
увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе |
идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке А |
ајвернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорника тамнице — Ахме |
о.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и н |
рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Ми |
ће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а |
прва заустави код умирућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бе |
адиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни Турци све му пок |
ладих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне позд |
чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> < |
ше на стотину места умилне песме.{S} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне мом |
шкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за вре |
адоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" |
ледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турц |
уздисај, последња мисао — „освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да |
азили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, к |
о! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђел |
чакшире.{S} И фистан и чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Прек |
а, песма, свирке и таламбаси, све се то беше измешало у Симиној авлији.</p> <p>Но и то се сврши |
наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког ог |
Кошуља то им беше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно п |
етио ово злочинство, па и онај, који то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних |
глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у т |
пници казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да |
мир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био |
рио и открио Пашаги његову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашаг |
српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и |
кше поднети изазвати страх.{S} Ово исто беше учинила и Фатима, отргнувши се силом из Мехмедовог |
са плотуном из мартинака, али тако исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису д |
Шест момака беху изашли са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта виш |
престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није |
еко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извал |
близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — |
ци су празновали бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не |
и сахранити!...</p> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У |
ата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао |
стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте а огромна чета наоружаних Турака |
љени плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, у |
зад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски би |
окој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту напунио, а он с неколицином, потпуно н |
Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетњ |
деш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! — заврши Мицко а сав беше пл |
јс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи б |
ва је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ослобођен од ланаца, из радозналости поче да се пу |
улминоваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би |
боке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p> |
>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да г |
све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се М |
уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Госп |
е покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.< |
сеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити да |
, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима |
било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n=" |
пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се шт |
Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше |
а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... нап |
улске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно на |
— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефенди |
овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одг |
гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} |
тао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заогрнул |
estone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад п |
миној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све |
неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди за во |
Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно св |
ући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према М |
о границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни |
ље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци |
не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколико ме |
сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она |
.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и нек |
припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађ |
ко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, ко |
— брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p |
пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— Хал |
својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у |
ицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где |
ју жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плати ме |
ах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и |
и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе ј |
а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дан |
у отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код |
Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци кре |
еху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кро |
ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опазио по |
а са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину јед |
му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} С |
којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ |
ити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. </p> |
помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у гла |
тендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћере |
чја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пи |
лизини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p |
дија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како |
свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног и |
опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Је |
пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дох |
ладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} |
>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим са |
ка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну с |
ју.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као ка |
друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и презими у |
ка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, д |
и ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Кравар!.. |
х другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плахо ја |
ила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко још |
ије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио |
е неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но уту |
азио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше |
> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи зн |
другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</ |
већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у |
јером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звезд |
ступи у ову собу.</p> <p>Пошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се гов |
авлији.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разиш |
илу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по |
о је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи |
> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговара |
ање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман |
олико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи г |
Мицко утече испред онолике навале, коју беше <pb n="24" /> он послао у потеру.{S} Он је са неко |
ај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> <p>— Ах! — ст |
оћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланц |
више поражени и то услед казне, на коју беше осуђен сам харамбаша Мицко.</p> <p>После овога пан |
узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше т |
где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у том |
т му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго сла |
<p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} |
близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са п |
т враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом зат |
је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи уса |
је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепа |
шан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</ |
и да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од суда, одмах он позове на вечеру св |
његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она с |
бину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је не |
лана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као познато још из заједничког р |
.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широ |
тренутку не могаше се задржати.{S} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше с |
ази се повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" |
рчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и коме |
рује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на р |
никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио |
мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат п |
кну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, зап |
а одатле у Переју.</p> <p>На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> < |
ова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге вла |
онако развијеног и страшног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p |
он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</ |
но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињској Гор |
бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шт |
/p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, |
одмах од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седам |
риште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шест, из радозналости сви беху изашли из собе |
седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада |
аишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих |
то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетод |
ндилу.{S} У први мах, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да |
оследњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опростивши се, са својим |
му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, |
ка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве п |
му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то љ |
. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још питаш ч |
Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, чес |
мо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ов |
а жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оном истом подруму.</p> <p>Но о |
м мезимчетом.{S} И последња нада њихова би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој |
кољући и убијајући сваког Турчина, кога би на путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S |
помично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке |
оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој чети |
дет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима |
по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино ш |
који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у момент |
о лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и Ми |
кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се о |
Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало заложе |
ољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак |
ја, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села Вла |
клавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} За |
са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске п |
ом пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити |
ицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb |
дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Тур |
и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — к |
тнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — |
ху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег поветарца |
иступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше |
овито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада о |
учку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита ве |
са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припазио |
еше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p> |
мислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </ |
ово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па д |
врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грд |
и беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После не |
то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овак |
својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ сас |
етили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њихо |
амо режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="s |
од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, |
аљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још |
услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, кој |
да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова ус |
и се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури |
и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После оваког |
огори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> <p>С |
ромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много задо |
ом, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војск |
усти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> |
напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:id=" |
ши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио |
афату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> <p> |
>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му |
</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно к |
</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Ко |
последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не |
Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, п |
обровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, ј |
кочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору |
дговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах ск |
а својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После некол |
то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? |
њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло је |
урије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам бе |
рцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не |
мед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган тресну |
ножина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успом |
/> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро |
ну воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово |
а он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — и |
еколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову нам |
нку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су |
арош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</ |
е, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — З |
пљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењ |
ост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то одобр |
аше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приме |
или на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гом |
т, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Ста |
војих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини тол |
отражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве |
не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> |
дмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да в |
уго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И |
икну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ пла |
аде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну о |
-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим |
ед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен мо |
ецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдаш |
-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ |
оја допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} |
.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет |
} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задиркује |
о Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} То |
беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајућ |
зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душе |
ише пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд.{S |
престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале т |
о у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је |
ов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и по |
му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ов |
да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а |
да и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од |
о, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде |
ад Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором |
како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — |
њене пламеним зрацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову побед |
изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, |
тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом с |
е, што беше покупио око тамнице, и онда би се преко тога извалио и тако спавао, или само лешкар |
земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на вр |
силан пуцањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После н |
су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику сили |
ћу! — одговори му одважно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи н |
опственом шаком.{S} Час по час а Арапка би му опет пружила онај исти суд са млеком и то за све |
S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрд |
ко јој ни на памети.{S} Кат-кад обузела би је нека неодољива топлина и језа, сетивши се Мицка и |
} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p> |
ине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и з |
ојећи као какав кип, а час — час бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметил |
урака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваље |
ише угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљ |
осеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод |
адоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћустендил беше о |
ла неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала над мртвим телом Мицковим.</p> <p>Но у исто |
ог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Ни |
рибирајући снагу узвикну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> |
, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу. |
наљутио, што је тако непомично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут |
p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И заиста ниј |
ство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ прода |
, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има д |
био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и ратног друга, |
и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро |
ању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево |
ара, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и бл |
т премлатио на мртвом месту, па баш кад би их и сам Мухамед понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} |
м је непрестано љуту комовицу.{S} Некад би и они престали са разговором, мислећи што ли Косте ј |
авили читаве бедеме од снега.{S} Каткад би се чуло урликање курјака, које међу планинским кланц |
а у Скопље и најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана ве |
Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако |
то је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{ |
му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — свак |
у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали у |
све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци |
ицко на на ово није ни помишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахр |
и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној |
да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко |
тницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грм |
Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, услед њиховог |
о рекох, непрестано је клао Турке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беш |
дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући |
и какво скривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако бе |
више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке |
њава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се изва |
ма, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p>Зима прође |
гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељу |
остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке р |
иву Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугар |
.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето поз |
p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко |
ег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало с |
отпочне са распитивањем по околини, не би ли тако сазнао што за Мицка.{S} Тако и учини.{S} Рас |
долети Мицковој чети, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Ми |
S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!.. |
тар истрча из суднице и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још п |
ад Мицко опет упути ранијим правцем, не би ли бар наишао на оне пратиоце — Арапе, од којих беше |
појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ |
омовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и сада је си |
одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима |
ању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, он |
која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њи |
ш из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљ |
се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</ |
то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Миц |
ле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико |
пи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покра |
н, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити |
аљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође мно |
која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њима и т |
тна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим убојним |
естано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ват |
и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или |
ут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако |
м месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра н |
х снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на |
је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љ |
, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си |
а се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неко |
и и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство после онаке дневне омо |
о је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени |
</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би по неколи |
то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сјајна сребрна пу |
ерен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да |
и трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не |
би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо п |
има у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако да |
погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се понова увери |
његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и |
опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у круг |
ана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске с |
реплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама о |
и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапс |
грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата |
и ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у |
, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</ |
везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога |
ало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам |
да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са |
у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јун |
храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће |
ане повезали и сад претураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а |
је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим |
е на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</ |
ове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у |
е крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петрову кућу.</p> <p |
робницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још ни |
ао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Кад |
ђење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао рад |
ом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити |
о би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону |
Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то су могли чинити само људи без срца и без |
дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снажних мишица. </p> <p>Ист |
сто време и у могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој |
з Ћустендила не само услед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много |
.{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твој |
са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издрж |
Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила са хаљинама.{S} Тако седећи крај |
зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза самог зида од |
а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.</p> <p>Пр |
певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а та |
равици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p |
које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што је тако н |
а.</p> <p>Страшна беше та тамница, срце би се у сваком човеку морало растужити посматрајући ову |
рску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки |
везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој |
, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Једне ноћи сви његови пратиоци — арапи беху посп |
ошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене |
да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицко опростивши се са свој |
спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укрца у лађу, потпуно окован у л |
ко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале Азије.</p> <p>Пос |
о тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у море заносних |
за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Миц |
них душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше ст |
ије се могла остварити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{ |
о на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовс |
ше нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapt |
ли су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до |
Они одмах прекину њихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили В |
пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му о |
престано размишљаше сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећ |
и брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко н |
о није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, к |
ном полугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су |
ој околини над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један |
оји од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће |
дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне |
час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Миле |
ече Мицко и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долаз |
и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надм |
жину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје дож |
и они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и |
аточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спушт |
ње о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, т |
ала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јунака, који се хватао у коштац са д |
лок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако н |
мнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом како би откло |
а, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да б |
у.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуб |
ање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и ост |
јзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угас |
одмах за овим појуре у правцу, који им би показан, не би ли се нашли бар са својим друговима.< |
би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић |
ђе много а оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мисл |
агарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се одмах морао бацити |
ћина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири м |
век није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћ |
, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набацао шљам и урмово лишће, што беше покуп |
нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтеру", педесет, шесде |
аше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а |
тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их сто и једанпут премлатио на мртвом месту, па баш |
лук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да н |
мах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху |
еме и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, к |
анине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе |
тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове бла |
сто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не над |
p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они тело једног јуна |
ло.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мра |
вом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако пр |
си тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он |
начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метар |
<p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драг |
веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о |
управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p> |
е и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који силан пуцањ какве убојне мартинке, |
ржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по кад и кад кратак поздр |
смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњ |
јмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види |
опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде на |
се из његове куће не би могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли |
— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободн |
јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега |
ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њему самом ви |
беше краја.{S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div |
ек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то н |
о беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која об |
небеском своду.{S} Кад-кад по која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као |
ећом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво п |
еда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим ч |
зук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у т |
р је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? |
чеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p |
ким селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потп |
апоји камилу, па је опет натовари, како би сваког часа, ако би опасност запретила могли да бега |
S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве см |
дбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— |
дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли |
и био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</ |
д Зрпопе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и д |
јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чу |
ућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</ |
он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одуз |
реко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће |
сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти |
овно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној слободи могли да проводе сво |
сигурности затрпавали улаз земљом како би отклонули сваку сумњу од себе.</p> <p>То контролисањ |
Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p |
тао краљево наређење.</p> <p>— А колико би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, ј |
и и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у |
.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе |
вања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа ј |
твореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како за |
сунчеви зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега р |
јмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци упр |
у мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навикао на |
<p>Настаде опет тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио |
сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџ |
срећом нашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога ни |
Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба ос |
а се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгрознији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља ј |
} Туна му је непрестано служила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њ |
и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— |
од таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> <pb n="192" /> <p>Они су храбро |
во друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедн |
наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је |
ко исто и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му б |
и увек пуне скуте са урмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На |
тили, јер тешко онда целом Фесану, целу би покрајину изгорео пламеном из уста својих.</p> <p>Ка |
и-Милеву укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом. |
загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одма |
ова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод каквог |
слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љуб |
и он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Гла |
није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимиком.</p> <p>— А одакле си ти, |
га није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на |
њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би опет настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног |
тако одморио своје заморено тело а ноћу би непрестано ишао, управљајући се, као што сам вели, п |
им би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао |
околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке |
новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{ |
> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје ку |
имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се |
убав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у п |
<p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљивији.</p> <pb n="195" /> <p>П |
зили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома уз |
Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше |
е приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све радоснији.</p> <p>У први чадор на крају села |
су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у та |
{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са |
о а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколик |
мете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лакоумни Турци м |
а, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да |
бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одб |
в беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Ту |
војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Сол |
од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је ж |
иле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само |
његових уста.{S} Зора пак, кћи Ахмедова била му је редовни слушалац његових предавања.{S} Она м |
по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљив |
о коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да |
: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи |
ави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још више стр |
сну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и на |
н од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим |
оди.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p> <p>И |
његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом з |
ио дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити |
ром од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочит |
азговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуљ |
ше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невеш |
хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била је Мицкова тамница једино место из кога су добијал |
о кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Мицка и Али-Милеве.</p> < |
Турака појури му у сусрет.{S} Ова чета била је послата из Сереза, као помоћ оној првој, која о |
ака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио |
уге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, |
гао.{S} Нешто услед тога што му је кућа била удаљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине |
као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и несаломљива према њему, зато и не може |
ико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна |
ишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се бе |
м брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за др |
лу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели ђа то није чов |
ни.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у П |
ан тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} А |
у се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај М |
све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је била најсретнија, она је уживала што је Мицко у беди по |
о сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али сад су наилазил |
се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са врем |
но арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева |
затвору.</p> <pb n="168" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора ни |
це, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за који тренут, па би пировала н |
ом право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, |
ков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику |
мче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</p> <p>Но и Станија |
ку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова имовина.{S} Но својим марљивим ра |
> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп |
очише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно |
одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, |
ке.{S} Помисао на какву љубав њему није била ни на крај памети. </p> <p>Рано изјутра, тек што с |
ажно Мицко. — Моја би јуначка част тиме била погажена!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> др |
ј прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумара |
р-планину.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци |
ав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може сам |
и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбин |
ици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали |
оваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ дв |
мбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, |
тим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмових шума |
ма сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и код осталих Арапа: или у рупчагама, покривен |
више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју поми |
гли избити.</p> <p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвор |
{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и |
ешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим би |
рах.</p> <p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још в |
могла чути, ако би при Мицковом нападу била изазвата.</p> <p>— А има ли их колико? — упита Миц |
Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому била је позната крчмарица Туна.{S} И сам Мицко с њом се |
ке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и |
добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрас |
та потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да ј |
/p> <p>Урме су му сметале, јер су махом биле у најближој околини над једним отвором кроз који б |
е две или три одаје прошао остале су му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.< |
а подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не |
а им је урма и камиље млеко.{S} Овде су биле нарочито познате „џиндове" камиле које су могле да |
о је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Д |
.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љубави.{S} |
кривеним шибљем и урмовим лишћем или су биле ниске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</ |
ваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су биле последње речи, које тужно одјекиваху по одајама та |
е тамнице, која је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали |
у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом. |
руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико д |
сем неколико Турака — староседелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем |
ата наставише они опет пут, али су сада били храбрији и издржљивији.{S} На лицу им се могло вид |
ла није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се |
ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну мо |
морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их |
и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и на зап |
буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавн |
есту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не п |
сада била највећа светиња, у слободи би били кадри сада и највеће муке издржати. </p> <p>Мицко |
нарочито намењен за разбојнике, који би били ухваћени од Арапа. </p> </div> <div type="chapter" |
е одведоше их у тамнице чији су прозори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им |
њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Св |
уду:</p> <p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате |
им пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Мак |
Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше М |
о спреда једно парче од коже.{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунч |
ама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> |
зори били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Е |
тао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто ур |
а неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом наредбом.</p> <p>Мицко као и увек |
Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат ка |
а како уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се |
поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> < |
свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе нав |
мелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> <p>Најзад после неколико да |
је мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много старијих у кући, но он се измеђ |
Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што |
ио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што бил |
па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети чи |
па?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Било му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гар |
, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага б |
се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.< |
м Мицковим.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостој |
е много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p |
урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда п |
ог разлога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за |
Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог др |
дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико да |
пут, продужише путовање.</p> <p>Сада је било лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан провед |
не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки |
опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук |
же издржати такве муке.</p> <p>Мицка је било и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло |
харамија!...</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинув |
сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху сравњени са зе |
p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше...{S} Турци! — муцаш |
у не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са в |
Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S |
ди прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигље биле непечене, то он сад брз |
-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране Арапа, |
зи на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би |
пламеном из уста својих.</p> <p>Како је било Мицку у овом затвору може се лако појмити.{S} Чове |
има у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен болешћу бран |
свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрвављено тело Мицково.{S} На целом т |
момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</p> <p>Бегови |
и што је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, н |
год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих дру |
чан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан де |
шинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали |
више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139" /> њих.{S} Зато б |
и...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца |
е издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не задовољи Мицка |
право сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, |
гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био за |
не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне год |
ућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} |
брији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвож |
који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох седамнајест.{S} Они чим беху примети |
и бајрам и скоро све што беше за оружје било је отишло у џамију.</p> <p>Мицко не оклеваше много |
а би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, то беше смрт ње |
зно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицк |
онака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити |
ла права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, м |
овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек |
у блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али-Милева после једног сата иза оазе пока |
на мешиница са урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су и |
узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S |
к ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које с |
свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча један Арап |
о усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а |
јим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким |
ријатељство.{S} Но то пријатељство није било толико због Туне, колико због њене плавојке Ане.</ |
е стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна |
у Костиној кући.{S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завлад |
га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана |
е стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и да |
ди нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се |
је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редова |
</p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Та |
ицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети оп |
растојање између њих и Кристаћеве куће било је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечера |
латити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће доб |
син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и пошто |
е пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке од |
ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити би |
ај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вал |
није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо ст |
оља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки |
на отвореном пољу са оволиком множином било би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да ка |
аврши Мута.</p> <p>— Је л’ истина овако било, Ламбро? — упита један од судија, који познаваше Л |
да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне н |
а треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p>— Заједно ћемо носити! рече Мицко. </p> |
они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу снева |
амбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.< |
</p> <p>— А шта, синко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за ха |
оворе остали-но зашто, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... |
о још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати |
брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано од |
он понова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља |
пе, он је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на т |
овараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму сво |
еше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог д |
тов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би коси |
> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друг |
наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... ш |
век добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима |
слободу а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</ |
о са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју ј |
крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Вет |
хова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што ви |
ним паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако лепо место одмах сиђо |
се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји ст |
травом а украшен овде-онде разноврсним биљним шаренилом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Д |
устош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода м |
планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од гор |
са преко тридесет наоружаних Турака.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозн |
го а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и бе |
p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упита бимбаша.</p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну |
тоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</p> <p>Аге и бег |
.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на двадесет кора |
на дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за казну п |
о, Станко, ја управо не знам! — продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма ка |
и поче им разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су пр |
чао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан са преко тридесет наоружаних Турака |
p> <p>— Разумем, светли пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђ |
се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Ал |
ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи бимбаша изговори у највећем страху и одмах се измакну, |
сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се к |
дног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, |
Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно |
>— Нека уђе! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одме |
ред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживе |
аж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p>И цело се плем |
<p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоруж |
никако могао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по нек |
Мурзуком од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господ |
када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафани и непрестано играо карте |
ест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог |
{S} Просто ни сам није знао куд иде.{S} Био је сасвим изгубљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, |
о страх и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи |
а где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашо |
p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и теж |
одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од п |
<p>Кузману се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — ц |
це.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је био скло |
о код Зрпопе.</p> <p>Станимир је истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S |
> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се |
че:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја |
ашњаваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању |
о зваху чорбаџи-Мишом.</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четр |
е истина био сиромашак, али и као такав био је скроз непоштен.{S} Принцип: циљ оправдава среств |
ену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако |
а им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време ње |
атан, али после оне наредбе управникове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само |
ио му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га па |
је?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те |
адовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> |
<p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Мил |
епрестано слао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гле |
та од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло д |
у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим |
м себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договара |
и ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у |
на исте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа |
Никога од послуге није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осве |
ицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објашњаваше |
еће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мо |
рен у пријатељство Али-Милеве — план је био склопљен. </p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ако ме изба |
после овога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да |
а зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко изађе у ходн |
он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор у справљању кашкаваља, који се у то в |
а се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пута предострожан и лагано приђе вратима да |
е и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези |
су храбро путовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би поми |
раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима |
.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била заба |
раброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, |
између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напад Али-Милевин.</p> <p>После |
за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, јер је на површини земље живео један ство |
адао код свију путника.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне |
ле и заспа мртвим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одоле |
> упаде у турска села.{S} Непрестано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S |
езу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испр |
по која плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав |
ме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то м |
p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обез |
Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге. |
својом четом а мора знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога М |
држљивији.</p> <pb n="195" /> <p>Пут је био по песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а в |
пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и пробави читав месец д |
, и тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних план |
аше камиле пођоше на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} |
м, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n |
у ресенској цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, |
ио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непре |
рски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један турски чиновник, послат нарочито за ову ств |
ош пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да ост |
би и самога себе продао.{S} Новац му је био све и сва.{S} Ни најмање није он презао од тога, шт |
ну и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини так |
ет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве |
ер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Ме |
у те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} Једини начин на који би се могли избавити б |
их пријатеља.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, |
е смеде се решити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо с |
подруму.</p> <p>Но овакав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро |
т кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилаз |
е и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. з |
рло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што не би и сада!...{S} А што рече ти, |
и га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им и сам привуче пажњу својом наготом, је |
се почеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и |
<p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану.{S} Туна му је непрестано служила |
дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са здрављем.</p> <p>Па чак и хладноћу било ј |
о кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би |
, а то, само из тог разлога, што кад би био краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи |
с на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева |
на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио |
жили себи склониште за зиму и овој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арн |
дини начин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет м |
вео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{ |
рб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један Арнаутин који тако беше кажњен од стране |
<p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћи.{S} Али тражи |
109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у ис |
нога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p |
</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева приђе Мицк |
Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у р |
-Милева рече непознати човек.{S} Ја сам био харамбаша који сам у овој земљи задавао страх и тре |
лугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај пријатељ — показујући |
винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p |
трашне тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгр |
однијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега о |
што већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но утуљена лампа још је мало светлуцал |
Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето |
се рано упутила ка подруму у коме је он био затворен, носећи му мало намужена камиља млека.{S} |
редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — сваког дан |
е било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као ве |
p>Заклон иза кога се Мицко беше склонио био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљ |
— рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бо |
теже.{S} Он је Мицка овом приликом тако био заволео због његовог <pb n="109" /> јунаштва и смел |
n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био на овом послу.{S} Земљу коју је непрестано извлачио |
, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено |
а тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није мог |
</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и ж |
од ранијег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тар |
ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше н |
на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на бесном хату који непрест |
о и преко појаса.{S} Заиста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше ве |
да.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цин |
Арапима.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Миц |
ела и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежних планина пр |
је писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> < |
кућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је |
је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не доз |
> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорче |
ом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p |
стајаше.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</ |
Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Д |
каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову ле |
шањем обарале би оне са лишћа и по коју бистру капљицу, које падајући изгледаху према врелом су |
хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</p> |
пре заволи, но само Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи д |
како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онд |
а не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потре |
н има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и дан |
ром неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгину |
су на све, и то на оно најгоре што може бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас у |
ти.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изаб |
но се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, кој |
већим нестрпљењем очекиваху час када ће бити у слободи.</p> <p>Мрачне одаје осташе празне и пус |
ли наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе ни сам свети Петар.</ |
још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p |
родужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} С |
} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, |
p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач |
еник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ поч |
.{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се понова крстити.</p> <p>— |
Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад б |
мо срце!...</p> <p>Ал’ тако је морало и бити.{S} Права и чиста анђелска — идеална љубав не лежи |
ља, како он њихов зет не може никако ни бити, како он мора ићи у своју постојбину код своје жен |
S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њиховој кући:</p> <p>— Овде |
све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.< |
ачин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад се |
и пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше опасана ж |
неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитељ |
ата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао |
S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче |
мбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радоваху, када чу |
беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ от |
или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по |
{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била |
зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Милеви на а |
аше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака опазе они, да се |
ака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.< |
дог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га |
т Кузмановим ћутањем. — Суђењу ће одмах бити крај!...{S} Признај, реци, па одмах иди кући!...</ |
тотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измак |
бља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и с |
ћемо се послужити лукавством.{S} Ти ћеш бити бимбаша и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Доб |
шта.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да |
вода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p>Чим ови стигоше |
лавнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљ |
е неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно ле |
</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Б |
би понова оживљавао ова укочена људска бића, која беху скоро бесвесна.{S} На по сата после ово |
pb n="140" /> карактера једнога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају |
поспало.{S} Није било ни једног људског бића, које би их могло приметити.{S} Ни лавеж паса, усл |
саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао |
х и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје к |
.</p> <p>— Од прилике? ...</p> <p>— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....< |
>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога |
<p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлић |
/p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донес |
тавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за |
ноћ путовати, јер како ми небо изгледа биће сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> < |
ах скрену пажњу својих пратилаца на ово биће и сад се упуте право к њему.{S} Но тек што крочише |
за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како све зна |
тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p> <p>— |
са?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да на |
.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милева шапућући.< |
часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме |
и још зарана из ове земље, иначе, знај, бићеш обешен!</p> <p>Мицко много и не оклеваше.{S} Он и |
у као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. |
но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> |
ио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад М |
је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — |
егове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем |
напором ископали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо |
евелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</ |
киваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми осл |
жите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни |
цко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина |
е — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!.. |
<p>— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим |
ка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} |
нао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре по |
егови на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих |
ма и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренута |
>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила в |
ом старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па по |
начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и |
обар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српс |
ишта!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Не, не!... кажи колико ће ти тре |
неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скромне родитеље и њихово невино јединче.</p> < |
почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је з |
ше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу |
по можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну д |
га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој че |
Тако, синко, тако! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{ |
сети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је родише онако лепу!...{S |
матери, што је родише онако лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно к |
риметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јо |
Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно јадикова |
ретураху по кући не би ли нашли Јанково благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и ње |
ко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се никако усудити, |
> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре толик |
мбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по |
ље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог п |
е то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било до |
исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178 |
ачин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— |
предаде их сељацима села Крстца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за овак |
ћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, кој |
и топли сунчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа |
елу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико |
кад би помислио на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су прола |
/p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој срећи и б |
мах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сир |
је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана, у чел |
те обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад нас |
е дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће би |
којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга |
биље којим је обрасто извор и хладовина благотворно, утицаше на његово изнемогло и уморено тело |
е онај једнолики предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> < |
и се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="su |
ах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђор |
потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио о |
ји.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер је Али- |
еља Али-Милевиних могла се упознати она блаженост и љубав која се развија полако према своме ве |
водили су сад часове у највећој срећи и блаженству.</p> <p>Али сурови и крволочни Турчин и овде |
и најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге з |
има дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморе |
њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде један од паша и по |
диковаше Михаило па, трчећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} |
судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко |
е као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунча |
уже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом н |
сковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад н |
е.{S} На њему је само један прозорчић а бледи и тужни зраци сјајнога месеца крадом продираху кр |
ори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они |
главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови ломни, цео изглед |
ло и страшно погледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице |
е на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака |
ав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно с |
онаца: цин... цан... цин, с њим се меша блејање ових правих срндаћа а пастирска фрула само јечи |
Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубње |
ршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — устани па хајде одмах с нами!... </ |
а извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У |
о се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро |
p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух о |
тити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је ов |
ње смртне пресуде бивало је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој |
растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар п |
ало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих |
и један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим Мицко исук |
валу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки |
/> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то |
чин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих б |
а, неописано радостан и одмах приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим из |
а мора, између Туниса и Бенгаза или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Б |
онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и |
свежим поветарцем, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња |
.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По |
беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становниц |
жи али никад овако безоружан и у таквој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили |
аво ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, пр |
м ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Вод |
цко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Ту |
аних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмица |
наути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко о |
а његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио слободне час |
ј пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Ханова.{S} Они сад продуже свој |
едном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо ис |
</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И |
и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима могли и даље |
знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинским кланцим |
јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хајдучко место, о |
ваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер |
p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских |
оме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако |
у Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше поручила д |
х пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сл |
II.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица |
ection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планинских огранака Малеша, н |
а камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у кариј |
мирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спрем |
да пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село |
иза оазе показивао Мицку поједине знаке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спас |
беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крст |
ада, када се њих неколико опет појавише близу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете |
они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, нешто северније од Ресена.{S} Они с |
, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибр |
и се мало одморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} О |
један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева ками |
сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да р |
ше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села |
19" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху бесн |
коваше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>Мицк |
де-онде по лишћу каквога шумарка још је бљештала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичи |
’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на пл |
та дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и к |
нажно у прса.</p> <p>— Ама шта је теби, Бог с тобом шта је било?...</p> <p>— Цану... украдоше.. |
{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p |
Нек ти је просто, синко, од мене!...{S} Бог те благословио! — промуца старац, пољубивши Кузмана |
љда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „о |
везали па само претурају по кући!...{S} Бог — па ти — муцаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не |
Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци |
p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p> <p>— Бог с тобом, јеси ли ти луд?!... хајдуци!.... какве слу |
> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђено. — Ти ме канда по |
/p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друг |
<p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпоздрави му Краљ и одмах по |
посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-мож |
одећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе |
се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — о |
Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко |
</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не поврат |
жати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се Мицко издвоји са |
> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послуша |
ој варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је м |
ј, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође зај |
ота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред |
.</p> <p>— Остави ти то мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин тре |
и-Милева.</p> <p>— Ако је тако, нека ти Бог плати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и виш |
есу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p |
обрстеше сваки лист.{S} Помагај тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја уве |
ици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га в |
еће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у |
кох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Д |
месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздање |
ља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али |
Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија се само превијаше |
лико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири к |
p>— Мицко! — рече Али Милева — само нас Бог може сада спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Госп |
ну и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима |
дица њена и Шах Мухамед неки њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само |
и тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој кап |
p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту д |
едан оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти каже |
удити! — одговоре остали.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет |
Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори један од млађих |
путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је мо |
мбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама цел |
, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко |
Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, бога ми, прилично! — Одговори Коста.</p> <p>— Од прилик |
.{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само пр |
е српска мајка роди и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — |
и-Милева Мицка.</p> <pb n="193" /> <p>— Бога ти, откуда те онај Арапин познаје?</p> <p>— Ја не |
а — Ајша, сестра овога Арапа. </p> <p>— Бога ми, и ја сам њих тражио али — узалуд!...{S} Сем пе |
а је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још овол |
... нисмо још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— |
ући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој по |
ну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, право си рекао, али му од сада неће помоћи ни |
е један средовечан Арапин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред врат |
/p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — рече један од њихови старе |
онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и из |
лева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сва |
ој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и Исуса Христа, који би и последњу кап крви жртвов |
а, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она че |
аве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, кријући се |
Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Х |
у Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунац |
гога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад |
њим и сви његови укућани.</p> <p>За име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, |
ада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И они се као тигрови, кад |
држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше своје камиле и п |
" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећа јуначка!...</p> <p>Тако се |
дио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, има мађије! — настави онај рањени.</p> <p>— Ни са |
тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена |
е Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од ка |
прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... прод |
, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p |
оспода Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласн |
аву.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.< |
аићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> <p>Холуја је једнако беснил |
са тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером |
ац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> неки Михаило Томашевић |
идбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанк |
ечење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим гал |
а.</p> <p>Истина, Петар није био толико богат у имању колико његов комшија Михаило, али га зато |
аска од убојних мартинака.{S} Хладовина богата а насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сат |
еху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, |
но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријате |
<p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори му кочијаш Мита, ударивши одмах у си |
стаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео |
месту, па чисто, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чист |
и Станимир, кога Мицко још раније онако богато беше почастио код Зрпопе.</p> <p>Станимир је ист |
ог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничка насиља, чим б |
и човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p> <p>Овака је посета изненадила |
а љубав не лежи у лепоти сјајног лица у богатој заокругљености чистог и ко снег белог тела.{S} |
</p> <p>Овај Миша био је чувен са свога богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ |
ји беху огорчени на Христу због његовог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са рес |
Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но намера Мустаф — агина није се могл |
па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, го |
еретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајн |
еве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и на своје старо пријатељство с њим |
шља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатс |
сом изгледаше према светлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> |
аје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсеца |
ста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме д |
шко!...{S} Ја сам и сувише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота ви |
. запалио конак!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се |
ио у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хвала те не погибе који од нас, а уверен сам да и |
пасени смо! — рече Али-Милева.</p> <p>— Богу хвала! — рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом бри |
..</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Ба |
> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... |
сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни |
оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, освојише цркву, али он мора |
а на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе своји |
бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се испо |
остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И б |
кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити |
му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима с |
да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да |
бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, што ли још нема Цане <ref target="#SRP1902 |
ицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и прислушкивао сваки па и најмањи |
, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору не би ли се Зора појавила с |
њега одмах у чело:</p> <p>— Иди сине, а бож’ји благослов нек те прати на сваком кораку! — говор |
ћ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану |
мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци ком |
разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском благодећу, проводили су сад часове у највећој |
ристос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љут |
м, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</ |
релим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није |
А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум д |
тити и он шапћући изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет год |
сад поврати сва ранија снага.</p> <p>— Боже помози! — прошапута полако он, прекрстивши се а за |
и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта ли још неће бити! — заврши Мицко и поче се по |
де онесвешћена. </p> <p>— Ах, милостиви Боже, зар ћеш ме и тиме казнити?...{S} Зар и моје мезим |
ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапутао је Мицко виш |
могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Страхо |
горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Св |
.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим |
шо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са си |
бодно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси |
га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је |
гибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зора кроз плач.{S} |
у слободи.</p> <p>— Каква би то милост Божија била, кад би се могли ослободити ове напасти.</p |
унчани зраци, те премилостиве благодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотво |
ко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, |
но. </p> <p>— То није пророк, то је син Божији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, веруј |
далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су |
а као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежиј |
ће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана |
, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не |
и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо |
цаше Јанко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... с |
омене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука |
коме он беше пошао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поч |
тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској смо кући.</p> <p>Кад се Али-Милев |
ао за Ниш.</p> <p>— Не бој се, момче,не бој! .. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га сло |
чупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да с |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И бој се сврши:</p> <quote> <l> „Од Турака мало ко остаде |
/p> <p>Сад настаде опет страшан, крвави бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на |
Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли с |
— Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна са том удовицом, изјавивши јој после |
о да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да ос |
старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи о |
.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи |
{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се ретко који радо и од |
никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Митро, шт |
p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном ре |
безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, |
њихов полу-бог од кога су се сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер т |
" /> <p>— Ја сам пустињски син немој се бојати!{S} Само напред.</p> <p>Камиле појурише у правцу |
морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и |
мнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те кр |
урска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху |
... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а можете упитати и јеврејина Јуду а и многе др |
-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечеро |
до! — упаде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њ |
у и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах зам |
Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли:</p> <pb n="128" /> <p>— Тако ми |
и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је |
а одмах скочи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> |
е трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још |
који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се т |
и то беше и приметио није смео потрчати бојећи се наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопи |
...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један друг |
увек хваљаше, како се ни саме смрти не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као |
</p> <p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то |
>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни |
ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, је |
а ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га |
изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и |
и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарск |
оде и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђу куд који.</p> <p>Мицко, |
ружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гош |
.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S |
аца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет п |
е, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Т |
омешања и појуре куд који, оставивши на бојном пољу седамдесет мртвих и многу, осакаћену стоку. |
м врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, |
о олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и |
> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гл |
чила је човека.</p> <p>Он се ни у самом боју, па ни при покољу са Турцима не могаше уздржати а |
таше.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. |
плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!.. |
паво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу м |
вога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљути |
јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> < |
фендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Тако, синко, та |
несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не |
д им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орања |
о болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог ли |
бо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болестан! — одгов |
, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тел |
ио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> < |
о погледати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, д |
жна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — пе |
и предео без топлине али благотворно за болника — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо др |
> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унес |
вању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као |
оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу помоћ.</p> <p>— Напред ј |
су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицко је седео на камили испред Зо |
мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим а браћ |
а би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дој |
е последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није би |
ти сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Ми |
<p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој |
н могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други |
и ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине |
а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.</p> <p>Кузман се сад мало покрену, |
он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се |
о си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа |
Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се Мицко поздрави и са Бадемлићем а |
у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> </div> <div |
Мицка из подрума, како би се могли што боље поразговарати и упознати са овим човеком, који им |
о томе, како ће то своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част |
опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} |
иње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег земљишта.</p> <p>Пут кроз Фесан био ј |
у натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно |
} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али |
шта.</p> <p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била м |
ина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули мес |
готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне ра |
„Освета“, то му беше идеал, то му беше бољка — отровница, то беше она сила, која га је непрест |
стасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада бе |
— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Крв му се узруја срце поче јаче куцати, |
чког четовања, после оноликих тешкоћа и бораба, у којима сву опасност беху заједнички делили ме |
толиких ратовања, после толиких тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би |
догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед непрестаних покоља са бесним Турцима, већ |
До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но М |
а бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстрањен од сунца и |
неколико њених топова.{S} Мицко се овде бораше као какав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гла |
Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрв |
је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{ |
за време боја увек повучен, а онда када борба престане извлачи одмах јатаган и тако са голим ја |
год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они те |
и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македонији и Старој Србији.</p> <p>Мицко му ј |
ријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, |
усија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а |
то науди.</p> <p>Мицко за сада беше сит борбе, па и не сачекав потеру, он се упути ка североист |
о медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутс |
а.{S} Он беше рањен на три места у оној борби код Карадага, када се Мицко у савезу са Јуруком и |
да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</ |
ове последње речи није радосно примио, боре, које се појавише на лицу његовом када је Зора изг |
телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе н |
.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — |
је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратиоцима н |
већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Мицков по |
етлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче. |
учитеља, који се заједно са Мицком беше борио раме уз раме противу Турака.{S} Једно непријатељс |
, из села Малешева.{S} Он се је јуначки борио заједно са Мицком противу Турака још у српско-тур |
</p> <p>Са овим батаљоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду |
крст све су то људи противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој |
ци њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је |
да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријате |
узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узм |
адовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка. |
дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Петрињи.{S} На неким опет местима а н |
коврхе јеле... стари храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинов |
ду.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстарији Петров син у кога он полагаше |
ем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и С |
тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, продавш |
Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добр |
.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да |
да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо одобри ову намеру, |
ицко чу за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да б |
</p> <p>Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако т |
их руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! |
пет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави тужно одјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Ду |
ни!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од |
же да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико |
удина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, изможден и оронуо, очи усахле и само се по оштри |
ледати.{S} Лице му беше бледо зарасло у бради и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од |
као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој зав |
.</p> <p>Мицко је сад слободно шетао по Браили, одлазећи често капетану у посету.{S} Тако он пр |
ји би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да м |
н.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад ви |
а и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S |
Section" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се сад полако извуче из |
већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте |
ари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко |
док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чим беше |
еке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од грани |
а, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аге, који беше м |
и шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бр |
е у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су они т |
иву којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги |
нутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је |
вога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n |
обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за Ми |
авте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке н |
ати како се један јунак сломљен болешћу брани од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му |
р, нападајући на Мицка, који се јуначки бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко |
бранио.</p> <p>Са крвавим коцем у руци бранио се Мицко читаво пола сата, али најзад га савлада |
ери, којом она љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јо |
и трепет злотворима слободе.{S} Био сам браниоц нејачи.</p> <p>Мицко је слушао ове речи, а иску |
ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... тако мора и бити! — упадоше опет о |
дговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут, а Миц |
вио какве сметње.</p> <p>— Кад је тако, брат — Кузмане, а ја ти од свег срца и у име целе дружи |
Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Кузмане, срећан ти пут! клицаху <pb n="29" /> ње |
p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и избави ме од оних турск |
ересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те је и он д |
то испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови |
брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат.</p> <p>Ови узвици пробудише Мицка из снова и приб |
брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити |
<p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пу |
у.</p> <p>— Здраво харамбашо!... здраво брат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред |
али чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-Коста, здраво! — отпоздравише му остали, — носиш л |
, тако је.</p> <p>— Ако си ми по Христу брат помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи! |
гу без тебе, — беше одговор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да |
за се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је првог |
/p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник |
иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима. |
арљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави |
, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури заједно с њима ка се |
ко очајно и молећи.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја |
беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће |
а.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите м |
а све стране милијарде зракова — нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом |
ет.</p> <p>Сад Мицко сиђе са кола те се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово и |
ом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и растави са својим друговима а он сам |
беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљубише са својим харамбашом Мицком и ту се од |
буђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.< |
ме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p |
опуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> |
<p>Идући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав |
ги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зор |
е врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше и мекше |
ка на једну камилу и Зора седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се та |
ави му Мицко и ту се изљубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Миц |
о упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са ка |
мили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} |
се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго траја |
и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбрили уморног и болног Мицка.</p> <p>Мицк |
ан другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здр |
да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обо |
вако удаљен од своје отаџбине, од своје браће.{S} Она је знала колико је силна љубав према њему |
од највећих разбојника и крвопија наше браће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и |
.</p> <p>Ту под хладом и уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када |
рљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и |
као срна скочи са камиле и уз припомоћ браће њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу. |
дговори Мицко.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и |
n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори |
одно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо!... шта хоћете од мене?! — узвикну очајно Јанко, |
дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављу! — рече им Мицко, кад ови беху продужи |
приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Ми |
м рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед |
а? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео с |
их руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи |
оћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна |
рвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети туж |
ранку", али само светећи своју погинулу браћу и сестре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пр |
са овом младом Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време о |
Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њиховом логор |
е водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских пл |
почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њихо |
младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше |
до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаш |
и.</p> <p>Овако продирање преко читавих брда од пешчаних сметова и кроз оштрих планинских клана |
ојим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толи |
знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо |
тле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко са ос |
, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S |
равио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се |
жно остали.</p> <p>— А... ти ли си тој, бре, Пуљо? — упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га и |
е.</p> <p>— Турчин!...{S} Каурин!...{S} Бре ћерата... ћерата! — цикну, Мицко па, исукавши ханџа |
т са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, |
а дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, ко |
ња, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викн |
помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартин |
е би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па |
јући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још ош |
_C1.1"> <head>I.</head> <p>— Камо селам бре, ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко |
које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћерата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мо |
на појединим местима створише се читави брегови од песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе |
у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сметова а овде-онде и по која горос |
да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да ј |
у кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> <p>Костин |
ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{S} Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева |
чин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивн |
. на који начин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и |
уче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно |
ареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зо |
ху успорише свој корак, па и сами осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде |
бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђен |
вцима размахивали су сад они у највећој брзини са својим јатаганима, услед чега им се Турци не |
остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут |
вршини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урм |
је су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава |
уг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласн |
ст од оног камења, које се са необичном брзином и хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет |
а грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини сам |
.</p> <p>Караван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше уму |
у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здр |
p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са |
мила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета к |
нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе |
од.</p> <p>Јешер-бег, чувши ову треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка в |
p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом |
а.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђ |
у.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претурати, не би ли међу њима по |
Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била так |
и већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољим |
е а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.< |
зачу он најзад неки крештећи лавеж.{S} Брзо се упути у том правцу кад тамо а оно три шатора.{S |
ренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине |
... преко зида.!... какви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим |
> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја |
се управише право ка јендеку.</p> <p>— Брзо!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко |
да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p>— Т |
м! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мариној постељи, баци јој своју десну р |
з Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога објашња |
е, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове ка |
ику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кошуљом а |
стрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам |
пчагу.{S} Најзад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицк |
ојави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са |
ко у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n |
.</p> <p>— Шта је... шта је било? упита брзо Мицко, чудећи се.</p> <p>Остали, зинувши, чисто не |
име Бога, пријатељу, шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма |
потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних п |
његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену |
кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед оволике лупњаве и полако пр |
p> <pb n="117" /> <p>— Па?! — упита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је |
о шта је било, синко, шта?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— А |
војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан, јер се и сам радоваше, што ће му се мо |
вуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, |
ђења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само |
о су пак цигље биле непечене, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно прову |
а и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише и остали.{S} |
ише задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ни |
сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жерав |
устио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} |
<p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’ |
шћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За н |
ела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог повратка, а у загр |
иде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе Кузману.{S} Он се |
и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах |
са свију страна око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако нач |
стиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид о |
сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} С |
а Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко прим |
а паре... трпа ли трпа.</p> <p>Но он се брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више про |
од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз направљени отвор и сада беше у слобод |
редини оволике радознале масе, Мицко се брзо склони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко |
во село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад |
се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу без карте и пасоша, уђе у једн |
чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} Откада је отишла на извор па |
човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљ |
pb n="57" /> <p>— Који, који? — упиташе брзо околни.</p> <p>— Јешер-бег с’ још неколико наоружа |
вог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — |
01" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало напи, то се |
о бедно створење скочи из оне рупчаге и брзо се успужа уз стену.{S} Не потраја много а појави с |
</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Ст |
чини ми се, још сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", |
p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и брзо устаде те се рукова са Јанком.</p> <p>Јанко се сад |
ко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да |
ином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они |
лизу овог истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могл |
ше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, па пошто усуше у њу целу м |
плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше |
S} Са исуканим јатаганима улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турч |
о са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — |
истаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате т |
признај, заблудело момче!...{S} Признај брзо па иди утеши оно невино чељаде, које је можда на у |
ћ ли се јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још |
џанум, чука наћске?...</p> <p>— Отварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вече |
осподњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најм |
ко се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а Сима опет њега у |
.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа |
да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одм |
цко чу за ово од ових бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко |
p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од под |
адом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је био прави мајстор |
озно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади са овим Арнаутином и једном потеже мотку те |
о к њему трчи. — Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја |
да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху. |
радост у кући.</p> <p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била |
ову пређашњу Ану, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену |
ко звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није д |
емена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури за њим и скоро на половини пута он га сусти |
млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав |
b n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се |
однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он |
ше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сакупљен |
најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Саста |
гладнели услед непрестаног путовања, то брзо сад поседаше око стола и почеше јести, залевајући |
већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше |
апе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног галеба |
и Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— О |
са ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p> |
а чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долази |
уканим јатаганима бесно појурили к њему брзо сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и |
опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивал |
очи, које се тужно превртаху но опет их брзо затвори, затвори за увек.{S} Последњи знак њеног ж |
ше са својим коњима.{S} Но један од њих брзо скочи, јер му само коњ беше рањен и потеже пиштољ |
ђоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распоре и нађоше у њој једно повеће пар |
ан да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али-Милеви шта је виде |
матер, но није баш толико марио.</p> <p>Брзо прикупи он око себе све храбре и снажне младиће и |
.</p> <p>Истина, они су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, |
ко причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он |
то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не |
— рече Мицко.{S} Али-Милева са највећом брижљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, |
има пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} |
у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лица.</p> <p>Од |
о одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих к |
е, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а |
ако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p |
n="115" /> <p>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и |
неповерењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар ј |
знајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту о |
шо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Станимир и тако продуже пут |
је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре оста |
ом обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако за т |
омих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшен |
„Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са својом п |
ствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p |
датле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S |
разговору Мицко, Бога ми научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца |
лиже и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p> |
и другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порота не узима као тако опасне-разбојнике |
време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире с |
збуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У колико |
јагањци к’о кринови, а оно тихо и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављ |
скаче као какво лане.{S} Чује се умилно брујање њихових звонаца: цин... цан... цин, с њим се ме |
бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту |
да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— |
лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од младих јагањаца |
внија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође |
језик.</p> <p>— Мицко...{S} Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупље |
ела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином |
већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са |
својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муње |
иумфоваше ову победу.</p> <p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симин |
уће.{S} Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурн |
упити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако малом четом поред све њихове хр |
аља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} Зато Мицко још о |
друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — косача, међ’ којима је био и неки Станимир и |
p>— Не бој се, харамбашо! — одговоре му Бугараши.</p> <p>— Не брини, брат-Мицко! — заврши Стани |
срећа била је променљива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n=" |
ападу на магацин помагали су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћ |
оба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напасти и на Македон |
дник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да |
ећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још кад позна међу њима и Станимира, он их |
илично затегнути односи између Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.< |
буде продужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до г |
многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцниј |
Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се никако не мог |
рине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах оде у бугарски суд а на његов позив.{S} У суду је био и један |
наду полагао и на ондашњег председника бугарског министарства — Каравелова, који га беше веома |
стављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за овим настао. </p> </ |
ко дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?...</p> <p>Мицко се сад узврпољи.{S} Бил |
ндила а он се упозна са удовицом једног бугарског учитеља, који се заједно са Мицком беше борио |
љутине.</p> <p>Мицко је истина убио тог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што |
.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер |
илу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Бугарима беше већ до |
ним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плану |
како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама у Македон |
ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год |
ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се |
игао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, јер се обесни Турци морадоше |
е они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки |
ређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год |
ве дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између српске и бугарске војске. |
о му се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" /> <div t |
аху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски ма |
ам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, к |
ест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да |
што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама са |
— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели |
асловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, кад |
...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, осве |
ош исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог си |
ева.</p> <p>После извесног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком о |
Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад буде чуо за овај пораз његове потере, он ће на нас дићи |
Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дет |
ду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!.. |
ахрањен и тек после тога рока — када се буде сасвим распала његова лешина, тек се онда има сахр |
— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад |
да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, |
снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак би избач |
како није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега |
ог оваке његове храбрости и јунаштва он буде овде награђен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У |
а ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју намеру.</p> <p>— Сабанајрула, честити |
послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p |
н је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он г |
да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову т |
одмах замоли комесара полиције и Мицко буде с места пуштен, награђен обилато новцем од капетан |
У тај мах плану Арнаутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и |
Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана |
е брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се о |
е нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Н |
а то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и ако нас ови људи хтедну пр |
а:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам п |
лепу!...{S} Благо ономе, на чијем крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Х |
волику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урме.</p> |
Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале з |
колико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Осве |
ко друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла |
е; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!...{S} |
у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом |
ко побратиме, пођи и ти с нама и кад ја будем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг прија |
у, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, кажи!... т |
а ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извешт |
да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје милости, коју си ми сад указа |
неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити кадија, ја ћу ти рећи истину, а |
пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— |
да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз |
</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лир |
е опет остали.</p> <p>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању р |
а одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, онда ћеш силом!...</p> <p>Ове последње речи |
мо на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...< |
ет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код о |
Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} |
време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> |
Мицко.</p> <p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</ |
ужише путовање.</p> <pb n="198" /> <p>— Буди храбар још за неколико часова и ми ћемо наћи воду |
<p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се |
ше да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те |
ај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p>У таквом прол |
те да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би |
ким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> |
дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио |
освета!“ то беше и последњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <mi |
у жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог |
сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и |
з лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но М |
и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињске пределе.</p> <p>Најзад се |
ато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому, послужио као срество за даље траг |
Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну п |
>Када се сад сви успеше у кола, то коњи буду одмах ошинути и тако се пут понова продужи. </p> < |
да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога |
о као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико |
n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како |
е повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да |
ичне ствари те разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њен |
да а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што ј |
и, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па се не |
самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје чете |
већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека т |
Снажна — снажнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па |
ction" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасн |
’о заклано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И |
гибије.</p> <p>Мицко само расте, његова бујна крв беше се јако узрујала, а срце бије ли бије!{S |
ковог лица.{S} Место тихог поноћног сна бујна Арапкина љубав беше у јеку.{S} У том љубавном зан |
по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножј |
плен.</p> <pb n="83" /> <p>Тек што беше бујна киша престала, која не потраја ни по сата, угасив |
едара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и бујна мушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ суст |
Седи! — командоваше му сад заповеднички бујна Арапка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ сед |
злив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро однос |
рани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине: |
у долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а овде онде као какав пустињски цар дизаш |
илним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше |
усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима, неки Јанко, кога обично зв |
их шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада |
рвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се с |
ут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинских поточића, место оног дивног |
у том тихом блаженству и сама заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад с |
рави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и са |
аламбаси и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирк |
а, који се тихо — крадом провлачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице |
сам болестан! — одговори Кузман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман об |
ако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами |
ује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надиш |
ула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом травом а украшен овде-онде разноврсним б |
на њена страна сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> та |
ле подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само пристаниште ва |
ом међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Ту |
шити само Мухамеда и његову Мејриму али бујну и Младу Арапу — Ајшу никако.{S} Она се могла само |
цима Трансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи |
ра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="c |
о оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и с |
ра а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан.{S} Зато он и |
еде пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он беше навикао |
неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах |
ицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан т |
екиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурн |
то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад Мицко чу за ово у Беогр |
обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="39" /> <p>Радост у кућ |
} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лиц |
ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло |
уста помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полак |
м дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је |
} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јеше |
ту кошуљу, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри с |
је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах појури к њима.</p> |
дуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брзо их сад они почеше претур |
<p>При паду једне најлепше а и најмлађе буле, која у својој танкој свиленој кошуљи са распуштен |
ови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов |
ати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих свилених душека, када |
колико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но |
Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састави чету од неких седамдес |
близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Бафтер с места се стропошта стрмоглавце, силно |
.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној ок |
{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разли |
накресаног Турчина одмах паде као каква бундева на земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим другов |
ваца.{S} Поклани Турци падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> < |
ваки најмањи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зр |
разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало ис |
аће Мухамеданаца, као један од највећих бунтовника и најопаснијих царских одметника казни на ст |
власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше н |
у изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одговорио.</p> <p>Неколи |
</p> <p>Ту пред острвом настаде ужасна бура, и најхладнији морнари који су стотинама пута глед |
ој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они сретно стигоше на острво Хидру.</p> |
, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чист |
тало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у |
ли-Милева извади нож па је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико м |
асну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Св |
егове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гу |
колности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спас |
ало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поре |
лови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прима у своја наручја.</p> < |
силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад |
ин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најм |
а страховита језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, |
/p> <p>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Н |
им — све су то били стари борци из оних бурних четничких ратова по Македонији и Старој Србији.< |
е, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад престати а сватови се већ крен |
!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Те |
то коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситн |
беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине |
/p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!...{S} Смрт! — цикну |
све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у |
ришту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткам |
, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако ду |
крочи на неколико корачаји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши ј |
" /> <p>После кратког очекивања тако за бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, |
брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и то на самом друму |
сто! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ва |
еше само мало окрзнут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи г |
човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и |
продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" правио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вере |
о попне на онај трули пањ поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу |
врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. </p> <p> |
у кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора |
но било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући о слободи нису ни опазили да им |
ај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао беда.</p> |
, к’о у каквој кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." |
а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} Ваздух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у сре |
ивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S |
p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешч |
убњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше |
помагање, — све то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни |
ицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и |
свог.</p> <pb n="171" /> <p>Чист и свеж ваздух као и топли сунчани зраци, те премилостиве благо |
олико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку д |
стим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од |
о од Петрињске планине.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли о |
милама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разговор о оном белом човеку, о Ми |
ве што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једним лаким ветрићем с в |
— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Св |
нпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учини |
ом а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, стварајући читав рој бриљантних пчелица од сафи |
, правиле су читаву олују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако исти |
/p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и нез |
асхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше са својим пушк |
е дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Из |
.{S} Његов оштри јатаган само пишташе у ваздуху а крв је падала као киша.</p> <p>При паду једне |
ла да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило а срце хоће |
ко јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно до |
ала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном касу тр |
ану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као |
зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам ма како утећи!...</p> <p>Тако и би.{S} Јед |
и и одњиха, а турче — бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја |
нко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, |
на једну српску породицу, која беше од вајкада крвни непријатељ његовој кући.{S} Како му пак т |
ите у какав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостоприм |
>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref target="#SRP19024 |
д већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, |
кад он те ноћи не погину од мене, неће вала никада!....</p> <p>— А што? — упиташе присутне суд |
таше право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у |
ар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти |
м баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накр |
аравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се |
ба крити!...</p> <pb n="86" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — |
и „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад му вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говор |
језа.{S} Часови пролазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи н |
>— Јеси ли ти, харамбаша Мицко? — упита валија.</p> <p>На ове речи одмах сви присутни управише |
многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{ |
то, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна реч |
Миланом?...</p> <p>— Шта! — цикну бесно валија и одмах пљесну силно рукама, позивајући тиме пан |
царем!...</p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који |
ама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, |
цу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски велико |
остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога |
мирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа и састављаху п |
га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирн |
Мицком, при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на |
беше и руски конзул.</p> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седмор |
дуре из предсобља.</p> <p>— Ти, честити валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја |
изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске великодостојни |
еме мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равномерном |
но од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридско и Преспанско а н |
чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева. </p> <p>— И |
у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место г |
ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за че |
е да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и |
остављајући скоро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је нов |
ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, трг |
а могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо |
тне је у торбу.</p> <p>— У истом правцу ваља нам ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у |
говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{S} Благо оном оцу и матери, што је роди |
ара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када |
Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аг |
ли и то непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јан |
чудећи се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег |
кну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, шт |
Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао кака |
лично одморили, па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек |
аметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, кваре тихо спокојство или најзад, што јој кваре |
одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од как |
кај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Мицко у тамници, те је он заборавио |
са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> |
омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Оставте капетана на миру! — поче |
!...{S} Лагум и опет лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му б |
ли сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицк |
даше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале виш |
ужина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!. |
сто, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећ |
а вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, да в |
у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И ка |
мах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око по |
<p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати |
нде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По уским улицама раштркани |
<p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно повер |
но Ламбро.</p> <pb n="65" /> <p>— Хвала вам, пријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви |
е очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> |
о својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајес |
јом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди по |
мајка своје јединче.</p> <p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но вел |
.“ па одмах за нож и коље.</p> <p>Такав вам је и сада.{S} Прође улицом, сретне кога са чалмом н |
обро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за веч |
ако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу |
које роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варо |
јина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што ва |
024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показива |
кину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има |
а! — одговори им Мухамед са Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, о |
е баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах у |
му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се |
е већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У колико Михаилова кућа беше у Јаћимовц |
ј крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба пр |
у, но то је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре ше |
а Мицку одмах устукнуше.</p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако д |
и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како знате — |
рапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. |
бравајући му овај поступак.</p> <p>Тако вам Станимир изврши скоро половину свога плана.{S} Мицк |
џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртв |
дам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је с |
е.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" /> исти Станимир, кога Мицко јо |
кита цветова а међу њима — цар ките, то вам је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити |
ло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је старина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусл |
ова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој |
head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и раније поменуо, једна од доста тр |
p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их у |
еца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p> |
као неку смешу од туге и радости.{S} То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и оп |
аму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на |
га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко и |
тар поглед његових крупних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебело |
ност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати ов |
шању, у суду, морате рећи оно исто, што вам ја сад будем наредио!...</p> <p>— Кажи, брат-Мицко, |
ћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>Судије, које беху присутне |
од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава |
хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових посл |
<pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> |
на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, д |
иковце, не пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, јо |
о да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> |
о било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турц |
ике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> < |
сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја нисам никад ни чуо |
кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но |
све оно, што тражисте од мене, радо бих вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре помену |
и на тако мудром савету!...{S} Радо бих вам признао све оно, што тражисте од мене, радо бих вам |
препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од самог убо |
видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан |
га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одма |
ку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!... |
Ја сам му мало пре рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни |
беше заценуо од смеја.</p> <p>— Лако је вама, кад су вам ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава |
</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром савету!...{S} Радо бих |
онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрл |
е проводио по неколико слободних часова ван тамнице, а куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о |
е је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладн |
једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред тога и његове снажне мишице.{S} Не |
ети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше |
еше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p |
ео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог на небу, Исус |
за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче мутити и |
до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвнике!...</p> <p>Надзорни |
ећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{ |
ела, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У самом подножј |
стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху |
Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један |
ело набрао а очи му само сикћу од љутих варница. </p> <p>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар |
p>Убојна звека љутих јатагана... сјајне варнице, јаук, запомагање, — све то страховито проламаш |
едва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих па вам као стреле пролазе кроз срце |
риград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигн |
лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих |
то није човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихо |
знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па можда и казнити, она је ипак сваког |
ице. </head> <p>Мурзук је лепа окружена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је нај |
ећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо“.</p> <p>У к |
ема већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше наста |
7" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на |
његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој обали, Средоземно |
дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила, натоварених са |
у и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин врати |
ме.{S} Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад |
пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пјатру.</p |
н и ошишан могао је слободно излазити у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више к |
д он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једн |
Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се |
ису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, д |
лико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Ру |
они најзад наиђоше и на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и ни |
путу то најзад стигну у повећу арапску варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се о |
е јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се зап |
кову кућу, јурио је на коњу и кроз саму варош и најзад улети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивш |
ше Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како уву |
Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и м |
уђу са својим камилама најзад и у саму варош Мурзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели с |
чела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Капији беше изашао Коле |
за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је као какво поприште великог боји |
да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сва |
испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад се уверише да никога |
адала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тиши |
ами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да |
срећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија |
стигоше у Триполис.</p> <p>На крајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер посл |
, коме се могу поверити.</p> <p>Средина вароши беше оживела, по кривим узаним и слабо осветљени |
нарочитим правима.</p> <p>Сама околина вароши била је пешчана пустиња.{S} Сем пространих урмов |
хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} Мушкарац |
хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова би |
е Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведе |
и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као и у Сокну, — у Триполису, а тако ист |
положењу свију њених сродника па и целе вароши.</p> <pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да с |
а опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док ј |
ком мору лађа приспе у само пристаниште вароши Смирне.{S} Сад се Мицко одмах искрца из лађе са |
тала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место |
есрећних тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском ур |
ад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му Мицко.</p> <p |
ком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрест |
ива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами |
убоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у њеној околини какве речице или бар које п |
кође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, |
краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> <p>— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — |
неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> |
да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где прона |
<p>Тако се тај мали караван окрете пут вароши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше у |
н је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Т |
оме пријатељу који је становао на крају вароши. </p> <p>Ту су код тога пријатеља преноћили и су |
а заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.</p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендиј |
није поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средозе |
ју.</p> <p>Мурзук је једно од најживљих вароши у унутрашњости северне Африке са преко 12.000 ст |
милост и немилост управницима појединих вароши.</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике р |
иполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p> <p>Пошто је |
у варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </ |
н, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} |
} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних станов |
и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је настала права пустош.{S} Нигде ж |
За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи |
ког продирања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у са |
ех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме ма |
.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро |
фесови.</p> <p>Сама варошица не изазива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе |
бојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који својим |
одољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место |
гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопиј |
стављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за |
p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — |
/p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, ч |
То вам је она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће |
, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи |
Будите обоје срећни и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад |
крије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Ка |
ј планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају д |
, зар ме не познајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладал |
есила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и д |
</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почасти |
ке крви стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш |
оћ у овој невољи, зато сам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мој |
о и тужно брујање њихових звонаца чисто вас опија, заноси, успављује.</p> <p>И нехотице управит |
па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих погледате.{S} Науснице му тек бех |
прам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Мицкових пријатеља.</p |
матрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада. |
конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спаса |
Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</ |
душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сад |
је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио |
ле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Реко |
цкова мартинка.</p> <p>Иза његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуно |
и у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и |
воју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, под |
дмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то |
прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но ватра не престајаше са Мицкове стране.{S} Рој куршума, |
и.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватре а чу се нека страшна рика.{S} На неколико тренута |
о ка њој.{S} Чим опазе још и људе поред ватре они се одмах усправе на задњим ногама па јурећи к |
то дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жерав |
да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, к |
<p>Тако се једном беху поређали сви око ватре у Костиној кући.{S} Само њега још није било код к |
јте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарај |
изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накреса |
аких медведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још |
а они се најзад морадоше стровалити око ватре и тако поспати.</p> <p>У једном маху сад треснуше |
у зиму.</p> <p>Поседали би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако пр |
ра?!...{S} Ах, Боже мој, колико силна и ватрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на зе |
а њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место тихог поноћног с |
тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одлучност, која ни п |
ле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало пр |
аљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађ |
мтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опази ватру и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома пон |
ма.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој.{S} Чим опазе још |
{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! |
о је!... хоћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода |
убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим ж |
уришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуш |
чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један н |
/p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан чуо је Мицко ове речи |
ну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на н |
е.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p |
становника.{S} Ту се са свију страна о вашарима стичу каравани из Кајира, Триполиса, Тинбукта |
сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за рук |
е ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хоћете!...</p> <p>Ва |
ма да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нем |
у Фесану, Мурзуку, Шату и целој околини вашој.</p> <p>— Кажи нам јесу ли ово хришћани — упита М |
ана отворише, на којима се појави човек ведра погледа и умиљата лица, у богато рухо обучен. </p |
осматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тренутцима наљутио, што |
грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја, који онолике Турке поклах |
вога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љуб |
о ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили св |
ао у томе успети.{S} Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слобо |
<p>Мицко је сад био без икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу ови |
часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма д |
још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не би, кад |
други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он беше блед к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беш |
еху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и остале ланце, да |
узјахаше камиле па и сам Мицко, потпуно везан са ланцима а и за саму камилу, и тако пођоше за Ф |
е од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах |
е силна љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, |
/> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређен |
куд ће од Зоре.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бе |
брзо им преседе.{S} Кузмана опет, и то везана, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше д |
у мрачну тамницу и то потпуно оковане и везане ланцима.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три д |
... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми |
н беше рањен.</p> <p>Арапи пошто понова везаше Мицка, то узјаше камиле и одмах појуре са тог ме |
а кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени |
ајама, које су биле празне а међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би прим |
акога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{ |
шао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове тамнице.</p> <p>— Ш |
ко је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно, осетити и топлину тег |
раћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...< |
Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.< |
е још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалиц |
појмити.{S} Човек, који је целога свога века слободно ходао по народу свом бранећи слабе и неја |
и противу којих се он борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, |
ољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки убијају њ |
и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена |
иград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштит |
ноге здраве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} О |
ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што је |
19024_C1.7"> <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну једа |
но погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ам |
но око оне његове ране.</p> <p>— А што, Веле? — опет ће онај први, пошто се сав беше заценуо од |
ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи |
осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецка |
и скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како се ни саме смрти не |
ок бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, |
} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да |
а све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задир |
грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— Море, оставте човека, |
вој чети био је сада поглавар онај исти Веле, кога беше онај Арнаутин пре ранио у ногу.</p> <p> |
арина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би |
ам Мицко препоручио.</p> <p>— Море овај Веле баш вам је неки страшљивац!...{S} Тај вам се и од |
њеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S |
звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и сам Веле, јер рана није била тако опасна, и појуре на друм. |
бична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да |
и да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не |
де је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бог |
ке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко |
.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и благ |
ање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поч |
хладна зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма. |
ли овде и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</ |
p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђе |
чане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму |
исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко на ово издајство није ни слутио.{S} |
ки друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге |
м нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља |
д не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се |
ти од овога зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, |
је вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починиш |
стано ишао, управљајући се, као што сам вели, по звездама, по њиховим јатима. </p> </div> <div |
ко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље којим је обрасто извор и хладовина благотворно |
ством није се могла овим искоренити.{S} Велика обећања пашина беху још јаче отровала његову и и |
дно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високо |
амошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се они и беху кренули тим пр |
p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женск |
м подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог проле |
д овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља.</p> <p>— По Богу, Ми |
фану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни |
вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.< |
како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних турака.{S} То беше потера.{S} Те |
/p> <pb n="39" /> <p>Радост у кући беше велика.{S} Раније расположење опет се поврати.{S} Мара |
На неколико тренутака указаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили |
а оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, о |
рака остаде на бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци ч |
лаве до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Лице му беше обрасло у коси и бради, |
ad> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниска кућица бела к |
а би било стидно за њега, као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику |
ећаји мало утишаше, као оно море, после велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку |
</p> <p>Тавнице за оваке осуђенике беху велике рупчаге или какви стародревни лагуми са којима и |
ри доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, |
е ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. </p> <p>— То није |
од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан |
зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташцу са с |
„буџак" са бакалским ситницама и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатст |
арапском значи Исус Христос) заиста је велики пророк — рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као |
одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја |
, о коме се толико причаше, како задаје велики страх, и бригу његовом највећем крвнику — Турчин |
поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре |
величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка. |
егоше одатле, пошто поведоше са собом и велики број заробљеника, који им беху задавали велики с |
број заробљеника, који им беху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква о |
говори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско |
Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} |
ачки јатаган, један љути ханџар и један велики револвер.{S} Лаке опанке... а кајиши се око круп |
се беше устумарао по соби, носећи један велики завежљај са златницима, звецкајући, тражећи мест |
оћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако прити |
</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивн |
од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, |
аган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о М |
а су ишли много опрезније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицах |
а за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове |
ћи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах одмах крену натраг — за П |
а замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стража |
вај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањем од стране бесних Турака.</p> <p>Ч |
у и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи а кожа н |
p> <p>Осамнајест камила, натоварених са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било |
људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами |
може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео ј |
<p>Мицко брзо поче ломити баклаву и на велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и пове |
и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изненађење они беху тако увећани, да их о |
ора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивни |
p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророк |
ајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху ха |
елики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би |
м могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p> |
ену.</p> <p>У једном крају испод једног великог камена опазио је змију необичне величине.</p> < |
.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После великог упињања најзад избише и сунчани зраци из оне сј |
ош сама изгледала је као какво поприште великог бојишта, хиљадама људи лежало је онесвешћено од |
издајство није ни слутио.{S} Он је имао великог поверења код Мише, зато откривши му своју намер |
обали Средоземнога мора, између залива Великога и Малога Сирта.{S} У самој вароши ретко се мож |
а или још ближе, између залива Малога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник б |
разлагати како је оно царски бимбаша и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово |
алију и околне паше као и остале турске великодостојнике.</p> <p>Валија, пак, беше толико озлој |
еху сакупљене многе паше и многи турски великодостојници као и сам валија, који ће имати да суд |
побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Но најзад на о |
гоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој забуни, не знајући куд ће, управише своје бегст |
гова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини струјио је нагло у тамницу и Мицка ухв |
} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и |
ваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> |
Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> <p>Она је знала још раније з |
ут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} П |
на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — |
та?! — упита сад брзо разјарени паша са великом радозналошћу.</p> <p>— Али... знаш, честити паш |
ћ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима се појави надзор |
нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао оволике твоје мило |
се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> |
је то измождено тело некад располагало великом снагом а ватрени поглед казиваше храброст и одл |
амиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилама храна је била веом |
и кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у великом страху и поче трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси |
такленцетом уља.</p> <pb n="46" /> <p>У великом узбуђењу Мицко брзо намаза турпију са уљем и за |
пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад они кроз чаршију и |
ана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни с |
ешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живо |
ле неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Руси |
много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег председника бугарског |
сти и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „ша |
ику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — ви |
мо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И кажи... и ћу погинем за те |
неке авлије и најзад стигоше пред једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече д |
о спусти у подрум и предаде Мицку једну велику „тепсију" са баклавом, попусти" му ланце на рука |
пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину |
већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нек |
беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> |
остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје опту |
жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, краља Милана радо идем! — одговори Мицко н |
Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики број гра |
великог камена опазио је змију необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не см |
у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи |
Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ев |
ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече |
но са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал |
..{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли |
случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем |
а!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег разговора са начелни |
збојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учинио!</p> <p>— Ти ли си тај, |
ако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд |
ОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Штампарија |
и сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише ка |
е и затворише у Лому, она је непрестано венула све јаче и јаче.{S} Смртна пресуда спровод Мицко |
у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру и задовољству слатке дане са |
вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> |
иле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и свато |
ти.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не п |
отпоче певушањем венчани обред.</p> <p>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако к |
г разговора Станимир одмах појури кући, веома задовољан.{S} У његовим мислима непрестано се пре |
беше с њим, као што рекох и збратимио, веома потребно.</p> <p>После оноликог ћутања, које беше |
Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалу |
ином.{S} И самим камилама храна је била веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу х |
вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — зар си се сп |
Сулејман — аге, који беше међ’ Турцима веома чувен због свог огромног богатства.</p> <p>Но нам |
рбији.</p> <p>Мицко му је на сва питања веома јасно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и |
, ко је оно Станомир! — заврши сад паша веома радосно и одмах извади неколико липа, те их преда |
и око ње поређане хајдуке.{S} Он им сад веома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, бр |
елио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако н |
вога понуди те седоше.{S} Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна шт |
<p>Но и сама његова спољашност била је веома примамљива, те и она привуче к себи још више радо |
вао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћи разиђоше се сеља |
светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> <p>Посл |
орба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је променљива.{S} Но |
са паше својој кући.{S} Чим стиже он се веома изненади, кад опази у својој кући преко петнајест |
он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, одмах од |
адјачала љубав према Мари и он сад поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и в |
Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазећи са Кузманом у |
министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као највећег-т |
Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, што је ово овако испало и што њен Мицко |
родице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорина и велики бр |
вши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад беше веома мило што се једва једном помири његов дух са тим, |
но непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са сво |
је, што ће баш његов син ићи, који беше веома узбуђен и ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p> |
гоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао услед оноликог лутања и онаког трпљења |
је све ближе и ближе.</p> <p>Мицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна р |
о-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и хара |
е повеће село Јаћимовац.{S} У њему беше веома чувен са свога богаства и поштења <pb n="54" /> н |
га племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени |
иње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p>Станишта су им била као и к |
азирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им Мицко испр |
љубивши Кузмана, у чело.</p> <p>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са не |
се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бадемлићу.{S} И њему сад |
га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загр |
тако пођоше за Фесан.</p> <p>Пут је био веома несносан.{S} Место оних бујних и хладних планинск |
рв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају |
мао за нешто замолити! — поче сад Мицко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону |
оклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да |
у у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашани |
, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху са свију страна око |
, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Ми |
вић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо ал’ и са неком радошћу.</p> <p>После овога о |
а их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудновато и загонетно.</p> <p>— А... чорбаши Мишо |
злога, што је између њега и Пашаге било веома чврсто пријатељство.</p> <p>Пашага, чувши за ово, |
агума, па милећи све уз саму земљу и то веома опрезно, он се једва извуче и из саме вароши.{S} |
аш к’о брат и сестра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они је |
езекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у оном хајдучком оделу, у коме |
Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— Ти ли си тај разбојник, |
кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину почео да увећа |
{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјајном кожом.</p> <p> |
ху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а затим одмах продужи |
љубише ко рођена браћа.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах |
и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p |
ли на ове несносне оморине, и сами беху веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко са |
жином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно прими.{S} Тако сад Мицко остаде код њега н |
у затвору и извршише све што им њихова вера налаже.</p> <p>Мицко се користио том приликом и пр |
/p> <p>— Не, никад! </p> <p>— Зар твоја вера не прима туђинку?</p> <p>— То не може бити! рече М |
ћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но ка |
кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хв |
одавде! — цикну паша радосно.</p> <p>— Вере ми неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! |
шног, још одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да |
рати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу т |
.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> |
му сад срце параше, то беше смрт његове веренице — плавојке Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њ |
и одмах се усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у з |
лико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зар |
вио је читава чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом ма |
о од тога, што је онако срамно увећавао вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не |
много а Мицко се на пристанак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он |
нагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у вери биваше све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дан |
преко брда Зрпопе, као једне планинске вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је с |
се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! — одговори |
Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>П |
..</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p |
ва.</p> <p>Но њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају о |
уга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам |
ма ни помена.{S} Мицко просто не могаше веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано |
тељима у руке.</p> <p>— И ја то не могу веровати.</p> <p>— Ако нас буде твој пријатељ обмануо и |
хове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" |
ге његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он на кога наљутио овај би се од |
у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће |
никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећ |
68" /> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Из верских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; |
нту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али-Милева изађе из пештере, посмат |
цу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако |
p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што |
пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам |
{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не приз |
је цео свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један ј |
и и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p |
н борио целог свога века, бранећи свету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{ |
66" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова |
свој век провео у борби за свету веру, верује једној варалици и лупежу.</p> <p>— Један је Бог |
жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се поче |
пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил Ала |
му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавст |
дговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ниш |
ожији — одговори Мицко љутито.</p> <p>— Верујем, верујем — рече Шах.</p> <p>— О твоме Божанству |
вде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је |
дан Бог на небу, Исус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — р |
је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Сиди-На-Хиса (на |
а скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се |
крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га |
ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Ми |
} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игра немаше краја а бујно пролећно биље н |
азује од ових малишана анђелски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно |
не би умакли.{S} Праска од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> |
чке ножице не клону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред со |
сположење опет се поврати.{S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави |
еше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до с |
ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењем очекиваше |
рделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одм |
снуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непрестано око оне његове ране. |
то вам је тај Веле.{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше ст |
инограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам до |
дножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по мало а к |
не у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, |
онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ |
у, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xm |
м дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисно |
ја.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заход |
име Али-Милева.</p> <p>Настало је опште весеље и Мицко поче мало по мало задобијати сељане, рас |
си и свирале опет забрује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и та |
који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са |
опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима |
би је а Сима опет њега у чело.</p> <p>— Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше |
бљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управникове био |
Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој ду |
е чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Свима у његовој кући опет заблиста о |
ише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије вој |
ј души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети ма најзад Сима.</p> <p>— Па... нисам б |
девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је хитро односио њихове узајамне поздраве. |
/p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је вар |
се необично радоваху, када чуше за ову вест.{S} И њима, као и кадији, сада беше мало лакше у г |
p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ ш |
Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве облаке од пустињског |
оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</ |
познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са великим страхом саслушаше његове последње речи |
<p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора |
релог песка, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најз |
аги.</p> <p>Чим би престао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би пон |
и са страхом очекиваху на скоро пламени ветар који редовно на три сата пре смркнућа почиње да ж |
се јављаше <pb n="144" /> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извл |
Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се задржати.{S} Њему б |
ако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка испуњаваше све он |
ди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и појури кући, не би ли само за |
рзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу |
ом: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жар |
нији и Старој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћ |
роменуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и |
дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње н |
е сутра, а може бити и у саму зору опет ветра.</p> <p>— Кад се мора онда напред! — рече Мицко.< |
аганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а сво |
хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим шумом чисто оп |
иром засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно |
скиде и оде опет на своје место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама |
дух чија би се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, к |
а су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак у хладовини каквог |
ро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} |
урцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветрови на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им б |
жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.< |
да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно ј |
Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би с |
ј гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Турској!...{S} Бесни ресенски паша, кад б |
д непрестаних покоља са бесним Турцима, већ хладна јесен, која наговешћаваше још хладну зиму.{S |
ана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења |
p>И заиста, потера, у велико сакупљена, већ је јурила у правцу, којим беху хајдуци по казивању |
Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог п |
као човека од велике части и поштовања, већ што и сам полагаше велику и последњу наду на Мицка. |
акав разговор није био само овог јутра, већ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Мног |
тегао ону оканицу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом глав |
p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах зас |
да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и го |
е пустахије не задовољаху се само тиме, већ пошто многа села тако опленише, а они их после тога |
морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> <p>— Ах, тешк |
арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но з |
е и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у |
пуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке |
ола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита |
ровести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте Ханова, она непрестан |
м, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, с |
колико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у њиховој близини.{S} Сад плотун мартинака у м |
жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са свој |
обро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружи |
д намислим некуд, ја никога и не питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја |
сти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пу |
гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и пр |
иким мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде |
за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на |
, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек осећа свежијим, већ му је нешто лакше у гр |
p> <p>Само Кузман још не беше ни устао, већ, седећи непрестано посматраше презриво у пандуре.{S |
урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> <p>Још није прешао пут ни од шес |
цкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња севаху.</p> |
ад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених топова.{S |
одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од доб |
д хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са једном, Бога ми, баш лепом цурицом! |
вољци не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пож |
аде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, к |
али као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су |
са стене.</p> <p>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчан |
а испустио узде па и не помишља на њих, већ заједно са Мицком ударио у смеј.{S} Но коњи и иначе |
вих кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од под |
{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ б |
ћара а и старину Радоја.{S} Сиромах!... већ беше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... |
чи „хиљаду златних лира" и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној бу |
поноћну тишину: тин .... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних п |
лико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад |
и научи приличан број арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p> |
у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је бил |
душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Три |
. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудно |
ко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу позна |
ђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и бедних људи, удаљуј |
не јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилн |
цко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари ова |
у.</p> <p>Поноћна песма сеоских петлова већ се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о т |
другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојн |
че да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са с |
ла права светиња.{S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начин |
и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко неко ш |
јниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицкова.< |
ше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бек |
ај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види т |
аша?— упита турски чиновник Мицка, када већ беше отпочело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити еф |
ти овде? — упита Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — |
но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но и та радост брзо им преседе |
, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што |
д остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огртач и сада се заог |
поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко |
<milestone unit="subSection" /> <p>Лађа већ беше приспела у Браилско пристаниште.{S} Мицко се с |
уг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! |
је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу |
је баш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал |
мо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти к |
баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p> <p>— Зар ја |
у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бурно коло, |
, од неколико хиљада, наоружаних Турака већ беше на окупу.{S} Толикој множини Али-паша одреди з |
n="125" /> <p>После неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни |
p> <p>Не прође много а Мицкова Мартинка већ загрми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва |
аво ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је |
Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну понова у каријеру и после четврт часа |
иховим раменима.{S} Мало по мало а кола већ беху препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојк |
чно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на |
им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравн |
а ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви рас |
ди кући!...</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав пре |
а.</p> <p>Мицко не хтеде јурити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене |
ете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крво |
бојник, тај зликовац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства |
n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{S} Ови пак како беху |
дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски великодост |
ли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поно |
опао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како |
е, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста |
ују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче |
unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од |
ш даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској вој |
нова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како пак беше прошло неколик |
опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрип |
да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, |
чере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и |
аној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пр |
и силазио у оближња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох |
Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином |
нили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита већ се беше нашао у послу око припремања ручка а наравн |
јмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>С |
ре?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи |
евалило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сум |
м, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути ја |
беху веома накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са |
а га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњах |
с а — надам се — и за мене.</p> <p>Паша већ устаде, чим чу оваке речи:</p> <p>— А шта, синко, ш |
згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја |
ћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори |
долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им М |
орам умрети! — тако шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156 |
ити пашо! — поздрави Станимир пашу, кад већ беше отишао к њему и ступио у његову собу.</p> <p>— |
војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близини Ћустендила, са великом жестином напа |
у са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилеп |
и дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда синуше оштри јатагани.{S} Сад |
ат-Мицко! — поздрави он одмах Мицка кад већ беше пред њим.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... |
с пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону оканицу.</p> <p>Пошто Мицко плат |
репасти, кад опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у по |
уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, |
рно смејање веселих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочиј |
шли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Миц |
о жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти |
одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задр |
више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах на |
а оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут је био заиста несносан. |
је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јунач |
то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским рукама.{S} Ни један се |
во у његовим очима.{S} Мицко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем беск |
н се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, д |
апка — Мејрима.</p> <p>Мицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејри |
еше клонуо од наглог оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљак |
ав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и т |
освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очим |
/p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, |
ше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима |
у осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</p> <p>Одавде су сад пу |
у.</p> <p>У самом подножју Шаре била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали |
ори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо п |
чекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а Зоре још нема, почеше обојица ве |
фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хури |
и ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако так |
развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У |
као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ бе |
м.</p> <p>Мицко најзад увиде, колико је већ сати.{S} Но у издајство Станимирово још није сумњао |
ику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог |
причање и запиткивање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} |
азговора и они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихови |
лио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао пробуди се па опет чује неко шиштање. |
вори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли она |
> <p>— Мицко! — одазва им се он, јер је већ прилично разумевао њихов језик.</p> <p>— Мицко...{S |
силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — тако шапуташе Мицко, к |
ао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му |
S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или к |
голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и |
ра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Снага ме већ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још кој |
еху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогориса |
невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, |
убав која се развија полако према своме већ ожаљеном сину.</p> <p>Пријатељи уз пријатељски позд |
добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друго |
драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава |
их колико? — упита Мицко Косту, када се већ приближише Кристаћевој кући.</p> <p>— Па, има их, б |
алафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ беху нашли, они се срдачно поздравише и братски изљ |
ити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркв |
ачких стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која ф |
оге Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци |
то беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p>Прођете |
Јешер-бегов беше читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јата |
ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио и расвестио и кад беше опази |
мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало |
ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину |
ојури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о заклано јагње,... ха |
ступила у њу.{S} Задах мемље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је сто |
дна маса света и велико и мало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко |
ених очију.</p> <p>Баба Ранђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пођ |
их осам месеци управник тамнице беше се већ задовољио са таком казном, коју је Мицко морао да и |
таше Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Св |
оло мораде најзад престати а сватови се већ кренуше и полако се примицаху ка цркви.</p> <p>Тек |
раше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{ |
киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помолише.{S} Сјајно оружје и ал |
га драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и |
чен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дру |
пију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху ту |
брзо улети у кафану и за минут а он се већ појави <pb n="101" /> са великом оканицом на вратим |
вог јатагана, но јатаган тресну и он се већ поче копрцати у својој рођеној крви к’о заклано јаг |
евши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезава |
ну у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>К |
честити пашо, — узвикну Мицко, пошто се већ беше поклонио, како паши, тако и агама и беговима. |
ихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приближавала, то је Али-Милева познавао по звездама |
тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у |
омила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Ше |
мени, мој ће ми Бог помоћи.{S} Ја ћу се већ сетити на који то начин треба учинити.</p> <p>— Доб |
убоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</p> <p>Мара и Кузман, спојени божанском бл |
у они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n="74" /> нападима од |
ало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и пр |
Ћустендилу.</p> <pb n="58" /> <p>Сунце већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто |
наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче д |
у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p |
и.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико |
мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</ |
зашао на површину земље Али-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радо |
најмањи звук.</p> <p>И Али-Милева беше већ на површини земљиној.</p> <p>Прегледали су у брзини |
Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка ј |
Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p |
на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> <p>У свима овим бојевима Миц |
отера, од преко пет стотина Турака беше већ на окупу.</p> <p>На челу потере беше ресенски Осман |
stone unit="subSection" /> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше ка |
ојом Арапком — Мејримом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, |
министарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са св |
ови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осв |
е било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху ч |
све снажнији.</p> <p>Одело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време |
p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа беше већ на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чиф |
ху на Јанка, али кад их несвестица беше већ потпуно обузела они се најзад морадоше стровалити о |
онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бел |
лавама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну |
свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој |
.{S} Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира д |
овећи лов на Турке, кога се такође беше већ одавна зажелио.</p> <p>Целу зиму провео је он сад в |
а Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је |
? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове напасти. </p> <p>— Тај, тако ми Бога, |
ајало неколико минута.{S} Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" |
са прикупљањем своје чете, јер се беше већ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и |
мислио о Али-Милеви.</p> <p>Ноћ се беше већ разастрла, цело се становништво крај својих огњишта |
елом песмом и у Лесковац.{S} Сунце беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезавах |
снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга |
че Мицко чудећи се, пошто чиновник беше већ прочитао тужбу, — <pb n="67" /> ... целу породицу.. |
чито са харамбашом Мицком, који им беше већ као трун у оку.</p> <p>Кољући Турке при продирању к |
их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празн |
није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за ру |
беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од |
својом четом.</p> <p>Како се Мицко беше већ зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позва |
.9"> <head>XI.</head> <p>Чим Мицко беше већ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одма |
ови претци становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери о |
с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко тридесет момака.{S} Радо се |
м, јер му оно старо хајдучко одело беше већ сасвим раскинуто, а и услед тога, што беху чули од |
е женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — Ахмеда.</p> <p>Миц |
— поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо м |
о сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би сварао момке да га пус |
је све мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" / |
нуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка крв.{S} Једва чекаше тренут |
ко да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за се |
орицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуна |
начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> |
на Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драган |
оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци |
ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похиташе <pb n="1 |
то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p |
м дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме |
<p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{ |
ло је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем почели прилазити странцима.</ |
вог плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој |
и почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но |
јави и показа своје зажарено лице а ови већ беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мал |
даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, пошто се беше мало умирио, понова лупну |
енут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— П |
села песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све сн |
тинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху |
м испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово доброво |
оноликом масом разјарених Турака, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као р |
е крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим кораком а убојна труба не пре |
ш горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку.</p> <p>Пандури од |
ећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на пљесак његових руку, оштро нареди:{S} |
ак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тиранишу над српским племенима и мучки у |
и кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} К |
и са свију страна појуре ка Мицку, који већ беше клонуо услед рањене ноге а и услед овако грозн |
икну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p> |
еше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p> |
ма спасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз п |
наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n |
} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се з |
и не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то |
>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Лесковачкој Кап |
пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приметише Мицкову чету у пољани близу села Златара, |
не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у пашиним одајама.{S} Бимбаша одмах уђе у паши |
ну.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше посп |
Јанковој кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше |
енутак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по п |
ро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После оваког разговора Ст |
— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се ма |
ла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а не и угасити је.</p> <p>— Зар |
лни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо |
, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка |
мислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска ство |
тост Мицкова.</p> <p>Но и Мицко не ћути већ и сам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадн |
вањем.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањ |
, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увело лишће, а својом свежином, која чисто опија, х |
ном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се |
е.</p> <p>Не прође ни по сата а сведоци већ беху у судници. </p> <p>— Мута кафеџија, ко је то? |
од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаганима бесно |
, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се |
е смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се сада повући, оставивши за соб |
пак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се |
м, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време с |
ко хладна стена.{S} И самом Мицку мозак већ беше укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом |
и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о |
е роди тако храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу |
н треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари |
јду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!.. |
<p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што велиш, заиста — све сам учини |
> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p> |
м рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са великим нерасположењем, о |
устан-бег. — Јунаку се не подвали силом већ лукавством и преваром!...</p> <p>— Трудићу се! — ре |
> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чи |
>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше н |
оши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим с |
од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна ду |
ош није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморно |
S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од преко шесдесе |
} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... |
о дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње |
Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше наишао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — вик |
рањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу ка |
самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах његово м |
нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом |
и — што се уздаше много у оно лукавство већ зато, што је велику наду полагао и на ондашњег пред |
ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Кумано |
е Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много већ брзо зграби ону исту пушку, којом беше убио оног га |
езиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања.</p> <p>— |
че Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и |
алим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и остаде у Београду и прези |
Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицк |
ако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина.</p> <milestone |
Ко си ти? — настави он брзо, када Јанко већ беше стао као укопан.</p> <p>— Ја сам Јанко — Крава |
гових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса са Арнаутином.{S} Овај потеже плах |
остигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покуш |
Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и теже.</p> <p> |
и.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са |
!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, одмах помисли: |
страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом и као да хо |
е радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Ст |
муцаше Ајша тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одго |
е речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба много.</p> <p>— Заслужио |
олазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада и нашао уточиште али узалудно, јер Мицко |
ет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ плану од љутине.{S} У маху из све снаге удари сад о |
топе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко већ немаде куд.{S} Само још један плотун па и он да пад |
сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова в |
пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху |
Пошто се полако испеше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколик |
ао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињ |
p>Таламбаси, бубњеви, свирале, — све то већ преламаше ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и дев |
ржаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, то је хан био затворен.{S} Но |
о опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо иско |
е.{S} По који прамичак снега, као бисер већ се спушташе полако, таласајући се на земљу.</p> <p> |
.</p> <p>Но у истом тренутку, када смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњ |
на било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом пој |
ити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— |
чајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџаку" прав |
и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше |
е свађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се |
ад изгуби не само скоро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ исп |
била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} Сви о |
ени и не потражише спаса у своме оружју већ нагоше бежати куд који.{S} Неки од њих, у великој з |
/p> <p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустен |
јући час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је |
еху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржа |
већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у ста |
у за ово у Београду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и са |
д и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела |
дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг в |
Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село В |
и мајка посматраху Али-Милеву кога беху већ и ожалили како поносно корача кући својој.</p> <pb |
и Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и сами бе |
ом на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Тур |
вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из вароши.</p> <p>— А... богати! одговори му |
одозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близини, Мицкова мартинка љуто цикну и буљубаша Б |
бити велика опасност. </p> <p>Кад беху већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од |
рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{ |
валу од наоружаних Турака, кад ови беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином |
де. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из ар |
ка пандурима.</p> <p>Пандури, који беху већ појурили са зверским раширеним рукама ка Мицку одма |
ути свакоме пажњу, како оних, који беху већ слушали о њему, тако и оних, који никад нису ни чул |
сваку казну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе с |
тужну успомену на своју Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жало |
левиној.</p> <p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили |
има и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали они пешчани облаци, то се сад Мицко опет у |
амо превијаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беш |
јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам већ осветник а све то што в |
владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима |
година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пи |
ћим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало веч |
лулским касарнама.</p> <pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{ |
ма рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима |
арош већ повеће сиромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обичн |
ој тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, окован у ланцима, |
ушка снага момчадије не попушта.</p> <p>Већ сусташе лаке цуре.{S} Ал’ и коло одмах преста.{S} С |
буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јеш |
естре, светећи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управиш |
тамнице незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако т |
каријером сад и у сам Печењевац.</p> <p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена з |
жи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљ |
дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Милева још није ни једном речју помињао д |
ли изложени сунцу несвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији |
ицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Е |
близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>О |
ћна јесења хладноћа беше прилична а још већа када се путује колима.{S} Свак се беше сад згрчио |
то одмах продуже пут.{S} Сад наста још већа праска од мартинака.{S} Песма само бруји.{S} Прави |
љеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне |
сто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступањ |
еше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, |
тра била равница, сада се уздизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати |
зраци управно падају осветлило би мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања |
на повећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће си |
а ни један човек на овоме свету није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, плат |
није и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по много већу |
онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла.{S} Пошто з |
Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао тамнице незнајући ни сам зашт |
Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обазривошћу прикраду Арапима, како би их изненади |
им пијацама и тамо препродавао по много већу цену.</p> <p>Тргујући тако са овновима, он се, Бог |
RP19024_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце ује |
тро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ћ |
но до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бугара, јер се са овако м |
има и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком злом намером он је |
акав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога анђелског лиц |
ет не утекне тим пре, што је те крајеве већупознао.{S} Сад беху пошли мало источније од ранијег |
C2.3"> <head>III.</head> <p>Тек је прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колик |
иромашно село. </p> <p>Већ беше настало вече, кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунч |
оји би био близу оазе.</p> <p>Пред само вече опали Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је |
е на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплаш |
онизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави |
хове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пил |
ем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у п |
Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем |
о свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за нек |
ве мање и мање.</p> <p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> сп |
<p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, |
ведајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И т |
нџије и помагаху му око спремања њихове вечере.{S} Не прође ни један сат а вечера већ беше гото |
p>Кристаћ беше већ вечерао.{S} Но после вечере није одмах <pb n="21" /> спавао, као и обично, н |
в својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још виш |
, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је скоро било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — у |
Мицко са неким поуздањем.</p> <p>Једне вечери седели су они око отвора и разговарали су о лепо |
арских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за време веч |
Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код њ |
ужила све што би јој овај затражио и те вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{ |
ви још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, к |
до, мораћеш признати како сам ја баш те вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...< |
е Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову |
, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и венчана за Мехме |
во, одмах опреми коња и кола и још исте вечери утече са својом породицом у Велес.</p> <p>Мицко |
унце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање |
умени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом |
спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} Вечерњи, пак, ветрић тихо ћарлијаше, обарајући већ увел |
итви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриот |
но што су мислили, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шт |
овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а |
Ламбра.</p> <p>Још не беху ни почели са вечером а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом |
слови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> <pb n="19" /> |
.{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј в |
тигао позив од суда, одмах он позове на вечеру своје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галант |
цком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопстве |
нцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и м |
тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна |
н детелином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи |
ски створ није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.< |
своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој ј |
орачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом |
агодати Божије, којима цело човечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено |
и часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име Бога рече Мицко тихо.</p> <p>И |
тину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те |
сну неда мира?!...</p> <p>— Смрт!...{S} Вешала! — одговоре бурно аге и бегови.</p> <p>— Смрт!.. |
и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог св |
азбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицко би окован |
о сам ја, а већ ме осудисте на смрт, на вешала?!...{S} Заиста чудновато?!...</p> <p>— Ти си, ти |
ите га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад |
одметник, разбојник, крвопија!...{S} На вешала, на вешала.</p> <p>После неколико тренутака Мицк |
— Смрт!...{S} Смрт! — цикну паша!. — На вешала!...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни |
тна пресуда спровод Мицков кроз Лом а и вешала на пијаци, то беху отровнице — стреле које јој н |
ху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде |
{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која ма |
рже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са велико |
о овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену са својо |
ита сад брзо Мицко јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозна |
се услед ових речи.</p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора! |
а Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним |
есенскога Мустаф-агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „б |
к!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу нев |
већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја ми |
в од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и ње |
аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питасте ко сам ја, а већ ме осудисте на |
нко, шта?! шта је то било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... р |
емо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто |
о вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко, радујућ |
отице управите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То |
такоше фереџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемски |
их вам издао тога харамбашу Мицка, кога ви мало пре поменусте; признао бих вам и то, да је он у |
гао издати тог харамбашу Мицка, од кога ви — Турци толико страхујете!...</p> <p>— Како, како?!. |
стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође к |
сенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признат |
<p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> <p>— Шта? |
домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево но |
... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући |
ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — г |
...</p> <p>— Светли пашо, честите аге и ви силни бегови! — упаде Мицко. — Ви ме још и не питаст |
агу!...{S} Сад кажите, ви честите аге и ви силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас" |
је оптужбе позвати на вас као сведоке и ви на саслушању, у суду, морате рећи оно исто, што вам |
љи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, зато са |
агу!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! |
ам плану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, ш |
у децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем |
друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте тако бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви |
очеше опорављати.{S} Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здра |
ешер-бег...{S} Турци!...{S} Јесте ли их вид’ли? ..,</p> <p>— Тек што ми потрчасмо на извор кад, |
ао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.< |
себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је |
су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак |
поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један |
е се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутака о |
е дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико пл |
звао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, како с |
а натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме поган |
радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху ср |
на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још |
ином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога |
га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с |
а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, а њима се и нехотице о |
, но нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклав |
е се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје |
, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаш |
ко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турак |
аф — ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође |
анђија беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи н |
ило се запрепасти кад чу ове речи и кад виде Митру како паде онесвешћена. </p> <p>— Ах, милости |
довао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</ |
чекивао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетк |
.. моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— |
<p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немад |
рамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу |
Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но они у том трену |
вић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полициј |
недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="1 |
} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одв |
сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Крис |
их другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини толике |
, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјури |
а има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо |
изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста пође заједно са Мицком у ка |
ју реч проговорио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туг |
{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Видео сам ја то одавна!{S} Њега ће планина и сахранити! |
алаксавати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у најве |
напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с |
не са стене и саопшти Али-Милеви шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо д |
синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао нек |
и само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала оне |
86" /> <p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневају |
икну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја |
јег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаше сад чудећи се |
Мицко крај зидине, јер је очима својим видео како под ударцима својим падају Арапи, којима виш |
још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито оно на Петрињи.</ |
е и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако и до |
Сирта.{S} У самој вароши ретко се може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Тур |
.{S} На по сата после овога могао се је видети и по који Арапин или Арапка ван <pb n="129" /> о |
шта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то је био зна |
онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом ж |
на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше |
После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицк |
оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинак |
д поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и по које лепше место, покривено шумарцима и урм |
је земљиште.{S} Овде онде опет су могли видети по који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећ |
кама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадо |
и и издржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било |
> освежавајући ветар.{S} Одмах се могло видети, како се појединци извлаче из оних својих склони |
и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отво |
ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило о |
, хајд... продужи само ти овако, па ћеш видети шта опет Мицко зна!... </p> <p>Сад се мало ућута |
шта ти је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не пи |
Мехмедовог загрљаја.</p> <p>Јешер-бег, видећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у кон |
ћи се.</p> <p>Сви одмах прснуше у смеј, видећи како се овај њихов веселник љути, пипајући непре |
љци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши |
ом јер и њима беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку рад |
ицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па |
као!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја |
вом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали облачић а камо ли какав силан пљусак |
што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забру |
Сви беху неописано радосни, када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, н |
а Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за |
.</p> <p>Сви беху веома обрадовани, кад видеше Мицка па се око њега одмах искупише као оно око |
.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се такође баце са камила, па дохва |
у собу. </p> <p>Баба Ранђија и Мара кад видеше пред собом Кузмана и кад чуше оно клицање Симино |
и Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, |
говима. </p> <p>Кад они опазише Мицка и видеше какав је, па још кад чуше његове речи, они се са |
уних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он — „ћопек!... ћерата!...“ |
се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше ос |
не.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече |
о времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</ |
Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан п |
шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје |
мах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака о |
877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики |
м сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радозна |
, очи усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом |
<p>— Спасени смо кад ти велим, ходи па види, овде ћемо сада копати на површину земље.</p> <pb |
им би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претеш |
је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Миц |
прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи пог |
ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са живот |
вни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p>Мицко |
-Милева, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазит |
а неким опет местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем |
пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не |
а довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено |
мбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог |
ан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо |
тпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима. |
смешкаше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још |
.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало мирн |
а, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаш |
Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти каз |
јзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмо |
ран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, ха |
теби се чини!{S} Шта има овде?{S} Ја не видим ништа! </p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми |
е и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тр |
аш у вашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ за |
.. </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочиј |
34" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве |
/p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад б |
продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога кр |
.</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти |
ти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Истина и |
ову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког |
својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_ |
најем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за м |
м, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио је читав месец дан |
<head>III.</head> <p>У једном крају од Видина, близу, велике турске џамије, била је мала, ниск |
је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији |
е, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у |
— бег и стари Рустан — бег, — све сами видински бегови.</p> <p>Они се одмах, као са неким стра |
, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да |
ега већ изманути Мицков јатаган.</p> <p>Видински кадија-Бектар, са великим нестрпљењем очекиваш |
S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухва |
агама и беговима. — Он те издаде он, у Видину!...{S} Ти си, ти си, Мицко харамбаша!...{S} Царс |
узман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиг |
успављивати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти |
е онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и на |
ицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вар |
а.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, сјај |
рама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине |
а као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Миц |
жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S |
да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено нек |
еџе и за неколико тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама |
плотуна загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви |
авите поглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна |
ороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— |
<p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се |
вајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} Сад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија в |
— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <p |
} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7 |
кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!. |
раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зов |
ајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не питам, већ |
и „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежи |
, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег. |
пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша ве |
и дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге |
који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побратиме Мицко ја сам те спасао, а мој пријатељ |
д смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с десне |
о... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим |
створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се |
е на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав др |
ећ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим оком посматрао и |
даше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате али се ипак |
Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конзули, који беху дошли, н |
го а бурно коло, све од самих пупољака, вијаше се око Симине куће.{S} Свирале само пиште, талам |
камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи |
о!...{S} Мито!... кола у јендек! — поче викати Мицко, кад примети ово, и силно повуче Миту за д |
p>— Идем, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах |
ризором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко нама!“< |
еше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— оди не бој се, у хришћанској |
улици а Сима, ударивши Мицка по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти |
губи се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек |
..</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који |
ј чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћутали, управник казамата тр |
е као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> <p>— Јест Оаза! рече старији брат |
оклано.</p> <p>— Тако треба зеленашима! викну Мицко, па узевши онај завежљај, који Кристаћ беше |
му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав |
ко то био.</p> <p>— Ко си ти што идеш? викну Мицко раздражено.</p> <p>Кораци престадоше и опет |
ћопек <ref target="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше |
/p> <p>— Ја?!...{S} Мицко харамбаша?! — викну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога |
шао какав златник.</p> <p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлат |
к.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — викну Мута чудећи се. — ...{S}Море, кад он те ноћи не п |
траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово.</p> <p>— Бога ми, пра |
="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуци, а?!...</p |
>— Не!... ту је Фатима...{S} Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ |
/p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. </p> <p>— Станија |
воју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани |
али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пушку.</p> <p |
аршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми |
ше не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле! — упад |
.. разбојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:< |
мо сипљу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зи |
да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војвод |
речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стражар и сад пођоше обадвојица и то Јанко напред |
случајно прошао какав хришћанин овде! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> |
а густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. |
, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-бег.</p> <p>— Богме, таки јунак не п |
утуј аго, па поздрави и моје и твоје! — викну Мицко у највећем задовољству.</p> <p>Опростивши с |
у!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а већ за |
о пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, |
ка.</p> <p>— Иди!.... трчи брзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, п |
<p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет изв |
к!...{S} Помози ми, света Богородице! — викну Мицко усплахирено, претварајући се и поче се крст |
<p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико тренутака пандур уђ |
у једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p |
е, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташ |
!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши се ка панду |
— Заповест кадијина мора се извршити! — викну један од пандура, пришав ближе ка Кузману, — уста |
е.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно, окренувши се ка Бад |
<p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, који беху с |
pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — |
следњу помоћ.</p> <p>— Напред јунаци! — викну Мицко, исукавши јатаган и пође лаганим кораком у |
ста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастиш |
а мира! — заврши паша.</p> <p>— Стој! — викну опет он, зауставивши бимбашу, који већ беше пошао |
шао на Мицкову стражу.</p> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — |
и се.</p> <p>— Бре, аферим ти, синак! — викну онај турски чиновник, који беше прилично у година |
брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е н |
олети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, па изљубив се с њима брзо се примаче Мари |
на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љутећи се.</p> <p>Сви одмах прснуш |
S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан ти пут, брат — Куз |
Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрча из суднице и |
Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши ка |
> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну сад Мита момку, који се беше толико занео, да их |
и Симиној руци:</p> <p>— Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бит |
on" /> <p>— О, здраво јуначе, здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кућ |
че!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не |
и задовољни!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опра |
кући:</p> <p>— Не, зете!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толи |
ућу.</p> <p>— Здраво, пријатељ Мицко! — викну радосно Петар, потрчав му у сусрет.</p> <pb n="59 |
шио:</p> <p>Сад, сад... чекајте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>На |
.. чорбаши Мишо!...{S} Тако ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему |
устаде и пође:</p> <p>— Хајде, Мито! — викну он кочијашу, који баш у том моменту беше нагнуо о |
тера.</p> <p>— Стража на своје место! — викну Мицко — Остали нека заузму бусију и кад чују моју |
у главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се ов |
егове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одмах изађош |
и... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре |
ма’нит.</p> <p>— Не питај пријатељу! — викну очајно Михаило, ударајући се снажно у прса.</p> < |
<p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом.{S} Јатаган тако |
да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужн |
мана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, |
у као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, потрчав Кузману у сусрет, — з |
.. ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на св |
исати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи н |
а си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му |
главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава нак |
и не боји.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја? — викну одмах Веле као опарен.</p> <p>— Па, ваљда није мо |
вораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога |
.</p> <p>— Шта сте стали, шта чекате? — викну Митра очајно. — Трчите брзо и тражите Цану...{S} |
...</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути овол |
арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се беше већ ослободио ове н |
ији, одмах истрчи:</p> <p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> |
...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Та |
крај.</p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p> |
даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим у |
не могаше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли жив |
собу један од његових слугу преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида |
у Симину кућу.</p> <p>— Саба најрула! — викнуше они, улазећи у собу.</p> <pb n="32" /> <p>— ’Ал |
ери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећ |
</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову в |
беше Мицко затворен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео |
га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина стр |
остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> < |
ван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> |
ети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети |
и гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p |
е он колико и како силно љуби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове |
ровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} Ту најпре нападну на село Србиново и у њему |
аког покоља, он продужи пут за Солунски вилајет.</p> <p>Мита Јурук, чим се издвоји од Мицка, од |
</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је |
коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером са |
живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једи |
да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржено пиле |
само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> <p>— И које пржен |
а умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p |
а!...</p> <p>— Зар баш у њему и то због вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, ба |
око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се |
е... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари на |
се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> <pb n="97" /> <p>После неколико минута Мицко |
:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Еписк |
на, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или ракије ујутру пије в |
воју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакв |
о зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имај |
мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Сре |
екаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да по |
у је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да |
ро празну оканицу. — Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му |
уже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ала је вино! — поче сад кочијаш Мита, кад беху већ изашли из в |
сада место кафе или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он |
одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и |
хота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију же |
осле неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове породице |
ише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше |
е да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на стотину места умилне |
која овако рано полета радосно у бербу винограда.</p> <p>Овде-онде чује се по који пуцањ какво |
досно објављиваше харамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они |
тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о пусти.{S} Лозе поносно подигоше св |
ше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} Свеж јут |
ом моменту беше нагнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Н |
шао у келнерај и већ натегао оканицу са вином, коју беше нашао на истоме. </p> <pb n="102" /> < |
и пилићи а и неколико оканица, пуних са вином, што их напуни у подруму сам кочијаш Мита.</p> <p |
еше јести, залевајући час по час рујним вином.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задрж |
е и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n="99" /> <p>— Ал |
ве самим младим јагањцима а и румеником вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се |
се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div |
сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије |
о му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу огранцима Трансилванских Алпа, тражећи онако |
ом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толи |
/> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десн |
n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!... винце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци п |
изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> <p>— Ах!... ћопек један!.. |
сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по |
иста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S} Страшна олуја |
околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно дру |
и још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљу потреса.{S} |
дом! — одговори Коста.</p> <p>— А је л’ висок? ...</p> <p>— Па прилично, али се може опет прећи |
’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} С |
ту.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само шиба.{S} Лице |
вор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше обрадов |
своје богатство што боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за с |
а на коњима.{S} То беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полего |
о какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена о |
о тренутака сав беше у пламену, који се високо повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој п |
часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се високо повија пламен од Јешер-беговог конака, они беху |
и негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицк |
то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко |
и задубили, посматрајући како се пламен високо повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану |
својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне |
опанке... а кајиши се око крупних ногу високо повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка |
ри храстови, китњасти борови, продираху високо кроз атмосферу као какви џинови.</p> <p>Тек што |
бит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху о |
кошници.</p> <p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Миц |
<p>— Шта ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су б |
свима овим бојевима Мицко је био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Кол |
одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима њего |
очех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољубу свега онога што је Србиново, д |
оворили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p>Ресенски паша непрестано је био у неспок |
лахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло ка |
.{S} Брзо сад улети он у собу као какав вихор.</p> <p>— Сине наш! — викну Сима веома радосно, п |
рзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, |
а и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Ви |
о неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је чак и жи |
ве недеље изнесоше они половину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако |
е јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је |
беше сада заменио са обичним ловом.{S} Више пута из задовољства изашао би он у шуму и тако цел |
рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамб |
естра, а то беше Михаилу веома мило.{S} Више пута приметио је он, како се они једно другом баци |
гостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујањ |
м гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш |
стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, он |
дари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Шахово утрча |
право ка цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мрак |
стави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, у овој |
ама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до пос |
— Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!.. |
од ударцима својим падају Арапи, којима више лека нема.</p> <p>— Клонуо је крвник — раздра се ј |
аца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да |
.. густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу.{S} А обрве.. |
то пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше.{S} Једне пон |
ског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну |
сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би извршена — |
с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији |
ање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</p> <p>Мара и Кузман стојали су за |
вој кући:</p> <p>— Овде ти синко, спаса више нема! — поче паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти с |
Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и |
.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у |
тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико |
мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с млеком.</p> <p>То је био сав |
испод њихових разбојничких ножева, шта више, бесне пустахије не задовољаху се само тиме, већ п |
ам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињ |
на љубљаше Мицка и није јој бранио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редо |
а и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опра |
ве то знала, но није им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато М |
лом и претњама, примити и Ислам.{S} Шта више још исте вечери она сада као була Фатима буде и ве |
е још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чврсто пријатељство.{S} Н |
воли свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p> <p>Ал’ тако је морал |
руком на Ламбра — <pb n="68" /> па шта више морао сам им, силом, и кафе кувати! — заврши Мута. |
камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} О, милостиви Боже, шта л |
ној будућности као и о богатству па шта више и о томе, како ће то своје богатство што боље упот |
на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развије |
а као и целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбој |
нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао за Мицково учествовање у рус |
о да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде |
адала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најзад кадија поче:</p> <p>— Чујте бе |
иритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другог |
.{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мо |
честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли си тај, харамбаша Мицко, тај оп |
та, многи и успеше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина м |
и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више није ни имао.{S} То му је била целокупна његова им |
>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати |
убила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ |
</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврш |
у једну пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише |
ше овако заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раста |
ао да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале стр |
Маса радозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дел |
ком зебњом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да ри |
пророковој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> |
уз негу Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико сн |
каницу па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканиц |
лати — рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко бивах |
хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи шт |
одизаше к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Миле |
ака од прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше и |
беше већ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим |
сно одговарао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што св |
} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући с |
убију!...{S} Урме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу |
г заручника, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без ика |
пољубац, тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није мо |
реме свега ратовања Мицковога стајао је више пута на мртвој стражи али никад овако безоружан и |
апуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било |
о у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко самих снежн |
Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А... није више он онај стари Мицко харамбаша!...{S} Повукао се он |
ре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} Он и сада место кафе или рак |
аху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се |
се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачн |
Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он |
} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на в |
лих Турака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p |
сасвим у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено |
онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивали радоснији и издржљ |
цко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер А |
родужише пут у Мурзук.</p> <p>Што су се више приближавали Мурзуку, Зора је била све радоснија, |
ема врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано с |
д ћу ја вама испећи колач, па ми нећете више мајци запојити!...</p> <pb n="8" /> <p>Мелодија се |
дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за њим већ се веома незадовољан и са велики |
попова више неће бити.{S} Од сада неће више слушати оно брујање у школи, к’о у каквој кошници. |
лободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може жив |
ружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или |
акав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више |
од њих била реткост, пошто код њих беше више у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневно |
а а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице |
.</p> <pb n="104" /> <p>Пошто се овде и више задржаше, но што су мислили, то сад брзо сврше са |
у пештеру.</p> <p>На пољу је све више и више беснела олуја на појединим местима створише се чит |
о заједно били, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се |
дозналог света прикупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} С |
њом на оне пратиоце, који се све више и више примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као |
вој распростирао у толико се све више и више скупљаху Арапи пред затвором Мицковим.</p> <p>Разд |
у Зоре и браће њене Мицко се све више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да |
па никако не попушта, већ се све више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро |
рече Мицко.</p> <p>Они су се све више и више приближавали селу, Али-Милева и Мицко биваху све р |
, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спремаху камиле правећи што лепше |
к небу, атмосфера постајаше све више и више загушљива. </p> <p>— Мицко! — рече Али Милева — са |
прашине.{S} Ти се пак облаци све више и више приближаваху к њима, те се они и задржаше из радоз |
ећ на заходу.{S} Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} За |
оварао.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаш |
је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем касу шибајући своју и |
а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни неколико да |
рстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, |
сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и лепши.{S} Истина, сунч |
дару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше сваки лист.{S} |
<p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он в |
! — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти п |
— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе |
уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах ж |
ђу Србије и Бугарске, то он симпатишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгуб |
да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна |
вој близини непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом |
нима, услед чега им се Турци не смедоши више ни примаћи.</p> <p>Турци већ заморени, морадоше се |
она њега.{S} Његове симпатије према њој више су биле као израз његовог поштовања а не какве љуб |
ху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо |
д понова оживљавао!...{S} Аја!...{S} Он више овде не сме остати!...</p> <p>И заиста.{S} Одмах п |
беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако исто, као |
— Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштовању од стране |
вечери она се умиљаваше око њега много више но обично.{S} Најзад она успе својим умиљавањем то |
едаше по своме стасу и лику нешто много више но какав обичан Арапин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја |
га што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао на страну и сада имам толи |
њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место |
е се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао |
сматраху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, |
господару једино можеш поклонити и нико више! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љу |
и ме од напасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке мол |
Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{ |
ицко немаде куд већ седе и пови се мало више напред, као што сама Мејрима беше и наредила.</p> |
ру", педесет, шесдесет, па некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, нов |
утовали по пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођо |
ну.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злобе и пакости.{S} Св |
вим речима беше потпуно поверовао, зато више и не трагаше за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи |
се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време н |
а прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице упропасти |
то му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се толико причаше, |
предоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је морало да |
о из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен молбама о |
је са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остале турске в |
они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{S} На очекивањ |
шан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака неколико хиљада.</p> <p>Турци |
наутов пиштољ и Мицко буде мало окрзнут више левог увета, но исто зрно рани и једнога од његови |
ји беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка усле |
илева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Н |
е онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и више о |
Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су више били изложени сунцу несвестица биваше све већа и н |
к’о заклани.{S} У Мицково бегство нису више ни најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвеза |
лико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегст |
умњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, више пута је могао и главом плати |
по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бегство, урм |
бава.{S} Колико их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико п |
сва у крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> |
е што пре извукао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Л |
е их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру.</p> <p>— Х |
ма и пропао радећи.{S} Но Коста се још више запрепасти, када му овај зеленаш показа још и једн |
примамљива, те и она привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад |
ело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим правцима размахив |
е чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће те они као |
млада Арапка — Ајша, која беше овим још више заволела Мицка па му одмах полети у наручја, хотећ |
је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је |
— Ајшу никако.{S} Она се могла само још више распалити и разбуктати већ узаврелу њену љубав а н |
вљати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Мил |
и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, услед чега се и решише да га |
да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута искусио неверство и лукавство такових дели |
— Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са ур |
ихова јека само крчи, па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак |
тако тражио и последње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да |
укочен од оне подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћн |
ена варош са широким улицама.{S} Турска влада терала је највеће кривце у та афричка места остав |
статке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто |
и и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана |
није праг тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жељ |
чито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се |
} Све је било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Ев |
беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трулом па |
Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p |
тајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појав |
грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, |
беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страх |
{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од преве |
по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пустињом.{S} Њима није ништ |
на, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пир |
цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажаре |
рби служе са половином те цркве.</p> <p>Владика Мелентије, и сувише озлојеђен оптужи турској вл |
јсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атанаилом и аустријским мајорем Мирославом <re |
. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичином Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друго |
као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и |
акрије уље и турпију између пукотина од влажног подрумског камења, Мицко се брзо провуче кроз н |
лост.{S} Сео на једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрум |
оку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску б |
дморио, утабори се у равници близу села Влаије.{S} Но Мицко још не беше уморан.{S} Он одмах са |
Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и мас |
{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они н |
ше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку з |
морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и о |
е је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путова |
како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта.</p> <p>Но ова и о |
тије, и сувише озлојеђен оптужи турској власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркв |
ако нас ови људи хтедну предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учини |
требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га о |
га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко и |
ужасну катакомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржа |
се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се д |
као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма |
м животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о последњим његовим борбама |
S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју с |
то даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref target="#SRP19024_N3" /></p> <p>— Тако је! |
>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! уздахну Мицко. |
ет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Ми |
воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева М |
ен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или |
своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма к |
би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак бакалском „буџак |
пустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације |
о да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше високо искочило али они још |
воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже. |
даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! — одго |
колосални облаци од те морске разбивене воде, и тако попрскају ове пределе и њихова засејана по |
е високо искочило али они још не нађоше воде.</p> <p>Мицко поче малаксавати нагло.{S} Када је А |
жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше са собом понео, већ му је нестало.</p> < |
веома мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> < |
роз отвор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</ |
спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и |
о за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Ми |
еће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше камиле па и сам Мицко, |
иш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где н |
<p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p |
ад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше |
ошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="34" /> <p>— Пус |
премљене и натоварене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду прола |
Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ствари са камиле и напоји камилу, па |
Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те се тако хлебом хранио.{S} Њег |
одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах скочи са камиле па и |
јше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се |
говоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад јед |
ни приметити.{S} Пошто се сад напи мало воде, то он одмах изађе и понова узјаши на своју камилу |
настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код от |
оље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода нихањем кр |
га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу један повећи суд, напуњен са камиљим млеко |
Када самном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем свој |
аву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде растовари све ст |
је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови нас мог |
упчагу, па пошто усуше у њу целу мешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако поврати |
а спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточен |
викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто |
стендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Штипље, Велес |
и Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{ |
арој Србији.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га |
ко руку и ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили на |
<p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брда Зрпопе, као |
на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ |
планинских кланаца, то је сад њихов пут водио преко самог Фесана.{S} Фесан није ништа <pb n="14 |
најеш!...{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, |
о? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.< |
на он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Как |
одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је |
љупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке сломило наме |
ор само воде.</p> <p>Четири мешинице са водом стајале су код отвора а ни једна мешиница са урма |
ни товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше још извукао криву сабљ |
уштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а Зора кријући трипута више урме и малу мешину с |
са великим мешинама напуњеним урмама и водом, већ је било за ове Арапе а и за Мицка.{S} Хране |
о се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова продуже пут.</p> <p>Пут је био тако ис |
Мицко и Али-Милева снабдеше са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут да |
а би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p>Становници ове арапске вароши исти су као |
робуди, извуче из песка и мало расхлади водом, одмах многобројни Арапи успеше својим молбама ко |
асејана поља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, п |
гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становници ове тамнице, која је им |
<p>У највећој брзини напунише тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били |
ше спремљено за бегство, урме, мешине с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче ха |
пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико је више могао урми.</p> <pb n="19 |
ци са камиле, скиде једну мешину пуну с водом и у маху је просу на Мицково упаљено тело.{S} У т |
и у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му |
ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду управо и не зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако |
жасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Мицко.</p> |
та и тек после три часа хода наиђоше на воду.</p> <p>С највећом опрезношћу испиташе они оазу да |
ицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је |
р још за неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до |
арочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се тако разливала по целој њиви. |
али из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то на оно нај |
јих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога што му живот |
дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p>— Како, како?! — шта велиш?! — упаде бр |
оћемо!...{S} С тобом ћемо и у ватру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., |
поморски ветар толико подухвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци о |
вуљине или по који џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити |
о се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њиховима.</p> <p>Так |
Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и његово повлачење |
љци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, |
ци оволику праску брзо појуре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотун |
м, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин како провукли кроз доб |
сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{ |
м ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p |
петан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници бли |
сађен турски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, п |
ко сакупљеном четом придружи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно |
нда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле |
м вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се при |
стали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном пољу.{S} Са тако п |
ани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах |
.{S} Толикој множини Али-паша одреди за вођу свог синовца Мехмед-агу.</p> <p>Ова маса наоружани |
} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми |
ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка к |
ту.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP19024_N8" / |
} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и руски мајор, Калмаков.</p> <p |
знајеш?!...</p> <p>— Слушао сам о теби, војвода! — продужи Сима.</p> <p>— Па како си ме познао |
га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи слободно!...{S} Кажи што си наумио а ја ћ |
дужи Мамут.</p> <p>— И у мене се уздај, војвода-Мицко! — рече одважно Ламбро.</p> <pb n="65" /> |
е ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секулице, војвода Ташко од Битоља и рус |
ховог конака!...</p> <p>— Знамо, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да |
озволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше |
аурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло б |
од Секулице а и руски мајор Калмаков а војвода Ташко беше само мало окрзнут јатаганом.</p> <p> |
/p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ |
<p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, п |
>Радоје пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l |
{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да |
и.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и руски мајор Калмаков а вој |
зу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај б |
page"> <p>ХАРАМБАША МИЦКО</p> <p>СРПСКИ ВОЈВОДА И ЗАТОЧЕНИК У ФЕСАНУ</p> <p>1926.</p> <p>ИЗДАЊЕ |
..{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохва |
о сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад |
> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...< |
</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше ов |
у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбр |
<p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се звиждање |
оја такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, |
шно згрозио од смрти, посматрајући како војвода Коле и Калмаков леже мртви у крви, зато и предл |
би, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{ |
>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! — настави Мита и |
ивео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који |
а се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском. |
епријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оно |
ни сад понеше са собом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља |
д Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустах |
Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен |
} Кад беху стигли у село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по |
вим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и он сад поче веома |
— настави онај рањени.</p> <p>— Ни сама војводина мартинка не хте упалити! — упаде један други. |
од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хајд, хајд... продужи са |
— одговори му момак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши |
а по рамену викне:</p> <p>— Помоз’ Бог, војводо!...</p> <p>— Бог ти помогао! — рече Мицко зачуђ |
шком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој побратим? — упита сад брзо краљ Милан |
ео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо |
! одговори му Мицко.</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то |
у преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу!...</p> <p>— А, не тре |
а и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи |
оме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожали ни једног српског злотвора |
мите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, војводо, само ако Бог нареди! — одговори Сима а Ранђија |
о и остало најзад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мен |
расно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузм |
продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозвол |
а и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставимо — ми — јунаци — а |
никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо, баш сад залуди!...</p> <p>Мицко се сад тек сет |
амо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, мож |
га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се |
>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — вик |
само она нека буде слободна!...{S} Брзо војводо, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а в |
клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мартинака у зн |
ољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад их заустави огромна маса од Турака, |
асипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p>Најзад се са сузним оч |
еома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који толики страх задаје Турцима.< |
м речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!... издад |
речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} |
па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског насиља, они му зато радо и помо |
а срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да ј |
прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није |
х не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао |
>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружјем.{S} После малог предговора рече им: |
<p>После подужег опирања пођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сун |
авивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари |
а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, напусти Београд и пође на исток, да б |
ети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p |
и којим ће их путем провести, то се ова војска и не растури, већ заузевши ову пољану код Чифте |
ног и убрзаног марша од неколико часова војска их сустиже баш у моменту, када се добровољци бех |
имирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустендилу само један ес |
био и Мицко са својом четом.{S} Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби т |
5"> <head>V.</head> <p>Чим руско-српска војска заузе Ћустендил, одмах је као што рекох, стигло |
е била је већ улогорисана велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати |
ку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског |
то, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана, јер се овако бојаху изненадног нап |
добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на |
ен лав у кавезу.</p> <p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује |
до вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржа |
Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се још задржаваше у Ћустендилу, не би ли и |
м придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиж |
а придружи и српска.{S} Овако уједињена војска одмах пође ка Ћустендилу.{S} Кад већ беху у близ |
егли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту је би |
p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а о |
околним Турцима.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не |
дужавала борба између српске и бугарске војске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а |
на једанпут нађе у самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили з |
есни Турци морадоше повући испред руске војске, а они што беху заостали, били су сада мирни к’о |
беше главни командант над руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под |
ма онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на |
у њему потуку многе Турке, као и њихову војску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи с |
емо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бесни Турци, |
рски одметник, што покла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p> |
ишти онолико наших људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, |
добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} |
жестином нападоше они сложно на турску војску и она би коначно <pb n="52" /> разбијена.{S} Ћус |
обивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не могаше поћи за својом |
ачки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јуришу освоји и неколико њених т |
а кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше улогорисала на самом подножју план |
заузела, савладавши и потиснувши турску војску ка југу.</p> <p>Мицко сад уђе слободно у Свиштов |
о са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали мора |
После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође беше заузета.</p> <p>— Жив |
о крену на југ, не би ли сустигао руску војску.{S} Сада је ишао кроз Бугарску сасвим слободно, |
гла у варошицу Радомир.{S} Ту се руској војсци сада придружи и српска.{S} Овако уједињена војск |
исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска војска баш тада беше напала на Сви |
маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским владиком Атан |
је знао за Мицково учествовање у руској војсци противу Турака, зато му оволику пажњу сада и пок |
го а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по један Турчин.</p> <p>Лако |
већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по |
жена свеца свију Арапа, опет свим срцем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> < |
p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће? |
и је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не тако, као она њега.{S} Његове |
, Мицко је није презирао али је није ни волео.{S} Управо, он ју је волео, али не толико, не так |
силом кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко |
но чисто мирише.</p> <p>Отац ју је јако волео.{S} То му је била сва нада и све имање.</p> <p>Бе |
ко их је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а наро |
и поменуте Арапке Ајше, али ју је опет волео онако исто као и Ајшу.{S} Њена нагота, њено црно |
а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име да с |
зглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, |
/p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} |
огме!... зато сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војвод |
д ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</ |
асом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су |
ј!{S} Кад си такова тврда срца па ме не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, |
мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед |
бро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и пође са Симом.</p> <p>Управо, ово |
би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} П |
од својих ближњих остављен само Божијој вољи и помоћи.</p> <p>По турском обичају они су се само |
рима.</p> <p>Најзад им Мухамед учини по вољи и предаде пушку Мицку.</p> <p>Мицко сад потеже и з |
ом.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један |
трашно стање међу Арапима и са највећом вољом копао је лагум.</p> <p>— Али-Милева? рече Мицко.{ |
е цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу ник |
олико пашњака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара ниј |
да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што б |
изучи.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{ |
Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времен |
о.{S} Танка, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње |
о к’о млеко.{S} Очи црне к’о катран, па враголасто сијају а танке ибришим — обрве спојене па се |
њу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми ж |
ја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојн |
рапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он |
те, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренут |
ругове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у нај |
о он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше |
е праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p |
привуче к себи још више радозналу масу Врањанаца.{S} Висок, крупан, а кад корача он чисто земљ |
другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{ |
ле неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у |
са Рашићем а затим одмах продужи пут за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он |
ог бугарског попа при свом продирању за Врање, но, као што и сам рече он је то и заслужио.{S} О |
дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, М |
пље, затим у Куманово и најзад и у само Врање, непрестано распитујући и јурећи за његовим траго |
ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позива |
ах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах пој |
ре ранио у ногу.</p> <p>Чим Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светин |
еко ње и после неколико часова стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од И |
ад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би имао да пр |
да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном начелнику у Вра |
ође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих др |
ого а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у |
за Врање.</p> <p>Кад већ беше приспео у Врање, онда се он ту и задржа и задржа и то само за изв |
мах нареди тадањем окружном начелнику у Врање Милану Стојићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" / |
p> <p>Но Мицко онда не беше ни овде — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш |
амо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и у Врању није баш тако славно прошао.{S} Ни ту није могао |
а му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше из |
зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ |
ра, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Турака беше још раније одатле утекла. |
путу сусрео или сустигао, стигне у село Врапче.{S} Сад он <pb n="71" /> јуначки нападе и на то |
еговог вешања већ му беше у мислима.{S} Врата се сад са великом шкрипом широм отворе и на њима |
де ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овд |
е тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у |
а моје наредбе — рече управник и оде на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Е |
ђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — р |
икиваше Кристаћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били наш |
ћ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше |
а келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задремао! — викну |
в лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се опет затворише а шкрипа кључа у зарђаној брави |
десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима с |
е уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав сат није нико улазио они похит |
би.</p> <p>Слуга стаде по заповести код врата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете. |
оби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, нарав |
а издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се пој |
онда неколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер- |
па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> <p>У соби владаше с |
ђу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <p |
p>— Ко је то? — викну он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти. |
! — рече кадија...</p> <p>Пандур отвори врата и у собу одмах приступише:{S} Осман — бег, Али — |
време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S |
— викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну |
— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице пра |
и поче снажно ударати њеним кундаком о врата.</p> <p>Механџија сад брзо скочи, преплашен услед |
икну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама с |
ге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} Сад скочи и на са |
упцима а снажне руке беше му обвила око врата и Мицко се с тешком муком истрже из њеног загрљај |
, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет |
аје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином |
шу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за |
ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врата се од собе отворе и један од пандура ушавши рече: |
сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с ме |
дна мрачна рупчага и то у облику каквих врата.{S} Сви се беху зауставили пред овом стеном и са |
, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па онако наге, само са спаваћим <pb n="61" /> ко |
шагиних слугу, који на лупу од срозаних врата беше одмах одјурио у једну скривену одајицу па се |
друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише ови како продире светлост. </p> <p>Мицк |
пашо — одговори бимбаша и изађе.</p> <p>Врата се понова отворе и сад уђе најпре Мицко у хајдучк |
међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један војник под оружј |
ше, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца ј |
>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад в |
ко ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— Остави ти то мени |
и, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То нећу! — одго |
Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настала то он и |
далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му |
шен на пијаци.</p> <p>Најзад се спровод врати и Мицка опет бацише у тамницу.</p> <p>Часови су б |
аф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Бра |
/p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фал |
да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} Зарђали кључ опет крцну а поноћна тиши |
турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене час |
где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мене.</p> <pb n="202" /> <p>Мицко се упути |
о се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокна |
ма.{S} Видећи ово руска се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нис |
вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече Али-Милева.< |
којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у |
крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о |
трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху одмах скочиле са својих св |
с опет пође ломи руке, час опет пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, је |
Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, реч |
тавивши бимбашу, који већ беше пошао ка вратима, — Је л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити е |
еху, са ножевима и пиштољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним зав |
соко повија, ватра пуцкараше, кад, а на вратима бану Коста изненада.</p> <p>— Здраво јунаци! — |
да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зо |
пима.</p> <p>Тек што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Н |
чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, јер беше већ припремио лукавство, како би свар |
и <pb n="101" /> са великом оканицом на вратима и брзо приђе ка Мицку.{S} Пошто се Мицко мало н |
пандури са Кузманом у судници.{S} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви |
да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у ходник.</p> |
вајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> <p>Али-Милева му арапски рече |
ма.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима |
ако!{S} Али-Милева, ти ме чекај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p> |
прилично огладнели.{S} Мицко први приђе вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог од |
ен услед оволике лупњаве и полако приђе вратима:</p> <p>— Кој тој, џанум, чука наћске?...</p> < |
овога пута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>С |
ло, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га из |
своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али-Милевом. |
еше степеницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе с |
ад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} |
кочи са камиле и удари бичем трипута по вратима.</p> <p>После неколико тренутака изађе из куће |
му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но узалуд.{S} Мицко беше као рис разјарен, па н |
а се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — |
<pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S |
сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погин |
ронађу начин како ће се и на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера д |
и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо к |
очевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган |
у те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој |
ожеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p |
ог старог пријатеља.</p> <p>Они приђоше вратницама и Али-Милева скочи са камиле и удари бичем т |
рзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату обешену „амајлију".</p> <p>Брзо је сад они распор |
дмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом |
и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p |
тешких бораба са Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства |
и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умоли |
.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</p> <pb n="196" /> <p>— Ја сам |
аган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заис |
p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати ка своме шатору а Мицко пође сад нешто мало уле |
урака.{S} Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p> |
>Венчање би најзад свршено и сватови се враћаху полако кући а таламбаси и свирале опет забрује. |
х стада од младих јагањаца, која се већ враћаху са ливада и пашњака.{S} Чула се и по која фрула |
богаством.</p> <p>Једном, као и обично, враћаше се Јанко са паше својој кући.{S} Чим стиже он с |
p>Како се Станија услед овога никако не враћаше кући то наста велика бојазан код њених родитеља |
беше затражио и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и прист |
док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па ћемо скоро бити у слободи.</p> <p>— |
шта је видео.</p> <p>— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне |
<p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док с |
неговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} Уђите само у њихову |
ева је у скуту своје хаљине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времен |
и ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога |
уће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше са |
у врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде н |
полегли к’о снопље, поклани, по поду а врела крв јурила је млазевима.</p> <p>Сад Мицко изађе с |
устињом.{S} Њима није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кр |
све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше се Мицко сам у чуду. |
итниле својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бај |
...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и к |
есну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је |
се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених очи |
јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за |
ао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ ј |
д њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено зажарено лице, које беше врело ка |
повећи суд и изручи у њега читав бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јата |
хладна струја.{S} Страховити пак Самум, врели и загушљиви ветар, који каткад подиже и читаве об |
а, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зраци сада беху хладни.{S} Плаха а хладна |
ицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом п |
била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се завући у песак |
г песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изг |
ажи и последњи спас, ипак се он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело с |
:id="SRP19024_C2.1"> <head>I.</head> <p>Врели сунчани зраци сад беху мало хладнији.{S} Оне свак |
ом за увек! — тужно јецаше млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко |
де.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом |
има, но он их свуда обилато награђиваше врелим зрнцима од мартинака као и оштрим сечицама од ја |
не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p>А Мара?!...{S} Ах, Боже мој, коли |
обро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима из мартинака, било оштрим јатаганима.</p> |
убећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му ш |
и кад осете силно зујање куршума као и врелину њихову а они сместа несташе са стене.</p> <p>Не |
утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мар |
мешаше.{S} Изненађени оволиком кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали к |
осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ дваде |
е груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и онда се силом истрже из њеног загрљај |
грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кав |
е губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео |
} Мара загрлила њега па наслонила своје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну рук |
ољупце на њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умр |
не беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу |
за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била н |
у!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог песка, који подизаше овај пламени ветар, других |
рова и јела, сада видите читаво море од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи |
— Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са |
опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то о |
шћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> <p>Но сама околина Сокне била је до |
е, чији вас лискуни својим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога ди |
цад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно |
капљицу, које падајући изгледаху према врелом сунцу као сјајни звездани одломци при свом ноћно |
загушљиви Самун беше потпуно срозао на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умо |
лије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу |
на од како продиремо непрестано по овом врелом сунчаном пламену а ја још не видех никакав мали |
их српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> <p>Мицко в |
и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу бујну траву на бојном пољу.{S} М |
хлађаше млађано турче, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Миц |
гина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <pb n="25" /> <p>— Путуј аго, па позд |
беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова кр |
Тек што је киша престала, угасивши само врелу прашину, а сунце опет <pb n="26" /> заблиста.{S} |
још! — настави Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хо |
</p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет настаде рад удвојеном снаг |
.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и устаде.</p> <p>— Освета! — на |
лио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах |
/p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло |
> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане изв |
шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих |
онакав својој кући.{S} О томе је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их ј |
крзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и са |
војска.{S} Она је била сакупљена још за време бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доб |
својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са З |
мало већи простор у тавници.</p> <p>За време свега ратовања Мицковога стајао је више пута на м |
огледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све ч |
дознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" |
тура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздуш |
— јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном |
у у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник апсана их |
ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што |
ђу ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. </p> < |
напали! — викну сад један, који за све време овог разговора ћуташе и са осмехом слушаше њихов |
ти их је пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сад |
ко извали у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.< |
ила онај исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд |
икаквих окова и веза, тако исто за све време његовог тамновања међу овим Арапима.</p> <p>Тек ш |
да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана н |
д трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају |
ењем очекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном |
пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким узаним побочним ул |
у пак то њено непријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нап |
или грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка |
завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Миц |
растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао |
је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силно заволи а нарочито ону млађу Арапку — Ајшу, |
пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано |
осле ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опет сви у кол |
оваше а они стигну у Џеп.{S} Пошто беше време ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сам |
и је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би он могао |
ницу.</p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и |
другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време ско |
до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе зиме.</p> <p>Најзад прође и зима |
дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> |
Мицко се беше већ мало прибрао и за ово време размишљаше <pb n="107" /> о овој ствари, о којој |
ече Мицко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и х |
нио онај суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису прого |
атили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено |
увесељаваше, ко зна како би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опе |
{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су |
е из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није н |
т саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђен.{S} Пр |
рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху никако са |
То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног сунца помо |
ладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренеражени овом |
к и запомагање... све то параше за неко време уво.</p> <p>Сад већ црква беше сасвим у српским р |
, што онако подмукло посматраше за неко време Кузмана у цркви, он њега беше још у хајдучким хаљ |
ознати са овим човеком, који им за неко време изгледаше као какав предмет чуда.</p> <p>Ахмед не |
и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овд |
то страховито проламаше ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... |
ећ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловањ |
Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио неко време упознавајући се час са једним пријатељем час са д |
који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која се беше уло |
се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радомир.{S} Ту с |
али јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде пра |
брзо намаза турпију са уљем и за кратко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S |
вест са највећим узбуђењем и за кратко време сва је варош брујала од узвика „пророк је погинуо |
а сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Ал |
збини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам излазио напоље д |
не жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине т |
увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њег |
да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кр |
у.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на |
ва а и као највећег-турског убицу у оно време.</p> <p>— Јеси ли ти, Мицко харамбаша?— упита тур |
ицу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врата и чекаше |
ђе у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка гра |
и задржа и задржа и то само за извесно време, јер зима још никако не попушташе.</p> <p>У Врању |
ицко сад остаде у Ћустендилу за извесно време.{S} Лов на Турке беше сада заменио са обичним лов |
тендила, одморивши се у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берко |
ижњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцн |
То контролисање трајало је неко извесно време и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко |
е ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од |
д присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, ј |
а се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко с |
еома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" / |
У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.</p> <p>Како он |
заточеницима у овом затвору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би |
доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним Арапима.{S |
пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће |
и беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. </p> <p>Чим Мицкова к |
тор у справљању кашкаваља, који се у то време у Солуну веома скупо плаћаше, то је своју имовину |
ас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толи |
кад уђоше у саму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb |
ођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана |
о целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у то време беше у Нишу.{S} Он је и сам много слушао о харамб |
лога и Великога Сирта. </p> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смир |
е овде неколико месеци.</p> <p>Баш у то време букне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, |
олико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на |
рје.</p> <p>Ово примирје било је у исто време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не |
о краћи, онда би његов излаз био у исто време и ближи надзорниковом станишту и он би га можда о |
ве учини, само ако би му то било у исто време и у могућности и кад се то не би косило са другим |
на.{S} Ћустендил беше освојен но у исто време стиже и примирје.</p> <p>Ово примирје било је у и |
а са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочи |
пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очаја |
ве тамнице.</p> <p>Мицко је после овога времена био уверен у пријатељство Али-Милеве — план је |
ела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим непријатељим |
, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угледати.</p> <p>И та страшна казна би изв |
о исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко |
а се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат |
а потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пеци |
о беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} Мицко брзо појури з |
.{S} Сада смо оздравили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право д |
га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спу |
да ћемо кроз наш лагум, кога смо толико времена са највећим напором ископали, побећи у свет.{S} |
Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека |
је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у саму зору у Трипол |
ваше.</p> <p>Тако Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину |
бишао турску војску требало је прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак. |
укоченим погледом а на лицу му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p> |
који су радознали сељаци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> < |
се температура једним лаким ветрићем с времена на време мењала, будио је осећање, као да на ва |
ника Турци — јер се осуђеници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум бе |
носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали прекидати посао.{S} Управник |
е какав дух од првих становника минулих времена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма |
као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Мицка бац |
ава детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бивала је све јача и јача док с |
p>— Ако си ти више пута ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али |
} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се могло путовати, сви се сложише да сачек |
ањ какве убојне мартинке, која би у том времену планула.</p> <pb n="125" /> <p>После неколико т |
ко да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше |
ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад нас |
орни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у њему и преко чланака.{S} Нигде |
вних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</p> <p>Мицко најзад изгуби не само скоро св |
част — све му се то за сада непрестано врзло у мислима.</p> <p>Са оваким расположењем он се су |
гнуо оканицу, пуну са вином, а оно само ври, запенушило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и |
стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђија врисну и одмах се стропошта на земљу.</p> <p>Само Кузма |
ече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада лепа же |
а он чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаље |
одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знају |
мо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбаш |
га тамновања, то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао |
еме и онда их оставе сасвим на миру.{S} Врло је ретко улазио бимбаша у тамницу.{S} Прође по нек |
епрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, п |
еговог богатства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, |
а.</p> <p>— Чуј ме момче! — поче кадија врло благо, окренув се ка Кузману. — Ти си ме мало пре |
опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе |
ад лепо можеш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пље |
на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> <p>Али-Милева се беше об |
Нигде људског бића.{S} Тек овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој |
е нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, м |
убима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> |
ју.</p> <p>Ношња код ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њих |
ум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне |
им.</p> <p>Раздражење код Арапа било је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени п |
S} И сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио |
у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох, највер |
они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јави са своја |
ћи, када све спаваше к’о поклано, он се врло полако извуче из лагума, па милећи све уз саму зем |
љу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно разболи.{S} У болничкој постељи морао је да |
евати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је с |
цркви.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак |
е са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су пак наилазили на г |
у њиховој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и |
џбунасти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши ни |
стављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју |
до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Једини становни |
да, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> < |
истог отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко са |
дизаху мали већи хумови и невешт путник врло би лако могао залутати.</p> <p>Али-Милева је навик |
ахаре и то кроз Либиску пустињу.{S} Сем врло пространих <pb n="145" /> песковитих предела у ово |
срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и с |
шта више сад и удоми, оженив се једном врло лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних паш |
ва нада и све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши сам |
део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко насељен, и то много мање но Триполис.{S} |
харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшат |
су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да у |
миле и продужише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p> |
ваше Мицко краљу, како је тај Коста био врло храбар и срчан у заједничком његовом ратовању са Т |
p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицко већ плану, јер њему и не треба м |
и Станимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обич |
!{S} Бог вас благословио! — викну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузман |
позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристајаше уз њега, и тако сак |
ао и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најза |
стано је био код куће а и у саму кафану врло је ретко одлазио.{S} То вам је човек, који ни по с |
ином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турску кућу у Ћустендилу за четири стотине зл |
а велико изненађење нађе он у њој једну врло оштру и повећу турпију са једним стакленцетом уља. |
био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко п |
нудили су Али-Милеви и Мицку али они су врло мало јели, јер их тек сад беше умор сколио и очи и |
се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опаснос |
о, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да пр |
гама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао о |
, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали караван реметио је ову врућину |
и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладн |
> <p>Мрак се већ поче хватати, несносне врућине нестајаше све више и више.{S} Браћа Зорина спре |
застори на прозорима.</p> <p>По овакој врућини, кад је сваки Арапин савладан умором Мицко и Ал |
слове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје |
} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној припеци, и опет ништа.</p> <p>Зора в |
, само овај мали караван реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су |
било је много лакше сносити но ону јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што |
о сата, угасивши само ону ужасну јулску врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом |
м стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина почеше мало измицати унапр |
рмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло високо кроз ваздух.{S} Често су |
рмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, срећом нашао и по коју сазрелу урм |
егов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, тво |
талих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — снажнија много но остале...{S |
је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко |
/p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА</p> <p>БЕОГРАД - „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“</p> </div> <div |
titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div |
ак би избачен и још један Турчин паде а вулкан се већ угаси.{S} Сад Мицко немаде куд већ са зао |
ју к’о снопље, но не прође много а овај вулкан буде најзад угашен.{S} И последњи убојни метак б |
кове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са свију страна падају к’о снопље, но |
његових леђа ватра сипаше к’о из неког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силн |
ући непрестано врело олово као из неког вулкана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мр |
p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Убојна зв |
а пљесак његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</ |
а Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Ми |
аједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху осуђени на сто и једну годин |
ок не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином Мицкова мартинка.</p> <p>И |
остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варош и после на одре |
<p>— Куд ћеш?! — викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге |
Мицко је прибрао сву снагу а Али-Милева га је храбрио указујући час на један час на други предм |
аја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и умије што још више окрепљавајући на Мицка дејс |
е.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмејком на лицу, паде Мицко крај |
то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако |
веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи сл |
p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво жељ |
и зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!. |
рио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасв |
орао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над |
о они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође мн |
и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно као с |
дно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ п |
.{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци бех |
ко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то тур |
досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, зато |
, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет |
p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто та |
са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде с |
ах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши |
ћу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (т |
лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ |
набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи |
тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана неп |
их обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео за |
м одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Михаило |
<p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то |
никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље |
а му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Муста |
жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од |
Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Арапк |
пасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стотина |
емио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на капиј |
који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао на |
војим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, |
ше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нисам |
гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Ми |
е у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да п |
је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за доп |
на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> |
аше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p> |
, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} М |
ржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са п |
би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакл |
на за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солуну |
или, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у ово |
е, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добро д |
зни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце параше, |
ед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се ба |
а потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив од |
море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да п |
ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад |
ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он са |
се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Тун |
оје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="6 |
е је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад бех |
ишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му познате |
ас на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека у В |
ући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицку.< |
окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-ју |
ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Миц |
ећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочи |
или су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора |
или Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни не |
ви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу би |
одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но њу |
ад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио |
ио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— Ах, |
уна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресенск |
шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нестрп |
д Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели и загушљиви Самун беше потпуно срозао на врело |
вода Мицко! — клицаху они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше |
апомагаше и плакаше, <pb n="92" /> када га извукоше из куће и поведоше везана у планину, но ни |
ста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према осталима Арап |
обузео бес што је Мицко умакао, па када га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о |
он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну |
х да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи он |
из лађе и пође ка обали.{S} Но полиција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пас |
љка — отровница, то беше она сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не про |
ом месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како би провео о |
че јадати и тужити на своју невољу која га беше снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми |
к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вај |
никад не затекох код куће!... „Та нека га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето как |
сипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га као што то може само Арапка — јужна крв.{S} Па ипак |
а врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, водом и урмама.{S} Чедно срце нежне Арапке с |
! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га баш као какво сугаре!... </p> <p>На ове речи сви прс |
о решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет про |
че Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја бих те нешто замолио, а |
ков.{S} Зора са осмејком на лицу, очима га питаше бацајући погледе пуне љубави и чежње.</p> <p> |
, кад је тај кројач беше затражио, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро ум |
али.</p> <p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама з |
апала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и потиснувши турску вој |
могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но у истом тренутку изманути јатаган |
, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од |
четку је био прави сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и |
а истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га |
новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицк |
и се Мицко беше извукао на површину, па га као са неким чудом и страхом посматраху.{S} Нико се |
и мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> |
а док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он |
ајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада храбрила — тепала |
" /> <p>То је Мицку пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да ј |
у тренутку када се поче крстити, упита га Шах-Мухамед:</p> <p>— Верујеш ли ти Мицко у моју све |
> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p |
о било, Јешер-бега у Јаћимовцу? — упита га сад чиновник.</p> <p>— Мицко... убио Јешер-бега! — в |
сто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p>— Ти ли онако закла ресе |
својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној по |
и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристани |
е беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под |
скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и б |
рже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! |
приђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрп |
о се Мицко читаво пола сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га и |
творен, и својом крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим |
пних очију, чисто вам страх задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а так |
! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</ |
ах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемоглог, брзо му место воде принесу је |
жан отац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у нару |
да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, д |
акође Арапин.</p> <pb n="149" /> <p>Сад га Ахмед затвори у једној пространој тамници, управо по |
ледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му к |
гу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— |
ј потеже плахо јатаган на Мицка и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом л |
охватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тресну о под.</p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћ |
је.{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и |
.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао толико снажан да |
сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну годину |
које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве |
та дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили чита |
обом мртво тело свога војводе и сахране га мало подаље од крвавог бојног поља, а затим се разиђ |
е све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше д |
лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и беговима разоружаше.</p> <p>Но те |
мешању он некако закачи мало и Мицка те га опече.{S} Мицко услед овога скочи као рис на Меленти |
..{S} Одмах, одмах у тамницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окрену |
к његових руку, оштро нареди:{S} Вуците га одмах!...{S} Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— |
чи сви прснуше у смеј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...< |
азове буран смеј.</p> <p>Али погледајте га сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се ку |
</p> <p>— Море, оставте човека, што сте га напали! — викну сад један, који за све време овог ра |
намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p |
један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>П |
где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио своју на |
најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p |
нак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио из то |
дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за собом, ла |
брат није какав турски чиновник који ће га опет лишити слободе.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше м |
— Кадија га зове и ако није крив, он ће га пустити! — продужи онај првашњи пандур.</p> <p>Кузма |
о на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и нау |
ише оне. — Они, што буду остали опет ће га ухватити!...</p> <p>Услед овога Мејрима снажно отрже |
аш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето |
еже и не прође неколико тренутака, поче га већ сан хватати.{S} Још у првим сну чуо је Мицко нек |
лаго, затим одмах приђе ка Мицку и поче га тапшати по рамену. — Имаш право то је заиста и заслу |
е старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрпљењем, са великом радозналошћу |
за његову одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом. |
мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интели |
n="44" /> <p>Ти си, ти си! — прекидаше га непрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p |
и.</p> <p>— Не бој се, брате! —храбраше га Мицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог |
Ламбро.</p> <p>— А ти, Јудо? — упиташе га судије, пошто се јако насмејаше, заједно са оним тур |
о снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашег |
били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се в |
игао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских власти.</p> <p> |
х беху понели мртвога Косту и сахранише га потајно.</p> <p>Мицко извади скоро половину од оног |
то проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из тамнице и залепе му пресуду |
њене скидоше Мицка са камиле и уведоше га у кућу.</p> <p>Запиткивању свију чланова породице не |
ично.{S} Крв би му се узрујала, туга би га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке как |
и беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у моменту и |
азмишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво — као |
лија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да му ни |
лико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову намеру |
на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила |
х умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде |
допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Нај |
} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час опет пођ |
то му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни |
и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово од ови |
Мицко проводио слободне часове, када би га пустили из тамнице са овом младом Арапком — Зором, к |
е огрешили о овоме нашем јунаку, кад би га овако назвали.{S} Та и он има срца, та и он има душе |
су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до нек |
и ближи надзорниковом станишту и он би га можда осетио и тако осујетио план.</p> <p>Сада, када |
е сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — |
је жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хв |
аља Милана, па окренув се њему поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог |
сад одмах предадоше Мицка Турцима и ови га понова баце у тамницу.{S} Ланце му беху скинули јер |
баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о врату о |
и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматраху као за свог свеца, као за неко ви |
ака.{S} Једно непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи ње |
жљивошћу скиде Мицка са камиле и положи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</ |
шибљаку.{S} Потера, јурећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропош |
гарског министарства — Каравелова, који га беше веома заволео услед његовог јунаштва а и као на |
је пуно омањих бораба са Турцима, који га беху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награ |
ане? — упита сад Арапин — Мухамед, који га овако назва као из неке почасти, јер му он изгледаше |
и случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкритичнијим положајима спасавао бед |
са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенако притискао.{S} А груди с |
х истих Мицкових пратилаца — Арапа,који га беху повели за Фесан.{S} Њих је било као што рекох с |
ружаху камиље млеко и урме.</p> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре пита |
о вароши од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у |
пода, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде невидовне.</p> <p>И оно мало снаге ш |
етињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} |
рикупи што већа чета од Турака не би ли га како уништили.</p> <p>Огромна множина, од неколико х |
стотинама пута у страшне околности, али га овом приликом страхота буре беше јако узнемирила.</p |
имању колико његов комшија Михаило, али га зато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и |
пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као пример јунаштва и патр |
и мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — вик |
ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја к |
еде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. </p> <p>— Цану... украдоше...</p> <p> |
уштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматрали као каквог роба или какву животињу, ве |
2" /> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слуша |
па, знајући како је овај пут тежак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p> |
ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, метне на рану, завије и ништа више.{S} Т |
рчи на Шаха и свом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.< |
Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препор |
Мицко нити му отпоздрави на селам, нити га пак хтеде много саслушавати, већ исука јатаган и за |
онај хајдук, одмах оде кадији и извести га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после |
је? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај при |
орђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара |
их лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— |
ше као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше глав |
брзо му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> |
мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> |
!...{S} Мицко! — викну она задржавајући га. — Иди, кад те баш молио толико паша! — настави одма |
— тепала му је најљубазније уверавајући га о искреном и свесрдном расположењу свију њених сродн |
очи право у Мицка, па чисто изазивајући га опет поче:</p> <p>— Ама винце!...</p> <pb n="100" /> |
ина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је већ знао шта га чека.</p> <pb n="121" /> <p> |
е, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> <pb n="86" |
ужина му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Миц |
млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек |
товаху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна ко |
ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са мо |
рима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нис |
не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре |
подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадоше по томе, што је он и пре био овде, што им |
.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ |
га Кузман још више разгњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана |
е добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити п |
Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах замоли комесара полиције и Мицк |
ети у Мицкову авлију.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— |
начки нападе и на то село па, освојивши га, одмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Д |
поћи, полети му у наручје, па обгрливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузм |
аном и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше свак |
И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ м |
{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздисај, |
и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p> |
радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— |
уде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам га ваљда сам предати, — рече паша врло благим гласом.</ |
чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио!...{S} |
данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Ј |
ође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил.</p> <p>Мицко се н |
доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради извесног саопштења.{S |
ицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко харамбаша? — упит |
зажелео боја са Турцима, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брз |
и Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зваху за то, што је носио воде појединцима саком те |
и воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обасипаше била је неизмерна.</p> <p>Љубила га к |
не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} |
у Бога ће ме спасти прошапта тихо и сан га поче хватати.</p> <p>У једанпут чу се некакав лагани |
зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човека да пус |
у даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но већина Тура |
ом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — вик |
а онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају |
јури за њим и скоро на половини пута он га сустиже.</p> <p>Ага се запрепасти кад угледа Мицка и |
и пута и онда се окрете Шаху и презриво га погледа.</p> <pb n="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти |
па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које б |
Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну |
еће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће га одма |
{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станиј |
кад беху чули за њега и то онако, како га Арапи међусобно престављаху као какво чудо, долазили |
</p> <p>На по сата после овога, од како га бацише у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се |
а беше већ омилео Мицко, па видећи како га и њихова Ајша љуби, а они у тренутку радо сагласаше |
пође ка вратима, и, што но веле, никако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном прест |
вам као стреле пролазе кроз срце и тако га сажижу.</p> <p>Чим се Кузман извуче из загрљаја баба |
а одмах полетела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не |
p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуштај... умрех! — тужно запомаг |
е беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном |
Али-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то ст |
и хтеде га одмах размрцварити, но Мицко га хитро шчепа својом левицом за руку и тако јатаган ос |
и Мицко у моју свемоћност.</p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај бе |
а, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да б |
у у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Занда |
д, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, |
, у облику на „фереџе" турских була, то га она брзо узјаши преко рамена и свог покри својом кош |
извршио над оном српском породицом, то га одмах и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је |
ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и издаде кадији.</p> <p>Видински кадија — Бект |
але услед његовог разбојништва.{S} Зато га Мицко онако богато и награди за та његова разбојничк |
вом највећем крвнику — Турчину.{S} Зато га он сад распитиваше потанко о целом његовом животу, к |
аше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n= |
орављаху на „харамбашу Мицка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њ |
/p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону оканицу па никако не |
криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час оп |
којни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} |
ању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српском породицом, то га од |
е, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново п |
ди!...</p> <p>Мицко се сад тек сети што га је Мара онако благо а тужно посматрала, не смевши се |
у Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p>— Не, сине!... куда ћеш?...</p> <p>— |
збојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ и сувише наљути оволико слободна речитост Мицков |
сад! — промрмља момак и брзо изађе, јер га Кристаћ у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим ј |
екуд колима! — једва промуца момак, јер га ови просто устрелише својим оштрим погледима.</p> <p |
— упита сад Цинцарин кочијаша Миту, јер га исти познаваше, пошто је он увек код њега свраћао, к |
у се узруја срце поче јаче куцати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву у |
е може бити! рече Мицко љутито.{S} Умор га беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју о |
е.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — опет га упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S |
и на њега, покољу многе Турке и заузму га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким во |
, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини мо |
и, радосни што се Мицко опоравио сви су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Обро |
стане љубимац свију сељана, називали су га пријатељем и тешко ономе, који би га само прстом дот |
време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име беше прочуло на све ст |
обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као |
и.</p> <p>Као старог ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио ј |
ногу и са залепљеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ћ |
Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, ве |
S} Смрт — то беше једина казна којом су га, по његовом мишљењу, Турци могли казнити.{S} Остали |
е дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка поздравили и ово — оно.{S} Но Мицко нит |
даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупцима тепала му је, нудила га млеком, вод |
једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше му обвила око врата и М |
његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Пи |
неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се |
руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — командоваше му сад з |
хамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управ |
и најмање сумњали.{S} Те исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, зати |
да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева.</p> <p>— Бога молим, не |
Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још |
а од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, који беше такође |
мбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, у своје село и ту |
једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадоше Кабар-паши као највећем господа |
.</p> <p>Но Кристаћ је био и иначе врло гадан човек.{S} Његова мала кафаница, један „буџак" са |
мах стропошта мртав.</p> <p>— Чекај ти, гадна арнаутска потурицо!...{S} Ваљда мислиш ако је Миц |
ешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Зна |
е би ли јој ко помогао и избавио из ове гадне турске чељусти, но узалуд.{S} Нико и не беше прим |
лану.</p> <p>— Разбојник!...{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што п |
цу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не |
те са Мицком.</p> <p>— Ха!... ту ли си, гадни отмичару! — викну Мицко и потеже својим јатаганом |
да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче? — викну сад бесно валија, јер га већ |
харемским хуријама.</p> <p>Но обесни и гадни Турчин не задовољи се само с тим, већ још истога |
х његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Тако у кругу, у свим п |
екаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо отимљу српску децу из |
највећем страху.</p> <p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.< |
рчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене зоре.{S} Бедни и |
лице — све му је то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је |
га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} |
<pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p |
ећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем становништву служи онако ис |
год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?.. |
јући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на картама!...{S} Ама целог дана н |
ро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко!... хоћемо — одговоре остали.</p> <p>Пошто |
темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је такво!</p> <p> |
било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, |
S} Хајдук, разбојник!...</p> <p>— Знаш, газда Ристо крв му је таква... срце га тако вуче! — теп |
огу.{S} Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као |
је од конака, још је светлуцала.{S} Сем галаме накресаних момака ништа се више није дало чути.< |
оје познанике:{S} Мамута-кафеџију, Јуду галантериског трговца и бојаџију Ламбра.</p> <p>Још не |
.</p> <p>Мицко сад потеже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> |
ви се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испод шатора јер се надах |
а бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког |
би ону исту пушку, којом беше убио оног галеба па натрпавши сав барут и куршуме, што се беше за |
а неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крила, јер се исти већ беше спустио на речено |
к.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног п |
дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да п |
наоружаних Турака, који за Јешер-бегом галопираху на бесним хатовима.</p> <p>Чим Станија беше |
та ту вазда „алфа... вита... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар срп |
е марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске ре |
у га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника |
ико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они с |
ке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену |
вац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко н |
ном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко |
Шалим се, харамбашо, шалим! — поче сад Гарашанин врло благо, затим одмах приђе ка Мицку и поче |
и началник — Риста Бадемлић а и Милутин Гарашанин.</p> <p>Чим Мицко ступи у собу, одмах познаде |
скога цара! — одговори Мицко.</p> <p>Но Гарашанин му, ипак, силом турну у пазухо оне златнике, |
рећи војвода Мицко! — правдаше се опет Гарашанин.</p> <p>Сад ућуташе сви.{S} Нико управо и ниј |
друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— У |
</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговорио врло озбиљно, те Мицк |
ше изазвато оним сукобом између Мицка и Гарашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи |
пираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по ње |
нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{S} Он је Мицка ово |
е Мицко поздрави и са Бадемлићем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно у |
сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра и одговор |
уо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шалим! — поче |
о дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. годи |
> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад био још јаче окован са |
налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још |
светлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час там |
свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S |
а појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад наст |
ко је сад био још јаче окован са тешким гвожђаним ланцима, а тако исто био је привезан и за кам |
тко време, а он се већ ослободи од везе гвожђаних ланаца.{S} Ланци беху турпијом пресечени а шк |
ле неколико тренутака Мицко би окован у гвожђе и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у т |
неколико месеци ћуташе окован у тешком гвожђу, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и уз |
p>Алат за овакав посао била је само она гвоздена полуга коју је Мицко у затвору нашао.</p> <p>К |
Чу се најзад како крцну зарђала брава у гвозденим вратима тамничким.{S} Мицко се јако трже к’о |
и својим малим непријатељима, са једном гвозденом полугом убијао је свакога миша који би се дрз |
је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад земље |
трбушке и лагано поче Мицко тражити ону гвоздену полугу то једино оружје које је у тавници имао |
сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти опет са некима шурујеш!...{S} Хајд, хајд!... али |
о у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери н |
жем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p> |
астави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се сада налази Мицко са својом четом а мора знати и |
живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим кам |
тпоздравивши им, показа им руком места, где ће сести.</p> <p>Бегови поседавши, бацише по један |
ел.{S} Четвртак 1901. стигне у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="# |
гњеви, не могавши га обавестити о томе, где је сад Мицко, сада је Кузмана неминовно морала пост |
чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатагано |
ци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где је Станија! — викну Мицко, треснувши Мехмеда о под. |
сад само!...{S} Сви поседали око ватре, где им се куваше ручак, па тако нешто разговарају а он |
дведа, који се беху накупили око ватре, где мало пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, |
p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — тужно ј |
ога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпу |
ста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариг |
<quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l |
ћути.{S} Стално узмиче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих |
споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах |
Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре |
радоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли с |
Мицко изађе из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беш |
.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— |
то и да се што раније побрину за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>М |
златницима, звецкајући, тражећи место, где би их могао сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — |
о ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — вик |
Мицко, када беху ушли у харемску собу, где беху оне скоро наге харемске хурије а сам он појури |
ма.{S} Бимбаша одмах уђе у пашину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе |
и оде право ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах н |
а друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не |
Коста пође заједно са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не |
ом Мицко се удаљи и оде право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, од |
о бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто се овде мало одмори, п |
о ногу, упиљио очи право ка оном месту, где га беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> |
н се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима беше наишао на Мицка као и на њ |
де по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p |
ед војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ и |
169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за вечита времена више угле |
понова ухвате и одведу у исту тамницу, где је и пре био само га сада беше у један много дубљи |
га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то синко?! — упаде опет паша, неописано рад |
им.</p> <p>— О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган |
косе фалити, само ако нам истину каже: где се сада налази Мицко харамбаша као и то, ако ми при |
редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мрт |
од песка променуше површину Сахаре.{S} Где је пре ветра била равница, сада се уздизаху мали ве |
села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму п |
м.</p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког п |
шој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мире, што но веле: „Куд јед |
ао да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У правцу твоје камиле!</p> <p>— Право на |
а, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</ |
ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно в |
? — упита брзо Петар Михаила, видећи га где трчи по авлији као ма’нит.</p> <p>— Не питај пријат |
на му већ беше око њега, запиткујући га где се оволико задржао.</p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, |
ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору д |
зујући руком на Али-Милеву.</p> <p>— Па где је то? упита Али-Милева.</p> <p>— Био сам ја у Феса |
На целом телу не беше ни једнога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви |
могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест д |
ма је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште |
загрми... јатагани звекну и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> < |
ин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а овај М |
ни плотуни.</p> <p>Кад остале вође чуше где одјекну планином Мицкова мартинка, одмах појуре на |
у се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутака он већ |
икну сад Јанко веома радосно, кад опази где се поклани Турци копрцају а њему као да се велики т |
грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ беху сустигли Мицка и са исуканим јатаган |
а, више је пута падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким дано |
ге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.</p> <p>— Ја се само у Бога надам! рече Миц |
Бафтер се упути право ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села про |
и гледа у очи, није му то једини случај где је био остављен Богу, који га је вазда, и у најкрит |
се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грознича |
јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где смо и били.</p> <p>— Не бој се, што ће нас вратити |
вор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Стан |
n="54" /> неки Михаило Томашевић.{S} Но где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог бе |
опет видите стадо младих јагањаца, а по где које опијено неком радошћу скаче као какво лане.{S} |
која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> <p>То бе |
терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и ка |
</p> <p>Сви одоше сад на оно исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собо |
/p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходни |
рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p>Мицко и Ала-Милева почеше га |
од наоружаних Турака, не би ли га опет где пронашли, но узалуд.{S} Мицко се извалио у колима б |
у Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> |
пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту прекрсти и прв |
на који начин вратити у ону исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је јо |
н, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци |
ош задржаваше у Ћустендилу, не би ли их где сустигла и казнила због крађе оружја из њиховог маг |
ћи Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите посао врати се код мен |
у крви беху огрезли, па само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мрта |
гари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председ |
о посете тој удовици.{S} Њено јединче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји ср |
непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина служи ли служи.{S} И она сама беше веома радосна, |
изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да |
ко дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на |
дно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњу Ану, услед |
ишући више Србима и не оде тамо.</p> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко и |
се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше толико заволео, да би |
зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада беху прилично затегнути односи измеђ |
лно на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељаваше, ко зна како |
-бег, — признај момче, па иди кући а не гини овде лудо!...</p> <p>— Ништа боље! рекоше остали.< |
каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана |
све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, |
пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше освојила срце.{S} Како |
роводио понова блажене часове са својом Гином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко |
свитало а Мицко опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова п |
е на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио |
он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше зажелио.</p> <p>Тако Мицко учин |
нак удовичин, вери са својом љубавницом Гином.{S} Одмах после овог он купи једну врло лепу турс |
усели у њу са својом бабом и вереницом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са |
рака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после свршетка боја заиста упозна |
лед тога, што не би хтео радо напустити Гину, или — што се уздаше много у оно лукавство већ зат |
.. наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви прснуше у сме |
много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Миц |
алимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми |
е отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути тако лудо! — упаде сад и Мејрима, јер се и она б |
драве!...</p> <p>— Кад је здрава, Веле, глава, не мари ништа!</p> <p>Чу се звиждање.{S} Они одм |
ога места где не беше маснице од удара; глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао |
Мицко па и недовршив, махну јатаганом а глава накресаног Турчина одмах паде као каква бундева н |
се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> <p>Заваравши им |
ина...{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога |
ка јатаган и за тренут а Мустаф — агина глава, сва у крви већ се ваљаше по врелом праху.</p> <p |
> <p>— Пази шта радиш, моја је а и ваша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутр |
Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што знао, честити |
не огромне стене.{S} Она се над њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да с |
на погинути али ће и они платити својим главама! — викну Мицко Мухамеду кад беше већ напунио пу |
беху опет сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена |
прадедова.{S} Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пев |
ивао на све стране својим јатаганом.{S} Главе покланих Турака само се котрљаху а по која допрла |
ад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у крви, шире |
рата и непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаш |
жи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина. |
агоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, његова |
е изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојн |
и јатаган, који беше одмах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне т |
Само у једном беху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, ш |
о пусти.{S} Лозе поносно подигоше своје главе, јер сад беху ослобођене својих терета.{S} Само у |
вреле.{S} Леву руку подвуче испод њене главе, подиже је мало, затим осу вреле пољупце на њено |
ци полегли к’о снопље.</p> <p>Од Бабине Главе војска се крену и оде на Каменицу.{S} Наравно, ту |
дњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам само наше |
песка.{S} Камиле легоше крај пештере и главе увукоше у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у ду |
не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p> |
<p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — рече Али-Милева.</p> <p>— Ако је т |
рати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колико је љубљен у пор |
ош какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно поверити.</p |
Прође улицом, сретне кога са чалмом на глави, а он се сав накостреши, очима запламти, па само |
ве речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави ројиле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот |
оју храброст испољи први пут на Бабиној Глави.{S} Јуначки и неустрашиво улетао је он у непријат |
вом силином мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби |
орко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохва |
о је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва радост у кући.</ |
ла а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, н |
не и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> <p>Чудновато му је а и криво, што је био тол |
пети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни покретач за рад — „освета!“ Освета! освета! — Са |
ду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руско-српском војском, која је има |
е и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у главну полицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио |
за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одго |
е пута страдао па, више пута је могао и главом платити.</p> <p>Време му је већ и сувише било ду |
шта стрмоглавце, силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувш |
више и више повија позади са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.< |
у он па брзо отвори врата и навири мало главом.</p> <p>— Ја сам — ја, а ти... — викну Мицко па |
?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и невино срце д |
а једном трулом пању крај влажног зида, главу наслонио на хладно камење од подрумског зида а гр |
p>Мицко је седео на камили испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено |
бегове редом као и кадију, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>К |
> <p>Кузман се сад мало покрену, подиже главу, прегледа све бегове редом као и кадију, но опет |
— рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу к небу прекрсти се три пута и онда се окрете Шаху |
.</p> <p>Хиљаду мисли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викн |
авом небу, хиљаду мисли прођоше му кроз главу.{S} Узалуд све, тешко је али вера у Бога ће ме сп |
} Сам ништа не можеш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шт |
беше свладао, потрешен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кре |
чи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не подизаше од пода.</p> <p>Кадија |
о када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемер |
и Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по поду |
ући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но |
аша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити пашо! — викну Мицко ухват |
д шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше |
ећ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима |
/p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је к |
{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, па |
а, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме |
у толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе |
је могао сетити ко је?</p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан а |
м што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турц |
пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле с |
et="#SRP19024_N2" />! — викну Мицко к’о гладан курјак једном турчету, које беше поред њега прош |
акав лав.{S} Он је кидисао на Турке као гладан курјак на овце.{S} Због оваке његове храбрости и |
из њеног загрљаја.</p> <p>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхи |
услед оноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто |
д видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...< |
какавци па нам цео усев поједоше.{S} Од глади људи сви поумираше.</p> <p>— Слушај ти мене Зоро |
овладала је глад, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме |
еди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени родитељи увидели |
и драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточењ |
> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема у затвору, а скакавци обрстеше св |
друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Пр |
хиљадама људи лежало је онесвешћено од глади и они су издисали у највећем мукама.{S} Мицко је |
уже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора т |
д само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше у први |
р.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршит |
Кољи.</p> <pb n="14" /> <p>Хајдуци, к’о гладни вуци, размањиваху плахо на све стране.</p> <p>Уб |
дело и обућа беше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све д |
а да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не иде се, зашто, казаћу вам! — рече Коста, |
илева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису могли то ранијеу |
дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се |
нестрпљењем очекиваше од паше ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а о |
едо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи скоро мрт |
.. лејс’н.. сад, сад! чује се Кристаћев глас изнутра.{S} Он се беше устумарао по соби, носећи ј |
живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бећара, који беху, појурили на заостале Ту |
/p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио п |
а, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицк |
„пророк је погинуо“.</p> <p>У колико се глас о смрти пророковој распростирао у толико се све ви |
... украдоше...</p> <p>— Турци! — чу се глас Милојев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрча |
рак кад се ноћ већ хтеде спустити чу се глас Зорин на отвру:</p> <p>— Мицко, јеси ли ту?</p> <p |
зити странцима.</p> <p>У једанпут чу се глас једног Арапина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће |
се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола на |
и тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорни |
ветлости као каква богиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} |
>— Куда!?... зашто?! — чу се опет бурни глас осталих.</p> <p>— Куда?!... не знам!...{S} Нешто м |
знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — упита Мицко |
дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући так |
ако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit= |
о, знамо, војвода Мицко! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би |
своме конаку.</p> <p>Станија је из свег гласа запомагала и тужно јадиковала, не би ли јој ко по |
ко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина мати. </p> <pb n |
ндури уђоше у тамницу но од Мицка нигде гласа ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни |
мешати са хладним знојем.</p> <p>Нигде гласа.{S} Све ћуташе ко хладна стена.{S} И самом Мицку |
{S} Цано!...</p> <p>Но од Цане нигде ни гласа ни помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи |
ви Мицку за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</ |
вета.{S} Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но г |
>Како им пак Станимир непрестано шиљаше гласнике, који их обавештаваху о томе, кад ће Мицко ући |
преко Мицкове памети, али не рече ништа гласно, већ само зубима зашкрипи а очи му к’о муња сева |
на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</p> <p>— Јест, Бога ми, газда Ламбро је сила на |
зедох од њега! — упаде Мамут смејући се гласно а то учине и остали, бацивши своје радознале пог |
га нема на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p |
же са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила |
> <p>— Ха... ха... ха! — поче сад Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да са |
е му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за |
ло мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру. |
грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И заиста њима ове појаве беху непознате, ни |
Србије... — забрујаше опет многобројни гласови. </p> <p>— А зар су сви људи тамо тако бели као |
ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху појурили трчећим |
<p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех... пуштај ме!...</p> <p>— Та |
мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш је |
илева! — рече непознати тромим и слабим гласом.</p> <p>— А шта хоћеш овде у тамници?</p> <p>— З |
>— Ја сам јако гладан рече Мицко слабим гласом.{S} Сви троје беху усхићени, радосни што се Мицк |
за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац нико од њих није за не |
</p> <p>Најзад отпоче паша врло суровим гласом, окренувши се агама и беговима:</p> <p>— Овај шт |
> <p>— Момче, — поче кадија врло благим гласом, окренув се ка Кузману, — ја од тебе нећу много |
ш ићи кући! — заврши кадија врло благим гласом, тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановим |
да сам предати, — рече паша врло благим гласом.</p> <p>— Пре ћу главу нег оружје, мој честити п |
ког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора пог |
асао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску собу, г |
.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим гласом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} |
! — упаде кадија опет благим и смиреним гласом. — Видиш боље је признати!...{S} Теби сад тек па |
а Мицко устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драг |
е!{S} Ту смо, код оазе рече Зора нежним гласом.</p> <p>— Идем, нећу! промрмља Мицко у полу сну. |
драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не |
Прости бабо! — викну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити |
ши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао |
p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено |
нисам хрђав човек — рече Мицко тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.< |
матрајући Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} |
и одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали |
аша глава у торби — рече Мицко претећим гласом.</p> <p>Сутра рано зором нешто се стража узнемир |
овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! — Тешко |
м ногама и кроз плач јецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од |
ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Мицко извади ону свилену мараму, коју |
чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни |
, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше |
p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чуде |
и ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни вид |
девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Мицко смешећи се. — Још је није ни видео а |
а просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зора се прва заустави код |
ја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан! |
кињу, већ баци око на Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија, као и обично, изађе рано изјутра на |
у њима познали и саму Станију.</p> <p>И гле!...{S} Станија беше заиста посечена јатаганом.{S} С |
петим пиштољима и у саму кућу.</p> <p>И гле, каквог изненађења!...{S} Сви Турци полегли око ват |
и ханџар, бесно појури на турче.</p> <p>Гле!... турче се већ трзаше испод Мицкових ногу к’о зак |
64" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је био остављ |
тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по неколико кита мирисне љубичице, прошаране овде |
га саломила кад по неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно б |
ђе.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> <p>После ова |
што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша |
да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој нам |
по народу свом бранећи слабе и нејаке, гледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у |
розница већ увелико беше завладала њим, гледајући у изманути јатаган.</p> <p>— Казуј бре, пезев |
ајмање није слутио на какву превару.{S} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавају |
аћа Зорина почеше мало измицати унапред гледајући обојица у једном правцу, изгледаше као да неш |
а бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би она често у Мицка, а он исто тако у њу, па н |
а заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много |
хладнији морнари који су стотинама пута гледали смрти у очи изгубили беху сваку наду — страх је |
из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључк |
танија.{S} Михаило је ово своје мезимче гледао к’о очи у глави.{S} То му је била сва нада и сва |
Мицка, као опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од прек |
Њему би тада од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио |
атише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — то беше једина ка |
т.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз беше укочено а тако ист |
јајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непр |
ко дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> < |
саму варошицу — кроз Ресен, около себе гледаћете све саме мале и ниске кућице са незграпним ди |
>— Знам, знам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових д |
ушке и на јатагане, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И за |
...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Мицка, као постиђени што им |
а Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арап |
ше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посма |
ара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, језа те подилази |
ргнувши се од ових кадијиних речи, и не гледаше у њих, већ одмах обори главу а очи никако и не |
деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома |
>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, натопљеним |
ило би заиста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакн |
еше већ сва искрзана, јер гладни мишеви глодали су за време болести Мицкове све делове одела и |
је имала много оделења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена |
били застрти поњавама.{S} Обоје су били глуви а очи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефенди |
овог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Јешер-бегови још не |
чући својим светитељским речима на овај глупи народ.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да ч |
дину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овако |
о му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, дру |
надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без тебе, — бе |
ена, приближава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непри |
е задовољи Мицка а нарочито после онога гњева и сукоба са Гарашанином, то му је било још теже.{ |
ицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних непријат |
што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што својим назвати није могао.</p> <p>Да |
се мало прибра и одговори са приличним гњевом:</p> <pb n="106" /> <p>— Баш онај, који сад с то |
му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у овој сечи он и не примети Фатиму.{S} Тако ист |
Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву полети зиду, ишчупа један колац удари Шаха свом с |
ућио се ал’ не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} |
не спава ...{S} Без ланаца, го, потпуно го — без покривача и опет му врућина...{S} Крв јуначка |
могоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу због његово |
еш а тако сам можеш и главу изгубити! — говораху му остали.</p> <p>— Знате шта? — викну Петар. |
урило још неколико наоружаних Турака! — говораше Милоје усплахирено.</p> <p>— Ха, зликовци!... |
ору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам себи.</p> <p>У последње вр |
д си тако наумио! — шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше ма |
у веома сустали.</p> <p>— Хвала Богу! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни |
гослов нек те прати на сваком кораку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију |
е а они одјурише брзо тамо — ка мору! — говораше сад она млада Арапка — Ајша, сестра овога Арап |
а... алфа вита, гама, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, |
а неколико часова и ми ћемо наћи воду — говораше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече |
и кукати и завијати ко пијани у мраку — говораше Мицко у себи. — Сад ћу ја вама испећи колач, п |
p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте. |
, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пла |
вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је |
сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно пак зап |
при свом поласку оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, |
једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И тек после пола ноћ |
н позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се крену |
т завлада мртва тишина.</p> <p>— Ко си, говори? узвикну Мицко.</p> <p>— Ја сам Али-Милева! — ре |
иш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро би |
, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш |
спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсан |
>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цура!...{ |
106" /> <p>— Баш онај, који сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гараш |
је човек без срца као што је цела варош говорила а нарочито онда, када је Мицко убио њихова све |
они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобедивом витезу.</p> <p |
м језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. |
и непријатеља.</p> <p>Ни речи више нису говорили сваки је ћутао и са највећом зебњом очекивали |
то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде |
им!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родољуб |
раброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ресен |
куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где |
дија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Еф |
неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb |
!...{S} Ја се просто чудим овоме што ви говорите о мени!</p> <pb n="44" /> <p>Ти си, ти си! — п |
ћи Зора Мицка поче тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си |
са Али-Милевом.</p> <p>Арапин поче тихо говорити кад опази Мицка на камили.</p> <p>— Ко ти је о |
било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, |
>— Али-Милева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти в |
/p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како то говориш? — рече Шах Мухамед.</p> <p>Мицко-подиже главу |
реметио је ову врућину тапатом камила и говором пуним чедности који су Зора и браћа њена храбри |
<pb n="51" /> <p>Већ у пролеће — 1877. год. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље |
смелости у српско-турском рату — 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, то |
пошто је он увек код њега свраћао, кад год би прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја! |
Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је било редовно — |
да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Ча |
еше у једном мрачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпава |
а бесна, Стеванка Најданова.{S} Ама куд год погледаш а они заједно.{S} Стеванка пође на извор, |
ове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Т |
пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављаху све саму пусто |
p> <p>Снег беше већ увелико пао.{S} Где год погледате а оно се само бели.{S} Место онаког проле |
ровуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док д |
ао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, |
<p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо где год разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника ч |
им тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко проводио |
ва остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио би да с |
суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом.</p> |
да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба између ср |
напио своје сведоке већ и свакога, који год се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му ч |
с њим, то јој је онако исто тешко, као год што је осећала и Мицкову тешкоћу, што је овако удаљ |
ем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут.</p> <p>— И у мене се узда |
још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега |
ом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек из |
која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су му оне све више и |
ајзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још |
е дана већ од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један дел |
како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година |
који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко с |
му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости |
брзо и с овим разочара.{S} Како је која година више пролазила а он постајаше према дућану све х |
е незнајући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке та |
шагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде |
е свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није пра |
ао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</p> <p>— Имаш ли ти још кога овде? ...</p> < |
су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао |
, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко добр |
лагум.{S} Копаће и ваљда ће за неколико година успети!...{S} Бог нека му буде у помоћи а главни |
ојим радом.</p> <p>Радећи тако неколико година, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста нова |
иковац, који нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Ра |
граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они |
дметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после оваке |
и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му |
одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} |
а робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је |
ња Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишко |
породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} Сиротиња |
мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> |
богатства.{S} Још му нема ни четрдесет година а он већ постао старешином огромне задруге, од п |
единче — Гина, којој тек беше осамнаест година, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њ |
<p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како |
p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест година.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то |
јлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајест година.{S} Висока, стасита, па кад иде а она се само ши |
и Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест година, само што сада није више кочијаш већ винар.{S} О |
сни Мицко.{S} Још му ни пуних шеснајест година а он већ коље.{S} Види ли само какво турче а он |
и у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... дос |
pb n="154" /> <p>За време од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад ниј |
о лешкарио.</p> <p>Тек после пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак прек |
ј турски чиновник, који беше прилично у годинама, и поче тапшати Мицка по рамену. — Међер си се |
оклада, а мој Мире, на Св. Илију (1842. године).{S} Заједно одрастоше... заједно су увек ишли у |
а стигне у Врање — месеца октобра 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ри |
е година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови претци становали.</p> <p |
же у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године беше и у Србији букнуо устанак на Турке.{S} Кад |
урака још у српско-турском рату — 1876. године, а том се приликом уједно беху и збратимили.</p> |
луса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке |
е у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији |
увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Коста се |
ам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут нисам |
ћ зажелио лова са Турцима.</p> <p>И ове године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачк |
претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне там |
да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Његови пратиоци одмах га одведоше и предадош |
вио какав Турчин. </p> <p>Зима прође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а |
чки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за то време изучи буквар, псалтир и часловац.< |
а ћеш!{S} Поче лепо... ишао је пуне три године, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега |
еће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну!...{S} Он би их |
p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика |
ека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не с |
прво вече...{S} А колико их има у целој години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Бо |
години...{S} А колико ли у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p |
напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је |
зажелио.</p> <p>Тако Мицко учини за ову годину један повећи лов на Турке, кога се такође беше в |
беху ухватили и казнили на сто и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но |
који такође беху осуђени на сто и једну годину робије.</p> <p>Султан, знајући за Мицка као једн |
царских одметника казни на сто и једну годину робије и то у тешком окову.{S} Сем овога, као та |
<p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би била права глупост...{S} |
десет година а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет |
тина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, све сам |
објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и то, |
у, у мрачној ћелији.</p> <p>Сад настаде гозба и узајамно чашћење и то не престајаше све до мркл |
у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, |
па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће |
с му је опет криво што не нападе на оне голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посеч |
Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко веома наоружаним Турцима, к |
милне зажарене зоре.{S} Бедни и јуначни голаћи <pb n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се |
он на тај начин.{S} Многе је сиротане, голе и босе немилостиво истерао испод њихових кровова, |
су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су имали с преда, као |
еко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Час су улетали у ову, |
<p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{S} Кољи.</p> <pb n |
до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганима и запетим пиштољима и у саму кућу.</p> |
куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убо |
рестане извлачи одмах јатаган и тако са голим јатаганом у руци поносно шета поред убијених душм |
ле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крвавим јатаганима и за тренутак ока све беше м |
} Одатле пређу реку Стрмицу и стигну на Голо брдо, на коме беше посађен турски табор.{S} Мицко |
ојску, па пошто је коначно разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу да |
местима а на истој планини види се само голо стење, чији вас лискуни својим сјајем према врелом |
рна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од сунца па оне црне обрве и ошт |
сам човек без игде ишта... сиротиња... голотиња!.., — превијаше се сад Станимир.</p> <pb n="11 |
виде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад предузе мало и замашније послове.{S} Т |
ронашли и тако ухватили.{S} Једна таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арап |
замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила примицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им |
стену.{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах поч |
станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наста |
ступак.{S} Онако је могао услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до посл |
бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи надзорника тамнице — |
их урми те су онако у пролазу узимали с гомиле и јели.</p> <p>Много су они премишљали из каквог |
ра и кад је последњи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско ник |
га војводе, одмах оборе силне плотуне у гомилу ових пустахија.{S} Они брзо појуре напред но дос |
шке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> |
да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много малих мешина с водом.</p> <p>Ј |
одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњ |
отвор због урми.{S} Они су имали једну гомилу заштеђених урми те су онако у пролазу узимали с |
што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути леже преко њих |
<p>— Невоља, харамбашо!...{S} Турци ме гоне на сваком кораку!{S} Смрт ми непрестано лебди пред |
ја сам тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Х |
настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изглед |
ање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турским пијацама и тамо препродавао по м |
ега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима |
ри, те вас својим шумом чисто опија.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролете |
<p>Тек што беху први пролетњи зраци.{S} Гора се већ беше заодела својим зеленим плаштом.</p> <p |
тови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихови |
рође те године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје п |
кана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Турака пре |
но одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и Митиних д |
Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на зе |
ну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на планини Пет |
/> <p>Зима беше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стен |
глед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањц |
</p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тих |
г и народ свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где |
уздржа од напада, мирно устаде, бацивши горак осмех и врло оштар поглед на пандуре, он се реши |
љног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво |
сата, али најзад га савладаше.{S} Паде горди јунак онесвешћен снага га издаде.</p> <p>Са осмеј |
ледајући сваког тренутка <pb n="166" /> гордо смрти у очи, бранећи свету веру и народ свој, так |
крено шапутали љубав, не могаху срушити гордог лава — јер нехришћанка не могаше му бити љуба.</ |
, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса притегну |
свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, румене руже око старог, храпавог деб |
че Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде |
читава кула.{S} Кад се већ беху испели горе, онда неколико њих подметнуше јатагане и врата дал |
шање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек пос |
ју разнели.</p> <p>Зло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му ј |
има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа |
одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, који већ беху ушли на |
ди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се кр |
е те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{S} Кад-кад по која ја |
маде.</p> <p>Пут је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на |
ишта ни прибежишта не само овде, у овој гори, не само у овим оближњим селима, већ ни у свој Тур |
множина, примицаху се они ка Петрињској Гори.{S} Наиђоше најзад и на мртва телеса погубљених Ту |
5" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и д |
розно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци никако не заборављаху на „харамбашу Мицка". |
S} Мара опет весела к’о славуј у лисној гори.{S} Она се брзо опорави, одмах после Кузмановог по |
Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, в |
ну моћ!...{S} Тужно се оно разлегаше по гори, као кад самртник болно шапће и моли за последњу п |
, када беху сви око њега сакупљени, — у гори нам више станка нема!...{S} Зима је већ ту, а курј |
у они радосно, када га видеше овакога у гори, у својој, средини, и изабраше за старешину.</p> < |
дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за |
p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави |
>Тако они проведоше пуних осам месеци у гори.{S} Увек по три стражара беху на својим местима, д |
" /> <p>А тужна и несрећна Мара?!...{S} Горке сузе, болни уздисаји и ништа више.{S} Њена пак ја |
оје и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му |
цко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па |
на и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се о |
и онај првашњи пандур.</p> <p>Кузман се горко насмеши и устаде.{S} Њему се сад у глави превртах |
грливши га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на сво |
како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле изгледало је к |
ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се |
трана сва обрасла непрегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе ј |
ина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела л |
гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на по |
пешчаних сметова а овде-онде и по која горостасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци |
ила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите читаво море од в |
оглед мало северније, а ви одмах видите горостасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од |
штала по која бистра капљица.{S} И саме горске птичице осећаху ову лепоту и свежину у природи, |
их руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледа |
њених сиротана — птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке |
S} Узалуд су ишли у свим правцима, кроз гору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити |
им зеленим плаштом.</p> <p>Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жу |
ајзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо распознаваше.</p> <p> |
ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више |
ати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p |
ју, освојише цркву, али он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више |
наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Беху се ускомешали... ишли су без икаквог реда |
одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављиваше харамбаши Мицку бербу |
розничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <pb n="16" /> нигде ништа.{S} Узалуд су ишл |
’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. |
рансилванских Алпа, тражећи онако бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако |
а, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Петрињи. </p> </div> <div type="chapter |
е девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обвијене танком свилом.{S} Ал’ и |
/p> <p>Рано изјутра, тек што се милиони горућих кандила на небу угасише тек што се зора појави |
на излаз из Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва |
обро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке несреће — рече Мицко.</p> <p>То су |
га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико тренутака |
е Али-Милева.</p> <p>— У име Свемогућег Господа Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас са |
још једном види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ов |
Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше з |
ом од три стотине онаких кућица, био је господар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство |
кад буде чуо за то још и наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно С |
.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војво |
у!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Јуда, јер он очек |
љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми је чемеран и го |
о земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својина харамбаше Мицка.{S} Бесни |
своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и наро |
једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим краљем Миланом?...</p> <p>— Шта! — |
а, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — пр |
сподар Турчин — Кабар-паша.{S} Но и ово господарство више је било у почастима, односно у поштов |
г друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино можеш поклонити и нико више! — викну с |
некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодарим ти више и на коњаку и на ду |
лужи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја |
му поздрави га са:</p> <p>— Помоз’ Бог, Господару!...</p> <p>— Бог ти помог’о, јуначе! — отпозд |
оста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, имао за нешто замолити! — поче сад Мицко вео |
ице сину од радости:</p> <p>— Хвала ти, господару!...{S} Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" / |
<p>— Ја бих ти био особито благодаран, господару, кад би ми ослободио једног мог побратима а и |
беше баш и теже.</p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог дру |
ецаше запевајућим гласом рече:</p> <p>— Господару мој, ми ћемо умрети од глади, урми више нема |
једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћ |
оше и предадоше Кабар-паши као највећем господару ове вароши.{S} Паша кад сазна од ових зашто ј |
десет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шта је теби, Мицко?{S} Како т |
змождено тело храброга јунака.</p> <p>— Господе помози ми — чуо се тихи шапат боника.</p> <p>Кр |
а година.</p> <p>— Страшна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од |
и познаваше Ламбра.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, |
Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирен |
кав хан на преноћиште.</p> <p>— Вала ти господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — |
така изговорио.</p> <p>И заиста, милост Господња није га обишла јер се после спавања осећао тол |
да спасти!</p> <p>— Ја се надам у помоћ Господњу — рече Мицко.</p> <p>— Ваља нам брзо терати ка |
а Зора беше као каква —аристократска — „господског соја", међ’ осталим Арапкама. <pb n="153" /> |
боље употребити.{S} Високе куле, сјај, госпоштина, част — све му се то за сада непрестано врзл |
ста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нека... неће ваљда баш прснути!{S} Ос |
угих.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му је и Шах Мухамед.{S} Он је такође био Арапи |
домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још спавају.{S} Он прво пробуди Али-Милеву а |
својим чадорима одавно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да |
да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не бр |
ндија и Зора били су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда |
рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код |
аху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и поро |
и господине, ја ћу се увек сећати твога гостопримства, — рече Мицко.</p> <p>И они се опростише |
неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бе |
ство с њим, Мицко и не сумњаше у његово гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему |
а се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш |
ни зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешли праг врата се оп |
расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја сам готов — рече Мицко — полугласно.</p> <p>— На ноге сада |
/> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто в |
> <p>Сада, када са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у и |
ле пуних шест година лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, с |
трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком |
Не прође ни један сат а вечера већ беше готова.{S} На столу све сами пржени пилићи а и неколико |
да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса радозналог света прикупљаше се све више |
ичари, без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> < |
да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника |
плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по |
у били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово изнесоше Мицка и Али-Милеву на рукама.{S} Што су |
а понашање стражара према њему било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И |
стародревни лагуми са којима изобилује готово свака варош у свом крају.</p> <p>Мурзук је једно |
х коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над целим Мурзуком од три |
ћ неба могаше само посматрати које беше готово увек плаво и ведро, те би се чак и на њега у тре |
> <p>За кратко време хорило се напољу и готово у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и д |
ици.{S} После кратког времена печење би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но |
</p> <pb n="199" /> <p>Када је све било готово пробуди и Мицка попне га на камилу и онда продуж |
и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором |
у му би се с времена на време указивала готовост за осветом.</p> <p>— Шта све човек није у стањ |
обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало бољим и јачим, к |
лико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и |
, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и ру |
м вином.</p> <p>После оваког тродневног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у сел |
оворе бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо.. |
он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети и његове пре |
но Јанко, трзајући се снажно из њихових грабљивих руку.</p> <p>— Ми хоћемо пет стотина брава, о |
са Мицкове стране.{S} Рој куршума, к’о град само сипље над ускомешаним Турцима.</p> <p>Преплаш |
егов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а између Охрида и Битоља, шири се на дале |
уну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под Солуна у поље широко,</l> <l>У сред п |
коро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један |
подрумске хладноће — пуне влагом.{S} Са градске куле тужно одјекиваше кроз поноћну тишину: тин |
ешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко |
неколико месеци на робији овде у нишком граду!...</p> <p>— А како се зове, војводо, тај твој по |
друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то би |
едла вранца,</l> <l>Право оде ка Солуну граду,</l> <l>Те он паде под Солуна града,</l> <l>Под С |
оље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l> |
ашао Коле Рашић, са још неколико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то |
од стране породице Зорине и радозналих грађана беше веома величанствен.{S} Цела породица Зорин |
ше Мицко неко извесно време а радознали грађани посећивали су га све чешће, јер се Мицково име |
у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему у сусрет.</p> <p>Сад Миц |
се братски ижљуби са Рашићем и осталим грађанима.{S} Ово исто учинише и остали његови другови. |
у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и преобуче |
<p>Мицко пристане на то и преобуче се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно |
ајно, појављујући се у вароши у обичном грађанском оделу, те зато нису могли Турци ни да их при |
.{S} Цела породица Зорина и велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Свак |
<p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила |
д осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви беху неописано радосни, када |
што се Мицко појави на вратима а силна граја захори се код околних Арапа.{S} Неки одмах појуре |
н од њихови старешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сма |
ову кафану, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио св |
ла је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отру |
ко дивној кити била је скривена и једна грана отровница, грана пелена, која смераше, да целу ов |
е, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та отровница, то вам је онај <pb n="114" |
е навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, |
ста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p> <p>Ту се сад он с |
године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Тур |
е.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</ |
беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре |
се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и < |
савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима поју |
рговачких вароши и на северној афричкој граници, на обали Средоземнога мора, између залива Вели |
ње против турског насиља.</p> <p>Прешав границу и на више места борећи се са Турцима, добровољц |
дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицко |
ма.</p> <p>Тако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Ст |
ћи оно тужно Косово.</p> <p>Већ пређоше границу.{S} Ушавши у Македонију они управише свој ход п |
решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S |
стендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах и њега позваше, да би и |
њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита хра |
на, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које б |
њене помоћи баш никако нема.{S} Хладне грашке зноја већ се котрљаху са његовог ведрог чела.</p |
пском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах предадоше |
г путовања Мицко најзад стигне понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у |
и једну годину робије и послали овде у Грб-Тарабулус.</p> <p>Но у истој тамници био је и један |
само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која лежи на Афричкој |
Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S} Мицко се понова укр |
неколико Арапа из Гаријана, места близу Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се |
id="SRP19024_C2.2"> <head>II.</head> <p>Грб-Тарабулус или Триполис, то вам је, као што сам и ра |
у овом последњем правцу, а они примете грдан траг од нечијих ногу.{S} Тај траг беше од Мицкови |
плодних њива и осталог имања, имао је и грдан чопор од преко три хиљаде оваца а тако исто и два |
, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове |
а северне стране појави се у лету један грдан огроман морски галеб.{S} Одмах се сви склоне испо |
али се никако не могаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по р |
тање код њих наступило.{S} Чуло се како грде и псују, али се никако не могаше разазнати кога гр |
шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање веселих хајдук |
е ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у кола и одм |
кнадио у времену, што га беше изгубио у Грделици.</p> <p>Сад настаде поново праска од убојних м |
селих хајдука.</p> <p>Кад већ стигоше у Грделицу, одмах, пред првом кафаном кочијаш Мита скочи |
ина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету д |
ови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки |
е све је то трајало неколико часова.{S} Грдна маса мртвих Турака остаде на бојном пољу, али се |
/p> <p>Тек што се зора умилно насмеши а грдна маса света и велико и мало, беше се већ размилело |
ја.{S} Гора само бруји.{S} Каткад каква грдна орлушина пролетела би муњевитом брзином, тражећи |
више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на бојном пољу, да би своји |
е са овим галебом а са истока се појави грдна магла од пешчаног праха.{S} Најзад се указаше нек |
unit="subSection" /> <pb n="133" /> <p>Грдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем |
оз ваздух.{S} Често су пак наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху |
сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како ун |
Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од оваца.{S} Поклани Турци падаху као как |
е путнике, одмах почеше котрљати одозго грдно камење.</p> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети |
бусијом, појаве се и саме пустахије са грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на че |
хватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јатаганима и оштри |
већ подаље измакли, они заиста примете грдну множину од онаких медведа, који се беху накупили |
} Пошто најпре побију стражу, то изнесу грдну количину оружја и на тај се начин сви добровољци |
мање заузео за Мицка.</p> <p>Уз највећу грдњу и псовку упадали су Арапи у затвор, нападајући на |
кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, мис |
дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно посматрајући све шт |
" /> <p>— Јок вала!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равн |
"180" /> овако затворе наводећи Мицкове грехе међу којима беше највећи, убиство њихова пророка. |
трашна је казна ово Господе, опрости ми грехе милостиви Боже — избави ме од напасти ове, — шапу |
</p> <pb n="172" /> <p>Боже, опрости ми грехе, избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Миц |
>— Аха! — викну Мита и скиде оканицу. — Грехота је од Бога војводо, ако овако лепо вино оставим |
је моје Крсно име.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Д |
изговори ове речи:{S} Боже опрости мени грешнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и пр |
p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше сасвим умо |
удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомична, као |
</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па богато! — одговори м |
е се у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са с |
и к’о разбијено стадо: овде Србин, онде Грк, тамо Турчин, а све сами алеви фесови.</p> <p>Сама |
м у српским рукама.{S} Ни један се више Грк није смео видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грц |
p>На обали опростише се сви са Мицком и Грк, патриота и Али-Милева пожеливши му сви сретна пута |
и већ видите где се по који Турчин или Грк купа у својој крви.</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он |
о.{S} Самим тим што је он по народности Грк, чим је Мицко сазнао за њега, одмах га је презрео.{ |
једну велику кућу.</p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи |
себи.</p> <p>Поред њега клечао је један Грк сиромашак који је путовао из Триполиса, и једнако ј |
ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</ |
тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили једа |
ч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је велики патриота.</p> <p>— Како видиш побра |
а о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} |
где сад бесмо!...</p> <p>— Зар баш код Грка?...</p> <p>— Грк, али... славе ми, бачва крк па бо |
за њега, одмах га је презрео.{S} Он је Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с |
ером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка о |
се Мицко опраштао са својим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у о |
еноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађу за острво Хидру.</p> < |
} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и избаци у једном маху.</p> <p>— Казуј, море, где |
оба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је Мицку |
?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грли и љуби као нежна мајка своје јединче.</p> <p>Јест |
нежних братинских руку и тако се слатко грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам |
овога, могли сте видети како Гина нежно грли и љуби свога кројача а Мицко јој ни на памети.{S} |
овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за овако срећно избављ |
p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило.{S} Сваки час беше за њега година.</p |
ужица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече са запетом мартинком а погледом управљени |
<p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху пој |
и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале вођ |
Свирале само пиште, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло м |
ци већ беху приближили.{S} Плотуни само грме.{S} Турци се страшно ускомешаше.{S} Разјарена рање |
па преламајући се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} |
ћи.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито Мицко и одмах потеже јатаганом.</p> <p>Он с |
ког вулкана.{S} Плотун за плотуном само грми а гора се силно разлеже.{S} Њих је шеснајест а Тур |
на нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — понова забрујаше многобројни гласови.{S} И з |
егову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не з |
ретоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, која сад беше баш у јек |
ад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве мартинака а и фијукања њихових врелих куршума.{ |
грмљава.{S} Мицко се нашао у средини те грмљаве па не зна куд ће.{S} Но плотуни не престају.{S} |
јим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Турци већ бе |
е и повијаше у ваздуху.</p> <p>Севање и грмљавина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и са |
да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но и Мицко не ћути.{S} Стално узмиче ка с |
даљена од села, нешто услед јаке кише и грмљавине, пуцњава се из његове куће не би могла чути, |
о исто као и овде.{S} Тамо има и кише и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана ни |
<p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} Место грмљавине од мартинака и јуначке песме беше настала шал |
бар које понорнице.{S} О каквој киши и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варо |
е већ мешаше запомагање слугу са бурном грмљавином.{S} Шест момака беху изашли са моткама, што |
их бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у прса онда син |
и држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико фијукање врелих оловних зрна, чим уви |
ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете силно зујање куршума као и врелину |
силан пљусак од кише или какву страшну грмљаву!...</p> <p>И заиста.{S} Сем облака од врелог пе |
p>— Казуј, море, гадно турско копиле! — грмну Мицко и потеже јатаганом.</p> <p>— Станија!...{S} |
јдучкој чети.</p> <p>— Паљбу прекини! — грмну Мицко, — са голим јатаганима у руци — напред!...{ |
сакрити.</p> <p>— Отварај бре, псино! — грмну Мицко.{S} Ах ћерата — ћерата! — па подметну са јо |
уј бре, пезевенк, или те сад здробих! — грмну Мицко још оштрије и у мал’ што не тресну својим ј |
каје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грмну сад Мицко и одмах исука јатаган.</p> <p>— Он оде |
а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као и село Врапче, но |
аједно са Мехмед-агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и |
рио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, |
.{S} Тај га страх и отера пре времена у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њег |
чно.{S} Ја сам и онако био већ на ивици гроба поћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</ |
да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.< |
руже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — тужно |
г тамнице прекорачио, вечито је владала гробна тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицков |
било мирно, у целој је околини владала гробна тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанин |
е га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стра |
ођоше испред војника право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да |
сао утркујући се у издржљивости.{S} Ону гробну тишину реметио би само разговор између њих и по |
ију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти ништа не сме.</p> < |
е ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Мало по м |
ликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p>Сад забрујаше на сто |
и у саме њихове редове.{S} Сад настаде грозан покољ, са оштрим јатаганима.{S} Јурњава, пиштање |
улете сад они брзо у џамију и ту учине грозан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе жи |
Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но код други |
љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапке Ајше, али |
у арапкину љубав но, он је се у почетку грозио.{S} Грозио је се исто онако као и поменуте Арапк |
овој поноћној тишини.</p> <p>И заиста, грозна судбина!...{S} После онаке слободе и <pb n="45" |
рам и поругу целога Српства?!...{S} Ах, грозна ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне су |
м.{S} Мицко се јако трже к’о опарен.{S} Грозна слика његовог вешања већ му беше у мислима.{S} В |
, пола вароши изгибе од глади.</p> <p>— Грозна је казна Божија.</p> <p>— Чуј ме Мицко — рече Зо |
еска чисто је сагоревао. </p> <p>Но ова грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана о |
ом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из |
<p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина |
о на хладно камење од подрумског зида а грозне и тужне мисли непрестано му бујаху у глави.</p> |
ли судбо моја! — шапуташе Мицко тихо а грозне сузе почеше се већ мешати са хладним знојем.</p> |
/p> <p>— Ах, арапски скоте! — прелетеше грозне мисли преко Мицкове памети, али не рече ништа гл |
вали, упадајући у турска села и правећи грозне покоље од Турака.{S} Кад беху стигли у село Степ |
нуше оштри јатагани.{S} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци |
и од пандура буду поново отерани у још грознију тамницу.</p> <p>Но Мицко не проведе овде ни пу |
није са већим узбуђењем и под утисцима грозних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што |
и по таким рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p> |
ста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста |
се бимбашо ја сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад |
Ја незнам, господар! — промуца момак а грозница већ увелико беше завладала њим, гледајући у из |
нати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Врата се отворише и у апсану уђе један |
мах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јеси ли ти Мицко хар |
опљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} Очински се старао за њих а упоредо са њим |
и, посматрајући их убезекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефенди |
беше несносно.</p> <p>Сви су ћутали, са грозничавом затегнутошћу очекиваху <pb n="160" /> одгов |
им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у саму гору.{S} Но <p |
добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у о |
о уништили, али узалуд.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не |
и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај |
са својом четом од самих бећара, онако грозно уништи турску потеру у Петрињској гори, Турци ни |
езу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Т |
ра кроз плач.{S} Бог нас је казнио и то грозно.{S} Наиђоше неки скакавци па нам цео усев поједо |
<p>Мицко је презирао Арнауте онако исто грозно, као и и саме Турке.{S} Зато се он брзо завади с |
а раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина |
лонуо услед рањене ноге а и услед овако грозног изненађења од бесних Турака.</p> <p>Турци сад б |
настављали свој пут.</p> <p>После овако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту |
му скоро сву снагу.</p> <p>После овако грозног тамновања у „Зандану" од пуних осам месеци упра |
бесним Турцима, што ми непрестано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти |
им јатаганима и оштрим ханџарима, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као ж |
ре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После неколико сати они опет на |
ају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жи |
</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истин |
сле кратког ћутања, чисто заповедајући, громким гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија |
дио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — громким гласом узвикну Мицко, када беху ушли у харемску |
ега на зиду обешен. </p> <p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ |
алила.{S} Севање муња не престајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно |
се сад смрче.{S} Овим речима био је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман |
укућани бризну у плач.{S} Они беху као громом поражени овим.{S} У толико им беше теже што нису |
p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше |
д судија, где беше Мицка задужио са сто гроша. — Те исте вечери наузима... наузима... шта ти ни |
ових Арапа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се мо |
дају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у овој пешчаној пустињи.</p> |
Мицко, не зазирући ништа ових простих и грубих али веома милосрдних људских бића.</p> <p>Сад им |
on" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постоји онако силна |
ај... умрех! — тужно запомагаше Кузман, грувајући се у прса.</p> <p>— Тако, синко, видиш!...{S} |
љеваше.</p> <p>Несрећни Михаило и Митра груваху се непрестано у прса и тужно запомагаху над сво |
воје врело чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врат |
<p>Непомична, као стена стајаше Зора, а груди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњ |
свију страна подјенако притискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало ј |
е даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сја |
или испред Зоре, главу беше наслонио на груди њене, лице бледо измождено, очи усахнуле, удови л |
шен и љутит наслони главу своју опет на груди Зорине.</p> <p>Караван се кретао једном истом брз |
узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на груди Зорине сневајући снове пуне туге и чемера.</p> <p |
ј постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву руку подвуче |
но непријатељско зрно погоди га по сред груди и он се стропошта.{S} Последње речи његове беху у |
Кузман је сад снажно притисну на своје груди, баци јој на бело лице неколико врелих пољубаца и |
а стиснувши обема рукама своје слабачке груди. </p> <p>Већ беху пандури са Кузманом у судници.{ |
у Ану, којој беху већ препукле слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не |
овог врата, леву руку мето на њене беле груди па пољупцима само сагорева.</p> <p>Баба Ранђија и |
човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а они већ једно д |
тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свежим ваздухом.</p> <p>Осам Арапа одмах пођоше с |
ожеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом?!{S} Ах!... признај, |
време много уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове стр |
мезимче, зар и моје срце Цану ишчупа из груди?...{S} Ах, смилуј се смилуј, преблаги Творче! — т |
сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих |
љај, који Кристаћ беше јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној к |
и по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добр |
{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из |
од мартинака и весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ |
жнија много но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице |
ваног из тамнице и залепе му пресуду на грудима.{S} Тако окованог, са ланцима око руку и ногу и |
и па и само срце нешто скаче у јуначким грудима! и оно је радосно.</p> <p>Ту се сад могаше виде |
ко да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни |
уби пустињска вила.{S} Срце му заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играј |
!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином |
а, као и кадији, сада беше мало лакше у грудима.</p> <pb n="48" /> <p>Но не прође много а кадиј |
осећа свежијим, већ му је нешто лакше у грудима.{S} На једној страни пустила се поља, широм зас |
д ови беху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сме |
Најзад се и бој заврши са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином |
S} Ту су вам и Срби и Турци па најзад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицк |
о видети у њој.</p> <p>Тако би решено и Грци силом морадоше пристати на ово.</p> <p>Турска влас |
ви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се само задували, па окрећу ли окрећу.< |
може видети по који Арапин већ све сами Грци а понајвише Турци.</p> <p>Мицко чим стиже у саму в |
<p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, |
. убише!...</p> <p>— Отварај бре стара „грчино"! викну Мицко, ударивши снажно мартинком о врата |
с њим учествовали у последњем нападу на грчке попове.</p> <p>Беше их свега шеснаест.</p> <p>Опр |
ћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се још поодавно стално настанио.{S} Самим |
има: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија" |
око у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио |
цркви.</p> <p>— Нећете ми вала више ви грчки попови кукати и завијати ко пијани у мраку — гово |
школу.{S} У њој беху учитељи, све сами грчки попови.{S} У школи проведе пуне три године и за т |
ги пријатељу на арапском језику, говори грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> |
ска слова па и не марим, а ови проклети грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} |
укућани говоре.</p> <p>Сви су говорили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p> |
Мицка беше благостање.{S} Страховања од грчких попова више неће бити.{S} Од сада неће више слуш |
дија се већ извијаше у српској цркви од грчких попова, а у цркви све сами Грци.{S} Попови се са |
а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад |
очи! — шапуташе у себи млада Арапка, не губећи никако из вида Мицкову слику а врело срце да изг |
ева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у име |
куд отишао.{S} Наду у Бога није никако губио из вида.{S} Са том надом и вером он трпељиво лута |
њих, ни више ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун |
до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута ил |
хтедоше натраг.{S} Ту се начини читава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у је |
е најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са о |
о ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и једа |
ad>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну један од Мицкових др |
утолио превелику глад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати свој |
разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати да је |
n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ и једну шубару — астраган, затим се одмах пресвуче |
p>Но њој опет мило, па се само смешка и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд |
око њега.</p> <p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку прола |
отвори капију и сви беху сад унутра.{S} Гурајући се непрестано уз <pb n="90" /> зид, којим беше |
Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад по комад |
кочијашу.{S} У механу прво уђе Мита.{S} Гурну врата и она се одмах отворе, јер момак који дрема |
p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p> |
зорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у један ћошак од подрума |
да их увесељаваше старина Радоје својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није б |
.{S} Место јатагана и мартинке он узима гусле те увесељава храбру Мицкову чету.</p> <milestone |
ина Радоје.{S} На крилу му старе српске гусле, остављене као символ његових прадедова.{S} Сви н |
јест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., ч |
раци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим ходом на земљу.{S} В |
S} Само њега још није било код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разгов |
се разлегаше по целом селу.{S} Помрчина густа к’о тесто.</p> <p>— Време је! — викну Мицко и уст |
очију повијају као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље |
овој врелој крви.</p> <p>Како беше врло густа помрчина, то они сад упалише једну буктињу и пођо |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, |
че! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том |
јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код |
трубе а кад још опази са свију страна и густе убојне редове од наоружаних турских низама он се |
наслонио се на миндерлуку, па пуштајући густе и према светлости беле колутове од дувана, он је |
а агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пре |
ивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овог |
а.{S} Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.< |
S} Сад се појавише са свију страна сами густи редови турских низама с напереним пушкама ка Мицк |
но обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуновима.{S} Но њихов тако безбрижан пут изнена |
вног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама од горостасних борова и јела, сада видите |
м.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да |
} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, |
повијаше и тако осветљаваше пут, у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошт |
танкој свиленој кошуљи са распуштеном, густом, црном косом изгледаше према светлости као каква |
на планина Петриња, овде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних пр |
те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гл |
аку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Милева га још и ум |
какав смук.{S} Но, одмах после неколико гутљаја Арапка му истрже суд из руку и место њега прине |
својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чу |
ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гушу па позади за кола, те ћеш ми као какво пашче морат |
х, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војвод |
, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исуканим јат |
покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свог |
ој гужви, када се они ухватише у коштац гушу за гушу, са онако грдном навалом од Турака са исук |
тле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.< |
бровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар-планини чека велика турска посада, зато се |
цко веома опрезно, савладавши се једва, да га замоли за ону ствар.</p> <p>— Кажи, војвода, кажи |
еше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму и овој че |
ишао напред, јер се сви уздаху у њега, да ће им он у близини Паланке и наћи какво скривено хај |
војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p>— И |
на језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и бегов |
олбама код надзорника тамнице — Ахмеда, да им пусти Мицка из подрума, како би се могли што боље |
агодет.{S} Но ако овога није било онда, да би колико толико утолио превелику глад, морао је зуб |
м види небо, престо свемогућег Господа, да му се искрено помоли, не би ли га спасао ове беде не |
девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бур |
зад се један од ових Арапа брзо успужа, да види каква је то рупчага.{S} И сам Мицко, пошто беше |
p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни разбојниче |
ри по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једин |
а радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јунаку, о коме се тол |
а ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се приближаваху и нејед |
крај.</p> <p>Пошто је сазнао за Мицка, да већ толико времена лежи у затвору захтевао је да вид |
ње речи његове беху управљене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Г |
авише своје погледе радознало на Мицка, да чују, шта ли ће он на то одговорити.</p> <p>— Ја сам |
ладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за мест |
довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора |
е, који беху са свију страна охо Мицка, да би га ухватили.</p> <p>Мицко скочи к’о тигар и у мом |
шина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више чуло.</p> <p>Најз |
но за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осети толику силину њихове љубави.</p> |
вако лепо место одмах сиђоше са камила, да би се после толиког путовања мало одморили.{S} Сад и |
вом кафаном кочијаш Мита скочи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да с |
ја Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би учинили један мали обед.</p> <p>Пошто се мало зал |
е више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазора одмах полетела Мицку у заг |
> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искључиво |
етише, одмах се врате ка својим вођама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах п |
ровољци беху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како |
Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се у равници близу села |
разбојницима већ и највећим крвопијама, да вас назовем бесним и крволочним курјацима, који свој |
баклавом, попусти" му ланце на рукама, да би могао слободније јести и опет се врати натраг.{S} |
ене са мешинама пуним воде и са урмама, да би им се ово нашло, кад буду пролазили кроз пустињск |
ивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметили, он одмах пређе опет преко |
љеном пресудом водили су га по улицама, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан б |
у Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу вина.</p> |
, или одлазе ка својим ближим суседима, да се мало наразговарају.</p> <p>Ношња код ових Арапа б |
ом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако провукао кроз густе убојне редове.{S} Но |
и онда или остају пред својим шаторима, да окрепе своје малаксало тело свежим поветарцем, или о |
ојом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појав |
акше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше |
} Њему беше пала толика крв пред очима, да му сада изгледаше све мрско.{S} У томе гњеву и у ово |
двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро |
да и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер му беше његово јунаштво |
цу, одмах замоли турскога цара-Султана, да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-С |
петнаестој години била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је |
у да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте! — одговори мирно Ламбро.</p> <p>— А |
пажњу поклони на Мицка, иначе нек зна, да ће и сама Русија имати удела у томе само ако му се м |
врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — у Браили и Мустаф — ага, он брзо појури за њ |
учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не оклеваше мн |
место, које роди овога храброг Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено ула |
бацивши погледе на закланог Арнаутина, да се не би преварили овим својим речима и да би се пон |
ло издавало је сумњу код овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Миц |
ве хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да |
да ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто и једне године.{S} Њего |
беху поустајали и изашли испод шатора, да би се мало у слободи надисали чистог јутарњег повета |
приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чу |
га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим турским затворима.</p> <p |
они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом поћи против Бу |
ке опанке, преплетене од урмовог лишћа, да им се не би ноге опекле на оној врелој прашини.</p> |
аштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му то било у исто време и |
ам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб- |
Српска војска учини тако јуначки напад, да не само што разби турску војску, већ при једном јури |
јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра д |
да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај новац Гарашанинов или краља Милана, па га |
крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити |
ладовито место и ту се понова зауставе, да би раскрстили са оним печењем.{S} Мицко је био и сад |
гу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S |
са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Мицко морати бити обешен, а он одмах оде њихово |
Услед овога није ни чудо, кад се каже, да Триполис заједно са Барком и Фесаном има у простору |
е дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет в |
десет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви потопе то тужно убојно поље.</p> |
е ручку, то се овде мало више и задрже, да би и сами учинили тај адет (обичај).{S} Кочијаш Мита |
реше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан и посећен од Турака, опколе одмах |
екивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестан |
оше са својим пушкама кроз ове шумарке, да би потражили какав лов само један остаде да би припа |
не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још по коју и т |
тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> <pb n=" |
к беше изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> |
намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опоравио услед ранијег боловања. </p> |
маново и ту се задржи за извесно време, да би се мало одморио.{S} Одавде се упути ка граници, п |
бродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са свима својим грађанима изашао нарочито њему |
... нисам бабо!...</p> <p>— А што сине, да ниси што болестан?...</p> <p>— Не, бабо, нисам болес |
ом за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се чисто небо преламало од силне грмљавине.{S} Но |
своју намеру он није слутио ни најмање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити пл |
годи зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, да |
цаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p> <p>— Не не бабо!.., морам ићи! |
ај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као јунака.{S} Јунаштво и ратоборство |
о, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику ва |
оворио.</p> <p>По њему самом видело се, да га то гризе и мучи што је робијаш.{S} Туга га беше с |
ви.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не пов |
/p> <p>Но не прође много а они примете, да се иза сваког било вола, краве бивола крије и по јед |
ак она јави.</p> <p>Најзад они примете, да је Мицко напустио гору, и то по трагу, који се лепо |
ет врати у кола и одмах ошину вранчиће, да би тиме надокнадио у времену, што га беше изгубио у |
сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> <p>После |
или ваљда заклањаху своје сјајно лице, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не про |
у, то му они одлабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе о |
, затим беху му скинули и остале ланце, да им њихова звека не би кварила тихо ноћно спокојство |
са својом четом, одмах и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ |
<p>Но и Станија тако брзо напредоваше, да је у својој петнаестој години била тако развијена, д |
празних шака.{S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада и |
иста лудо.{S} Он сад једино то гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p |
јер се Станимир тако вешто претвараше, да је изазвао код њега велику радозналост.</p> <p>— Па. |
отровница, грана пелена, која смераше, да целу ову свету киту отрује.{S} Та грана пелена, та о |
м мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаше, да ће му у најкраћем року предати и самога Мишу, само д |
и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му др |
ке странке, то се они још одмах решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Та |
риметили.{S} Мицко и Мита Јурук зађоше, да би их са брда напали а остали продуже пут право ка њ |
андурима.</p> <p>Пандури одмах изађоше, да изврше налог кадијин, а у соби сада беху само Кузман |
ин на који би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од |
>Прегледали су у брзини товаре на себи, да ли су мешинице са водом и урмама целе а Мицко беше ј |
Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови ни |
о лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја |
м краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два |
> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко утече весело |
само један Арапин из ове околине види, да ће га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p |
ори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће |
} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и н |
а само режи, а по гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit |
, то они нареде своме конзулу у Софији, да га узме одмах на одговор. </p> <p>И заиста, не прође |
да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че |
међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може |
бегство пак не сумњаху јер су веровали, да се Мицко просто неће знати ни макнути сам са свога м |
> је било у толико лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до М |
стајаше.{S} Громови тако беху учестали, да се чисто сливаху у једно страховито брујање, те изгл |
ше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њим |
су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Арапина као роба.</p> <p>Али-Милева |
гом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и не сматраху више за странца већ потпуно ка |
ћаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са ов |
ма од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овно |
или свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— Не бој се, харамбашо |
роваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху ј |
мете.{S} Они се беху још раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и |
Овом се приликом беху они тврдо решили, да ма како раскрсте већ једном са овим ратничким <pb n= |
у, услед чега је он тако брзо и заволи, да би на тај начин стишао тужну успомену на своју Ану, |
устендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро.. |
српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло |
лико нишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша М |
Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили ову радозналост, то се један понова |
егово изненађење они беху тако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма |
оља.{S} Турци сад беху толико поражени, да заборавише и на пушке и на јатагане, па у највећем б |
ападно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњи пак лохорић ве |
пошли, али узалуд.{S} Знајући сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је |
<p>После неколико тренутака опазе они, да се то ка њима примиче и многобројна стока, и да је о |
вац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару |
ви, пошто сви беху поустајали у намери, да се разиђу.</p> <p>Сад се бегови међу собом а и са ка |
и...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци |
ивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из вароши, он сад још више пож |
што не би и сада!...{S} А што рече ти, да упаднемо прво у твоју околину, то најзад и можемо, м |
ише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га |
Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нападну, не би ли већ једном успели да униште то |
ше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и открио Пашаги његову намеру, за |
p> <p>— А ти, Ламбро, мораћеш признати, да сам се заиста целе те ноћи с тобом картао!...</p> <p |
Но и Турци не смедоше се више враћати, да би опет огледали своју ратну срећу.</p> <p>После ова |
ан чувши овај разговор а и кад примети, да је Мицко сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу |
д опази онолики лагум, и кад већ осети, да је Мицко утекао.</p> <p>На њену вику у подрум уђе и |
јам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах за овим |
знати и то пошто је био у његовој чети, да је тај Мицко и убио ресенскога Мустаф-агу!...{S} Ја |
Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Вл |
осматрала, не смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да о |
а и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то |
— Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само да би било с |
о недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површи |
, те се они и задржаше из радозналости, да виде, шта ће то бити.</p> <p>После неколико тренутак |
акве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамбашу Мицка услед кога се Турци толико |
вог <pb n="109" /> јунаштва и смелости, да је увек био готов, да му све учини, само ако би му т |
!...{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино |
пролазили и све је мање било опасности, да ће их моћи власт ухватити.</p> <p>Тако је прошло сед |
некад и мало више.</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и |
за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу и |
икрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</p> <p>Мицко и Ала-Милева |
S} Ту га известише неки његови земљаци, да је ага отишао у Питеш.{S} Он одмах продужи пут за њи |
улогори близу самога села — у равници, да би се и он мало прибрао после оволиког јурења.</p> < |
> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и погибији Јешер-бегове по |
е сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харе |
сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сада се осећа много з |
е веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је |
губљен.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} На |
да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући у кола!...{S} Везаћу те конопцем за гуш |
и у сто и једној години...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрач |
кад и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора о |
вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би преко ње набац |
таном, напусти Београд и пође на исток, да би се и сам придружио руској војсци.</p> <p>Руска во |
аспусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова блажене часове са својом Гином.</ |
ах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. </note> <note xml:i |
удићу се! — рече Бектар. — Ја се надам, да ћу успети а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур |
аш тако велите а ја вам још сада кажем, да ћу се због моје оптужбе позвати на вас као сведоке и |
<p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али |
азумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И |
аћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефен |
, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем место, које роди овога храброг Србина, д |
е једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку |
ароши.{S} Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удал |
Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје плавојке.</p> |
{S} Кад су били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних под |
кола, која беху сва покривена платном, да не би прашина падала на њих па се слатко извали у њи |
аше <pb n="185" /> право улазу у лагум, да прегледају још једном лагум.</p> <p>— Али-Милева, ид |
Турцима.</p> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах |
а и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је о |
ти валијо, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!.. |
="90" /> зид, којим беше конак ограђен, да их не би ко спазио, зађоше они сад полако и иза само |
анку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим му он буде открио св |
<p>Валија, пак, беше толико озлојеђен, да би га још овога часа предао смрти у наручја, само да |
ом.</p> <p>Он сад беше толико разјарен, да би и на свог рођеног оца пуцао.{S} Било му је страшн |
ати, умор га савлада и он заспа уверен, да ће му Господ молитву услишати, коју је пре неколико |
, размишљајући како ће и на који начин, да избегне ову горку казну.{S} Све су га наде напустиле |
ра.</p> <p>— Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— |
и и његове премиле Маре.{S} Знао је он, да ће Турци одмах ухватити старца Симу, баба Ранђију, и |
о да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш нешто к њему, а ако сам не будеш хтео, он |
ећ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, у |
упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му сада беше баш и т |
дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p |
е родољубу свега онога што је Србиново, да вас бар у неколико упознам, с њим, да вам покажем ме |
у у последње време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и |
Мита момку, који се беше толико занео, да их и не осети кад ови уђоше.</p> <p>Момак се трже у |
ори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне свој |
p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чет |
дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола воде у већ продато пиће.{S} У оном пак |
овога Турчина, да је он одмах помислио, да је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беш |
здаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед |
} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив |
е их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов лагум.</p> <p>Још нису ни прешл |
он сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb |
ко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако више и не враћа у Ћустендил.</p> <p>Кад ве |
/p> <p>— Чекај ти, цинцарска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја! |
о свуда!...{S} Не растављаху се никако, да простиш, баш као овај мој кум — Веља и она — она бес |
орила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног робијашког лежи |
.{S} Увек су били грозно потучени тако, да у последње време нико се и не смеде усудити да пође |
дан колац удари Шаха свом силином тако, да му лека више није било.</p> <p>На узвик и роптање Ша |
ива.{S} Но најзад Бугари успеше толико, да уђу и у сам Пирот.</p> <pb n="112" /> <p>Како пак Ми |
јзад она успе својим умиљавањем толико, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе он |
, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан |
вац.{S} Пошто се крадом увукоше у село, да их Турци не би приметили, они најзад уђоше и у Петро |
нова размишљаше о том, како би то било, да још сад, у овако згодној прилици замоли краља Милана |
је непрестано смерао, како би то било, да овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај нач |
е са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју црк |
умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="141" /> <p> |
но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— Не, никако — упаде слуга у реч. </p> |
ладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својом дружином п |
Ајшом. — Ми вам, ваљда, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива чо |
ху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође о |
о и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети од хладноће.</p> <p>Слушаоци — А |
раво јунаци! — викну Коста тако снажно, да се остали чисто запрепастише.</p> <p>— Здраво брат-К |
више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бор |
еби!...{S} Зар није грозно и страхотно, да ти тако млад и зелен робујеш у оној мрачној тамници? |
уша.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја с |
бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, |
е овима.{S} Турци и не помишљаху на то, да ће наићи на хајдуке још при самом улазу у гору.{S} Б |
ти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами предати Мишу, чим се исти буде вратио, но |
ло пре поменусте; признао бих вам и то, да је он убио ресенског Мустаф-агу!...{S} Но кажите сад |
у то време пада велики снег, као и то, да је у то време толико хладно, да може човек и умрети |
као највећег крвника турског, као и то, да је он убио Мустаф-агу, зато врло брижљиво и потајно |
{S} Он га беше пустио раније само зато, да би му он у случају ако Мицка не буду ухватили у Лому |
не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше |
о добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на коме је месту турска војска, улогорисана |
е најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна божанска створења и да се шт |
а чиновнику.</p> <p>— Знаш ли ти, Муто, да је овај Мицко харамбаша убио једне вечери, а то је с |
е трљати очи.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> < |
е снашла од Турака:</p> <p>— Харамбашо, да си ми по сто пута брат, пођи, молим те, са мном и из |
не, то он сад брзо начини толики отвор, да је се могао слободно провући.</p> <p>Пошто сакрије у |
х скочи са камиле па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шат |
— одговори му Ајша и одмах уђе у шатор, да би му изнела мало воде. </p> <p>Но исти Арапин одмах |
а прилика коракне на осветљени простор, да је полугом одмах удари па ма ко то био.</p> <p>— Ко |
спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разгов |
ндијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти в |
е прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у мал’ што не |
>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но |
унчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год |
> <p>Гина, пак, беше изгубила сву наду, да ће јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше нас |
> <p>Зора већ беше изгубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом |
е са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у овоме устанку.</p> <p>После не |
ма, да би на тај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци. |
и, то сад брзо сврше са вечером и пођу, да би што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плат |
од њих, који као оно неверна љуба лижу, да би му кад заспи месо са костију разнели.</p> <p>Зло |
е хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> <p>Бег и сам |
Турцима, Мицко се опет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега |
с бацила би поглед и на Симу и Ранђију, да је не би они приметили.</p> <p>Она га је тако тужно |
лево, јер му Мејрима рече при растанку, да се ту у близини налази њена породица.{S} Она му беше |
рви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалицу и безбожника!</p> <p>Свест му се п |
Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но јатаган трес |
а! — настави одмах она, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад |
мртви у крви, зато и предлагаше Мицку, да се одмах врате натраг са својим четама.</p> <p>— То |
у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрет |
евој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> |
надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо поче лом |
а множина мораде остати на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као ус |
ана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{S} Њен отац — Ах |
ја — Бектар, одмах извести пашу у Лому, да се тамо налази познати царски одметник — харамбаша М |
26" /> одметника одговори краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ у |
вати.</p> <p>Није било човека у Видину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју |
атаганом.{S} Јатаган тако силно тресну, да се Јешер-бег онако наг одмах среза на под.{S} Но у и |
ешину воде, то положе Мицка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво о |
изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, да виде шта ли ће сад Веле, јер се он увек хваљаше, как |
> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му про |
ама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину |
вима он упути свој ход право ка северу, да би изашао на море.{S} Но тек што пође а обе Арапке — |
p> <p>Кузман је знао за Мицкову намеру, да ће он из Видина отићи право у Лом, зато га онако и и |
и неколико липа, те их преда Станимиру, да би га тиме још више охрабрио за онако згодну његову |
ртинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци |
моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! — продужи Мамут. |
е, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо мла |
ове беде ја ти се кунем свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на |
у варош, одмах се упути ка пристаништу, да би се како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу |
букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху, да је то сигурно или руска војска, <pb n="64" /> чији с |
{S} Ланце му беху скинули јер вероваху, да баш и ако умакне из тамнице а он опет неће знати куд |
џи-Мише и од оних, који му гарантоваху, да ће му истога предати, па се одмах крену са тог места |
сви склоне испод шатора јер се надаху, да ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, |
љу посматрајући је са осмејком на лицу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p> |
је видео још при поласку за у судницу, да је Мара пала онесвешћена, а кад још чу сада оне посл |
реме, када је требало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник |
ему, зато и не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи о |
м десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудноват |
одважност и јунаштво, позваше га одмах, да и сам ступи у њихов савез са својом четом.</p> <p>Ка |
Код Турака беше завладао толики страх, да се у последње време нико и не смеде појавити на том |
ије доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш!...{S} |
ам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико м |
о вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да п |
дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезну за тобом |
.</p> <p>— Зар баш онако зликовачки?... да га обесиш?...</p> <p>— Тако, тако!... и опет ћу исто |
седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко, као један од највећих разбојника |
ицко харамбаша као и то, ако ми призна: да је заиста тај Мицко убио ресенскога Мустаф-агу!...</ |
ћ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко |
али их сад збратими заједнички задатак: да кољу и убијају бесне Турке, који већ пет векова тира |
јем.{S} После малог предговора рече им: да морају отићи у онај затвор где су и пре били.</p> <p |
њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да |
не, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у |
није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад осветити.</p> <p>У том очајањ |
чакшире — све то беше машћу натопљено; да их киша не би квасила.{S} Преко фистана зубун, а сја |
ци нису знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави |
и „Султан".{S} Већ поче <pb n="116" /> да размишља о својој сјајној будућности као и о богатст |
ићевићу...<ref target="#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он |
не, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах |
Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да по |
не, ах... на груди своје бајне.</l> <l> Да пољуби очи твоје, очи сјајне!... </l> </quote> <p>ту |
="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обад |
ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим шта тај паша хоће од мене! — рече Мицко мало м |
дмах:</p> <p>— Ко?... зар ја бео?...{S} Да знате ви каквих има код нас — к’о снег бели!...</p> |
а а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај |
д ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, лупа би се у поноћној тишини далек |
, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не |
е душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да |
пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно с њим, то јој је онако исто тешко, |
адати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пр |
ист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам ма шта учинио нико ме толико не би казнио — то с |
ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, узјахаше |
>Краљ Милан се сад прилично забрину.{S} Да ослободи човека са робије, на коју је осуђен на двад |
може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине, која га преко целе зиме увесељава |
ја са погледом управљеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да ид |
ј.</p> <p>— Свуците га, — рече Мицко, — да видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га са |
! — продужи паша, окренув се бимбаши. — Да видимо тога разбојника, тога царског одметника, тога |
ма, тита, ижица..." — говораше Мицко. — Да су бар српска слова па и не марим, а ови проклети гр |
ји, — настави он после кратког ћутања — да нама више нема склоништа ни прибежишта не само овде, |
ћу и сестре од плахог турског ханџара — да свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цв |
икупљаше се све више и више на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрп |
чеше већ раније започети Мицков посао — да копају лагум.</p> <p>Мицко је својим снажним мишицам |
ичице и незаборавка а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом тур |
ог платна а тако и чакшире, све масно — да не би примало кишу.{S} Три редника, пуни све самим у |
а га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме по |
а оштре јатагане врелом турском крвљу — да освети толику невино погинулу браћу и сестре од плах |
талим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамбаша Мицко? — брзо сад упита Јанко, |
атиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Да није случајно прошао какав хришћанин овде! — викну ј |
што си ми казао — рече Зора. </p> <p>— Да те неко не заустави због ових хаљина — упита је Мицк |
их све!...</p> <p>— Слуге?!...</p> <p>— Да, слуге!</p> <p>— Ох, ох тако!... алал им качамак! — |
Одмах, одмах!... на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, устав |
цко војвода, из Македоније!...</p> <p>— Да, да, ја сам!...{S} А одакле си ти старче?...</p> <p> |
у у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залутамо ако се будемо враћали? — запита Мицко.</ |
ика — Мицка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Бра |
сус Христос у које ја верујем.</p> <p>— Да, Сиди-На-Хиса велики је пророк — рече Шах уплашено. |
буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полудели ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не |
хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и б |
! — чује се опет глас осталих.</p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа ус |
ишљао јер куд би са Арапком у Србији, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му |
срећу овом народу, ако буде послушан, а да га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — |
на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} К |
Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску д |
ко лепо вино оставимо — ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад в |
у варош и крстарити у свима правцима а да не служи више као предмет чуђења радозналој светини. |
ину, да прође поред обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци б |
зан покољ.{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, п |
агодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његово |
вили и можемо подуже времена издржати а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} |
срцем својим, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посма |
покољу са Турцима не могаше уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих и |
рише к њему.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате |
сасвим опорави.{S} Не могавши одолети а да и сам не пође у бој противу Турака, он се брзо крену |
о вересију, што није могао пропустити а да у сва пића не наспе и пола воде или што је често мор |
<p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} Отиди код њега и подај му |
до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не будем сећао овол |
пак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, јер му она већ беше о |
Сима.</p> <p>— Бога ми, време је, треба да је већ удомите!...</p> <p>— Па... хоћемо, хоћемо, во |
у да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што |
неће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — п |
{S} Крв јуначка само хуји а врела глава да прсне од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га |
о целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску воду са |
риполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> < |
аху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави неће фалити и како сам зна колик |
а Бога, ја полазим с тобом, молећи Бога да нас сачува сваке несреће — рече Мицко полугласно.</p |
од набујалих мисли...{S} И нигде никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бле |
тране.</p> <p>И баш никога — баш никога да види, да притекне у помоћ!...{S} Не!...{S} Мицко уте |
ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунце већ беше висо |
/p> <p>И онесвешћени Мицко имао је сада да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> |
за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лука |
о непрестано неким странпутицама, ваљда да не би Јанко упамтио тај пут.</p> <p>Најзад Јанко опа |
аћ, пун радости, појури на врата, ваљда да претреса поубијане хајдуке, не били нашао какав злат |
оследњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} |
Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка има толико љубави према једном Европљан |
није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором по |
ам, синко... не брини!...{S} Гледаћу ја да те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} |
ски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојн |
го тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од тог дана |
урђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевск |
услед онолике гомиле наоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Т |
, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> |
смо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — ка мору! — гов |
на турском језику како је могао човека да пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у с |
Истина, Сима беше одмах послао гласника да јави Мицку за опасност, која му прети, но гласник до |
ивоту.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побу |
а у гроб, јер очекиваше сваког тренутка да се спусти на њега већ изманути Мицков јатаган.</p> < |
ашанина, краљ Милан најзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господар |
у, Сима гурну собна врата и пусти Мицка да он први уђе.</p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симин |
ад се гости разиђоше, уверавајући Мицка да се ни за шта не брине.</p> <p>Сутрадан Мицко одмах о |
ане и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти верујем!{S} Сн |
и и маса врелих куршума није престајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне |
ад руско-српском војском, која је имала да ратује са Турцима.</p> <p>Под овом командом Мицко са |
м.</p> <pb n="170" /> <p>И ако је знала да ће је цела породица па и цела варош презрети, па мож |
ора је била све радоснија, јер је знала да ће моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душ |
ин!...{S} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео |
атрена љубав!...{S} Она није ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв са |
говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем |
за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много |
лике навале наоружаних људи, није могла да позна свога љубавника.{S} Она га најзад и позна, но |
стином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Мицку.{S} Њихове камиле |
рских обзира нико па ни Зора није смела да га брани; јер тешко ономе, ко би се и најмање заузео |
јој камили појури тако плахо к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!. |
.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, којим беше Мицко пошао са п |
а Ниша.</p> <p>Тек зора што беше почела да руди а они већ улажаху и у саму варош — Ниш.{S} На Л |
њена породица.{S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће |
етлост. </p> <p>Мицко одмах сиђе с кола да би мало „исправио ноге“ — као што сам рече, па то од |
и точи сам у подрум, а ја че неко петла да уватим на легало!...</p> <p>Кочијаш Мита одмах узе к |
дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни пр |
!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Госпо |
се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казује, већ као да је н |
, одведоше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са кос |
м експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне |
ше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у живот |
м крештећом виком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, |
, силом турну у пазухо оне златнике, ма да се Мицко веома опираше.</p> <p>Сад, да ли је овај но |
и не употребљавају никакве алкохоле, ма да их имају у изобиљу, но то је код Мите баш обратно.{S |
кој власти све виновнике ове побуне, ма да им половину цркве морадоше уступити.</p> <p>И заиста |
знити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ипак беху и су |
} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими заједнички зада |
Арапи беху и пушке са собом понели, ма да је то код њих била реткост, пошто код њих беше више |
роз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ прилично навикли на ове несносне оморине, и |
ином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога по мало већ побољеваше.</p> <p>Несрећни Миха |
идим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да ми нећеш ући |
зније но пре.{S} Са великим страхом, ма да их беше толика множина, примицаху се они ка Петрињск |
што, јуначе?... — упита краљ Милан, ма да је и сам знао, да је Мицко већ понова плануо, што му |
за Мицка.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Ту |
чи из кола, да би и овде коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да |
?! — шта велиш?! — упаде брзо Мицко, ма да беше разумео ове речи.</p> <p>— Ја к’о велим, да ме |
у твоју околину, то најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брин |
p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпријатније, што ће баш његов син ићи, |
ка.{S} Бимбаша одмах приђе ка Мицку, ма да се нађе сав у грозници, чим га сагледа.</p> <p>— Јес |
бе, беше опазио једну повисоку урму, ма да могаше силом крочити још неколико корачаји и да у ње |
полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би престао овај пламени |
, ма да је Мицко беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропуст |
лони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало подаље, на неколико корачаји испред себе, беше |
писну и она се сроза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и са |
је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S} Место т |
шумарака, чекаху са запетим мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути |
ко и Али-Милева рекоше арапски камилама да легну и оне полегоше по песку.</p> <p>— Пуцај Мицко! |
и су могли са својим брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко преш |
јурили на све стране са својим камилама да би га опет пронашли и тако ухватили.{S} Једна таква |
управник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n |
ли дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећали људи, и тако су пут продужавали.< |
, зашто, шта је то било и треба ли одма да пођемо!.....</p> <p>— Не не.... на гладно срце не ид |
што пре стигли у Ниш.</p> <p>— Шта има да се плати? — упита Мицко механџију сад при поласку. < |
утска суваријо!...{S} Мицко тек сад има да се свети, тек сада, када је баш у вашим оштрим канџа |
<p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му с |
ам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} |
а је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.</p> <p>То је било |
кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Она се над њ |
за неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа б |
сто, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Миш |
жину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопк |
срце од беса.{S} Одмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиром |
ута предострожан и лагано приђе вратима да сазна којим језиком укућани говоре.</p> <p>Сви су го |
а смрт већ беше зинула својим чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку у |
би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{S} Најзад, после тако храброг али мучног тр |
цу, да ли ће моћи још у овим тренутцима да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићем |
Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p> <p> |
ко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне.{S} Он га беше пустио раније само зато, да би |
здраво! — викну Сима, кад опази Кузмана да се примиче његовој кући.</p> <p>— Здраво бабо, здрав |
сиротан.{S} Сиротиња га управо и нагна да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по све |
кну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће му овај јатаган судити!</p> <p>Турци се сви машиш |
p>Ранђија загрлила Кузмана, па и не зна да учини крај својим пољупцима и врелим сузама.</p> <p> |
S} Но није опет ни ово чудо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је |
Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> |
о подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скоро човечија нога ступила у њу.{S} Задах мем |
а она први пут опази Мицка и када сазна да ће он бити стално у тамници, још тога часа она беше |
де — у Врању.{S} Кад Станимир сад сазна да је он отишао у Ниш и то на позив Краља Милана као и |
ма какав глас о Мицку.{S} Чим пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Тел |
вану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе |
то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у т |
<pb n="164" /> <p>Није то Мицку првина да смрти гледа у очи, није му то једини случај где је б |
о пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само |
т својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувеног харамбашу Мицка, који почини |
ад и сам продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш |
азаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одма |
, опет он неће моћи све од једног пуцња да уништи! — помислише оне. — Они, што буду остали опет |
оре, на муке ти њега честити кадија, па да видиш како се одмах признаје! — викну презриво Али-б |
пчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж јутарњи ваздух, наставе свој разго |
и, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на муке ти њега чес |
ђу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, називали су га п |
што не остаде код оне умилне Арапке, па да проводи слатке часове у слободи одузеше му скоро сву |
ти, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допуст |
{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским клан |
ши непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нестане са овога света.{S} Истина, Сима беше о |
ах изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је ал |
голаће, што га беху опколили у хану, па да их све посече.{S} Час опет одобрава свој поступак.{S |
тица.{S} Уђите само у њихову кућицу, па да видите шта је ред.{S} Све на свом месту, па чисто, с |
руку ових Арапа — пратиоца Мицкових, па да се опет опросте такве напасти.</p> <p>Овако продирањ |
позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— |
ед опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и да |
p> <p>— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— |
да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се н |
ови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина више и не помишљаху.</ |
ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да |
па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобр |
олазе ко бурни морски вали, тренутак па да се погине, већ је ту, ал’ помоћи нема, нема!....</p> |
уначка крв.{S} Једва чекаше тренутак па да учини покољ са тим гадним Турцима, који тако свирепо |
добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војвод |
p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како |
о било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само с |
ремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље с |
и ти ове пецкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Б |
а женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију. |
актовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогућег Господа, |
е, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним р |
могле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима велика мука.{S} Чујеш ли, да баш над |
ног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно оче |
} Истина и сада је сиромах, и сада мора да се горко мучи, да би стекао кору хлеба, али опет сад |
е примицаху к њему.</p> <p>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде! |
духвати морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене вод |
познаје?</p> <p>— Ја не знам, али мора да је био у Мурзуку кад ме ухватише. </p> <p>— Богу хва |
— Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> < |
е за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а њено тужно и нев |
вале; зар ја — харамбаша Мицко ја сутра да будем обешен, а на срам и поругу целога Српства?!... |
ају на пут, јер, вели, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео |
ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пакосне српске крвник |
Милева шапућући.</p> <p>— Немој ни часа да губимо јер су сада пет минута вечност.{S} Напред у и |
тамници?!...{S} Зар твоја млада невеста да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра д |
јом левицом за руку и тако јатаган оста да <pb n="84" /> лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом |
е и говоре, како он може из својих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на мно |
уже пут.{S} И сами Арапи нису знали шта да кажу о овомстаништу, издубљеном у овој стени.</p> <p |
аше сви.{S} Нико управо и није знао шта да отпочне после овог малог сукоба.{S} Тако је трајало |
ао на ове промене и није му могла ништа да смета овака промена.{S} Мицко је ишао за њим, не раз |
д песка није могао у овој пустињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.< |
ну љубав није могло овом приликом ништа да разбије.</p> <pb n="159" /> <p>— Ти мој слатки „Белу |
.</p> <p>— О твоме Божанству нећу ништа да чујем — рече Мицко озлојеђено</p> <p>— Ја сам изабра |
тада се Коста беше задржао код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> |
ове страшне тамнице.{S} Једно из страха да не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би |
кад чуше ове речи.{S} Зар чорбаџи-Миша да их изневери?...{S} То им је изгледало веома чудноват |
где никога да га разговори, да га утиша да га умири...{S} Само бледи месечни зраци беху му и да |
и да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Му |
господари наредише!... </p> <p>— Отров да попијеш! — промрмља Цинцарин у себи. — Земи си кључ, |
и.{S} Али која вајда!...{S} Не хте враг да мирује!...{S} Ама он је као хајдук и рођен!...{S} Ви |
<p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила! |
ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Миц |
ца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече Мицко са неким поуздањем.</ |
утовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али вид |
уска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Миц |
срећу његову, поче у том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било ре |
бро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је д |
о? — брзо сад упита Јанко, немајући кад да чека.</p> <p>— Ја сам, јуначе! — одазва се Мицко и б |
ву жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана |
S} Оставте капетана на миру! — поче сад да га брани Мухамед.</p> <p>Аја!...{S} Младе и бујне Ар |
/p> <p>— Алах... ил Алах! -— почеше сад да грме крештећи гласови турских низама, који већ беху |
ило врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног камења, које се са необичн |
сад о томе, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао |
ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p> |
ци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође |
из радозналости сви беху изашли из собе да виде шта је било.{S} Но за тренут ока а сви они беху |
а тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши с |
ога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p>— Ја ти рекох |
ао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужише путовање.</p> <p> |
добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео рече Али-Милева. </p> <p |
аган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је војвода, ма да беше наумио, да се никако не казуј |
.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те ис |
и потражили какав лов само један остаде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније пој |
Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.</p> <p>Мита брзо улети |
</p> <p>— Али-Милева!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два |
и живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала ми |
ти их Бог поживи! — рече Мицко и хтеде да продужи пут но Сима га задржа:</p> <p>— Војводо, ја |
Турци! — муцаше очајно Михаило и хтеде да се стропошта на земљу, но околни га брзо задржаше. < |
> <p>— Ти мој слатки „Белушко“ ти хтеде да ми умакнеш, ал’ видиш, ја те опет улови!...{S} Ама, |
е видеше на вешалима, а сада, када виде да је већ мртав, када виде како се олуја- титра с њим, |
нигде ништа.</p> <p>Надзорник када виде да Мицка нема, он брзо гурну ону тепсију са баклавом у |
он одмах вратити.</p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па |
ро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко већ отпочео оно чега се он баш и бојаше, од |
свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је усамљен међу оноликом масом разјарених Турака, ко |
ага, он брзо појури за њим.{S} Кад виде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његов |
а беше се већ мало прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на сла |
мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео није му баш мило било. –</p> <p |
ао не би ли се продужио рат но кад виде да од тога неће бити ништа, он распусти на послетку сво |
а се запрепасти кад угледа Мицка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд |
сад осети мало бољим и јачим, кад увиде да је се већ извукао из оне раније голотиње, он сад пре |
фијукање врелих оловних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у он |
аш Мита одмах узе кључ од подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>С |
астави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гином, које се већ беше заж |
ицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав т |
баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко |
ваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p> <p> |
ума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у послу. |
едаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али-Милев |
: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога |
{S} Видиш ли ти шта и једна Арапка може да учини!...</p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, др |
о вам је човек, који ни по сата не може да буде стално на једном месту.{S} Да му није било Гине |
ији организам и у здравом стању не може да издржи ову претерану врућину.</p> <p>Браћа Зорина по |
p>Јест такав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може |
— што но веле — предобар.{S} И он може да буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама |
<p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко.</p> <p>— Да нису полуд |
ок сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> < |
о њу ово не збуни много.{S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума са |
ру и народ свој, таква човека морала је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету |
о дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће |
лико времена лежи у затвору захтевао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке |
дови ломни, цео изглед његов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад |
о опасног царског одметника и гледао је да га што пре смакне. </p> <p>Потера, од преко пет стот |
вакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно увер |
шљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски чиновник који ће га опет |
обавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Турци не би ухватили |
азболи.{S} У болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</ |
аше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Феза |
ајзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини |
оно мало снаге што је имао употребио је да разгоне ону гомилу урми и немогавши их све разгрнути |
ићи у коме је курјак трчао, сигурно је да ту у близини има каква пештера.</p> <p>— Да не залут |
е ћутећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није од |
ишљаше Мицко у себи а очима не престаје да креше.</p> <p>Краљ Милан га сада опет ослови: </p> < |
о је Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаш |
а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се војводо, |
ипремио лукавство, како би сварао момке да га пусте.</p> <p>Један од момака, чувши звекет на ка |
одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чиме ће се и понети пред краљем ако н |
познате „џиндове" камиле које су могле да јуре са необично великом брзином.{S} И самим камилам |
д? — питаше се Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на ј |
урно зато и оде у винаре.{S} Многи веле да винари не употребљавају никакве алкохоле, ма да их и |
де и тражили некога хришћанина јер веле да им је утекао! — настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p |
о.</p> <p>— Ваља нам брзо терати камиле да нађемо бар какво место где и најмање брежуљака има.< |
уна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> < |
т хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ис |
ољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Тур |
у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном отац |
и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и |
и.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> < |
ко ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше |
новања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да са |
не Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти |
До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко стаде на стража |
мајка ни отац, не нико не сме моје име да спомене пред страним човеком.</p> <p>— Не бој се бим |
еучинити.</p> <p>— Ми имамо толико урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ак |
и, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме да воли.{S} Ни мајка ни отац, не нико не сме моје име д |
вој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на |
етану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху полако обадве Арапке, Ајша и Мери |
а, који већ беху подигли своје јатагане да га размрцваре, као разјарени лав плахо је размахивао |
добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</p> <p>Само је |
им, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{ |
житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно се повија као какво платно широм разастр |
чуо за тога Мицка харамбашу, а још мање да је он још и убио Мустаф-агу?...</p> <p>Мрски робе!.. |
би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост ч |
редовно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав са |
но времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Ми |
ти драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпел |
е овоме ислеђењу, одмах послаше пандуре да позову именоване сведоке.</p> <p>Не прође ни по сата |
друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, С |
га је само влашки и говорио, правећи се да о српском нема ни појма.</p> <pb n="43" /> <p>Паша, |
очи, чим Мицко исука јатаган, бојећи се да овај не учини какав лом у њеној кући:</p> <p>— Не, з |
за Мицком. </p> <p>Но Султан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу |
еху задавали велики страх.{S} Бојећи се да и њима не загрози каква опасност, они се тек у Скопљ |
римете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је младожења — Симин зет заиста онај хајдук, одмах о |
ам баш нарочито вас и позвао и надам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћ |
p> <p>— Ја ти рекох заповест и надам се да ћеш слушати од сада моје наредбе — рече управник и о |
S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а |
и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} Не може он |
то ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после онога сукоба, који беше |
згодној прилици замоли краља Милана, те да му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.< |
да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једном осветим оним бесним Турцима, што ми н |
} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно пр |
бро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одма |
а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јешер-бегово и његове поро |
хори се глас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га до |
из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди присебан, ови |
/p> <p>— Закон вам је у рукама и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са к |
о пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из |
и, гадни светски изроде, не заслужујете да вас назовем не само разбојницима већ и највећим крво |
тва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином |
убојне редове.{S} Но Турци кад примете да је код ових нестало муниције а они свом жестином поч |
Прођете кроз гору па и нехотице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо |
сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — викну сад краљ Милан веома радосно |
му буде фалила противно закону, знајте да ћете имати посла са самом Русијом!...</p> <p>После о |
е и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, о |
и момак, беше и сувише лукав, па не хте да се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он |
ла, а срце бије ли бије!{S} Он и не хте да јури за неколицином одбеглих Турака, већ само посмат |
оје беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој |
скочи из кола.{S} Но Мицко опет не хте да силази, већ остаде да тако у колима попију по коју.< |
рска ћифтаријо, да ти покажем ја, ко ће да јади мачки, да ли ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо са |
беше јако узнемирила.</p> <p>И Бог неће да се спасем помишљао је у себи.</p> <p>Поред њега клеч |
ма.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку опази Мицко кроз |
тварај брзо!...{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекуј |
и он мора с њом у гору, јер и њега хоће да обесе.</p> <p>Он није био више за бој.{S} Осамдесету |
p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар нису мог |
релих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљда, квар |
радом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а с |
а својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре времена у гро |
се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се верио са јед |
само буји, лице се зажарило а срце хоће да искочи.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па |
рамбаша Мицко стоји пред вратима и хоће да уђе! — рече бимбаша паши, пошто свима одаде селам.</ |
<pb n="139" /> њих.{S} Зато баш и хоће да се што пре растави, да што пре утиша своје узбуркане |
ина. — То је лаж!{S} Тај бели који хоће да представља бимбашу то је робијаш из Мурзука.</p> <p> |
<p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно деб |
ог биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим шумом лахори, те вас својим |
а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и |
дње речи а кожа на телу поче и нехотице да им се скупља у боре.</p> <p>— А има ли тамо сунца? — |
чин?! — питаше сад паша још брже а срце да му изађе из груди од превелике радости и узбуђења.</ |
како из вида Мицкову слику а врело срце да изгори.{S} Мицко је већ беше толико занео, да је сад |
е непризнање а њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце ле |
p>И самом Мицку поче крв сад нешто јаче да буји но обично.{S} Одмах поче са прикупљањем своје ч |
ише да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У грозничавом страху загазише они и у |
ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Л |
чудећи се сви. — Ти нам капетане, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад |
песак.{S} Приђоше јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> |
у је камилу растоварио па јој онда рече да легне.{S} Она леже а Али-Милева извади нож па је зак |
најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у тамницу у оно |
аруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се |
дњи знак његове будноће...{S} Сада поче да пирује буран сан!...</p> <milestone unit="subSection |
им кратила.{S} Шта више, она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину |
о и замашније послове.{S} Тако сад поче да прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и чита |
аваше паша а ватра све јаче и јаче поче да га обузима.</p> <p>— Рекох већ једном, разбојник нис |
до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуби.</p> <p>Она је и сама знала колико је |
узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао д |
о злочинство! — настави чиновник и поче да чита оптужбу.</p> <p>— Ја... заклао Јешер...{S} Јеше |
лобођен од ланаца, из радозналости поче да се пужа на више.{S} Но ово му никако не испаде за ру |
па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, наравно, сасвим инстиктивно, |
е то снег.</p> <p>Одмах за овим он поче да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и |
им жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве с |
! освета! — Са таким мислима Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, да |
цко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после неколико гу |
иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сеља |
лико тренутака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p> |
ро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у њег |
bSection" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне з |
ма накресани, те их несвестица већ поче да хвата.</p> <p>Јанко је знао, да је Мицко са својом д |
свануло а стражарско звиждање већ поче да пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но |
весела песма из јуначких груди већ поче да бруји. </p> <p>За неколико часова већ беху у Владичи |
г тамновања у овом подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шип |
његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању |
ељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у само |
ледати.{S} Вечерњи пак лохорић већ поче да пири.</p> <p>У великом касу и са песмом појуре сад о |
јаше а на њеном старачком лицу већ поче да сија неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела |
рачна ноћца а хладни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p> |
} Брзо улети у њихов шатор и одмах поче да виче за воду.</p> <p>Ови кад га виде овако изнемогло |
о планути.{S} Зато Мицко још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу |
новато!...{S} Зар једно арнаутско пашче да ме оволико намучи? — викну Мицко чудећи се, када се |
<p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у њего |
вом јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су о |
млада Ајша а врелим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође |
он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да понова не затражи Гинину руку, |
ендил.</p> <p>Мицко се никако не могаше да растави од своје Гине, коју у последње време беше то |
дјекиваху по одајама тамнице, изгледаше да се њих више заклињу.</p> <p>Све беше спремљено за бе |
тетом, које и сада никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Н |
паде сад и Мејрима, јер се и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов ом |
ави је ка галебу.{S} Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за |
икако га место не хваташе, једва чекаше да Мицко једном престане са оним његовим изазивањем.{S} |
ко би провео ово време.{S} Једва чекаше да наступи пролеће, па да се опет вине са својом дружин |
е! — одговори му овај, јер једва чекаше да их се што пре отараси.</p> <p>Мицко ипак извади једн |
рник — Зорин отац отвори врата и чекаше да се појави Мицко.{S} Но опет никога.{S} Зора брзо сад |
, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља Милана, да би га пустио са робије, јер |
p> <p>Једна турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче к |
тендил баш онда, када се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, |
тепајући му, када се Мицко већ спремаше да пође.</p> <p>— Опрости... морам! — одговори јој Мицк |
е и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је харамбаша Мицко ту, знајући за његову одважност и |
и ухвате а затим и затворе, чим сазнаше да је то тај Коста из Малешева.</p> <p>После извесног с |
растужио би јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под зе |
има, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад от |
урцима учинише, да Мицко заиста смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу |
авет.{S} Пошто се мало прибраше, почеше да разгледају по свим крајевима подрума, но нигде ништа |
а два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у његовим очима.{S} Мицко немаде куд ве |
ма већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј ва |
е осамнаест година, њихови очеви почеше да преговарају о томе, како би већ усрећили своју децу, |
укочи, вилице се стегоше а мисли почеше да исчезавају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хо |
беше повратила а чудновате мисли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, |
ало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет хра |
их Турака.</p> <p>Турци сад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубим |
адиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сјајним и крупним очима.</p> <p>М |
n="150" /> — Арапи и Арапке већ почеше да се извлаче из својих станишта — рупчага и да се прик |
ана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и на шкриљасте планинске ланце од Хамаде.{S} |
пушака.</p> <p>Сад једни од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни о |
ре, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата |
е а то беше Кузман, који не могаше више да слуша о овоме анђелу, — ја морам или умрети или узет |
крви.{S} Сада им се поче кожа још више да јежи.{S} Срца им почеше још јаче да куцају.</p> <p>У |
није се могло путовати, сви се сложише да сачекају ноћ.</p> <p>Час за часом пролазио је неприм |
радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здрав и весео.</p> <p>На не |
е у први мах мало повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци. |
ра као какви кипови.{S} Чим они опазише да пандури иду са Кузманом, одмах један од њих уђе у ка |
на намести им постеље и они се завалише да мало отпочину први пут сами у слободи окружени прија |
досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко утекао.{S} Како је и на који начин могао он |
на не налази на оази, па кад се уверише да никога нема приђоше те се мало одморише.</p> <p>Посл |
е дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у тамницу, где ни сунца ни месеца неће за |
м мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи |
еди на Кристаћа, услед чега се и решише да га заиста још исте ноћи нападну и раставе са душом.< |
као све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како Мицко беше веома изнемогао усле |
о пред зору готово, а Мицко и он легоше да се одморе.</p> <p>Зором рано опрости се Али-Милева с |
тца.</p> <p>Благодарни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши |
прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то ударе нешто западније од пра |
пет улогоре.</p> <p>Чим Турци сазнадоше да је Мицко овде, одмах се почеше припремати, да га нап |
пак Мицко а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те |
и су га нудили па и браћа и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зори |
ви уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, по обичају, проведу кроз варо |
е? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да пођу.</p> <p>— Тамо... тамо! — рече им Мухамед и пок |
аква је то рупчага.</p> <p>Кад већ чуше да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је |
ка њима примиче и многобројна стока, и да је она и изазвала оне облаке од прашине. </p> <p>Но |
радост му непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и ду |
а да остави Влашку, као место рођења, и да потражи по свету своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>С |
је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељима својим дође и |
ранице и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на б |
амбаше Мицка, он је сад у Ћустендилу, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> |
да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветујемо о овој мојој ствари!...</p> <p>— И т |
, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из оне беде и невоље. |
извлаче из својих станишта — рупчага и да се прикупљају у гомилама, па да тако удишући свеж ју |
месту накупити стотина оваких медведа и да ће то за њих бити велика опасност. </p> <p>Кад беху |
тајала да сипље, из њихових мартинака и да тако обара помамне Турке.</p> <p>Неколико часова јур |
их сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у несрећи и беди његовој. </p> <p |
су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим |
подземни лагум испод тамничког темеља и да се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто |
и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, како би се у извесним случајевима |
ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулус.</p> <p>Тако и би.{S |
S} Она му беше поручила да иде к њима и да их поздрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</ |
овога јунака изда већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.< |
се не би преварили овим својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </di |
хмедове речи, да је Станија потурчена и да је међ’ оним булама у харемској одаји, зато одмах по |
ви у њему ова мирна божанска створења и да се што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на сев |
и она бојаше да пушка не прсне заиста и да тако погине овај њихов омиљени гост.</p> <p>— Па нек |
Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав |
мање, да ће га у томе изневерити Миша и да ће му осујетити план.</p> <p>Још исте ноћи Мицко се |
било, да једном нападну грчке попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху |
врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зора пак, кћи А |
оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пред зору готово, а Мицко и он лего |
уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, с |
меде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се уверио, каква је то рупчага. |
у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто пробије и онај заостал |
код Кристаћа да прегледа своје рачуне и да плати.</p> <pb n="20" /> <p>Но на велико његово изне |
о после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од својих другова, к |
мље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бољег и плоднијег зем |
{S} Срби путници... хоће да се одморе и да вечерају! — викну Мицко споља, очекујући са нестрпље |
о дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p> <p>Мицко се сад срдачно опрос |
раније решили, да пређу преко границе и да упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале св |
> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македонији.{S} Прикупљ |
му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му капетан радо од |
е силом крочити још неколико корачаји и да у њеној хладовини потражи и последњи спас, ипак се о |
умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>После кратког одм |
ног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.< |
> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, |
о бујну гору, као што беше на Петрињи и да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад |
о гледаше, да како завара траг потери и да јој тако умакне.</p> <p>Турци нададоше паљбу, стално |
х гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада |
а да лежи у мрачној и хладној тамници и да тако тужно очекује на последњи час, час смрти.</p> < |
рајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> <p>Најзад отпоче паша в |
јој и Али-Милева рече да је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева изв |
одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари што је сад међу својима.< |
p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љу |
азбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем са самим кра |
вај би се одмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, д |
{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да се у тој поноћној тишини полако примакне ка Јешер-бе |
куд ће и шта ће.{S} Да појуре уз брдо и да тамо потраже спаса у бегству, не могу — тамо је Мицк |
ко у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на једну велику невољу!...</p> <p>— И |
подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро осве |
ак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој |
ле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пустаре!...{S} Аја... кад мен |
у заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турск |
говором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу |
наговоре Мицка, да напусте ово место и да се што раније побрину за место, где би се могли у хл |
сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца |
могаше старина од Грка да оде у цркву и да принесе своје молитве Богу.{S} Побуни момчадију, осв |
двадесет година робије у тешком окову и да исту издржава у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p |
ре у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрли |
ању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини потраже спаса а ноћу би |
да је харамбаша Мицко ухваћен у Лому и да ће тамо бити обешен.</p> <p>Турци се необично радова |
Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> <p>И заиста.{S} После ше |
уздржати а да не каже и по коју масну и да тако од свију осталих изазове буран смеј.</p> <p>Али |
рца Симу, баба Ранђију, и његову Мару и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се |
нским кланцима, да потражи бујну гору и да чека, не би ли се опет појавио какав Турчин. </p> <p |
сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди валији у Солу |
е са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву уништи.{S} Убрзо он беше овај св |
за то време никако не прелази границу и да прави <pb n="73" /> упаде у турска села.{S} Непреста |
палили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створењима у |
усте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне пушка, опет он неће моћи све од једног пуцњ |
!...{S} Сунце ће опет грејати, па баш и да умрем! — одговори Веле сасвим равнодушно. </p> <p>— |
<ref target="#SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не м |
и.{S} Да је убије па да бежи, или баш и да је наговори па да ћути, опет се не би могао провући |
о и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па сад радите шта хо |
а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...< |
ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцниј |
да од милоште појуриле сузе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажен |
</p> <p>И човек најчвршће воље морао би да клоне на путу кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак д |
тако појурио? ...</p> <p>— Па, хтео би да нађем харамбашу Мицка!...</p> <p>— А шта ће ти он? . |
авника вароши.{S} Сваки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— А |
иполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да ле |
без игде икога свога, сиромаси а готови да се и за најмању ствар са сваким потуку.</p> <p>Са ов |
своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може похватати и много што шта |
рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга |
е одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше пажњу, д |
рочито његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>Посл |
за погибију своје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} |
налази у његовој близини, одмах нареди да се прикупи што већа чета од Турака не би ли га како |
а ово.</p> <p>Турска власт одмах нареди да се похватају сви „бунтовници" и обесе.</p> <p>— Сад |
ад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се врат |
усахле и само се по оштрим цртама види да је то измождено тело некад располагало великом снаго |
ва, иди ти провуци се кроз лагум и види да нема где год да се поправи.{S} А ја морам пазити на |
то види да га око још не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очист |
каше, јер и сам беше радостан, што види да га око још не вара, што види да и сада може још добр |
еше приметио ово, но ни сам се не усуди да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, |
" /> <p>Густа помрчина већ поче да бежи да сакрије своје гадно, мрачно лице од умилне зажарене |
> <p>— Стој! — викну стражар, кад опази да Јанко право к њему трчи. — Ко си ти? — настави он бр |
вечера сега тражите, море? ...{S} Мачки да јадите.. у поли ноћ ли се јади?...</p> <p>— Море, от |
у знали шта ће пре- <pb n="82" /> да ли да се бране од стоке у оној њеној бесној јурњави или да |
владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата и уђе |
ата... ћерата!... чиј’ си ти? .., је ли да си мој, а?... ах ћерата... ћерата!“ — па га тако грл |
аваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да припале по коју воштаницу за пок |
ада ни чуо за тога Јешер-бега а камо ли да сам га ја још и убио па шта више и конак му запалио! |
уди присебан, ови нас могу напасти, али да тога не би било ми ћемо се послужити лукавством.{S} |
кад ови беху продужили свој пут, — али да се нисте шалили, да нас коме прокажете!...</p> <p>— |
ојазни од Турака, да би опет покушавали да га ухвате, није било.{S} Једино што му сад срце пара |
рво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пусти |
и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S |
и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу |
велика турска војска.{S} Турци су знали да и овог пролећа неће остати на миру од српских добров |
одмах појуре са тог места јер су знали да ће се сад на том месту накупити стотина оваких медве |
прилично времена, зато су остали морали да чекају на њихов знак.</p> <p>Не прође много а Мицков |
мрзи племе из кога је он, али су морали да сврате да узму воде и хране.</p> <p>— Мицко буди при |
г часа, ако би опасност запретила могли да бегају.</p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два |
у и гледаху, на који би начин сад могли да преваре ове Арапе.</p> <p>Мицко не оклеваше много ве |
кривено хајдучко место, одакле би могли да упадају у турска села.</p> <p>Идући тако безбрижно н |
и тако заједно у потпуној слободи могли да проводе своје блажене часове.</p> <p>Мицко је још пр |
они — сем надзорника нису никако могли да појме.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог |
отина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јурњава по вароши од наоруж |
ендијине прође, а још никако нису могли да пронађу начин како ће се и на који начин вратити у о |
аса ни помена.{S} У први мах нису могли да верују ни својим рођеним очима.{S} Онај отвор шта га |
знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> |
p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, уздајући се много у речи Туни |
га нападну, не би ли већ једном успели да униште то турско страшило.</p> <p>На четири дана пос |
а.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да је сунце на пушкомет близине.</p> <p>Варош изгледаше |
понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре по Видину обавештавајући народ, да је харамб |
е се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> <p>Нису имали каде да гов |
д стоке у оној њеној бесној јурњави или да се бране од хајдука.{S} Неколико тренутака морали су |
аузео, а да не остане мртав на њему или да не оде осакаћен.{S} Као што рекох, то им беше и суви |
слу сневајући о слободи нису ни опазили да им настојник страже пушта кров отвор само воде.</p> |
пажњу овоме Турчину.{S} Они су мислили да је ово учињено више из радозналости но из какве злоб |
р спавам.</p> <p>Али-Милева рече камили да легне а и он сам смота једно ћебе и леже поред Мицка |
аво на нас.</p> <p>— Кажи твојој камили да легне.</p> <p>Мицко и Али-Милева рекоше арапски ками |
и-Милева прислушкивали да би се уверили да ли је војник отишао испред врата.{S} И већ за читав |
седамнајест.{S} Они чим беху приметили да им је Мицко умакао, одмах беху појурили на све стран |
што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет криво ш |
ати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Милева.</p |
м се и од самог убода игле боји и мисли да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га ти |
услед свог бегства, зато сад он намисли да га опет пошље у Фесан у варош Музрук.</p> <p>Како се |
а да потражи спас у бегству већ намисли да га нађе у лукавству.</p> <p>Чим му беше стигао позив |
необичне величине.</p> <p>Одмах помисли да пуца на њу, али не смеде се решити на тај корак јер |
p> <p>— Погледај над пећином изгледа ми да нешто шишти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за |
моћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робујући по тешким |
тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на вратима — рече М |
p>Мицко и Ала-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од |
код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упад |
муња севаху.</p> <p>Но млада Арапка ни да чује.{S} Њено раздрагано срце њене узбуркане осећаје |
сто у Мицка, а он исто тако у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се |
ја као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар још један поглед да баци на ојађено |
у своју отаџбину, ал’ ноге неће више ни да кроче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{ |
птичица.</p> <p>Но ови горски синови ни да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а п |
ском оделу, те зато нису могли Турци ни да их примете.</p> <p>Онај Турчин, уверивши се да је мл |
једног српског злотвора па недај им ни да зину! — упаде сад краљ Милан.</p> <p>— Сасвим!... та |
одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Богу и да прип |
знут куршумом по левој бутини, но он ни да чује!... узме мало памука, натопи га шпиритусом, мет |
свети Петар.</p> <p>А ја! неће Мицко ни да чује.{S} Он све те опомене, што но веле, на једно ув |
море заносних снова.</p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пл |
ојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми крека ни да ми врека!“...</p> <p>— Бојиш се, Веле |
и од њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.< |
докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> овако затворе наводећи Мицкове г |
нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских низама.{ |
н оде да зове свога брата, мени се чини да ће то бити какав турски чиновник — рече Мицко Али-Ми |
бити.</p> <p>— Али-Милева мени се чини да хоће да нас уморе глађу.</p> <p>— Па пси једни, зар |
ка села и кољући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Ка |
уставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерни да овде затраже што за јело, јер беху прилично огладнел |
— викну Цинцарин љутито и пође ка клупи да би се опет извалио.</p> <pb n="103" /> <p>Мицко већ |
остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једн |
миње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно |
сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену с |
ејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које је са своје камиле скинуо метне на Мицко |
његовом рачуну спавали.{S} Он се пожури да опреми камилу напуни мешину с водом и набере колико |
и беше заједно са оцем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак д |
ам чуо!...</p> <pb n="41" /> <p>— Ко си да си, Мицко, Станко, ја управо не знам! — продужи бимб |
а те опет улови!...{S} Ама, нема куд ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше |
>— Не, не!... кажи колико ће ти требати да ти још одмах издам!... </p> <p>— Аја, не треба ништа |
с водом само је Али-Милева морао чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки м |
су и сами знали сем Мицка, да ће имати да пролазе кроз саме пустиње и пешчана мора, у којима н |
тојници као и сам валија, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху с |
псовке могло се по разговору разазнати да је један међу њима умро од јаке грознице.</p> <p>Вра |
} Кажи што си наумио а ја ћу се старати да те задовољим! — ободраваше га краљ Милан и са нестрп |
једнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се в |
.{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да возим, ма да си ти кочијаш, али вере ми... знај, да |
Кузмана, — али, Алаха ми, он ће морати да призна, па да је још толики!...</p> <p>— Море, на му |
о нежно арапско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад М |
Мало му је било необично, што ће морати да напусти своју кућу, оца, матер, но није баш толико м |
ећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвели ово нежно арапско створење, што ће морати да |
оклеваше.{S} Он и не мари што ће морати да бежи...{S} Он то баш и хоће.{S} Мало му је било необ |
што њен Мицко на тај начин неће морати да бежи из Ћустендила.</p> <p>Најзад се гости разиђоше, |
кола, те ћеш ми као какво пашче морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се |
гледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Д |
са примирјем.{S} Грци морадоше пристати да се и Срби служе са половином те цркве.</p> <p>Владик |
ржљивији.{S} На лицу им се могло видети да су блажени и сретни.</p> <p>Прекида није било, јер ј |
и!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то она, јер ни саме речи у оном узбуђењу није мог |
.{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је све овако, као што вам мало час рекох...</p> <p>С |
о из милосрђа јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био по |
на врелом песку.</p> <p>Чим она примети да је Мицко на умору, брзо се баци са камиле, скиде јед |
војим пријатељем Грком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама |
> <pb n="146" /> <p>Мицко се одмах сети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад види |
се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе убицу светог пророка и да том приликом ужива у |
се пак, <pb n="157" /> не смеде усудити да му приступи што ближе и да завири унутра, да би се у |
змоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне.</p> <p>Мицко и сам беше приметио ово, но ни |
следње време нико се и не смеде усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, |
ити.{S} Човека, који би се смео усудити да убије Мицка, у Браили није било.{S} Сам пак он није |
— ја од тебе нећу много што шта тражити да ми само на једно питање истину кажеш.{S} Ако будеш т |
.</p> <p>И такав некрст сме још тражити да човек који је цео свој век провео у борби за свету в |
<p>Мицко и Ала-Милева почеше га молити да их не враћају више у оне гробнице али се војник не д |
Али-Милева.</p> <p>— Ја не могу мислити да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда наш |
а, ни у сну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Ми |
ико од стражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, ка |
вога, као такав имаће после своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после то |
Ахмед нешто из своје личне радозналости да би што више сазнао о овоме човеку а нешто и принуђен |
цко, пак, није хтео услед ове опасности да бежи из Ћустендила не само услед тога, што не би хте |
не може одолети своме срцу, да га пусти да се с њим на вечито растави.{S} Да бежи опет заједно |
ло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични радници — косачи из Бугарске, па још ка |
арамбаши Мицку бербу винограда, мислећи да је он још тамо.{S} Весело га они позиваше својим сил |
икну он са неким болним гласом, мислећи да неће он бити тај, што ће унесрећити ове благе и скро |
у, наравно, сасвим инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим |
своју заједничку харемску собу, мислећи да ће тако заједнички лакше поднети изазвати страх.{S} |
<p>Али-Милева се беше обрадовао мислећи да је излаз готов али кад виде да треба износити пепео |
о био је онај осветљени простор мислећи да ако ова невидљива прилика коракне на осветљени прост |
> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли |
воје пријатеље да пођу у варош говорећи да је сад најбоље време.</p> <p>И они се кренуше неким |
ка па му одмах полети у наручја, хотећи да се с њим пољуби.</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> < |
пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тр |
ша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не, капетане!... немој гинути т |
јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са стене и саопшти Али- |
Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Е |
можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим тренутцима његовог тамновања, док |
ва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно |
, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака он већ беше |
ом поред све њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да |
Но Мицко се бојаше да га овај неће моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он г |
и поред овако несносног пута, ипак моћи да оде потпуно слободан у своју отаџбину, ал’ ноге неће |
инстиктивно, мислећи да ће се тако моћи да сакрије.</p> <pb n="23" /> <p>Чим беху врата искруће |
згубила сваку наду, да ће се Мицко моћи да пронађе, зато се упути са својом браћом право ка сво |
<pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са великом благодарношћу не б |
угу и брзо стаде на ноге, ослушкивајући да то није варка, да то није уображење.{S} Кораци се пр |
па сад и сами појурише, ваљда, знајући да су већ близу самога Ниша.</p> <p>Тек зора што беше п |
ову намеру, зато беше и утекао, знајући да ће Мицко одмах заменити Пашагину главу са његовом.{S |
гурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том оче |
агом крену се право ка Грнчару, знајући да се у његовој близини налази Мицко и његова дружина.< |
е већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом четом војевати против турског нас |
тињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и њего |
неколико тренутака већ почеше појединци да силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа |
било.{S} Сам пак он није смео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Н |
дбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да тако и са њима радим!...</p> <p>— Но кад вам већ поч |
аље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.< |
ош да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје планове, Мустаф — ага напусти Браилу с |
а се војска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ |
иција га одмах примети и задржи видевши да је без карте и пасоша.{S} Сад Мицко буде одведен у г |
рзо море! — викну Кристаћ момку, хтевши да га удари, — Трчи брзо, па са осталим момцима одмах д |
ам ићи! — одговори Кузман Сими, почевши да га слободи, да ће се он одмах вратити.</p> <p>Мара, |
/p> <p>— Бога ми, — рече Мицко, почевши да им говори о својој посети код Симе, — баш ваљана цур |
јску, која се већ беше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле |
јурења.</p> <p>Серески Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини |
> <p>Чим ови стигоше у Ћустендил, чувши да Мицко још није прешао границу са својом четом, одмах |
а оваким помислима Мицко се најзад реши да напусти већ ово место, да остави у њему ова мирна бо |
је ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши да бежи.</p> <p>— Вала му нећу јести ону травуљину <ref |
рло оштар поглед на пандуре, он се реши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте |
ад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они спроведу у Грб-Тарабулу |
оз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамнице.</p> <p>Арапи су му |
ити се са оволиком навалом, већ се реши да, тако узмичући, наведе лакоумне Турке на заседу и ос |
да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S |
јом омиљеном вереницом, он се опет реши да мало накваси свој већ зарђали јатаган турском крвљу. |
х тако и бедних људи, удаљује из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у |
ину кажеш.{S} Ако будеш то учинио, знај да те неће ни глава заболети!...</p> <p>— Ако будем што |
.. ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} |
о ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио.</p> <p>Мицко и Али-Милева узјаше своје ка |
наш пресветли господар — Султан!... хеј да видиш ти онда, ко је оно Станомир! — заврши сад паша |
.</p> <p>Али-Милева нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све |
ржњу и одвратност.</p> <p>— Зоро, немој да ме водиш у твој завичај!{S} Ја сам несрећан тамо, мо |
м, као можда ти што си. </p> <p>— Немој да пређеш ово светло место јер ћемо се борити док један |
иткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори гр |
жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад |
плетара ониска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.< |
еве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p>Туна одмах скочи, чим М |
су ни знали за Мицкову намеру, нити пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он |
ао своје шпијуне, којима је био задатак да воде рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га м |
а, ипак он је очекивао само на тренутак да Мицко буде ухваћен па онда и самог Кузмана да смакне |
у њу, па ни да мрдну.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} |
да би твој пријатељ био толико нечовек да нас преда нашим непријатељима у руке.</p> <p>— И ја |
ебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну радосно Ју |
/p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад код куће немам кога „ни да ми кр |
бо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јуна |
јајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало д |
е за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им |
те не погибе који од нас, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И ч |
Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвода Мицко! — прав |
о си ме познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао |
ти од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се мора трпети.{S} И мени је тешко, |
ажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум.{S} И Али-Милева беше нешто оран за |
у Мицко споља, очекујући са нестрпљењем да што пре уђе у хан.</p> <p>— Какво вечера сега тражит |
и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љутито и пођ |
како ће и на који начин, којим правцем да копају отпочеше већ раније започети Мицков посао — д |
<p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пан |
милним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S |
е рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни од пута и да вама треба одмора.{S} |
јмање брежуљака има.</p> <p>— Али видим да и камиле неће да јуре као пре!</p> <p>У том тренутку |
ашим оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш |
p>— Слушај ме Мицко!{S} Ја се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде |
пио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном прилик |
носити! рече Мицко. </p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепе |
— рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у хришћанској кући?</p> <p>— Јест, тако је.</p> |
у, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се могу поверити.</ |
а мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погинути али |
да посматрају оно врело сунце, и затим да се угасе.</p> <p>Смрт је била неизбежна.{S} Још за к |
ашо!...{S} Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље изв |
а ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу ка Турцима, да их ови не би приметили.{S} |
жак они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска |
ло га они позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани вин |
ревртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе |
ланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим |
, Мустаф — ага напусти Браилу с намером да се врати у Ресен.</p> <p>Чим Мицко сазна, да је ту — |
устаде и поче благим а одважним гласом да им објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги прија |
-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше удешено за бегс |
т, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим пратио |
ци се сви машише за ножеве, но ни један да га извуче, нити пак да крочи ближе ка Мицку.</p> <p> |
р се после спавања осећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из |
у и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... не пожа |
ивот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље о |
икну му једном отац — ти си баш намеран да ме сасвим упропастиш?!...{S} Ама видим ја, где ти оп |
ешити на тај корак јер није био сигуран да ће је сада моћи да погоди.</p> <p>Брзо се скине са с |
ве.</p> <p>— Чуј ме Зоро! ја сам осуђен да умрем у затвору, то сама знаш; зато те молим учини м |
<p>— Неће, сви ме познају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази |
— питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен да ћемо је наћи!</p> <p>Путовали су што је брже могло.{ |
ојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она удовица, ма да је Мицко беше само заручио и м |
нити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да разумеш те ствари. </p> <pb |
би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше ове младе Арапке — Зоре.{ |
p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за |
ковати планове како ће и на који начин да побегну из ове тамнице.</p> <p>Мицко је после овога |
ад већ беше у његовој близини, сазна он да се близу Прилепа, у селу Белој Водици, налази војвод |
ео је али се опет уздржа.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских к |
већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његових угоститеља, како он њих |
е куд.{S} Само још један плотун па и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше |
Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да се спремају на пут, јер, вели, морају још сутра да п |
о снопље.</p> <p>Прави анђео!...{S} К’о да су је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} |
здано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди и |
дили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је А |
рећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се посаветује |
јатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам |
— познавао је себе једнако је наваљивао да иде на спавање говорећи, како је веома уморан.{S} И |
гових крвних непријатеља, који је могао да му смета у бегству утичући својим светитељским речим |
ао је да види тога човека који је могао да издржи толике муке.</p> <p>И тешка се врата на хапса |
а арапском.{S} Онде пак, где није могао да успе са толиким знањем ту би се одмах послужио мимик |
> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да примети.{S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа дру |
ков повратак и освету.{S} Он није могао да напусти никако ту мисао: да ће му се Мицко кад-тад о |
ни саме речи у оном узбуђењу није могао да схвати.</p> <p>Мицко пак, јурећи кроз одаје, све што |
тако славно прошао.{S} Ни ту није могао да постигне оно, чему се он надаше.{S} Изгледало је као |
шно пренерази.{S} У први мах није могао да верује ни својим рођеним очима.</p> <p>— Алах... ил |
тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165" /> <div type="chap |
у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком наслону и доји св |
Арапин, смешећи се јер је сад тек могао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када |
шао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и вр |
ребало отворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац от |
ање.</p> <p>Мицко је већ прилично могао да се споразумева и на арапском.{S} Онде пак, где није |
они ућуташе.</p> <p>Мицко је већ могао да увиди резултат ове ствари по изразу њихових лица.{S} |
а јецају под тежином многих векова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу нег |
дија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напротив он их у последње време силн |
штером се нагомилао песак, изгледа, као да ће затрпати улаз, а камиле се све више измицаху у пе |
Одмах му се у памети створи слика, као да види где Мару сахрањују.</p> <p>За неколико тренутак |
а је тако тужно и благо посматрала, као да је хтела од њега нешто, што јој је најмилије срцу да |
д њиховим главама беше тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је м |
влачи поред бујног планинског биља, као да хоће своје сјајно -лице да сакрије.{S} Ветрић тихим |
Сви немо ћуте са погнутим главама, као да су на страшноме суду.</p> <p>Радоје пева:</p> <quote |
ну.{S} Он беше ужаснут овим речима, као да му отровница — стрела кроз срце прође.</p> <p>Ранђиј |
своје радознале погледе на Ламбра, као да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n |
акрвавио очима, посматрајући у ове, као да смераше да скочи и да их у маху зубима покоље.</p> < |
главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} То беше својин |
на време мењала, будио је осећање, као да на валима ваздушним плива.</p> <p>Камила је у равном |
иле се све више измицаху у пештере, као да се и оне предвиђале страховиту буру.</p> <p>— Али-Ми |
див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко в |
но пролећно биље нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне посте |
мо смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љ |
загрљај, те се ту братски изљубише, као да се Бог зна откад нису видели.</p> <p>Одатле Коста по |
епрестано подиграваше бесно фрчући, као да подозреваше нешто.{S} И заиста, кад беху већ у близи |
pb n="203" /> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући |
, њена га мати и одби са изговором, као да јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај |
врућину.{S} Ваздух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога |
хом су радили ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко |
е ближе и ближе.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, пр |
о која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним чељустима да раскине.{ |
уди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га хтео једним ударцем сравнити са земљом, час оп |
тица.{S} Осећаше као неку хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је |
ају.{S} Једино очи што још гледаху, као да хоће још за неколико тренутака да посматрају оно вре |
рци полегли око ватре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекивах |
дух је био сад тако свеж и мирисан; као да сте у средини какве шуме.{S} Мицко, одмах после кише |
где је среће, ту и несреће има.{S} Као да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад |
зором нешто се стража узнемири.{S} Као да је неко чудновато стање код њих наступило.{S} Чуло с |
час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија светлост час тамо час амо.{ |
азмишљао, изгледаше му познат лик — као да га је негде виђао.</p> <p>Црте на лицу беху му позна |
жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја сунце.{S} Брзо улети у њихов шатор и о |
ао да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у |
на планини не попуштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места ди |
и бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па не хте ни да се макне или бар јо |
х...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</ |
о врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појур |
узман а преко бујног и руменог лица као да му се разли какав таман облак.</p> <p>— Па кажи сине |
мрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је беше обуз |
вно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ се спрема |
улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечнос |
м.</p> <p>После сваке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову сна |
! — говораше Мицко сам себи, — Овде као да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет |
не, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Вик |
ласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек, Мицко је био и овога пу |
чему се он надаше.{S} Изгледало је као да је настала нека бојазан услед овога рата, па му се р |
вина не престајаше.{S} Изгледало је као да се и сама природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У двор |
и великодостојник.{S} Изгледало је као да су примили ово за истину и већ су са неким поверењем |
е су га наде напустиле изгледало је као да ће ту у туђини морати да остави кости.{S} И он се ис |
у тавници имао.</p> <p>Изгледало је као да кораци бивају све ближе и ближе.{S} Готово нечујно, |
равникових речи.{S} Изгледало му је као да је та ствар само варка и гнушао се подлости турској. |
од врелог песка.{S} Страшне оморине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да м |
х код куће има.{S} У једанпут чу се као да неко плакаше и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као |
лица.{S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само с |
е стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидови влажни и хладни, јез |
ди јој се надимаху силно, изгледаше као да јој се гњев у срцу развија.</p> <p>— Ја не могу без |
обојица у једном правцу, изгледаше као да нешто испитују.</p> <p>— Оаза! викну млађи брат.</p> |
дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дан |
ихових врелих куршума.{S} Изгледаше као да хоће да заметне кавгу са овим јунацима, што јој, ваљ |
и јецаше над отвором.{S} Изгледаше као да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb |
у равномерном касу трчала изгледаше као да и не осећа товар на себи.</p> <p>— Мицко! — рече Али |
но страховито брујање, те изгледаше као да се небо прелама.</p> <p>— Баш згодно време! — рече М |
а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављивати.</p> <p>Није било човека |
шао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сј |
још је мало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи |
здана јата само бљеште те изгледаше као да милијарди кандила гори на плаветном небеском своду.{ |
оје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари |
мет близине.</p> <p>Варош изгледаше као да су сви становници пијани, са сваке куће само су се б |
рече Шах-Мухамед.</p> <p>Изгледаше као да Мицко ове речи није ни чуо.{S} У његовој су се глави |
и непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је силна и нес |
месеца крадом продираху кроз њега и као да хоће да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Ср |
о на њега својим оштрим јатаганом и као да хоће да га закоље.{S} Тај га страх и отера пре време |
.{S} Зора брзо сад улети у подрум и као да би се хтела побити са Мицком, што је оволико задирку |
е подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, као да би хтели пр |
.. одмах!...{S} Ама, чини ми се, ти као да си наумио, да ја тебе возим, али... — викну Мицко, п |
пак сазна да је Мицко ухваћен, а он као да се понова роди.{S} Телали су одмах почели да крстаре |
звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се оно разлега |
имицаше све ближе и ближе.{S} Мицко као да им кораке броји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не |
стићи ка својој мети.</p> <p>Мицко као да ове последње речи није радосно примио, боре, које се |
њено зажарено лице, које беше врело као да је запаљено.</p> <p>Мара сада беше к’о умрла.{S} Сна |
е, таламбаси и бубњеви грме, а коло као да целу земљу потреса.{S} Бурно коло мораде најзад прес |
>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејане младе цуре уситниле својим скок |
/p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да неки курјак трчи к нама!</p> <p>— Где?</p> <p>— У пр |
која јако би засветлила а час опет као да почиње да се гаси — као да јој какав лахорић повија |
наумио, да се никако не казује, већ као да је неки Влах, услед чега је само влашки и говорио, п |
је ни осећала да стоји на земљи већ као да лебди у ваздуху.{S} Крв само буји, лице се зажарило |
p> <p>Најзад прође и зима.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нов |
беса, ал’ и страха.{S} Изгледаше му као да је Мицко већ измануо на њега својим оштрим јатаганом |
сматрајући обојицу.{S} Изгледаше му као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове |
де се поклани Турци копрцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p> |
бун, а сјајна сребрна пуцад на њему као да горе у пламену према врелом сунцу.{S} Око паса прите |
.{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом |
ом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сред срца!</p> <pb n="56" / |
зад и Грци, шта више ових последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју |
шило се к’о море.</p> <p>Но кочијаш као да и не чује, што га харамбаша зове.{S} Натегао ону ока |
била тако развијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећ |
и часловац.</p> <p>Како он беше навикао да буде слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, |
ам изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га |
добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе или не, али се најзад реши, лупне на врата |
одмах нађе једну кафану у којој би имао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане прек |
о смејање.</p> <p>— Море, нисам ја знао да је то нека „Грчина“ а ти ми га мајци не би онде сиша |
овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи племе из кога је он, али су морали да |
дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи |
план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапин из ове околине види, да ће |
аиста пусти Мицка, тим пре, што је знао да им не може утећи.</p> <p>Мицко је сад био без икакви |
био понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу. |
ријатељи моји!....{S} Ја сам и сам знао да ми ви нећете отказати љубав и помоћ у овој невољи, з |
тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да оже |
о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове зе |
— 1877. год. и зато беше веома радознао да види тога јунака, тога војводу и харамбашу, који тол |
твим сном.</p> <p>Мицко је био радознао да види шта има на стени, и немогући одолети своју радо |
Милева још није ни једном речју помињао да се бар нада да у близини негде има воде.</p> <p>Сунц |
ност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од којих је сам и утекао.</p> <p>Разгов |
ио са таком казном, коју је Мицко морао да издржи услед свог бегства, зато сад он намисли да га |
аспе и пола воде или што је често морао да прави и лажне облигације, само да што више злата при |
/p> <p>Савет старих људи беше се састао да решава о казни према тако великом зликовцу и после д |
скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали св |
ошто Мицко и иначе беше само зато сишао да би мало „исправио ноге“, то сад одмах и сам пође.{S} |
Мицко већ погинуо, знајући да је отишао да се бори и коље са Турцима.{S} У том очекивању на Миц |
еше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови |
ој и веселој природи.</p> <p>Неко пошао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју |
Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам кажем, баш к’о оно старина Радоје на Петрињи око |
па само нешто џацељају, а очи им, право да ти кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам |
вина?!...</p> <p>— Баш у њему и — право да ти кажем, баш у овом подруму код онога Грка, где сад |
ми, мој Мире, темељ кућни.{S} Али право да ти кажем, газда Ристо, Мицко није крив, срце му је т |
о му је и сувише загонетно, што баш ово да падне Гарашанину на памет.{S} Најзад се мало прибра |
Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину.</p> <pb n="189" /> |
ога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се мучио — рече Миц |
аки од њих волио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — р |
ено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добр |
згуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је д |
вати нагло.{S} Када је Али-Милева видео да Мицко све више и више малаксава појури у највећем ка |
<p>Али-Милева је заћутао, јер је видео да је Мицко љут.{S} Обојица су размишљали сневајући сно |
и, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили и може |
ве сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао |
кроз оволику навалу, јер је свако волео да му буде што ближе, они му пружаху камиље млеко и урм |
је он презирао а још више страсно волео да коље, то већ видесмо у неколико прилика а нарочито о |
од звонаца.</p> <p>Мицко још није хтео да пође.{S} Он је са нестрпљењем очекивао на поноћ, као |
који беше стао иза зоре, као да би хтео да сакрије своје сјајно лице.</p> <p>Мицко већ беше на |
баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд |
појурише у правцу у коме је курјак хтео да трчи.</p> <p>За непуно четврт часа стигоше заиста у |
ражена руља од које је сваки човек хтео да освети свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док н |
ши.{S} Но исте ноћи, када је Мицко хтео да пође у његов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да |
ло је врло велико, сваки је од њих хтео да се удостоји сени пророковој тиме, што би се на најгр |
робији у нишком граду и сад беше почео да размишља о томе како би то било да замоли краља Мила |
7" /> о овој ствари, о којој беше почео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му |
стао овај пламени ветар, одмах би почео да пири мало хладнији и он би понова оживљавао ова укоч |
купо плаћаше, то је своју имовину почео да увећава прво тим својим радом.</p> <p>Радећи тако не |
f target="#SRP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке |
и дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата.</p> <p>— Устај, бре... шта си задрема |
> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да одмах одведемо к њему твога зета! одговори један од |
продужи бимбаша. — Мени је паша наредио да те замолим, па ма како се ти звао, да одмах одеш неш |
заиста и заслужио!...</p> <p>— Заслужио да богме!... зато сам му и платио јер ја не волим ником |
p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!...</p> < |
и се није обазирао на то јер, је мислио да је то уображење.</p> <p>Пошто је већ подуже спавао п |
слободи и миру.</p> <p>Најпре је мислио да иде у Ћустендил и да тамо проведе хладне зимске дане |
уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али |
ри у правцу, где је од прилике и мислио да ће моћи да нађе Мицка.</p> <p>За неколико тренутака |
ео ићи из Ћустендила, већ беше намислио да у њему проведе неко време, да би се што боље опорави |
становали.</p> <p>Мицко беше већ наумио да и овога бега уништи.{S} Ту тајну повери он и самом ч |
потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p> |
о кући.</p> <p>Кад се Али-Милева уверио да га Мицко зове он се успење на степенице и приђе Мицк |
е па и сам уђе у шатор, да би се уверио да се случајно Мицко није прикрио у шатору.{S} Но у њем |
>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен. |
а.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневерио и от |
ану. — Ти си ме мало пре толико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости! |
Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хо |
животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без оних хаљина.{S} Ако је срећа, проћи ћу, |
е коју попио, ма да се Мицко беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Н |
</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио да пође, сад тек поче он да се извињава код ових његови |
мао да презими, пошто се већ беше решио да ту и остане преко целе зиме.</p> <p>Краљ Милан баш у |
о да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена ју |
упиташе неки.</p> <p>— Има браћо, како да нема!...{S} Сунце је само једно за цео свет!...{S} И |
аја.</p> <p>Премишљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком |
људи и толику царску војску!...{S} Како да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, к |
пски — упита Мицко слугу.</p> <p>— Како да не знам и ја сам био по тим местима одакле је овај п |
, па у највећем бесу, гледаху само како да се извуку из ове погибије.{S} И заиста, многи и успе |
Мицко беше као рис разјарен, па никако да попусти.</p> <p>Мишином сину беше већ седамнајест го |
че да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се баш у том времену беше сетио |
...{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прс |
ору, — Мицка и чету му не могоше никако да нађу, нити им се пак она јави.</p> <p>Најзад они при |
Арапке Ајше.{S} Младу Арапку сан никако да превари.{S} Ватра — љубав у њеним грудима сада је бу |
и ту га не затече.{S} Али Мицко никако да попусти.{S} Он се беше тврдо решио да смлати и Муста |
дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степеницама, јер конак Јешер-бегов беше чита |
жише пут кроз пустињу, прво врло полако да не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана с |
грми и силно одјекну Шар-планином, тако да се сва гора разлегаше.{S} Одмах за овим од његових и |
ртинака, која сад беше баш у јеку, тако да је чисто небо преламала.</p> <p>Виногради осташе к’о |
исто био је привезан и за камилу, тако да се просто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експеди |
ноћ и пред саму зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе б |
драв надовезиваху и по које питање тако да је био већ уморан од силног поздрављања и одговарања |
ојих уста да избаци грдан пламен и тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови м |
мишице удари га песницом по глави тако да је Шаха простро по земљи.</p> <p>У срџби и гњеву пол |
} Неколико тренутака морали су они тако да се окрећу на истом месту, бежећи час тамо, час амо д |
а.{S} Знао је он да ће заиста моћи тако да утекне од грабљивих турских канџа, али се одмах сети |
ије било искрено! —</p> <p>— Немој тако да говориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овам |
а, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... куд си тако наумио! — |
шао да се надише мирисног ваздуха, неко да сагради по коју киту од љубичице и незаборавка а хар |
ају његовом.</p> <p>Но Кузман ма колико да се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити |
а остављао на страну и сада имам толико да вас могу за неко време изранити.{S} Кажи твојима да |
а, окован у оном мрачном подруму и нико да га се сети.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див |
и га својим слабачким рукама поче горко да плаче.{S} Кузман је сад снажно притисну на своје гру |
. и ја сам Србин к’о и ти! — поче Мицко да га слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад |
оја јунакињо, избавитељко! — поче Мицко да се опрашта.</p> <p>— Збогом, капетан Мицко!... збого |
p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се пење одупирући се лактовима и коленима.</p> <p>И |
и беговима разоружаше.</p> <p>Но тешко да би ипак у томе успели да само Мицко не попусти, узда |
цко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакле је побегао где му беше н |
едном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у Врању беху саз |
ико наљутио да према теби не би требало да имам ни најмање милости!...{S} Али ја сам човек и ја |
шао ове речи, а искуство му је казивало да овим људима никако не верује.</p> <p>Више је пута ис |
престала а ваздух се почео мало по мало да чисти и место оних пешчаних облака указа се дивно аз |
у ову мокру рупчагу, он поче тек помало да се креће.{S} Снага му се већ беше повратила а чуднов |
д оне мрачне постеље, у којој је морало да проспава тихим сном скоро целу хладну зиму.</p> <p>П |
е везана у планину, но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах |
Турака, опколе одмах његово мртво тело да се не би над њим гадни Турци још више светили.{S} Та |
шапуташе Мицко, кад већ поче само тело да се клони ка земљи.</p> <pb n="156" /> <p>Ма да мало |
а ловио по оваком времену, боље би било да ти пуцаш. </p> <p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну |
оловину пепела, више им није нужно било да износе.</p> <p>И у овом тако важном послу сневајући |
очео да размишља о томе како би то било да замоли краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга |
по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђеници свађају с |
к из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружи |
а истом месту, бежећи час тамо, час амо да не би били прегажени од разјарене стоке.</p> <p>Но в |
.</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се надамо да ће нам Алах помоћи! — одговоре бегови, пошто сви бех |
— Овде нам онда не вреди остати, морамо да бегамо.</p> <p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не д |
молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну к |
овога часа предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност стра |
доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће |
ним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што |
ка, зато му и тепа умилним речима, само да би га мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки д |
морао да прави и лажне облигације, само да што више злата приграби.</p> <p>Многе је породице уп |
} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма како уништили, али узалуд |
у.{S} Рекао би човек да су кипови, само да им се вреле груди не надимаху.{S} Не прође много, а |
зе и гледао би да се одмах уклони, само да им не би нарушио ове блажене часове.</p> <pb n="55" |
о самих снежних планина прелазити, само да не би Турцима пао у шаке.</p> <p>Хладни зимски ветро |
не престаје са својим изазивањем, само да би што више наједио валију и околне паше као и остал |
за њима јуре у највећем каријеру, само да им први не би умакли.{S} Праска од мартинака и весел |
краћем року предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим |
лазили су из врло удаљених крајева само да га виде и да чују по коју реч из његових уста.{S} Зо |
укао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када |
силили Веле-а, да им што год прича само да га не би више задиркивали.</p> <p>Још није прошло ни |
е сви Арапи бојали и чинили му све само да га не би наљутили, јер тешко онда целом Фесану, целу |
и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ и свакога, који год се |
његов син буде у тамници.{S} То не само да би било стидно за њега, као човека од велике части и |
а је.</p> <p>Али Милева одговараше само да је то поштен човек и да само њему има да благодари ш |
е нагло напредоваше, као да хоће и само да се што више удали од оне мрачне постеље, у којој је |
ијатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамнице.</p> <p>— |
у ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде читав!{S} Нека зна паша, што шаљ |
!...{S} Зима је већ ту, а курјаци нисмо да овде и зимујемо.{S} Сиђимо потајно у оближња села и |
ије могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи, или баш |
чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темеља и да се т |
>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашцу, које он онако ж |
ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да би му задовољили |
асти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, да пукло.</p> <p>— |
а.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем по околини, не би ли т |
тиме је све казано, — казао је више но да је читаву књигу испричао, и ништа је није могло тако |
дни поветарац већ поче да пири и лагано да потреса платно на шаторима.</p> <p>Сви спавају сем А |
ахотном зебњом очекиваху они непрестано да и њихове куће букну у пламену.{S} Они тврдо вероваху |
сет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не умакне.</p> <p>Не прође много а они већ беху у |
урмама.</p> <p>Њима није било потребно да одлазе на отвор због урми.{S} Они су имали једну гом |
м у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одмо |
!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упаднемо у околину мога станишта, те да се и ја једн |
тво и сваки је од њих умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, т |
е ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} Но чекај сине, — продужи кадија, |
роћи ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p |
па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затва |
ка.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно да крстари по Ћустендилу.{S} Бојазни од Турака, да би о |
, овога храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина |
едан! — викну Мицко па и сам поче силно да се смеје, видевши како се Мита скотрља.</p> <p>Но он |
е Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но само на |
на одређеном месту.{S} Сад поче гласно да га зове по имену, но опет никаквог одзива.</p> <p>Но |
ицка и тапшући га по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} |
е.{S} Разјарена рањена стока поче бесно да јури у свима правцима.{S} Изненађени Турци нису знал |
ком овај му припрети да није пробитачно да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађан |
их и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани плотуни.</p> <p>Кад остале |
ао да им штогод прича, и то тако смешно да би се морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекас |
вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и метну |
ди са издигнутом главом а оканица скоро да се изручи над његовим лицем.</p> <p>— Мито... одмах! |
Ниш и то на позив Краља Милана као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рат |
као продавац повињава.{S} Не може он то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју |
е хладнији и хладнији.{S} Не може он то да поднесе да се пред сваким као продавац повињава.{S} |
о.{S} Било му је страшно криво: како то да му умакне Пашага баш те ноћи.</p> <p>— Ја незнам, го |
во драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас Арапи опет врате у оне страшне тамниц |
nit="subSection" /> <p>Заиста чудновато да код онако грубих црних и скоро нагих створења постој |
инским кланцима Ниџера, зато сад уместо да иде по вечеру, он одмах појури у правцу, где је од п |
х, па да прсне од силног смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ће |
узнемирени али Зора понајвише.{S} Чисто да полуди.{S} Куд ће она сад без њега кад јој код њега |
дите шта хоћете!...</p> <p>Валија чисто да полуди.{S} Час се приближује ка Мицку, као да би га |
јање.{S} Кочијаш Мита у стању је просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не пре |
и сад с тобом говори!...</p> <p>— А што да га убијеш?...</p> <p>Гарашанин беше ове речи изговор |
ноћу. </p> <p>Лагано, као да хоће нешто да краду прилазили су Али-Милева и Мицко к вароши.</p> |
арапских речи.{S} Већ је могао по нешто да промуца и на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у дал |
бијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, |
су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа д |
у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију |
д к’о крпа.</p> <p>Када Кузман беше чуо да је Мицко срећно умакао он беше весео-превесео.{S} Св |
нај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу |
, изгледаше му и сувише загонетна ствар да се Турчин и Србин никако не свађају.{S} То би по њег |
>— Зар ја нисам ни толико заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Миц |
> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Ми |
е ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <milestone unit="subS |
Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо |
осветљеним улицама ужурбао се беше свет да посвршава своје послове који се на оној несносној дн |
ко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбри |
...</p> <p>— И опет?...</p> <p>— И опет да!... и тебе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа |
човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} Он за воду у |
едни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кратког времена већ се |
="167" /> <p>— Рекох ти и кажем ти опет да је само један Бог на небу, Исус Христос у које ја ве |
као полубогове а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута |
ваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу своме.</p> |
ејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ скочио са миндерлука.</p> < |
Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беш |
цко је мислио да овде и не застаје, већ да одмах продуже пут.{S} Али кочијаш Мита одмах застаде |
готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да |
х решише, да не упадају у Бугарску, већ да се врате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од доброво |
и не само што нису заслужили казну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртво |
беше решио да се овде и не задржава већ да одмах продужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај же |
да путује у овим војничким хаљинама већ да обуче грађанско одело.</p> <p>Мицко пристане на то и |
ило а Зоре још нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак |
прибрала па кад виде да Кузман хоће већ да пође а она се брзо усправи на слабачке ноге и приђе |
аумио! — поче сад Зора да му тепа и већ да га задиркује својим облим и црним рукама.</p> <p>— А |
м.{S} Но Мицко беше плануо, знајући већ да му прети смрт, па не престаје са својим изазивањем, |
рмама и сваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао |
мам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није |
другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да буде међу њима, — рече Мицко |
о к’о стрела да је браћа просто не могу да сустигну. </p> <p>И гле!...{S} На неколико часова Зо |
не види непријатеља свога, што не могу да се очи у очи погледају и шта ли му још све није пада |
за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!...{S} Но шта је било, синко, шта?! — упит |
да ја као разбојник и као зликовац могу да једем и да пијем чак и са нашим храбрим господарем с |
оћи.{S} Али тражим од тебе једну услугу да ми учиниш.</p> <p>— Све ћу учинити, само нас спаси.< |
и суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био |
ш нема, почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ ве |
пандура са надзорником од тамнице пођу да изведу Мицка.{S} Надзорник отвори врата и први уђе, |
С највећом опрезношћу испиташе они оазу да се случајно ко од варошана не налази на оази, па кад |
рачуна о томе где је Мицко и да гледају да га ма којим начином униште.</p> <p>У тој намери ресе |
је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом св |
ојим сјајем према врелом сунцу одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточић |
ја!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— |
чићи осећаху неку милину па не престају да лете.</p> <p>Тек што сунце кулминоваше а они стигну |
лади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се по |
орине као да хоће и последњи сок човеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Н |
влада и у Крстцу, одмах појуре ка Мицку да би га замолили за помоћ.</p> <p>Чим Мицко чу за ово |
у собу, одмах руски конзул нареди Мицку да седне, поручивши му шта више и кафу.{S} Он је знао з |
и Али-Милева камилу бичем рекавши Мицку да је оаза близу.</p> <p>И камила већ уморена јурну пон |
овор.</p> <p>Оба брата саветоваху Мицку да се врати кући опомињући га да му ни коса на глави не |
<p>Али-Милева приђе Мицку и помогне му да се скине са камиле и пошто се Мицко поздрави са дома |
гов конак, Миша оде ка Пашаги и јави му да ће га Мицко те ноћи напасти.{S} Ово Миша беше учинио |
пусти овамо без пријаве, и заповеди му да остане у соби.</p> <p>Слуга стаде по заповести код в |
аску оштро припрети валији, говорећи му да што већу негу и пажњу поклони на Мицка, иначе нек зн |
орђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зором поћи, јер сад треба да прикупи своје |
аше па, задржавајући га, објашњаваху му да не би требало тако да нагли. </p> <p>— Не, сине!... |
ји на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он ј |
ко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли му овај одобрио да прикупи д |
Сад брзо очисте убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење |
затражио, одмах нареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издр |
ом.</p> <p>— Шта све човек није у стању да издржи!?{S} И камен би се морао распасти, али човек |
ељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства н |
утовали напред.{S} Мицко је био у стању да поднесе и највеће муке, само кад би помислио на слоб |
орчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога б |
урчин.</p> <p>Лакоумни Турци мислили су да ће на тај начин преварити Мицка и да му се тако што |
звршена — Мицка бацише у тамницу.{S} Ту да под земљом борави човек заборављен од света — одстра |
е тако повила, као да се хоће у моменту да сруши преко њих.{S} Ово им је место служило као дива |
у кроз варош и после на одређеном месту да обесе.{S} Вешала на пијаци већ беху готова.{S} Маса |
p> <p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече |
.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем мога брата, да те види и он је био по тим тур |
ева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— |
че Зора умилним гласом.</p> <p>— Сад ћу да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти |
.</p> <p>— Истина је, господине... нећу да вас лажем!...{S} Цела чаршија зна, да ја играм карте |
а да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стра |
го, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обучен кад идем Богу на истину. </p> <pb n="184" |
данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек о |
кажем, баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима |
према сунчаним зрацима јасно показиваху да је ово потера.</p> <p>— Стража на своје место! — вик |
беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, који је Мицко морао остављати за соб |
и све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после свршетка рата сигурно напас |
су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да пос |
Арапа, ма да беше краћи, јер се бојаху да им Мицко опет не утекне тим пре, што је те крајеве в |
лобе и пакости.{S} Сватови једва чекаху да се сврши венчање па да продуже пир а на оног Турчина |
.</p> <p>Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S |
о је Мицко у беди помогао целу породицу да не умре од глади, она је била сретна што су њени род |
ас спаси од глади.</p> <p>— Казаћеш оцу да говори управнику заточења да нас премести у доње хап |
д њега нешто, што јој је најмилије срцу да измоли.{S} Но никако се не смеде усудити да отпочне. |
е по соби са оним завежљајем, па кад чу да се врата свалише а он поче да гребе ноктима по поду, |
ан, Петар Александровић.{S} Чим овај чу да је Мицко Србин а видевши га онако снажног, одмах зам |
у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу да је пре кратког времена ага пошао за Белограчик.{S} М |
ицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p>— Аха! — викну Мита и ски |
идећи јаку светлост, помисли у први мах да је се у конаку појавила ватра.</p> <p>— Ватра, ватра |
Трчи брзо, па са осталим момцима одмах да по хо... хватате те зли... зликовце, не пребијене па |
викну Петар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у |
.</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога |
не де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{ |
радим!...</p> <p>— Но кад вам већ почех да говорим о овоме јунаку, о овоме витезу, о овоме родо |
о храброга Србина, о коме вам већ почех да говорим.{S} Ако прођете кроз саму варошицу — кроз Ре |
ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> <p>— Кадија је, чорбаџи Симо, наредио да |
ревијајући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако ниј |
у Видин па по причању о теби, рекао бих да си сигурно ти то Мицко војвода, из Македоније!...</p |
— А шта ће ти он? ...</p> <p>— Имао бих да га замолим за нешто! — заврши Јанко и са великим нес |
хајдуци!.... какве слуге; нел ти рекох да су слуге умлаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије е |
сприча, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јеш |
ке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка који је вели |
зговор беше умукао и нико није смео реч да проговори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега бе |
ли-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овакав посао није био лак.{S} |
SRP19024_N10" /> па баш и да умрем, баш да ме одмах и убију!...{S} Урме опет не могу, јер све в |
то никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка и |
...{S} А што ми бездушнице једна, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад |
ући — рече Али-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p |
г помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и сада помоћ |
а још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем.</p> <p>— |
, можеш бити и толико паметан, да кажеш да сам ја јео и пио и са самим руским царем!...</p> <p> |
сеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико ч |
не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и |
— викну момак, задржава га, — Зар Хоћеш да и тебе премлате?!</p> <p>— Зар слуге?!. мене?!...</p |
смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много што шта, ал’ пита |
ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећа |
у тамници.{S} Ти ћеш хаљине кад мислиш да је најбоље узети и однети их кући својој и чуваћеш и |
снувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду м |
ео ни у очи да му погледа а камо ли још да покуша да га убије.{S} Не могавши да оствари своје п |
Мицко, одмах после кише, изађе у варош да се мало прође.{S} То исто учини и Сима.{S} Кад у јед |
1" /> <l>У Солуну не има јунака,</l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разб |
/l> <l>Од Солуна иште заточника,</l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан поди |
/l> <l>Да изађе њему на мејдана,</l> <l>Да јуначки мејдан подијеле.</l> <pb n="11" /> <l>У Солу |
е што својим назвати није могао.</p> <p>Да бар манастира српског где год има да се Богу помоли, |
а — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, |
ш истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе неприј |
ра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још |
ра и давала си ми поред онога што су ми давали зликовци, још много више урми то сам ја остављао |
душманина кољући поново онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше стари |
твору и ако за то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о |
ви беху Србе одатле сасвим истисли и не даваху им ни да на вире у њој, а камо ли да се помоле Б |
="75" /> и лева тако исто, јер им то не даваху непроходни планински кланци.{S} Најзад морадоше |
емље осећаше се већ на улазу, а тавнина даваше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изг |
мовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијантском светлошћу свога ан |
и како се Мицко никако не враћаше нити даваше каквог гласа о себи, то сад и пристаде Гинина ма |
велику и последњу наду на Мицка.{S} Он даваше сад и „шаком и капом", те једва спасе свог сина |
знајеш?</p> <p>— Каква ли вас то невоља дави?</p> <p>— Несрећа је велика, овладала је глад, пол |
ра доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и |
евни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, до |
екова, као да би хтели причати приче из давних времена — славу негдашњу.</p> <p>Онесвешћеног Ми |
није био више за бој.{S} Осамдесету је давно превалио.{S} Место јатагана и мартинке он узима г |
/p> <p>У таквом пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни сванул |
ађају.{S} То би по његовом искуству већ давно наступило да су оба осуђеника Турци — јер се осуђ |
испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје пријатељ |
е вода нихањем кроз ваздух мало охлади, даде Али-Милева Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После |
ћи ћу с вама па како ми мој Бог и срећа даде.</p> <p>Зора загрли Мицка и обасу га врелим пољупц |
онова са Кузманом у собу.{S} Кадија сад даде знак руком те пандур изађе.</p> <p>У собу опет бех |
ју више у оне гробнице али се војник не даде умолити.{S} Нико од стражара није могао ни помисли |
саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено срце даде; </l> <l> Да те стисне, ах... на груди своје бајне |
у грађанско одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са своји |
а неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног младог Грка кој |
се Богу помоли, да му свећеник причест даде, да му се исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му д |
е му је такво!</p> <p>— Та лепо ја њега дадох у школу — поче опет Христа — али шта ћеш!{S} Поче |
онолике Турке поклах; зар ја који се не дадох устрашити од онолике турске навале; зар ја — хара |
ар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити нећу, и ти опет не признајеш |
апин савладан умором Мицко и Али-Милева дадоше се у бегство да се избаве ропства или да погину. |
реле мартинке и и оштре јатагане и тиме дадоше знак за предају.</p> <p>— Алах!... ил Алах! — кл |
е неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заист |
повећи суд, напуњен са камиљим млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је |
.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стреља; — шапутаху |
да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај капетану, дај!...{S} Да видимо како он уме да стрељ |
, а као што видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нек |
нда могу лакше и умрети, а овако ... не дај боже!...</p> <p>Ово за Мицка беше благостање.{S} Ст |
ови горе: рече Али-Милева.</p> <p>— Не дај Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> < |
иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми снаге да могу издржати ову горку казну. </p> <p> |
трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган |
рекао а и сада пред вама, силни бегови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити |
у Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћ |
ицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти све учинити, што год зажелиш! |
на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те избавити.</p> <p>Овака |
цкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем моју бесу, да ћу ти |
ји нама Турцима већ за толико година не дајеш никако мира ни спокојства?!</p> <p>— Разбојник... |
ни премишљали из каквог узрока они њима дају само воду а урме не.{S} Помишљали су на све, и то |
е или ракије ујутру пије вино.{S} Када, дакле, и у Грделици беше мало скрнуо он се опет врати у |
а више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — продужаваше паша а ватра све ја |
ма: — видиш ја заборавих...{S} Како ти, дакле, рече да се зове оно место, где је сада Мицко?!.. |
о љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах Мухамед, чувши за Мицка и његову ученост, он |
ојних станишта арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинит |
своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом |
еби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Мустаф-агу, је ли? </p> |
почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, ту и мој Мир |
ш Мита оним својим задиркивањем.{S} Сад дакле он понова размишљаше о том, како би то било, да ј |
њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицко утекао, она брзо опреми |
која сад свом силином букташе.{S} Онај дакле, исти Турчин, што онако подмукло посматраше за не |
лопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ би те он примио?!</p> <p>— Још како!... зар још пи |
Он је био сад веома радостан, што му се дала ова прилика, да сазна што више о Мицку, о томе јун |
ило је и бујних пашњака на којима су се дала видети читава стада од питомих коза и оваца а тако |
ути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да бежи |
еше већ на прагу.{S} Бујна гора која из далека изгледаше као каква горостасна стена, сада беше |
брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака |
ход право ка овима.{S} Они беху још из далека приметили ватру па зато и појурише право ка њој. |
свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, али се не хте заустављати.</p> <p>Т |
да тужном беднику, братско поздравље са далеке земље, земље Србије.</p> <p>У подруму сам песак, |
апин.</p> <pb n="132" /> <p>— Ја сам из далеке земље, браћо... чак из Турске царевине — из Евро |
на арапском.</p> <p>Најзад стигоше и у далеки Грб-Тарабулус, у Триполис.{S} Арапи сад одмах пр |
— ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих ближњих остављен само Божијој вољи и п |
оживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је са |
а.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, н |
в.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше ид |
струко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно објављива |
курјака, које међу планинским кланцима далеко одјекиваше, а није изостала ни јека од удараца о |
па а између Охрида и Битоља, шири се на далеко питома равница, покривена биљним шаренилом.{S} У |
ле да је преминуо.</l> <l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l> |
еколико њих подметнуше јатагане и врата далеко отскоче, срушивши се на под.</p> <p>Јешер-бег, ч |
агум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стража бил |
и падаху као какве бундеве а њихова крв далеко шикаше на све стране.</p> <p>Мицко са Митом Јуру |
ко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — далеко и заустављале су се на сасвим другим ст |
рина љубав.{S} Његове мисли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то м |
е се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини селанцета Чифте Хано |
тигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од овога села изабраше једно лепо местанце на је |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не далеко од Ћустендила а близу Кратова, у подножју планин |
ар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш никога — баш никога |
видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окован у тешком г |
ну.</p> <p>Сунчани зраци беху већ зашли далеко иза гора.{S} Густа помрчина спушташе се лаганим |
.{S} Сад плотун мартинака у маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаш |
пет врата, лупа би се у поноћној тишини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа |
, то би била права глупост...{S} Умрети далеко од своје отаџбине а у овакој пустињи, то је прав |
о сада ћути у хладној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он |
l>То се чудо на далеко чуло,</l> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l |
и се вишеструко, шаље свој грмећи одјек далеко — далеко, чак на Петрињску гору.{S} Она радосно |
ушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко од свога војводе. </p> <p>Јурук, кад виде да је |
ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ далеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Миц |
опет где сустигли.{S} Мицко им беше већ далеко измакао.</p> <p>Потера се најзад врати празних ш |
тавише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Али-Милева Мицка.</p> <pb n="19 |
ви.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су мисли одлетале далеко — да |
ажно ударе сад у врата, па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатага |
...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S} На њему је само једа |
и, а да је напусти или управо сахрани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато |
млеком и даду да пије.{S} Воде му нису дали сигурно зато, што је био уморан, или ваљда, што ће |
а или станишта ових Арапа.{S} Међу њима дало се је видети и по која плетара ониска кућица, и то |
својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити сем читавих облака од прашине.{S} |
ме накресаних момака ништа се више није дало чути.</p> <p>Мицко сад закуца алком на вратима, је |
а порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада одмах вину међу ог |
подножју планинском.{S} Ово се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Т |
простивши се са Туном и Аном. </p> <p>— Даље од пута, ви турски голаћи! — викну оштро Мицко вео |
хватили у Лому, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше о |
менту исука јатаган:</p> <p>— Ни корака даље! — цикну Мицко. — Само ко се макне, нека зна да ће |
о и са великим нестрпљењем очекиваше на даље речи овога стражара.</p> <p>— Напред! — викну стра |
ким нестрпљењем очекиваше убезекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступи |
еликом радозналошћу очекиваше на његове даље речи.</p> <p>— Ја бих ти био особито благодаран, г |
ка и са нестрпљењем очекиваху на његове даље речи.</p> <p>— Турци... пуна кућа...{S} Турци!...{ |
док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ожалошћене Арапке одмах се почеше враћати |
, па се одмах крену са тог места и пође даље.{S} Најпре стиже у Башино село, па снабдевши се у |
ицу што остадоше на планини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Бито |
ђама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше зима већ на прагу, то сло |
својим пратиоцима непрестано продираше даље.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали |
.. </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима, када Кузман ућута, не могавши да каже баш он |
Са том надом и вером он трпељиво луташе даље.</p> <p>И заиста, на срећу његову, поче у том лута |
Мицко... — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео |
у као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</p> <p>Једно |
у се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близи |
војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p>Пошто сад Мицко не |
от узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, к |
шатору.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му и |
вљаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше |
о време и крај овом рату.{S} Мицко је и даље очекивао не би ли се продужио рат но кад виде да о |
њем, то понова продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као ка |
да чују за ту њену срџбу.{S} Мартинке и даље праште а песма не престаје.{S} И сами вранчићи осе |
. — брујаше то име сада све кроз даље и даље редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упа |
има гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У овак |
ве узајамне поздраве.</p> <p>Песма се и даље хори а лет њеном јеку преломио би каткад и по који |
Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињајући пандуре, да не воде Кузмана.</p |
казаше се четири велика медведа, који и даље силно ричући беху устремили свој ход право ка овим |
Један једини човек, један јунак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и да |
ко би се у извесним случајевима могли и даље узајамно потпомагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царск |
а души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} Пред очима слика славне прошлости па с |
, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p> |
ина стропошта.</p> <p>Узалуд су Турци и даље лутали, не би ли их опет где сустигли.{S} Мицко им |
обровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но |
зули напустише судницу а руски конзул и даље остаде.</p> <p>Валија да побесни.{S} Остали паше и |
и и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са својом дружи |
да и њега вежу, како би на тај начин и даље слободно продужили свој посао.</p> <p>— Не, браћо! |
веровати својим рођеним очима.{S} Он и даље непрестано трагаше по собама и најзад наиђе на јед |
ио би да сутра умре, него да се овако и даље мучи.</p> <p>— Алах га је спасао — рече Ала-Милева |
а тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у соби.{S} Кад беху бегови већ изашли он, п |
тољима у руци, на вратима.{S} Кристаћ и даље тумараше по соби са оним завежљајем, па кад чу да |
душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да што пре још по коју киту саграде, па још |
.{S} Само бледи месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> |
чења у тамници.</p> <p>Но Мицко неће ни даље да мирује.</p> <p>— Море, синко — викну му једном |
кораком а убојна труба не престајаше ни даље са својим пиштањем.</p> <p>Мицко најзад увиде, кол |
онете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље да подбаци.{S} Ах, та ме погана вера и научи да та |
ву жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по овој ствари, ја ћу те увек извештавати! |
сад они, да он просто никако није могао даље отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, |
ана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви су били све пустошнији а жега није престај |
мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде чит |
давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би он |
Тек што ми потрчасмо на извор кад, мало даље испред нас, спазисмо где Јешер-бег пројури бесно н |
страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непрегледни пашњаци а по њима јагањци к’о кринови, |
је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а по где које |
ро целу хладну зиму.</p> <p>Пођете мало даље од вароши а тамо читаво коло божанских анђела:{S} |
мак.</p> <p>— Не ваља, војводо!— хајдмо даље — настави Мита па пође, тргнувши за собом и Мицка. |
ви, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавде.{S} Ја сам за то изабрао Влашку! <ref targe |
много већем броју од осталих.{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовит |
а попне га на камилу и онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанств |
тулуме с водом и урмама и наставише пут даље.</p> <p>Кад су били већ далеко од оазе запитаће Ал |
у се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приближаваху мору све су бивал |
морише, поседају опет сви у кола и пођу даље.{S} Што су ишли више, пут је настајао све бољи и л |
Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико часова стигну у село Влаију.{S} |
дмах и њега преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто на |
е што пре вине кроз ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом |
осле заузећа Софије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у |
егов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања робије.{S} Одмах полетеше, у највећој |
владаше.{S} Узалуд се сам ободраваше на даљи пут, јер ће и поред овако несносног пута, ипак моћ |
> <p>Неки га опет, пре но што би почели даљи разговор најпре питаху за име.</p> <p>— Мицко! — о |
толика зла обесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и |
својој стражи приметише они, како се из даљине правце к њима, креће велика руља наоружаних тура |
нда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви |
ар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — одјекну планином |
te> <p>тужно је јечала као оно клепка у даљини када одаје последњу пошту умрломе.</p> <mileston |
итеља. </p> <p>Сунце већ беше зашло иза даљних гора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси |
ен и то медаљом „за храброст".</p> <p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „А |
Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло опасно р |
сав плануо од љутине, он одмах закрати даљу реч Гарашанину.</p> <p>— Шалим се, харамбашо, шали |
<p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са п |
амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицко заповедајућим гласом.</p> <p>И Ми |
баш к’о у нашега Сурка, кад хоћу да му дам парче хлеба, а он само млатара репом, а очима само |
о Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног трошка? — упита сад начелник.</p> <pb n=" |
ај начин објавили народу, да ће сутра — дан бити тај исти човек обешен на пијаци.</p> <p>Најзад |
рацима.{S} Помрчина сада би савладана а дан својим блеском триумфоваше ову победу.</p> <p>Талам |
едан учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управно падају осветлило |
су код тога пријатеља преноћили и сутра дан одоше опет патриоту Грку и овај спреми Мицка на лађ |
/p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би један учинио |
г дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло лепог угошћења код Рашића, Мицко се јав |
сада лишена сваке помоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је |
гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кр |
са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало науж |
а страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је бојазан била већа, јер Али-Ми |
не у Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mile |
најзад у Солун.</p> <p>Сад би одређен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљ |
ати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Они се спремише, у |
p> <p>— Па, ваљда, ви прођосте пре неки дан поред овог истог нашег шатора!</p> <p>Арапи се сад |
и га о овоме.</p> <p>Тек што је четврти дан освануо после свадбе а пет, потпуно наоружаних турс |
јгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слободно у свет.{S} Што је ла |
у пламену.</p> <p>Тако вам Мицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> < |
им брзоногим камилама да пређу за један дан онај исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, а |
се подлости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на |
<p>Већ беше осам сати.{S} Месечина к’о дан.{S} Небројена звездана јата само бљеште те изгледаш |
ендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> <p>— Ја с |
алеко превалила.{S} Месечина сијаше као дан, те је Мицко морао полако ступати ка конаку, кријућ |
лакше и то много лакше путовати.{S} Цео дан проведоше крај оазе и тек када се мрак поче хватати |
о овом час о оном и тако проведоше цео дан у највећој радости.</p> <milestone unit="subSection |
кове био је ћутљив и невесео.{S} По цео дан тек ако би само по коју реч проговорио.</p> <p>По њ |
ехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше ст |
све имање.</p> <p>Беше једном врло леп дан.{S} Тек што је киша престала, угасивши само врелу п |
некле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све снажни |
ти.</p> <p>Ноћ прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> < |
> <p>Са оваким расположењем он се сутра-дан већ крену ка оном месту, где оно пре са косачима бе |
у Ћустендилу, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи |
ажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа и |
ем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како п |
са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се о |
јој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете грд |
довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бура ос |
ију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опас |
од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху пошл |
бро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш д |
<p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зимски огрт |
и, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n |
е сасвим уморила и он је слабио свакога дана тако, да је једва могао устати са оног јадног роби |
ну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дана Мицко је кроз отвор на ужету везивао читаво завежљ |
Мицко убио њихова свеца.</p> <p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу |
ам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаше као да је целу варош |
ако даље старање о њему.</p> <p>Свакога дана спуштали би они Мицку по једну мешину воде и до дв |
ак беше прошло неколико месеци од онога дана, када је он први пут беше затражио и како се Мицко |
да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухватише код Чифте ханова, према ост |
престано је био у неспокојству од онога дана, када Мицко утече испред онолике навале, коју беше |
много-много тежу казну.{S} Још од онога дана, ка да га ово последњи пут ухватише, он је још од |
е, војводо, ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо |
оне беде и невоље. </p> <p>Још од онога дана, од када се растави оно са Мицком код Зрпопе, он ј |
дзорника тамнице — Ахмеда.{S} Још онога дана, још онога часа када она први пут опази Мицка и ка |
задовољи се само с тим, већ још истога дана мораде Станија принуђена силом и претњама, примити |
јући ни сам зашто.</p> <p>Већ је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, |
хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацићеш ми ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још |
таква суморност, да је Мицко још првог дана прилично сустао.{S} Што год је ишао даље крајеви с |
Истина, био је без веза и окова, сваког дана је проводио по неколико слободних часова ван тамни |
з тамнице, што је било редовно — сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре с |
у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> |
па можда и казнити, она је ипак сваког дана спуштала кроз отвор на тамници своме Мицку урме и |
"177" /> јецање и од тада готово сваког дана чуло се плакање појединих људи а по неки пут и урл |
њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамнице како би тако заједно у потпуној |
нице.</p> <p>Арапи су му редовно сваког дана спуштали кроз отвор урме и малу мешину са водом а |
ћ се ово продужавало овако скоро сваког дана.{S} Многи Арапи, кад беху чули за њега и то онако, |
, и немогаше се уздржати а да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим п |
занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са Мицковог лица.{S |
бога ми, сила... трговац и по.{S} Целог дана он само продаје!... час ово, час оно, а паре... тр |
не би ли му како пресекли пут.{S} Целог дана јурили су, они по највећој врућини и сунчаној прип |
бро је сила на картама!...{S} Ама целог дана непрестано је у мојој кафани и увек пије а још ни |
е било реткост, јер у путовању од целог дана једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и т |
ује.</p> <p>Бујно весеље текло је целог дана.{S} Игра, песма, свирке и таламбаси, све се то беш |
Тај вам је човек у стању да пије целог дана и опет да му се ништа од пијанства не примети.{S} |
му велико богатство.{S} Он би се целог дана једио, кад би случајно заборавио, да наспе и пола |
/p> <p>Но Мицко ни да чује.{S} Он целог дана и не беше приметио оволику пламену љубав младе Ара |
ољства изашао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустенд |
е прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово ј |
е и хране.</p> <p>Страшна се бура осмог дана подиже.{S} Песак се на неким местима у облику стуб |
сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимбаша?</p> <p>— Ти |
е још једнако давила људе и Зора једног дана уђе у апсану снуждена и невесела, па што никад до |
све снажнији и свежији.</p> <p>И једног дана са највећим напрезањем на лактовима и коленима дов |
> <p>И тешка се врата на хапсани једног дана отворише, на којима се појави човек ведра погледа |
е, где је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} И |
према Турцима била већа. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењ |
ла је да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му при |
арош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, тешки узвик изнемогле |
ен и дан за њихово суђење.{S} Одређеног дана већ беху сакупљене многе паше и многи турски велик |
Грке гонио на сваком кораку још од оног дана, када се с њима тукао у ресенској цркви.</p> <p>Но |
м испод шатора.{S} Место оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачн |
на.</p> <p>И заиста!...{S} Једног лепог дана Кузман је висио о вешалима на пијаци — у Видину.{S |
своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гости.</p> <p>Сутра дан, после врло л |
последњи пут ухватише, он је још од тог дана непрестано гледао хладној смрти у очи.{S} Смрт — т |
рућег Мицка.{S} То беше на крају шестог дана од Мицковог <pb n="158" /> бегства, када га врели |
игне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су п |
стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав |
Грб-Тарабулуса.{S} Ови Арапи још истог дана спремаху се да пођу својим кућама па кад надзорник |
од како је одвојен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба мо |
цко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је одвојен од света, година је дана од |
чинили чувари Мицкови.</p> <p>Колико је дана Мицко лежао онесвешћен то се не може знати, али ка |
ко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазнао све одаје ове страшне тамнице.{S |
ти а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред ове злохуде хране бивао је Мицко све |
иполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш Али-Милева |
те то турско страшило.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свану |
ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањцима а и румеником вином.</p |
и бачен у тамницу.{S} Пошто проведе три дана у тамници, изведоше га обесни Турци окованог из та |
ле своје смрти да остане тридесет и три дана несахрањен и тек после тога рока — када се буде са |
.</p> <pb n="120" /> <p>Не прође ни три дана а они их одатле отераше у Куманово, па у Скопље и |
де неколико месеци.</p> <p>Од онога пак дана, кад Мицко са својом четом од самих бећара, онако |
брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са удовицом ј |
т ухватити.</p> <p>Тако је прошло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско пл |
Но Мицко не проведе овде ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само М |
Кажи ми Али-Милева искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, |
т је настајао све тежи и гори.{S} Преко дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зо |
у били принуђени неким послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних ку |
дње остатке земљине влаге.</p> <p>Преко дана владала је таква суморност, да је се човек морао п |
Тако сад Мицко остаде код њега неколико дана, уживајући богато његово гостопримство.</p> <p>У и |
стош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су могли видети и |
лакше, што су знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И з |
</p> <p>— Ја мислим да ћемо за неколико дана моћи да изнесемо цео овај пепео! рече Али-Милева.< |
де раставити од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне п |
екох, стигло и примирје.{S} На неколико дана после овога војска се поврати, оставивши у Ћустенд |
ина, већ му освоји срце.{S} На неколико дана после њиховог познанства они једно другом и откриш |
и дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у загрљају своје пл |
тпуно здрав и весео.</p> <p>На неколико дана после заузећа Софије војска се крену још даље на ј |
> <p>После подужег путовања од неколико дана по бујном Јегејском мору лађа приспе у само приста |
окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— Сад идите, браћо, у здрављ |
сјајног пријема и угошћења од неколико дана.{S} Опростивши се и изљубивши са свима он упути св |
p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, |
ом Гином.</p> <p>Пошто проведе неколико дана у загрљају са својом омиљеном вереницом, он се опе |
у.</p> <p>После овога Мицко је неколико дана очекивао на оне, што му дадоше гарантије, да ће му |
већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у јеку.{S} Борба је била и с једне и с |
во.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од његовог тамновања у овом подруму, он већ поче д |
атаганима.</p> <p>Најзад после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} |
ом.{S} Услед овога он се после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше б |
етом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У то време — 1876. године |
анини, кренуше се даље и после неколико дана стигну близу самог села Битољишта.{S} Не далеко од |
пређе преко реке Олте и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву нед |
мах продужи пут за њим и после неколико дана стиже у Питеш.{S} Но и ту га не затече.{S} Али Миц |
и. </p> <pb n="95" /> <p>После неколико дана од овога, могли сте видети како Гина нежно грли и |
Скопљу задржаше.</p> <p>После неколико дана увидише Турци, да је виновник овој паљевини и поги |
ирни к’о јагањци.</p> <p>После неколико дана једва сустиже руску војску у Софији, која такође б |
дмах продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, д |
у овоме устанку.</p> <p>После неколико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, |
..</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па ка |
ад Гарашанин, — ко је ту — пре неколико дана убио недалеко од Прилепа једног бугарског попа?... |
устињи.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле |
са храном и водом одмараху се неколико дана и онда продужише пут даље.</p> <p>Што се више приб |
варош Шат, у којој се задржаше неколико дана да би се одморили и снабдели са храном и водом.</p |
види.</p> <p>Тако не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим |
рке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује |
али.</p> <p>Још није прошло ни неколико дана од како помлатише на овом истом месту оне Арнауте |
му остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен.</p> <pb n="83" /> |
тиоцима — Арапима беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог пут |
г мрачног подрума, можда би по неколико дана морао тако затворен да ћути у њему, да му не беше |
м чежње.</p> <p>Можда Мицко по неколико дана не би изилазио из оног мрачног подрума, можда би п |
а ништа није одговорио.</p> <p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у |
е и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грмљава! — по |
газили и преко њих а Мицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, к |
до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни један људски створ није праг тамнице пр |
е каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана овако мучног хода могло се видети по које урмово д |
о Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута уђу с |
анинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну стену, н |
змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се немило в |
ћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најзад стигну |
турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затвору и ако |
/> <p>У оваком лутању скоро од тридесет дана и то кроз све саму пешчану пустињу зачу он најзад |
вако грозног путовања од преко тридесет дана кроз ову пусту пешчану земљу почеше да наилазе и н |
ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по овом врелом сунчан |
ав Турчин.</p> <p>После пуних петнајест дана у непрестаном путовању они најзад наиђоше и на пов |
исти пут, који би Мицко прешао за шест дана, али како немогоше да му одмах уђу у траг, то удар |
.</p> <p>Још није прешао пут ни од шест дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она днев |
одина а још није издржао ни пуну годину дана, то му је било некако тугаљиво.{S} Но опет ако не |
амет, да ти је нису случајно вране ових дана попиле, као ти велиш, да ја као разбојник и као зл |
те колико толико помогнем и то још ових дана!...{S} Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето |
ажене часове.</p> <p>Мицко је још првих дана осетио ову арапкину љубав но, он је се у почетку г |
и тако су пут продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два да |
е му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао се Зорине страсне љубави — познавао је он к |
есто оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро пре |
овде, у Ћустендилу, знају да се ја тих дана нисам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, |
ти за собом, лако пронаћи, али како тих дана беше јак ветар, који читавим облацима од песка исп |
заручио са једном Врањанком, пошто тих дана требало да му буде и свадба.{S} Но како власти у В |
у варош Музрук.</p> <p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође |
есеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској вој |
ставише се тако, они су сад читав месец дана заједнички четовали, упадајући у турска села и пра |
заузевши Свиштов, чекала је читав месец дана на даљу наредбу.{S} У том очекивању Мицко се врло |
<p>На овом путу пробавио је читав месец дана.{S} Морао је да се на сваком кораку пази, да га Ту |
носан.{S} Зато он и пробави читав месец дана на њему.</p> <p>Кад стиже већ у Лом, он се и задрж |
да, и пре рекосмо, да има више од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Ко |
после тамновања у овом затвору од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнај |
>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Ост |
другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се уверио да ово није обмана, већ да је ефен |
</p> <p>Мицко је овде провео само месец дана.{S} У истој тамници био је и раније Мицков друг, Ј |
и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас сутра па хајд <pb n="7" /> у гроб!... „На млађима |
ас осталих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} |
ег нема ништа.{S} Ради овога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту |
се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једног |
Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб и несмеш нигде из ове |
в. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S |
нат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да с |
тац и муж!...{S} Чисто ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, |
је код Мите баш обратно.{S} Он вам је и данас онај исти Мита Пуља, какав беше и пре шеснајест г |
Плотун бацају онако исто, као што се и данас баца преко већ мртвог тела каквога храброг Србина |
биљним шаренилом.{S} У самој равници и данас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљад |
упила око њега — слава вам!...{S} Ви ми данас осветласте <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, |
да тужно нариче за тобом?!...{S} Зар ти данас — сутра да платиш главом за твоје непризнање а ње |
стендил и да тамо проведе хладне зимске дане а у наручју своје љубавнице Гине, но како тада бех |
е и проводи у миру и задовољству слатке дане са оним прекрасним анђелом!...{S} Будите обоје сре |
да у њој проводи онако веселе пролетње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Кост |
он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадају у ње |
е жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме ра |
агодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било опасности, да ће и |
у за место, где би се могли у хладнијим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорб |
пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто беху већ престали |
приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство између ова два јунак |
Повратио им се био вид и слух и сваким даном постајаху све крепкији и здравији.</p> <p>Зора је |
ак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, уч |
да му пошље овога јунака заједно са поп-Данчом и хаџи-Стеваном из Вучитрна, који такође беху ос |
већ умро у тамници, то му шаље само поп-Данчу и хаџи-Стевана.</p> <p>Краљ Милан овим речима беш |
Београд, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <mileston |
нове, како би утекао из ове пустиње.{S} Дању није никако могао у томе успети.{S} Истина, био је |
међу тим у вези са његовим подрумом.{S} Дању пак, да се не би приметила она рупчага, он би прек |
е понова у Грб-Тарабулус у Триполис.{S} Дању би се често завукао у мало хладнији песак испод ка |
и овде путовали су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували он |
у силазио у оближња села и преноћивао а дању је више на путу био.{S} Негде је морао и преко сам |
е отићи, па баш да је непрестано ишао и дању и ноћу, то пођу право ка истоку, не би ли му како |
песку и камењару.{S} Махом су путовали дању, а вијугали су по странпутицама да их не би сусрећ |
па да ћути, опет се не би могао провући дању поред многобројних станишта арапских.</p> <p>Никак |
д тога и његове снажне мишице.{S} Нешто дању а <pb n="155" /> понајвише ноћу, он је стално био |
е.{S} Најзад беху толико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њ |
к овде онде на врло великим растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са с |
а се показиваше да је весео, ипак се је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, |
тинака и звекет јатагана, он се ту није дао ни приметити.{S} А сада — исукао неку зарђану јатаг |
<p>— Јесу ли опасне змије?</p> <p>— Не дао ти Бог да те она загрли.{S} Онда знај да си свршио. |
еж паса, услед њиховог пролаза, није се дао чути кроз ову глуву и нему поноћ.</p> <p>Но момци Ј |
ше у судницу.</p> <p>Кадија, ма да беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити |
о Мицко са Станимиром.{S} Мицко им беше дао мало и сланине, сира и хлеба, те се ови мало и окре |
а пошав у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуд |
раћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа у |
нинов или краља Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да о |
толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада да потражи с |
о вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <p |
S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дуж |
р се и сам радоваше, што ће му се можда дати овим прилика, те да задовољи овога јунака после он |
ицко. — Ах, зликовци!... сад ћу ја вама дати врелог злата у грудима! — заврши Мицко и одмах пођ |
пребијене па... па...ре нећу вам иначе дати!...</p> <p>— Платићеш ти, чини ми се, још сад! — п |
све што будеш заискао од мене све ћу ти дати!...{S} Цана...{S} Цана.,, само она нека буде слобо |
есемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изнети овај пепео ре |
синко, будеш учинио, знај да ћу ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде ч |
био уморан, или ваљда, што ће му млеко дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и од |
ева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој ј |
</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујете услед тога!... |
е баш ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — п |
лабавише и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан о |
не.</p> <p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, прав |
овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за неколико тренутака сав беше у пламену, к |
о повијаху.</p> <p>У накрст преко прса, два широка кожна реденика са тешким убојним метцима а т |
p> <p>— Овде нам се ваља мало одморити, два часа само, јер још ноћас морамо кренути.</p> <p>— А |
маху загрми далеко одјекну планином.{S} Два Арнаута одмах се срозаше са својим коњима.{S} Но је |
ато Бог беше обдарио у лепом породу.{S} Два сина и четири кћери беху као борови.</p> <p>Најстар |
о дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога |
вам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, те ако тако пођемо бићемо у сам |
учвршћивало се пријатељство између ова два јунака.{S} Али Мицко је био припреман на сваки напа |
лева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи сматраху за част да ко |
ћења код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим к |
указа се Зора, где бесно јури са своја два брата на лаким џиндовим камилама.</p> <p>Зора је пр |
усте к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у |
ем волела тога белога јунака, оца своја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио |
ла, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут кад је видео д |
о својим марљивим радом а и радом своја два млађа брата он брзо увећа своју имовину.{S} Како је |
пандура, такође наоружана и стадоше на два корака иза Мицка.</p> <p>— Шта си ме звао честити п |
дана су владале ужасне врућине и тек на два сата пре зоре појавила би се хладна струја.{S} Стра |
таде да би припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих |
ного је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чист |
љешти према сунцу.{S} А обрве... па она два сјајна и крупна ока... страх вас обузима кад у њих |
ве другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљина чисто лете, а остали за њима јуре у |
болничкој постељи морао је да лежи пуна два месеца као какав рањен лав у кавезу.</p> <p>Најзад |
својој кући.</p> <p>Не прођоше ни пуна два дана на путу у овом последњем правцу, а они примете |
p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сата а читави облаци песка почеше да сипају право у |
насип к’о тепсија.</p> <p>После непуна два сата уђу са веселом песмом и у Лесковац.{S} Сунце б |
и су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је воде и хране.</p> <p>Страшна се бур |
ој је Мицко утекао, она брзо опреми, са два своја старија брата, три џиндове камиле и појури за |
знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато |
иховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која су толико чезнула једно за други |
вао.</p> <p>Али-Милева се пробуди после два сата — толико су по његовом рачуну спавали.{S} Он с |
Мицку онако млаку да пије.</p> <p>После два-три слаба гутљаја Мицко се поче опорављати Али-Миле |
урођенику, а камо ли теби.</p> <p>После два сата бура је престала а ваздух се почео мало по мал |
{S} Нешто даље јужно од Ресена, шире се два непрегледна и валовита језера: <pb n="5" /> Охридск |
Чим беху врата искрућена, одмах плануше два пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остал |
у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> < |
навале — све то учини, те Мицко изгуби два своја храбра бећара а и старину Радоја.{S} Сиромах! |
але...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је лепше но |
а би сахрањена.{S} Они, сада осташе к’о два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањ |
и два сина — два млада Арапчета, управо два мелеза.</p> <p>Но овога јунака, овога храброг Србин |
пала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и пиштољима у руц |
ду чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је мање било |
ка, пуни све самим убојним метцима и то два се укрштаху преко прсију а један око паса.{S} О пој |
} Пред вратима кадијине собе стојала су два пандура као какви кипови.{S} Чим они опазише да пан |
ују од разбивеног ваздуха.</p> <p>Пуних два дана јурили су они овако истим правцем, којим беху |
зумеш те ствари. </p> <pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако н |
.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом вр |
јој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њ |
цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам |
а чуда:{S} Ко узме нешто на вересију за двадесет пара, он би забележио у његовом масном „тефтер |
човека са робије, на коју је осуђен на двадесет година а још није издржао ни пуну годину дана, |
мбаша са осталима тако исто, но само на двадесет корачи иза њега, мотрећи непрестано да им не у |
сног суђења Коста буде и осуђен и то на двадесет година робије у тешком окову и да исту издржав |
о нешто разговарају а он се измакнуо на двадесет корачаји иза њих па ћути к’о заливен.{S} Одвез |
ри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из |
а својом породицом беше населио још пре двадесет година.{S} У почетку је био прави сиротан.{S} |
од преко три хиљаде оваца а тако исто и двадесет крава.</p> <p>Својим марљивим радом а и радом |
би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Ал |
куда је она рупчага, на даљини од преко двадесет метара од тамнице. </p> <p>Сви беху овим узнем |
ана.</p> <p>На бојном пољу остаде преко двадесет мртвих пустахија а и сам охоли Бафтер, осталис |
потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлога, што кад би |
адније ноћне часове.</p> <p>Пошто преко двадесет дана проведоше на овако несносном путу то најз |
p> <p>По турском обичају они су се само двадесет дана бринули о својим заточеницима у овом затв |
вних зрна, чим увиде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са з |
обарају и најжешће плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синов |
вијена, да би човек рекао да јој је већ двадесета.{S} А лепа је — не умем вам рећи!...{S} У кол |
<p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекиваху час |
о уздаха и очајних узвика из груди ових двају заточеника проламао кроз одаје ове страшне тамниц |
... тан тин...{S} Већ је шест, по нашем дванајест.{S} После ових тужних поноћних звукова опет н |
бакрач вреле „каше,“ није шала!....{S} Дванајст хајдука и јатак им Коста треба одатле да једу! |
твор на тамници своме Мицку урме и воде двапута више но што су то чинили чувари Мицкови.</p> <p |
едно са Барком и Фесаном има у простору двапута толико као Балканско полуострво а међу тим само |
нда се силом истрже из њеног загрљаја а две вреле бисер — сузе скотрљаше се из његових ватрених |
ако увећани, да их он не би могао ни за две године исплатити, па ма и пропао радећи.{S} Но Кост |
Ја сам овде у овој јазбини затворен има две године и за цело време мога тамновања ни једанпут н |
оликом кишом од врелих куршума, и то са две стране, просто нису знали куд ће и шта ће.{S} Да по |
ољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ове две Арапке а нарочито млађу — Ајшу тако само и заволео. |
ин.</p> <p>Такав неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајни |
у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао остале су му биле непознате, п |
ва нареди браћи својој да спреме оружје две брзе камиле, хране и воде и да све то буде рано пре |
еном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више им није н |
ве љубави према његовој отаџбини.{S} Те две различне ствари те разлике мисли непрестано бујаху |
апасти.</p> <p>И заиста није трајало ни две недеље а лагум беше већ готов. </p> <p>Копање им је |
у своју срећу.</p> <pb n="78" /> <p>Сем две краве и неколико оваца, Јанко у почетку ништа више |
девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више кита мирисне љубичице.{S} Но њихове невин |
p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ две и по године у гробу.</p> <p>— Ходи изађи, нико ти н |
буђен.{S} Пред очима непрестано му беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, |
од стране овога Арапа — Мухамеда и ових двеју младих Арапкиња — Ајше и Мејриме трајало је непре |
није било а ходник је био осветљен само двема лампама које су врло слабо осветљавале овај дуги |
још све није падало на ум.{S} Овакав је двобој било тешко искушење.</p> <p>Мицко нађе полугу и |
е сад могао и сам да осети, како би ово двоје јако унесрећио, када би им правио какве сметње.</ |
бав каква се може замислити само између двоје младих, када су баш у јеку свога развића.</p> <p> |
илева одговори први пуцњем из пушке.{S} Двојица падоше, и Мицко опали у гомилу и обори такође д |
два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, к |
вно нису имали оваке госте и кад су ова двојица наишли сви су се чудили, да један бељац тера Ар |
е беше.</p> <p>Са сузним очима изнесоше двојица мртво тело Станијино и понесоше њеној кући.{S} |
стали одмах запале конак и пођу за овом двојицом.{S} Како беше конак права дашчара, то за некол |
х ћерата — ћерата! — па подметну са још двојицом јатагане и врата беху за тренут искрућена.</p> |
, и Мицко опали у гомилу и обори такође двојицу остали се разбегоше.</p> <p>У највећој брзини н |
војом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури ка Јанковој кући.</p> <p>За трену |
. добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример ка |
ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што остадоше на планини, кренуше се даље и посл |
p>Мицко већ беше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref t |
да одговори.</p> <p>Чим Мицко изађе из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потп |
док су они овако разговарали, један од дворана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> |
хаилова кућа беше у Јаћимовцу као какав дворац, у толико му она даваше још већу лепоту брилијан |
целу његову породицу, па му шта више и дворе запали?!...{S} Ти ли си, дакле, тај разбојник! — |
е са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, којих беше још шес |
о њега испне се на зид и одатле скочи у двориште.{S} Овај одмах отвори капију и сви беху сад ун |
а природа окомила на Кристаћа.</p> <p>У дворишту се већ мешаше запомагање слугу са бурном грмља |
ве до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за |
гим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици краљ Милан се најзад обрати Бадемлићу за савет |
ба! — одговори му Мицко.</p> <p>— Узми, де... кад ти ја дајем! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} |
аса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено Турч |
ра репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим о на |
ти или ја!... </p> <p>— Ама шчо сакате де? све че ви одма дам! — поче сад Цинцарин молећим гла |
p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем шт |
н то да трпи, да свакога нутка; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— |
емлић.</p> <p>— Ама, ја се нашалих само де!... тео сам да видим, шта ли ће ми на то рећи војвод |
се ти нешто наљутио?... </p> <p>— Нишчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда |
а; та узми де, те дај још коју крајцару де и ово... оно.</p> <p>— Јатаган море, па у гору!... к |
би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ беху натакнути на ражњевима.</ |
задаје, кад га погледате.{S} Фистан од дебелог ланеног платна а тако и чакшире, све масно — да |
то мора учинити ноћу.{S} Но зид ужасно дебео, све од самог камена.{S} Да обије опет врата, луп |
бокор, румене руже око старог, храпавог дебла.{S} Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружин |
од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, око кога се овај бокор повијаше, то вам је стари |
Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — деве — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо. |
беше кренуо ка граници и исту прешао на Деве-Багар, одмах за њима појури руска војска, која се |
олуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао за девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> < |
тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да М |
ху већ у близини, у једном маху грунуше девет пушака из арапских руку и три медведа сместа се с |
хуком котрљаше нуз стене то одмах свих девет Арапа избаце по један плотун из својих пушака и т |
Мицко проводи у гори.{S} Још му нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... |
> <p>Истина, тек што беше Мицко напунио девету годину а он ступи школу.{S} У њој беху учитељи, |
е ваздух у Симиној авлији.{S} Младића и девојака већ беше у изобиљу.</p> <p>Не прође много а бу |
p>Те ноћи беше читав збор младих људи и девојака у кући Али-Милевиној.</p> <p>Али-Милева и Мицк |
} То беше излив раздраганих срца младих девојака и бујне момчадије.{S} То беше весник, који је |
својим скоком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних не |
дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у најлепшем цвету.{S} Тек јој је осамнајес |
човек, он је одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока |
д Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше потпуно уверен да је она уд |
<p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима певајући д |
удима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p |
препуна.{S} Сад бујна момчадија и младе девојке плахо појуре ка подножју брда, да заведу вито к |
одмах и заволи.{S} Није то девојка к’о девојке, него прави анђео.{S} Танка, висока, румена к’о |
дина.{S} Он беше већ и испросио за себе девојку и то баш кћер једнога од Мицкових јатака.{S} И |
ак, у кога Мишин син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други у |
елу, — ја морам или умрети или узети ту девојку!...</p> <pb n="28" /> <p>— Гле гле! — викну Миц |
крилу буде први пут заспало оно красно девојче!...</p> <p>— Харамбашо... војводо! — викну једа |
о коло божанских анђела:{S} Мушкараца и девојчица а у руци коме једна, коме по две па и више ки |
ом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове пецкаше, ко |
и са осмехом слушаше њихов разговор. — Дед’ Веле, дед’... причај нам што!...{S} Остави ти ове |
едан кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто |
е морали сви слатко насмејати.{S} Мали, дежмекаст а јак к’о тресак.{S} И сама његова спољашност |
ије што још више окрепљавајући на Мицка дејствовало.</p> <p>Али-Милева се пожури да ствари које |
се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја |
на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше већ и примирје стигло.</p> |
а искусио неверство и лукавство такових делија, више је пута падао у тешке околности где му је |
ране младости, хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет год |
, у којима сву опасност беху заједнички делили међу собом, сада морати да се раставе.{S} Сви се |
изабраник Божији, мене је Бог послао да делим срећу овом народу, ако буде послушан, а да га каз |
њао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му је било тешко и претешко у души.</p |
на од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посматрати које беше готово увек |
есело и задовољно, што је овако јуначко дело извршио, избегнувши сваку казну.</p> <p>Сунчани зр |
на пијаци — да би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив |
и, да сам ја целе оне ноћи, када је оно дело у Јаћимовцу извршено, био непрестано у твојој кафа |
глодали су за време болести Мицкове све делове одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времен |
да да издржи стотинама удараца по свима деловима тела.</p> <p>Страшно је било погледати раскрва |
b n="145" /> песковитих предела у овоме делу пустиње налазе се и читави брегови од пешчаних сме |
својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што бе |
roup" xml:id="SRP19024_P1"> <head>I.{S} ДЕО.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_C1.1"> |
oup" xml:id="SRP19024_P2"> <head>II.{S} ДЕО.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19024_C2.1"> |
up" xml:id="SRP19024_P3"> <head>III.{S} ДЕО.</head> <div type="group" xml:id="SRP19024_C3.1"> < |
то му је била исхрана.{S} Врло је мали део Мицко трошио а велику већину остављао је у угао там |
површину, пошто пробије и онај заостали део земље на више.</p> <p>Но Мицко много и не оклеваше. |
острана газа, којом се завршује источни део пустошне Сахаре.</p> <p>И сам Фесан врло је ретко н |
у.</p> <p>Сада је пут ишао кроз источни део непрегледне пустошне Сахаре и то кроз Либиску пусти |
у своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је скор |
то је било реткост код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила ка |
велики број арапских коња.{S} Приличан део беше засејан и пшеницом, што је било реткост код Ар |
ладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома накресани, те их несве |
амницу!{S} Водите га одмах у тамницу! — дераше се Бектар још горе, окренувши се ка пандурима, к |
д њих почеше да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> |
д са овим Арапима.</p> <p>Тако и би.{S} Десет камила беху потпуно опремљене и натоварене са меш |
да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чувареве могли избити.</p> <p>Алат |
рске одметнике, осуђени су на робију од десет година и то у лаком окову.</p> <p>Мицко се, после |
е, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако заморени и потпуно сустали од пута |
и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и са |
рих планинских кланаца трајало је скоро десет дана.{S} Једном беху наишли и на једну огромну ст |
ак, па одмах пређе!</p> <p>— Кад си већ десет година мировао не вреди да се опет крхаш по пусти |
поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар у себи. — Нећу поче |
не би змију изазвали да их јури.</p> <p>Десет дана су тако путовали по пустињи и ништа им се не |
за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од заузећа Ћустендила а он се упозна са уд |
е немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.< |
S} Али уморни Мицко тек ако би на свако десето питање могао да одговори. </p> </div> <pb n="165 |
е у употреби мач и стрела.</p> <p>После десетодневног путовања наиђоше они најзад и на једну пр |
вропљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје рук |
иваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владика Мелентије, који за одбрану беше |
p> <p>— Да ми се, пријатељи моји, не би десила каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао |
пустињи и ништа им се немило више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно |
ицију.{S} Но на срећу његову ту се беше десио и руски војни капетан, Петар Александровић.{S} Чи |
већ беше закључено.</p> <p>Да се не би десио какав поновни сукоб између обе непријатељске стра |
не могу — тамо је Мицко са Митом.{S} С десна <pb n="75" /> и лева тако исто, јер им то не дава |
кућу, показујући руком на једну кућу с десне стране, то је кућа једног мог старог пријатеља.</ |
У маху из све снаге удари сад он својим десним раменом о врата и ова се с места стровалише.{S} |
>— Ах Боже мој! уздахну Мицко.</p> <p>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узви |
обично задрхта у том тренутку у његовој десници.</p> <p>— Казуј море, гола туркешањо! — викнуше |
лети у ваздуху.{S} Сад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучи |
шку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — кома |
роз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лево.{S} Све је било мирно, у целој је околини |
цко немаде куд већ окрену свој пут мало десно.</p> <p>Но како сем бескрајног мора од песка није |
опет муцати Мехмед, подигнувши нехотице десну руку, да би се одбранио од Мицковог јатагана, но |
чело на његове <pb n="30" /> груди а он десну руку пребацио пре њеног лабудовог врата, леву рук |
викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>Мита се у моменту ст |
риби уз њега, пребацивши нехотице своју десну руку преко његовог рамена. </p> <p>— Заповест кад |
примаче Мариној постељи, баци јој своју десну руку на груди, које беху к’о ватра вреле.{S} Леву |
тај Мицко! — настави Мита и баци своју деснуруку на Мицково раме.</p> <p>Момак гледаше убезекн |
ече Коста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!. |
ка га — вели она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник |
му сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела мало воде, д |
где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака а они Арапи |
зио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он не рече ни једну рђаву Станији, што |
!...</p> <p>— Цано, Цано... слатко моје дете, где си благо мајци!...{S} Ах, проклети Турци! — т |
његовог јатака, он најзад нареди да се дете одмах одвеже и пусти на слободу.</p> <p>После овог |
дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па |
грозна слика пред очима, када истргоше дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете |
иш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би волели да те виде... кад би хтео да одемо д |
ку предати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.< |
Сад га сви мољаху и преклињаху да пусти дете, говорећи му како оно није ништа криво.{S} Тужно п |
сећи их врелим сузама, само да им пусти дете.{S} Обећаваху му шта више и то, да ће му сами пред |
дмах за овим узе у наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање |
блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњиха, а турче — бога м |
беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасла девојка, баш у н |
...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — рече Мицко и |
једио признање, па да спасеш то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне |
ху баш у јеку своје младости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило |
по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} Та ја кад год се врат |
о вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, посоли и тако једе.</p> <p>Ал’ |
код Арапа.{S} Повећи део био је засејан детелином, јер им је иста служила као вечита добра хран |
и. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Детелину. </note> <note xml:id="SRP19024_N11"> Када је |
ака не рече ни једне речи.</p> <p>Једно детенце врисну кад је опазило Мицка а мајка једна млада |
емљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима гурну |
но пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да лије горке |
а својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још подаље опазили Мицка, па, знај |
— Тако ми бога ја не знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко |
лано јагње,... ханџар сав крвав а бујна детиња крв прскаше далеко на све стране.</p> <p>И баш н |
о заволели.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љ |
последњих као да беше за време Мицковог детињства у много већем броју од осталих.{S} Нешто даље |
највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у друштву своју врш |
пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га тамо застао |
г Србина, да вам укратко изложим његово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов |
потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарској, тако и о по |
ом.{S} Све беше сад понова оживљено.{S} Деца се размилела овде-онде ко мрави, весела њихова игр |
онесвешћене од страха, беху попадале а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два |
ао да га сам Бог беше казнио, те му сва деца помреше, кад беху баш у јеку своје младости.{S} Је |
чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а људи см |
</p> <p>Баба Ранђија и Сима плакаху к’о деца.{S} Сву своју младост претурише сад они у памети.{ |
тву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била он |
и јој срце, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> < |
ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их власт може |
ећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на колена пред М |
из Гарб-Тарабулуса беху кренули месеца децембра 1887. године.{S} Услед овога, место оне суморн |
{S} А јест, почех да ти говорим о нашој деци!...{S} Дакле, свуд заједно.{S} Где је твој Мицко, |
— Па, биће их око шеснајест, заједно са децом и момцима!....</p> <p>— А је л’ кућа ограђена? .. |
ј јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламени ветар |
ихових ужаса, што их починише над нашом децом!...{S} Ах, и сада ми лебди она грозна слика пред |
оја два синчића.</p> <p>Сваки поглед на децу своју растужио би јој срце, јер се опомињаше да от |
ћа.{S} Мицко је био тронут кад је видео децу своју.{S} И ако су мелези ипак је осећао неку очин |
рају о томе, како би већ усрећили своју децу, која се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео |
урцима, који тако свирепо отимљу српску децу из наручја њихових родитеља. </p> <p>Сунце већ беш |
умћари, што покласте толику нашу невину децу, наше старе очеве и матере а зар ви, гадни светски |
само нас спаси.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да раз |
ски хор.{S} Весела песма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упе |
не волиш, од мене бегаш, зашто онда од дечице своје бегаш, зар то није наша крв.</p> <p>Одгово |
ивала по целој њиви. </p> <p>Кат-тад се дешава да силни поморски ветар толико подухвати морску |
хладно посматрајући све што се на земљи дешава.</p> <p>Топао ваздух чија би се температура једн |
од његових руку.</p> <p>Прави витез!... див!... горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине |
нема ни деветнајест година, а он прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на ви |
се губљаху, те изгледаше као да их овај див просто гута или ваљда заклањаху своје сјајно лице, |
ас амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да и |
ити леп дан.{S} Најзад се појави и онај див-јунак, који беше стао иза зоре, као да би хтео да с |
оне се опет појављиваху, чим би се тај див мало уклонио од њих.</p> <p>Мицко је мислио да овде |
и.{S} Нико и да не помисли о овом нашем див-јунаку, који храбро освети толике сахрањене српске |
одбијају да не гледате више тога мркога дива.{S} Безброј поточића непрестано се ломи о оштрим с |
е, да не би гледале више овога поносног дива.{S} Но не прође много а оне се опет појављиваху, ч |
еко њих.{S} Ово им је место служило као диван заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили с |
p> <pb n="42" /> <p>Паша одмах скочи са дивана, очи му синуше као ватра а зубима јако зашкрипи: |
уше његове речи, они се само згрчише уз диване а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи |
шину собу, где паша са агама и беговима диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Хара |
и ти, бабо, седи! — рече Мицко, — немој диванити ту као млада, има млађих за то!...</p> <p>Сад |
ију.</p> <p>Кадија Бектар извалио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови |
! — одговори му кадија, па се завали на дивану.</p> <p>Пандури сад уђоше са Кузманом у собу, по |
о се Мицко поздрави с њима, он седе на „дивану" а поред њега и Сима.</p> <pb n="27" /> <p>Ранђи |
у.</p> <p>— Срчана момка! — рече кадија дивећи се кад изведоше Кузмана, — али, Алаха ми, он ће |
{S} Не потраја много а појави се гомила дивљака, који чим опазише ове путнике, одмах почеше кот |
о овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је као и целим путем, тако и сада х |
ети да је и оно створење било врста тих дивљака, и кад видише сад да им прети опасност од оног |
н из својих пушака и то у правцу на ове дивљаке, кад ови чуше ову необичну грмљаву и кад осете |
еко српских села пролазили су као прави дивљаци.{S} Где год беху прошли, увек за собом остављах |
ао би он у шуму и тако целог дана ловио дивљач.{S} Тако провађаше он време у Ћустендилу све до |
да праве ражњеве, једни да деру убијену дивљач, једни опет да потпаљују ватру.</p> <p>После кра |
ем једног малог парчета коже од убијене дивљачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одм |
о.{S} Краљ Милан се пак све више и више дивљаше његовом јунаштву и смелости, што све могаше да |
— страх је било погледати раздражене и дивље Арапе, који као крвожедни тигрови трчаху право к |
раном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она мало наужива у он |
ростасну мрку стену.{S} Не!...{S} То је дивна гора од липа, храстова, китњастих борова на плани |
онда продуже пут даље.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чисто |
id="SRP19024_C1.2"> <head>II.</head> <p>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде |
заигра у грудима посматрајући како ове дивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу |
ео се из све снаге, па извијајући своје дивне мелодије, хоће и сам да покаже, да је и он ту, да |
, са најграциознијим покретима певајући дивне песме надмећући се која ће лепше играти и певати. |
да је буктала у јеку.</p> <p>— Ах, онај дивни стас!... па лице!... очи! — шапуташе у себи млада |
која фрула, чија мелодија беше у толико дивнија, у колико се мешаше са оним тихим брујањем од з |
бели зимски огртач и сада се заогрнула дивним пролећним плаштом, изатканим бујном зеленом трав |
ало, беше се већ размилело к’о мрави по дивним виноградима, недалеко од Петрињске планине.{S} С |
лепом и развијеном Маћедонком.{S} Поред дивних пашњака и ливада, поред необично плодних њива и |
ла је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} |
ве баруштине.{S} Место бујних пашњака и дивних ливада у овој пустињи види се само врео песак.</ |
цу.{S} Око паса притегнут широк појас — дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри |
о да умире.{S} После неколико тренутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да го |
брда, да заведу вито коло.</p> <p>Фруле дивно забрујаше а бурно коло као да полети.{S} Загрејан |
ом окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени.</p> <p>Но тек што скинуше ражњеве са ватр |
и и место оних пешчаних облака указа се дивно азурно небо.</p> <p>Ни једног облачка не беше на |
године много брже но обично.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње |
сма из раздраганих дечијих груди већ се дивно захори.{S} Умилни славуј упео се из све снаге, па |
чно.{S} Гора се дивно озелени а птичице дивно цвркутаху своје пролетње песмице.{S} Сад беше у п |
свој пут и кроз саму пољану, која беше дивно обрасла овде-онде младим шумарцима и густим џбуно |
вега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар природе.</p> <p>И самом |
они беху сравњени са земљом, а хајдуци дивно опраше своје зарђане јатагане у њиховој врелој кр |
ра зарудила.{S} Зајапурено источно небо дивно се осмехиваше, објављујући нам да ће бити леп дан |
ише сасвим.{S} Западно небо сад се тако дивно зарумени, да га је милина било гледати.{S} Вечерњ |
једног облачка не беше на хоризонту оно дивно чисто плаветнило, уливаше веру и наду.</p> <p>Али |
хладних планинских поточића, место оног дивног биљног шаренила и оне хладовине по густим горама |
а силазе ка подножју брда а пуни кошеви дивног грожђа весело крцкаху на њиховим раменима.{S} Ма |
г логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покривеној бујним ливадама и пашњацима |
ко безбрижно нађоше се најзад на једној дивној пољани, не далеко од саме Паланке а у близини се |
је сам харамбаша Мицко.</p> <p>У овако дивној кити била је скривена и једна грана отровница, г |
је из вароши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.< |
е стране насипа засађено, правило им је дивну хладовину.</p> <p>Коњи су сад већ лакше ишли.{S} |
ицко на сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крен |
обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кућицу, па се шта више сад и удоми, оженив се јед |
дног јунака, који се хватао у коштац са дивовима и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно ј |
к наилазили на грдне чопорове од Срна и дивокоза, те се тако занимаху и ловом јер <pb n="142" / |
Арапи а двојица од њих носили су једну дивокозу и једну срну, које беху смртно рањене од њихов |
>И десница му паде са силава коју је по дигао када је узвикнуо.{S} Опет је наслонио главу на гр |
и морску воду са Средоземног мора да се дигну колосални облаци од те морске разбивене воде, и т |
у хладноћу, као да му је са целога тела дигнут велики терет који га је са свију страна подјенак |
елушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора дигоше болнога Мицка на једну камилу и Зора седе са њим |
тарешина.</p> <p>Ужасна се граја понова диже грдећи и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за св |
јим данима да заклоне.</p> <p>Мицко сад диже руке и од чорбаџи-Мише и од оних, који му гарантов |
ви беху већ у његовој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Смат |
беху подаље измакли, Мејрима се радосно диже са Мицка и тапшући га по рамену поче гласно да вич |
ог смејања, чисто да се угуши.</p> <p>— Дижи се бре!...{S} Ах, ћерата, ћерата... пезевенк један |
урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, а ову мараму чувај к |
ам! — поче сад Цинцарин молећим гласом, дижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p |
ало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту |
беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да би тога харамбашу Мицка ма |
рци а овде онде као какав пустињски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долин |
а — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо омиљено |
у мал, не млатну „чибуком", из кога се дим још по мало таласаше и повијаше у ваздуху.</p> <p>С |
од пода.</p> <p>Кадија повуче још један дим па настави:</p> <p>— Ово момче сигурно зна, где се |
у, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а мирис овога мисирскога дуван |
Бектар, пуштајући и даље густе колутове дима, — сад ћемо видети!...</p> <p>У том разговору врат |
има диванисаше пуштајући густе колутове дима.</p> <p>— Харамбаша Мицко стоји пред вратима и хоћ |
лио се на дивану, запушио лулу, па само димани.{S} Густи колутови од дима таласаху се по соби а |
пало у очи и запита га зашто помиње Св. Димитрија.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитр |
из Триполиса, и једнако је помињао Св. Димитрија.</p> <pb n="206" /> <p>То је Мицку пало у очи |
попове и да им одузму своју цркву „св. Димитрија", јер ови беху Србе одатле сасвим истисли и н |
чаршију и тек се зауставе пред кафаном Димитрија Грка.{S} Одмах за тим сиђоше с кола, да би уч |
.{S} Онај му одговори да је данас Свети Димитрије.</p> <p>— То је моје Крсно име.{S} Помогни ми |
<p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} После-читавог часа бура престане и они ср |
и.{S} И он се искрено помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренут |
димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p>Мицко је само ноћу силазио у оближња се |
саме мале и ниске кућице са незграпним димњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућ |
Све се то згурало по кућерцима, а густи димови високо се повијаху изнад њихових димњака.</p> <p |
во се нарочито дало приметити по густим димовима од ватре, коју беху Турци потпалили, да би над |
она тугованка, — песма, која вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после о |
јући се пред пандурима, молећи их да не дирају Кузмана.</p> <p>— Кадија га зове и ако није крив |
ш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!...</p> < |
ављеним на пандура, — да га нисте ништа дирали!...{S} Сад може слободно да иде својој кући.{S} |
ижући се са пода, само да га више не би дирали.</p> <p>— Вина, вина! — викну кочијаш Мита.</p> |
и су их и многи Бугари па и сам ондашњи директор бугарске гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчо |
мо застао.</p> <p>Састанак је био веома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, п |
Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан тренутак.</p> <p>Но узалуд.{S} Панд |
p> <p>Неколико тренутака трајао је овај дирљиви призор.{S} Најзад се и његови узбуркани осећаји |
ли вам је то звиждање!...{S} Монотоно а дирљиво као да има неку тајанствену моћ!...{S} Тужно се |
ну Мицко врло радосно.</p> <p>Сад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а |
у знак њиховог растанка.</p> <p>Заиста дирљиво!...{S} Ово за њих, ни више ни мање, беше један |
>Пандури веома заједљиво посматраху ово дирљиво праштање и са нестрпљењем очекиваху на полазак. |
_C1.4"> <head>IV.</head> <p>После онако дирљивог растанка са Кузманом у Видину Мицко са својом |
јним и крупним очима.</p> <p>Мицка јако дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Стан |
оју одају од подрума само да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало от |
својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем и горким плачем као и јецањем М |
не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одаје.</p> |
88" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем очекив |
ритискао.{S} А груди су му биле празне, дисао је све јаче, изгледало је као да не може дисати. |
вота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет |
е све јаче, изгледало је као да не може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија |
ска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И заиста, потера, у ве |
овај пораз његове потере, он ће на нас дићи хиљаде Турака.{S} Нас је мало, истина храбрих, кој |
сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењу нико није ни по |
ових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да својом врелом крви |
нак, који и даље незаборављаше на овога дичног Србина, који је и даље водио рачуна о његовом др |
е да изруче, овоме храбром јунаку овоме дичном Србину а сада тужном беднику, братско поздравље |
анствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варнице лете из њих |
а беше арнаутско зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ дод |
оји.{S} Упро оштар поглед у њих па и не дише.</p> <p>— Још десет корачаји, — помисли Мицко бар |
ања ни једанпут нисам излазио напоље да дишем чист ваздух, да топлоту сунца осетим.{S} Да сам м |
а деца се затрпала по креветима па и не дишу.{S} Само два Кристаћева сина беху, са ножевима и п |
а се у једном углу сав згрчио, чисто не дишући.</p> <p>— Казуј, море, где је бег? — грми љутито |
вечанство вечно обасипа, благотворно су дјејствовале на измождено тело храброга јунака.</p> <p> |
судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила противно закону, знајт |
о.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Можете им се потпуно |
ови, дајем му тврду веру, да му неће ни длака са косе фалити, само ако нам истину каже: где се |
беше дао тврду веру, да Кузману неће ни длака са косе фалити само ако му прокаже Мицка, ипак он |
то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети одавде! — цикну паша радосно.</p> <p> |
јо!... — цикну Бектар, пљеснувши јако у дланове, — зар још мислиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти |
што се беше мало умирио, понова лупну у дланове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оно |
</p> <pb n="35" /> <p>Сад кадија пљесну длановима и одмах улети у собу један од пандура. </p> < |
тапшући Кузмана по рамену затим пљесну длановима и пандур одмах уђе.</p> <p>— Ово је момче нев |
ном пођеш чуваће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначк |
ећ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} Узалуд се сам |
арила тихо ноћно спокојство после онаке дневне оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и те |
им рупчагама скоро полумртви од грозних дневних врућина ма да беху сасвим наги.</p> <p>Чим би п |
о више није десило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p> |
своје послове који се на оној несносној дневној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позв |
отвор шта га Мицко начини, пропуштајући дневну светлост у оној подрумској помрчини, изгледаше и |
д разговор, свуда је било мирно, само у дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледал |
својим најмилијим, ова се храбра чета, до зуба наоружана, сада вину у бујну гору на планини Пе |
ост час тамо час амо.{S} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгл |
="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану. |
искрено, колико нам дана ваља путовати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићем |
цко, ударивши снажно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са своји |
Ја, харамбаша Мицко, све <pb n="110" /> до своје смрти нећу моћи да пропустим а да се увек са в |
оговорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непрестано су пили и мезетисали а лепа Гина с |
ш имати кад да разгледаш целу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш це |
колико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет дана они онако |
еношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} |
> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоба са Турцима, но о |
спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема господара.{S} |
очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваздух до сада уб |
анимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш |
ну, то је сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје свед |
новаца и испрати га заједно са својима до лађе, давши му неколико препоручених писама на своје |
јатагана.</p> <p>На овом путу од Извора до Ристовца а недалеко од Куманова, Мицко беше оставио |
а 1885. године.</p> <p>У путу од Извора до саме границе — до Ристовца имао је пуно омањих сукоб |
већ да се завуче у исти, да се прогура до крајње тачке и да тако изађе на површину, пошто проб |
, висока, румена к’о ружа, а враголаста до зла бога.{S} Са погледом пуним неке чежње гледала би |
е убијен! — Тешко нама!“</p> <p>Од уста до уста проносила се ова вест са највећим узбуђењем и з |
очео да размишља још у путу од Лесковца до Печењевца које му мисли беше пореметио кочијаш Мита |
.{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, морам |
S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> преко |
ост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај врло дуг |
псану снуждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је би |
непрекидно је посматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му п |
твору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страшно велика људина.{S} Ли |
ову пешчану пустињу даље на север, све до Средоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџ |
давде су сад путовали без престанка све до Чечина.{S} Праска мартинака и она силна песма — све |
ада никако и не растављаше од Мицка све до самог свршетка бугарског рата, који беше убрзо за ов |
а својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно смејање весели |
.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим ид |
улетао је он у непријатељске редове све до самог свршетка борбе.{S} Где год би он са својим доб |
један рањен као и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику г |
узајамно чашћење и то не престајаше све до мрклога мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио н |
е бугарског рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари |
>Разговор је овако непрестано текао све до мркле ноћи.{S} Најзад легоше да спавају.</p> <p>Како |
ушташе.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели |
је дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша |
ти да бежиш, ми морамо бити заједно све до гроба! — тепаше му опет Зора и поче да га грли и љуб |
На томе путу беше море сасвим мирно све до пред острво Хидру. </p> <p>Ту пред острвом настаде у |
ако провађаше он време у Ћустендилу све до месеца маја 1878. године.</p> <p>Баш тих дана, месец |
својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег часа.</p> <p>Кад Турци опазише како се вис |
му биле непознате, по целоме свету све до страшнога суда.</p> <p>И година и по дана прође и ни |
оћна тишина наново завлада. </p> <p>Све до саме поноћи надзорник тамнице био је у Тунином хану. |
за то!...</p> <p>Сад баба Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваља |
етар. — Треба један од нас одмах да оде до мога пријатеља — харамбаше Мицка, он је сад у Ћустен |
и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао |
</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не приста |
звољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче из о |
о на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— Ја ти ве |
е прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обред.</p> |
своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро пре |
аг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до реке Струмице.{S} Но тек што беше прешао преко исте |
зањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо свемогуће |
и друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не заборавих!... збогом, збогом за увек! — туж |
ветерана водили су га пријатељи од куће до куће и угошћавали га — служио је млађим људима као п |
с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло много мали |
ину.{S} Лампа у њиховој соби, која беше до саме капије од конака, још је светлуцала.{S} Сем гал |
p> <p>За неколико тренутака он већ беше до куће стигао.{S} Брзо сад улети он у собу као какав в |
чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико поражени, да з |
Мицко. </p> <p>Чим Мицкова кола стигоше до Лесковачке Капије, одмах Рашић заустави кола и поздр |
о уз сеоске плотове.</p> <p>Чим стигоше до самог зида, којим беше конак опкољен, одмах се један |
клупи па само хрче.</p> <p>Чим стигоше до хана, одмах зауставе кола и сиђу.{S} Сви беху намерн |
сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци ов |
еше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који хоће.</p |
ио да смлати и Мустаф — агу, па ма га и до самог Ресена јурио.{S} У тој намери он опет продужи |
н.{S} Ал’ он се најзад тврдо реши, да и до последњег часа тако иде па ма куд отишао.{S} Наду у |
опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степениц |
али би они Мицку по једну мешину воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} |
еликом усплахиреношћу он најзад стиже и до тог места — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине |
неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мухамед пак |
аоружаних Турака да погине а овако ће и до последњег часа очекивати на Тунину помоћ.</p> <p>Сет |
обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ савладан |
пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју брда а на друму |
ријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре |
и човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и ту су опа |
еду.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог логора.{S} |
г зида од конака.{S} Сад се примакоше и до самог конака, па опет поред његових зидова дођу најз |
само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим разваљеним ч |
та на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последњег часа да кољем ове светске варваре, ове пак |
беху праве суварије: високи а Коштуњави до зла Бога.</p> <p>Одмах сви полегоше уз земљу и, криј |
.</p> <p>— Али-Милева буди ти на стражи до поноћи а ја ћу да спавам, па ћу те онда сменити па т |
!!...{S} Ово момче, што пред нама стоји до скоро је било у хајдучкој чети Мицка харамбаше!...</ |
ше Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уве |
ћу овде.</p> <p>Тако су обојица стајали до сутра дан у подне, и сваки најмањи шушањ који би јед |
жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете.{S} Они се беху још раније решили, да |
јске.</p> <p>Но они тек што беху стигли до границе а примирје још истог дана већ беше закључено |
<p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим јатаганим |
еше понова напустила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу |
руље ишли су најхрабрији људи наоружани до зуба — страх је било погледати раздражене и дивље Ар |
а чуо, кроз пусте одаје корачали су они до у одају где је почињао лагум.</p> <p>Мицко се ту пре |
О!... здраво побратиме!... где си ми ти до сада! — отпоздрави му Мицко, раздраган тиме, што вид |
знали, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после де |
, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Рашићем а |
летеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> <p>— од |
} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог и срећ |
} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источни део |
ад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму нешто бо |
рстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим п |
уше љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму зору и тек када сунце поче опет своје жарк |
уштаху.{S} Изгледа као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облак |
лели да те виде... кад би хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад |
<p>Пут кроз Фесан био је много бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јач |
ужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу чету и с њом |
пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменути!...{S} Ти ме војводо |
нас постоји стара варошица Ресен са пет до шест хиљада разноврсних становника:{S} Ту су вам и С |
етње дане.{S} Каткад силазио би он опет до свога јатака Косте и тако разговарали к’о обично.</p |
пасавао беда.</p> <p>Када су стигли већ до куће Зорине, она као срна скочи са камиле и уз припо |
ебу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз к |
ега, он се најзад и сам успужа уз стену до оног отвора.{S} Сад заједно са Арапином уђе кроз ова |
ваца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и путног |
оју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни један не оде |
дих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону дво |
е! — викну један од Арапа, кад већ беху до самих шатора.</p> <p>— Не вала! — одговори им Мухаме |
p>После неколико тренутака они већ беху до саме капије од конака.</p> <p>Све беше поспало.{S} Н |
дуре.{S} Мара је тако исто седила одмах до њега па кад чу оне речи а она се само још јаче приби |
да је био, можда га је овај чист ваздух до сада убио; Али-Милева! викну Мицко.</p> <p>Сви су ћу |
о исто беше још јаче убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и осту |
јом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила имао је пуно омањих бораба са Турци |
ког рата и чекала у Паланци све до овог доба, јер се Турци надаху да ће Срби или Бугари после с |
одневне јулске оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора |
да им објашњава како код нас има четири доба годишња, и како у то време пада велики снег, као и |
v type="titlepage"> <p>Штампарија „НОВО ДОБА“ у Вуковару.</p> </div> </front> <body> <pb n="3" |
е зна.{S} Ујутру, увече, просто у свако доба, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{ |
е сад настала пијанка и грајала до неко доба ноћи.{S} Не само да је поднапио своје сведоке већ |
оживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} Тако су проводили време скоро преко целе |
такао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, девојке играху, са најграциознијим покретима |
њаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, позвавши и ону двојицу што |
о бруји.{S} Прави сељачки сватови у оно доба, кад пођу са младом.{S} Гора само јечи од грмљаве |
аги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у |
акав вам је Мицко.{S} И он може да буде добар и — што но веле — предобар.{S} И он може да буде |
ок овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће нам дати толико још снаге да мо-можемо изн |
у сусрет Мицку.</p> <p>— Бог ти дао сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овд |
релом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби понова крила.{S} Она сад на својој камили појури т |
n="48" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кади |
вратима и закуца полако.{S} Но када не доби никаквог одзива изнутра, он сад скиде мартинку с р |
ни пуних седам дана а надзорник тамнице доби налог, да спроведе само Мицка а не и његову дружин |
о дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начелник позиваше ради изв |
ресвуче и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако о |
S} Зато и сам ћуташе.{S} Лице као да му доби неку тамну боју, чело набрао а очи му само сикћу о |
<p>Најзад се руска војска крену на југ, добивши налог да и даље потискује турску војску.</p> <p |
да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Божију силу, сталан у ве |
ош како!...{S} Цела чаршија зна ко увек добија на картама! — викну Ламбро, смејући се гласно.</ |
Мицкова тамница једино место из кога су добијали храну цела породица Зорина.</p> <p>Свакога дан |
е долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гоми |
да већ једном Турцима и да на тај начин добије од њих што већу своту златника.</p> <p>Са таком |
ви пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчета, управо два ме |
ас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви знате да сам ја оптужен за убиство Јеше |
ицко извади ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за коноп |
> <p>Баш у то време, кад надзорник беше добио овај налог, беху у Смирни неколико Арапа из Гариј |
га мрака.</p> <p>Мицко још у двору беше добио налог од краља Милана, да се спрема за рат против |
ијим.</p> <p>Он се беше овде и оженио и добио свега једно дете — Мару, која сад беше већ одрасл |
више и више опорављао.{S} Када је Мицко добио толико снаге да се могао кренути на пут, продужиш |
алих.</p> <p>— Ви знате да сам ја данас добио позив од суда а и зашто сам га добио!...{S} Ви зн |
ково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би испод таког огромног високог урмов |
кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног |
/p> <p>— Све ово могу, господару, и сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад |
азили место кроз које ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањ |
иним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми поред онога што су ми давали злико |
ином, јер им је иста служила као вечита добра храна.{S} Напуни се шака детелином изгњечи мало, |
<p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и читави |
добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврши Мицко |
сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} Зато што си ти мени била добра и давала си ми |
ошњем становништву служи онако исто као добра храна, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита |
дравише му остали, — носиш ли нам какве добре гласове?</p> <p>— Па.... носим! — одговори Коста, |
рата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и преплашени по |
ожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p>Мушки су убрађени марамама све до ја |
шћани — упита Мицко.</p> <p>— Још какви добри људи!{S} Ни длака вам на глави неће фалити.{S} Мо |
што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам и суви |
.</p> <p>И Али-Милева се беше вратио са добрим гласом да је лагум остао неповређен — све беше у |
за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упамтили, јер Коста не беше сам, већ имађаше и |
ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!...{ |
стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не прави |
одмах беше помислио:</p> <p>— Вере ми, добро бити неће!...</p> <p>А сад, кад виде да је Мицко |
е се јуначки руковаше.</p> <p>— Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти ј |
Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шта те чека.</p> |
е то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет Мицко |
... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мал |
већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати да вози |
и „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даље густе |
Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још подужег ра |
одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече Мицко и |
Здраво, добро!...</p> <p>— Хвала Богу, добро је!... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро |
... а како ти јуначе?...</p> <p>— Па... добро је!...{S} Хвала Богу, биће боље!..</p> <p>Сад се |
ам ама ни макнуо одавде.</p> <p>— Па... добро, кажи који су то људи, кажи бар двојицу, тројицу! |
че се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник. — А би |
ко ли је то! — викну Мицко чудећи се. — Добро, добро... сад ћу ја њему одмах показати, шта опет |
аничним гласом:</p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по нал |
ећу да спавам. </p> <pb n="194" /> <p>— Добро, онда ти стражари, па ћеш имати кад да разгледаш |
рабљивим рукама.</p> <pb n="79" /> <p>— Добро, браћо... даћу вам!...{S} Што имате да ме везујет |
шчо де!... шчо било, било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад дон |
питам, већ право па тамо!... </p> <p>— Добро, добро!...{S} Ја већ видим, да ћу ја тебе морати |
те онда сменити па ти спавај!</p> <p>— Добро, пристајем, мени се и онако не спава.</p> <p>Мицк |
до, од тебе више не раздвајам!</p> <p>— Добро, може и тако! — заврши Мицко одобравајући му овај |
огу рећи „јест" или „није"!...</p> <p>— Добро, добро, момче! — промрмља Бектар, пуштајући и даљ |
> <p>— Аја, не треба ништа!...</p> <p>— Добро, добро!... како ти велиш!...</p> <p>После још под |
огодити и најмању стазицу!....</p> <p>— Добро, Станимире, добро, само ја сам се решио да до Ђур |
хтео да одемо до моје куће?...</p> <p>— Добро, добро... хајд баш кад им је толико воља! — рече |
што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува |
а нема овде — рече Али-Милева.</p> <p>— Добро онда сиђи и чувај стражу ја ћу те после сменути.< |
не шалим се наредба је таква.</p> <p>— Добро, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде и |
и тераћеш ме као заробљеника.</p> <p>— Добро Али-Милева — рече Мицко. — И они се са већом обаз |
ати! — заврши Станимир и пође.</p> <p>— Добро, синко, добро!...{S} Гледај... ја ти већ рекох шт |
Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да му не беше најпр |
и погледе пуне љубави и чежње.</p> <p>— Добро! — рече Мицко одлучно.{S} Ја сам и онако био већ |
а који то начин треба учинити.</p> <p>— Добро, ја сам већ уверен да си ти човек бистар и да раз |
ицко и поче се понова крстити.</p> <p>— Добро... добро...{S} Мицко! — упаде сад турски чиновник |
и пак да га је Миша изневерио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добит |
ру док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим око |
, лупне на врата и уђе у собу.</p> <p>— Добро вече, добри људи — рече Мицко.</p> <p>Збуњени и п |
ићемо у саму зору у Триполису.</p> <p>— Добро, само ме остави да мало бар спавам.</p> <p>Али-Ми |
еома понизно приђе и поздрави:</p> <p>— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпо |
-Милева се приближи к отвору и Мицко га добро промери од главе до пете.</p> <p>Била је то страш |
Боже да то буде јер нам неће бити онда добро.</p> <p>Свакога дана чуо се јаук и плач, изгледаш |
а је нико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" |
<p>— Али, Бога ми, харамбашина га рука добро погоди! — упаде опет онај рањени. — Ама закла га |
из Македоније — Србин сам.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> |
д Мицко гласно са смејањем.</p> <p>— Па добро... ти велиш да сам ја разбојник, зликовац и много |
си испунио заклетву своју.</p> <p>— Па добро!{S} Ја сам иначе хтео, да још ноћас отпутујем.{S} |
И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, да |
— рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро испитати.{S} Мицко је бодрим оком пазио на отвору |
а ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зора.</p> <p>— Не, никад! </p |
ка беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана, равница... нигде заклона, а и |
ио ту нему тишину.</p> <p>Али-Милева је добро знао да ће Мицко после једног а најдуже два часа |
о тронутим гласом. </p> <p>— Па које је добро — рече млади човек.</p> <p>— Ја мислим да сам у х |
ао је Мицко о свему и свачему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећ |
давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, како пресрећних тако и |
бу.</p> <p>— Халаразола, синко!... које добро? — отпоздрави му паша, упитавши га одмах за његов |
озничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну |
... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добро, мој стари јуначе? </p> <p>— Невоља, харамбашо!.. |
вољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеше са храном — урмом и водом, то понова про |
вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се добро сећам, твој се Мицко родио у очи Петрови’ поклада |
го тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћет |
већ је почео очајавати, да му план неће добро испасти.{S} Он је знао да ако га само један Арапи |
га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — надам се — и за мене. |
ана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиждање већ поче да пишт |
one unit="subSection" /> <p>Још не беше добро ни свануло.{S} Тек што је зора зарудила.{S} После |
хајдуковали су заједно и делили и зло и добро много година.</p> <p>Пре десет година се овај дом |
грчки или српски — неће ни мени ни теби добро бити.</p> <p>— Нека ме убију, ја сам иначе већ дв |
да видим да ли ме волиш, или не — пази добро шта ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије |
! </p> <p>— Рекох, не треба!...{S} Мени добро плаћа хазна турскога цара! — одговори Мицко.</p> |
ва — рече Мицко трљајући очи. — Ти ниси добро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} |
тако ти Бог помогао!</p> <p>— Зоро, ти добро знаш да сам ја увек био твој пријатељ, па ћу ти и |
аче хтео, да још ноћас отпутујем.{S} Ти добро знаш да ме моја чета чека са највећим нестрпљењем |
— Добро вече, браћо!...</p> <p>— Бог ти добро дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.< |
е морати да јуриш за колима!...{S} Знај добро!...</p> <p>Мита се сав заценуо па да прсне од сме |
еху често нападали.{S} Но Мицко их увек добро награђиваше за такову смелост било врелим зрнима |
о најзад и можемо, ма да ја не познајем добро те крајеве!...</p> <p>— Не брини, харамбашо!...{S |
амо играчка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђа |
рши Мицко, радујући се што је све овако добро испало.</p> <p>— Не брини, не брини, газда Мицко! |
на крају села.{S} Ту му је било пољско добро — „чифлук", па ту и кућу подигао.{S} Нешто услед |
имали никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао б |
дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за |
.</p> <p>— Заиста... врло добро... врло добро, — одобраваху му остали, знајући за харамбашу Миц |
тано прете грозном смрћу.</p> <p>— Врло добро, Станимире!...{S} Ти си и пре био са мном, па што |
ше већ готов. </p> <p>Копање им је врло добро испало за руком јер лагум излазио иза једне рушев |
сам Мицко с њом се беше још раније врло добро упознао.{S} Шта више, он с њом беше утврдио и чвр |
као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добро, како је сад теби!...{S} Зар није грозно и страхо |
ворили грчким језиком а њиме је он врло добро владао. </p> <p>Мало је размишљао да ли да уђе ил |
нимир из Криве Паланке, кога Мицко врло добро познаваше.</p> <p>Мицко видећи да су то обични ра |
о било?!...</p> <p>— Ви, Турци, сигурно добро знате за харамбашу Мицка!... разбојник!... зликов |
е шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чији род тамошњем станов |
један Турчин полако и сам уђе, па пошто добро промери и загледа Кузмана, он опет изађе из цркве |
ош не вара, што види да и сада може још добро да бије.</p> <p>Сад брзо очисте убијеног галеба и |
ће те они као кап воде на длану.</p> <p>Добро Али-Милева ја ти дајем своју јуначку реч да ћу те |
да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пр |
апад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добровољаца је тек нешто више од стотине а Турака некол |
бој.{S} Турака је било на пет стотина а добровољаца на педесет.{S} Јурук је јуначки јуришао међ |
вим ратничким <pb n="74" /> нападима од добровољаца, а нарочито са харамбашом Мицком, који им б |
ате натраг.{S} Тако и би.{S} Неки се од добровољаца још одмах разиђоше а неки опет пођоше са Ми |
ху кренули тим правцем.</p> <p>Неколико добровољаца беше мало раније послато, да би нашли на ко |
се Мицко спремаше да пође.{S} Вође ових добровољаца беху:{S} Мита Јурук, војвода Коле од Секули |
пролећа неће остати на миру од српских добровољаца, зато се беху мало раније и припремили.{S} |
.{S} Одмах за овим од његових и Митиних добровољаца почеше страшно да грме непрестани, убрзани |
њега сад беху пристали и многи од оних добровољаца, чије вође морадоше остати мртви на бојном |
не као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше у Ћус |
миче ка селу Влаији, где беху утаборене добровољачке чете, али и маса врелих куршума није прест |
и ли се на тај начин како провукли кроз добровољачке редове.</p> <p>Сад настаде читав лом измеђ |
урски табор.{S} Мицко са осталим вођама добровољачким јуначки нападе на турску војску, па пошто |
рости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом дружином право за |
га.</p> <p>Капетан — Илија, са осталим добровољачким вођама, да би се мало одморио, утабори се |
добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким одредом пођу одмах ка Бугарској.</p> <p>Р |
ду на магацин.</p> <p>Чим се овај савез добровољачких чета беше кренуо ка граници и исту прешао |
момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чету с њихови |
веде лакоумне Турке на заседу и осталих добровољачких вођа.{S} Турци, приметивши Мицка као и ње |
настаде читав лом између њих и храбрих добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљ |
аца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет људи.{S} Са овом четом |
, то одмах, чим га ови позваше, прикупи добровољачку чету и то врло брзо, јер свак радо пристај |
24_N9" /> који такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и |
.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља добровољце.{S} Ово је најпре покушао у самом Нишу.{S} Н |
RP19024_N6" /> беше отпочео да прикупља добровољце и да са таким четама кољу Турке по Македониј |
ећу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако уједињеним добровољачким од |
ет, не би ли му овај одобрио да прикупи добровољце и да с њима оде у Босну. </p> <p>Пошто му ка |
рке по Македонији.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак саз |
у и на више места борећи се са Турцима, добровољци тако стигну и у Каза — Џумански вилајет.{S} |
ћи Турке при продирању кроз Македонију, добровољци беху сазнали од тамошњих Срба, да их на Шар- |
} Сад настаде још грозније комешање.{S} Добровољци беху к’о какви курјаци међ’ грдним стадом од |
ојска их сустиже баш у моменту, када се добровољци беху потукли са околним Турцима.{S} Видећи о |
овако бојаху изненадног напада.{S} Ови добровољци, који беху мало раније отишли, за кратко вре |
јска одмах врати натраг, рекавши да ови добровољци не само што нису заслужили казну, већ да је |
жи се осталим вођама.</p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед то |
самој средини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, |
срећу.</p> <p>После оваког окршаја сви добровољци беху на окупу са својим вођама, да би се дог |
у количину оружја и на тај се начин сви добровољци снабдеше у том погледу.</p> <pb n="70" /> <p |
, у том грозном покољу погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвод |
ика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише својом врелом, јуначком крвљу |
е Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак овако охрабрени појуре свом ж |
сти, као Србин, чим је чуо да се српски добровољци прикупљају за упад у Македонију, одмах напуш |
еше прикупила, чувши да се многи српски добровољци крећу ка њима.{S} Одатле пређу реку Стрмицу |
ујну траву на бојном пољу.{S} Малаксали добровољци и сами одступише, не хтевши и даље да јуре з |
самог села Влаије.{S} Када чуше остали добровољци оволику праску брзо појуре са својим вођама |
ином да појуре правцем, где беху остали добровољци са својим вођама, не би ли се на тај начин к |
ом масу својих покланих људи.{S} И сами добровољци беху мало проређени.{S} Остављени од Турака, |
> <p>Но овде не прођоше најбоље ни сами добровољци.{S} У оној гужви, када се они ухватише у кош |
натакнути на ражњевима.</p> <p>Чим ово добровољци приметише, одмах се врате ка својим вођама, |
м логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војску требало је прилично в |
ко сад уђе слободно у Свиштов са својим добровољцима и капетан-Илијом.{S} Руска војска заузевши |
шетка борбе.{S} Где год би он са својим добровољцима појурио, ту би мртви Турци полегли к’о сно |
p> <p>Под овом командом Мицко са својим добровољцима своју храброст испољи први пут на Бабиној |
</p> <p>Мицко са Митом Јуруком и својим добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до |
te> <note xml:id="SRP19024_N6"> Српским добровољцима познат као „Куп Мајор“, који, по чувењу, и |
змановим речима.</p> <p>— Издадох нашег доброг војводу!... — издадох нашег славног харамбашу!.. |
послу око припремања ручка а наравно и доброг вина. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за к |
ем у том човеку нашао заиста патриоту и доброг пријатеља, тек онда си испунио заклетву своју.</ |
Рашић заустави кола и поздрави Мицка са добродошлицом, изјавивши му у исто време, да је он са с |
га дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгледала је |
уждена и невесела, па што никад до тада доведе и своја два мала синчића.{S} Мицко је био тронут |
} Паша кад сазна од ових зашто је Мицко доведен, одмах га упути надзорнику тамнице — Ахмеду, ко |
нове и један пандур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p> |
> <p>На заповест валијину пандури одмах доведоше Мицка и заосталу седморицу од његових другова. |
дмах нареди пандурима да везана Кузмана доведу к њему.{S} Тако и би.{S} Сиромах Кузман стајао ј |
и на оволику вику Митрину, која их беше довела у велику забуну.</p> <p>— Шта сте стали, шта чек |
ости и узбуђења.</p> <p>— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар |
бих вам га тамо првом згодном приликом довео у клопку. </p> <p>— Знам, синко, знам, али дал’ б |
свим на свету, да ћу те здрава и читава довести у хришћански народ на море.{S} Моја је чета још |
оне, што му дадоше гарантије, да ће му довести Мишу.</p> <p>И заиста они су непрестано трагали |
Али-Милева Мицку.</p> <p>— Хоћемо ли до довече наћи воду — питаше Мицко.</p> <p>— Ја сам уверен |
о избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</p> <p>Проша |
чећи по авлији а блед к’о крпа.. очајно довикиваше:</p> <p>— Цано!...{S} Цано!...</p> <p>Но од |
сте овакве случајеве.{S} Но увек је био довољан само један плотун пушака из руку ових Арапа — п |
а је закоље.{S} У бурагу камиле било је довољно воде.{S} После неколико минута пошто се вода ни |
елу стену.{S} До зоре има 6 сати, то је довољно време да разгледаш целу околину.</p> <p>Мицко с |
беше задржао неколико дана.{S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се с |
Мицка.{S} Хране и воде морали су имати довољно јер су и сами знали сем Мицка, да ће имати да п |
ом ни једне речи.{S} А сада, када се он довољно засити и прилично опорави, сада се у лепој хлад |
о одело.</p> <p>Патриота Грк даде Мицку довољно новаца и испрати га заједно са својима до лађе, |
е у Башино село, па снабдевши се у њему довољно храном, он одмах продужи пут.</p> <p>После неко |
продужавали.</p> <p>Првих дана имали су довољно хране и воде, али последња два дана нестало је |
/p> <p>Но сви ови добровољци не имађаху довољно оружја.{S} Мицко услед тога буде принуђен те са |
љачи што су носили спреда.</p> <p>После довољног одмора од неколико дана пошто се добро снабдеш |
бе возим, али... — викну Мицко, па и не довршив, пође ка кочијашу да би му отео оканицу.</p> <p |
инце.., винце!,,, — викну Мицко па и не довршив баци плахо десну руку на свој јатаган.</p> <p>М |
заклон од кише. </p> <p>Још не беху ни довршили са ручком а чу се звиждање њиховог стражара.{S |
ећим напрезањем на лактовима и коленима довуче се до отвора да бар још једном види небо, престо |
себи и с великим напрезањем могао да се довуче до отвора видео је читаву гомилу урми и врло мно |
теже што нису знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећ |
на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали. </p> <p>Чује се зви |
еки певаху „турске севдалинке", неки се договараху о нечем, неки се беху опет сасвим издвојили, |
руштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да јед |
радоше се сви умирити.</p> <p>Сад наста договор између валије и присутних паша, који тако скупа |
се звиждање.{S} Они одмах прекину њихов договор.</p> <p>Чудновато ли вам је то звиждање!...{S} |
еху на окупу са својим вођама, да би се договорили о томе шта ће даље радити.{S} Како пак беше |
остали.</p> <p>Пошто се сад овако лепо договорише, то отпочеше и са вечером.{S} До поноћи непр |
село Степане, ту се војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да |
се ма шта рђаво а противно закону- буде догодило. </p> </div> </div> <pb n="124" /> <div type=" |
ј души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешкоћа услед непрестаних бораба, услед не |
ложи га на траву, затим у једној мешини додаде Мицку воде.</p> <p>Пошто се Мицко напио воде рас |
>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање — ама дед’ бар штогод!...</p> <p>Но В |
час о овоме час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзе |
е место.</p> <p>Турцима беху већ грозно додијале ове хајдучке чете.{S} Није било Турчина, да се |
ријатељство и последње време беше веома додијало, то се он најзад реши, да нападне са својом др |
.{S} Као што рекох, то им беше и сувише додијало.{S} Више пута су дизали грдне хајке, само да б |
истарства.{S} И самим Бугарима беше већ додијало турско насиље па знајући да ће Мицко са својом |
ивне младе девојке играју, мислиш да не додирују земљу ногама. </p> <p>Обуздавао је осећаје сво |
нски Мустаф ага, идући трагом Мицковим, дође и у саму Браилу.{S} Он је син старог Сулејман — аг |
ноге и нихајући се тамо амо као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посм |
На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да је ефендија заи |
ну дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост непознати човеч |
ег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, али то само за тренутак, па одмах пр |
>— Слушај ти мене Зоро — рече Мицко.{S} Дође сад време да и ја твојој породици чиним добра.{S} |
ориш Мицко!{S} Ко зна да ли је могла да дође овамо, а да је нико не види.</p> <p>— Познајем ја |
е Али-Милевин глас, како не пристаје да дође у кућу.</p> <p>Идући тако кроз ходник размишљаше о |
они га позиваху оним својим лавежом да дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бић |
ао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му сметале, јер |
ича, како га је поздравио његов отац да дође тамо, како је Станија Михаилова украђена од Јешер- |
— Чуј ме Али-Милева! рече Мицко. — Сада дође час да ону дату реч испуниш.{S} Кад одавде сретно |
у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. године, јер овде беху и његови п |
ав зачета.</p> <p>После неколико недеља дође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече |
е је и стража била. </p> <p>Једног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из нек |
да тишти ова стега.</p> <p>Једног дана дође му у посету светац Шах Мухамед и почне му причати |
продужи пут.</p> <p>После неколико дана дође у Куманово и ту се задржи за извесно време, да би |
прође на миру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на с |
мо да би је мало дирнуо. </p> <p>Најзад дође и време, када је требало отворити тамницу, да би о |
рима.</p> <p>Мицко изађе у ходник и кад дође до пола ходника чуо је Али-Милевин глас, како не п |
е за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одатле у Софију и на Вел.{S} Четвртак 1901 |
пустаре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вај |
стигоше на острво Хидру.</p> <p>Одатле дође у Переју а из Переје у Атину.</p> <p>Ту се бавио н |
јунаштва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну |
не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег блага и да се на тај начин што пре извуче |
<p>Мицко их је посматрао, па и нехотице дође му Зора на ум.{S} Сећао се он минулих дана, сећао |
ћаваше још хладну зиму.{S} Услед тога и дође овамо, да потражи склониште, где би могао са својо |
жином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село Клисуру, где беху све сами Срби.{S} Пошто с |
десет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој кући.{S} О томе је он за |
клеваше много већ одмах појури за њим и дође у Скопље, затим у Куманово и најзад и у само Врање |
а својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту га известише неки његови земљаци |
у њему за извесно време, продужи пут и дође у Софију а одатле преко Берковца и Ћипровца стигне |
е напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се окренуло коло среће.{S} Ис |
чно, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, а одатле у село Пја |
ато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би их радосно провео у |
ави.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све добро |
позиваше својим силним кликом да и сам дође да бере свој бујним грожђем нагиздани виноград.</p |
ато одмах поново пређе границу те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он од |
ело је цео чадор сваког чељадића јер им дође воћа, њихов дични Али-Милева.</p> <p>У том узбуђењ |
говара са родбином и пријатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p> |
е је признати!...{S} Теби сад тек памет дође!...{S} Ти велиш, дакле, да је заиста Мицко убио Му |
<p>И заиста, не прође много а Мицку већ дође позив, којим га позиваше бугарски суд у Ћустендил. |
, и да га од свију нас замоли, да одмах дође овамо!...</p> <p>— Заиста... врло добро... врло до |
драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела д |
се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу да зовнем |
нас вратити у ону тавницу, јер кад тамо дођемо, онда ћемо кроз наш лагум, кога смо толико време |
живео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариград не мој а да не поздравиш оца мога.{S} |
и.</p> <p>— Иди, одведи ту децу кући па дођи сама, имам с тобом нешто важно да разговарам.</p> |
ја њу познајем још од онога дана, када дођосмо у Видин!...{S} Она је још онда радо пристала да |
} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> <p> |
ова у каријеру и после четврт часа хода дођоше на једну малу оазу.</p> <p>— Спасени смо! — рече |
сту.{S} Кријући се иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бе |
шло седам дана путовања.{S} Седмог дана дођоше у једно арапско племе Товарик.</p> <p>Ово је бил |
есило.</p> <p>После десето-дневног пута дођоше у једно арапско племе Туба.</p> <p>Људи из тога |
Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} Када чуше остали добров |
> <p>После подужег разговора они најзад дођоше сложно до резултата, да треба прикупити што већу |
неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до одаје која беше пола напуњена пе-пепелом и |
употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка |
ји.{S} Прикупљајући тако добровољце они дођоше и у сам Ћустендил.{S} Чим пак сазнаше да је хара |
своју победу.</p> <p>Пустошећи тако они дођоше и до самога села Крстца, недалеко од Мицковог ло |
ту кроз оваку пустињу.{S} Пред сам мрак дођоше код једне пећине и решише да се ту одморе.</p> < |
ин.</p> <p>После кратког пута кроз село дођоше у чадор оца Али-Милеве.</p> <p>Све што су у кући |
о пак беше зима већ на прагу, то сложно дођоше до решења: да се сви растуре и да иде куд који х |
ог конака, па опет поред његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако и |
ном небу.</p> <p>После подужег путовања дођу до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} К |
вите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — викну сад кадија пандурима.</p> <p>Пандури одма |
исту апсану где су толико јада и чемера доживели.</p> <p>Глад је још једнако давила људе и Зора |
а сам и поред љубави много грозних мука доживео.</p> <pb n="182" /> <p>— Ако икад дођеш у Цариг |
се тако провуче.</p> <p>Мислити, да ће доживети сто и једну годину оваког тамновања, то би бил |
Алаха!... овде неће од ове напасти нико доживети ни три године у тамници а камо ли сто и једну! |
одини...{S} Боже мој, да ли ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко |
х умео као очевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе |
.</p> <p>Сад им Мицко исприча све своје доживљаје као и ове последње патње и муке, када беше ут |
око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко доба ноћи.{S} |
ва и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се узајамно храб |
азговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја |
тену собу.</p> <p>Мицко је причао своје доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И |
Ајшу, што ће му она бити стална а можда доживотна и што ће му се она моћи да нађе и у најтежим |
Весео си ми, весео синко!...{S} А?!... дозволи?! питаше радосно Сима, тапшући Кузмана по рамен |
о си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем мога пријатеља он ме чека на врати |
мана по рамену улазећи у кућу.</p> <p>— Дозволи, бабо!... хвала му!... </p> <p>— Војвода!...{S} |
и криво, што је био толико лакоуман, да дозволи да се онако срамно обезоружа.{S} Час му је опет |
већ казати — добар је човек, а сад нам дозволи да се мало одморимо у твојој кући — рече Али-Ми |
!... </p> <p>— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено |
е ја ћу ти помоћи колико могу.</p> <p>— Дозволите ми да седнем снага ми је сва малаксала робују |
ја бих те нешто замолио, ако би ми хтео дозволити?...</p> <p>— Говори старче слободно, шта жели |
аци производили с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На гл |
већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што пре дође до већег благ |
S} Он не бира срества већ се служи како дозвољеним тако и не дозвољеним начинима, само да што п |
непрестано сијаше у очима, и да му беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љ |
па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гласом.</p> <p>Милоје и |
ћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ов |
> <pb n="56" /> <p>— Милоје, Стеване! — дозиваше она усплахирено, са великом зебњом, момке.</p> |
јунаштву и смелости, што све могаше да дозна из његових речи.</p> <p>За све време, док су они |
Тако и учини.{S} Распитујући он најзад дозна, да је Мицко отишао ка Скопљу.{S} Он сада не окле |
око и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и бегове!...{S} Кажите им да одмах дођу! — вик |
у.{S} Но у њему сем Мејриме која и даље дојаше своје дете и Ајше која беше ушла да би му изнела |
наручја и своје мало дете и поче да га доји.</p> <p>Мицко се сад ни најмање није могао да прим |
сем Арапку, где седи на неком наслону и доји своје дете.</p> <p>Не прође ни неколико тренутака |
ого но остале...{S} Бујна, а на грудима дојке к’о два црна грозда...{S} Па и само лице много је |
оком па све као једна а вреле девојачке дојке само што не излете из горућих бајних недара, обви |
прође ни неколико тренутака а они Арапи дојуре и до самог шатора на својим камилама.</p> <p>Мух |
Станија! — викну Мицко хајдуцима, пошто дојури у собу.</p> <p>Ал’ буле беху све поклане.{S} Брз |
лико дана неколико њих на камилама беху дојурили овде, па кад им ми рекосмо, да нисмо одавна ви |
кући.</p> <p>За тренут ока они већ беху дојурили до Јанкове куће.{S} Брзо сад улетеше са голим |
их он беше умакао а које беше чак овамо дојурило, да им је Мицко утекао у пустињи.</p> <pb n="1 |
просу на Мицково упаљено тело.{S} У то дојурише и њена браћа, па кад видеше шта је, а они се т |
/l> <l>Да изађе њему на мејдана:</l> <l>Дојчин био, па се разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> |
евет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То се |
пева:</p> <quote> <l>Разбоље се војвода Дојчине,</l> <l>У Солуну граду бијеломе,</l> <l>Боловао |
по три стражара беху на својим местима, док су се остали или договарали о нечем или увесељавали |
најтежим тренутцима његовог тамновања, док је год у њеној близини.</p> <p>Тако је сад Мицко пр |
.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде да је в |
.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гр |
што пре утиша своје узбуркане осећаје, док се ови нису толико распалили, да му најзад савладај |
зговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год прича |
ску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала борба из |
и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезиних снаж |
граде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. <pb n= |
за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да ј |
е пак Мицко могао осетити за све време, док је био међ овим Арапима.</p> <p>Мицко им сада објаш |
ли у њима и тако је ћутао за све време, док није чуо глас да је лађа приспела у Браилу.</p> <mi |
а из његових речи.</p> <p>За све време, док су они овако разговарали, један од дворана непреста |
ј суд с кашом.</p> <p>За све ово време, док се Мицко не беше потпуно заситио, нису проговорили |
да оних слатких часова, које проводише, док беху овако млади и зелени к’о пролетње цвеће.{S} Он |
свеца свога, поче се лагано ућуткавати, док најзад не завлада тишина.{S} Погледи свију Арапа бе |
ти свега на свету, немој ме напуштати, док се не уверим да сам заиста нашао пријатеља, коме се |
елим пољупцима не могаше да учини крај, док се Мицко понова не ишчупа и не пође даље.</p> <p>Ож |
о брижљиво и потајно трагаше за Мицком, док му најзад не уђе и у сам траг.</p> <p>Тек што беше |
.{S} Час се говорило о овом час о оном, док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пођ |
одина његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — у бесконачно дубо |
ајмањи џбунић употребљавали као заклон, док најзад не дођоше у праву пустињу где ничега нема се |
ла-Милева остадоше опет сами да робују, док је год ћеф управника вароши.{S} Сваки од њих волио |
p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — викну сад Веле чисто љут |
Бледи зраци све више и више ишчезаваху, док се најзад не угасише сасвим.{S} Западно небо сад се |
>Дивна ли вам је планина Петриња!...{S} Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна |
поче турпијом бушити зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S |
леда као да им беше стало до играња.{S} Док су с једног места дизали читаве облаке од снега, до |
пиштоља и Коста с места паде мртав.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом |
сад могаше видети и старина Радоје.{S} Док беше праска од мартинака и звекет јатагана, он се т |
дуже пут право ка њиховом логоришту.{S} Док је Мицко са Митом и добровољцима обишао турску војс |
, намигнув Мицку, да се не плаши ничега док је ње.</p> <p>— Хајд баш кад велиш!...{S} Да видим |
ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме |
тељу имаћемо ми и неколико недеља посла док овај пепео изнесемо.</p> <p>— Бог је добар, он ће н |
м морадоше они пробавити скоро три часа док стигоше и до Курвиног Града.{S} У самом подножју бр |
лугу, мој се пријатељ неће маћи с места док ја не дођем.</p> <p>— Онда иди па га зовни а ја ћу |
њихова љубав бивала је све јача и јача док се најзад не претвори у праву љубав — љубав каква с |
на пут.</p> <p>Пут је био пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким |
ти их кући својој и чуваћеш их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме там |
цко.{S} Ми смо спашени ако за ово време док глад траје ископамо лагум.{S} Буди вредан и храбар, |
Сад појури што бржим кораком, да би се док је овако хладовито и мрачно, што више удалио од вар |
ојска баш тада беше напала на Свиштов и док Мицко стиже, она га беше већ заузела, савладавши и |
анину капа на глави, ако ти се што деси док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, не |
помисли Мицко бар у себи. — Нећу почети док не буду на даљини од педесет.</p> <p>Г-р-р...! — од |
Мицко мораде прилично времена пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину |
ђеш ово светло место јер ћемо се борити док један од нас не падне.</p> <p>— Нећу пријатељу — ос |
у тамницу.{S} Прође по неколико месеци док се који од озлојеђених правоверних сети да обиђе уб |
екај ту пред вратима и никога не пуштај док се ја не вратим.</p> <p>— Пристајем и на то! — рече |
е опет крхаш по пустињи.{S} И ја мислим док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разгова |
добровољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико по |
е...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не савлада.{S} Последњи уздис |
у нашао.</p> <p>Колико је труда требало док се овај посао свршио може сваки помислити.</p> <p>П |
> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаћемо док ова холуја не пређе — рече Али-Милева.</p> <p>— Каж |
поправи.{S} А ја морам пазити на отвору док дође Зора — рече Мицко.</p> <p>— Добро, ја ћу све д |
а слободи, тапшући га по рамену.</p> <p>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ б |
авник казамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="1 |
урски чиновник. — А би л’ ти могао то и доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} |
ј исти суд са млеком и то за све време, докле год он не беше потпуно испразнио онај суд с кашом |
раже, док те нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p |
о, од данас сам роб твој Боже, видиш ли докле иде инат једнога човека!{S} Молим ти се дај ми сн |
/p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видети владаше мртва тишина, све се жи |
ју.{S} Мицко спазивши га, брзо скочи са доксата и изађе му у сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! |
већ беше на заходу.{S} Мицко сеђаше на доксату и нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, |
еварити Мицка и да му се тако што ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше јо |
фте Ханова, она непрестано очекиваше на долазак Мицков.</p> <p>Кад Мицко сад чу онако силну пис |
мо, и са највећим нестрпљењем очекиваше долазак Зорин.</p> <p>Подне је већ одавно превалило а З |
е.{S} Моја је чета још јака и мој ће их долазак још више охрабрити.{S} Када самном пођеш чуваће |
ли-Милева не знајући у први мах од куда долази овај глас.</p> <p>— Шта, зар и ти знаш арапски — |
ад у Македонију, одмах напушта службу и долази у Ћустендил, да би и сам учествовао у том упаду. |
рачном углу тамнице и кад год би стража долазила, они би ради сигурности затрпавали улаз земљом |
ре са својим вођама у правцу, одакле је долазила грмљавина од плотуна.{S} Кад опазе они где Тур |
ваки пут би запитао Али-Милеву да ли је долазила Зора.</p> <p>На свако питање добијао је одгово |
свако питање добијао је одговор да није долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај |
таква гомила као што поменух, већ беше долазила код ових Арапа, код којих Мицко већ беше сада |
и међусобно престављаху као какво чудо, долазили су из врло удаљених крајева само да га виде и |
настави сад Арапин — Мухамед.</p> <p>— Долазили?!...</p> <p>— Јест, јест!... пре неколико дана |
и.</p> <p>— Па они су пре неколико дана долазили овде и тражили некога хришћанина јер веле да и |
трану одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, кад већ хтедоше да |
упају у правцу, одакле је тихо звиждање долазило. </p> <pb n="12" /> <p>Пуцањ читавог плотуна з |
и бдијаху над њима.</p> <p>Цело је село долазило и сваки распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S |
лебдео осмех радости и освете лагано је долазио к себи.</p> <p>Ко си ти? узвикну Мицко тромим г |
ка.</p> <p>Мицко је био одавно прекаљен долазио је стотинама пута у страшне околности, али га о |
шла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећи увек пуне скуте са урмама и сваки пут би |
почеше обојица већ да губе наду да ће и долазити.</p> <p>Али баш у сумрак кад се ноћ већ хтеде |
час у ону собу, час претурали кревете, доламе, завирише најзад и у сваки чошак, али нигде ништ |
преклињаху Мицка, љубећи му крајеве од доламе и квасећи их врелим сузама, само да им пусти дет |
кад примети ово, и силно повуче Миту за доламу.</p> <p>Мита се сад брзо прибра и одмах скочи на |
и Мехмеда, који се беше сакрио у једном долапу.{S} Мицко га одмах ухвати за кошуљу испод грла и |
<p>Не прође ни неколико дана од његовог доласка у Мурзук а он већ поче да кује планове, како би |
о не прође ни неколико дана од Мицковог доласка у Врање а он доби позив, којим га окружни начел |
о.</p> <p>На четири дана после Мицковог доласка, још не беше добро ни свануло а стражарско звиж |
у Арапима, како би их изненадили својим доласком.</p> <p>Арапи читаво племе настањени око оазе |
не.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сукнене чакшире.{S} И фистан и чакши |
реди слуги да зовне оног човека који је доле пред вратима и слуга посматрајући Мицка изађе у хо |
оја беше поред Марине постеље, па и она долети Кузману.</p> <p>— Јесам, јесам! — викну Кузман, |
по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зеленим паљитима и мног |
наиђоше они најзад и на једну прекрасну долину.{S} Свуда унаоколо око ње беху бујни шумарци а о |
и-Милева.</p> <p>— Ти знаш да ти је мој дом увек био отворен — рече Арапин.</p> <p>Али-Милева п |
адној и мрачној тамници далеко од свога дома.</p> <p>Већ је пет месеци како он бедно чами, оков |
и чадор на крају села уђоше обојица.{S} Домаћин их погледа зачуђено и устезајући отпоздрави им, |
једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се |
атима и зовну слугу.</p> <p>Слуга уђе а домаћин га изгрди на турском језику како је могао човек |
ивота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну одају да спава а Али-Миле |
рош.</p> <pb n="201" /> <p>Пред мрак се домаћин вратио кући и затекао је своје госте где још сп |
/p> <p>— Јеси ли гладан пријатељу? рече домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</ |
/p> <p>— Ја одох кући Али-Милева — рече домаћин. — Ти знаш где је моја кућа, па кад свршите пос |
занат.</p> <p>— Знаш Али-Милева — рече домаћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина |
p> <p>— Овде је тај Грк патриота — рече домаћин окренувши се к Мицку — уђи пријатељу и он ће ти |
о распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну простирку и за |
о у једну одају да спава а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младост |
отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељи, овде се мож |
као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе вратима и зовну слугу.< |
угом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку:</p> <p>— Ја видим да сте ви још уморни о |
као да обојицу познаје. </p> <p>— Овај домаћин оде да зове свога брата, мени се чини да ће то |
година.</p> <p>Пре десет година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живо |
/p> <p>— Али-Милева, јеси ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кра |
а.</p> <p>По свршеној молитви понуди их домаћин да вечерају и за вечером Али-Милева запита дома |
домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће Мицка одвести код једног млад |
вној врућини нису могли урадити.</p> <p>Домаћин позва своје пријатеље да пођу у варош говорећи |
м сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо посматрајући Али-Милеву укоченим |
ме чека на вратима — рече Мицко.</p> <p>Домаћин нареди слуги да зовне оног човека који је доле |
киваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћин, млад и интелигентан човек који је седео у заче |
аћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те куће беше стари пријатељ Али-Милевин.</p> <p |
вечерају и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде |
е а људи сматраху за част да код сваког домаћина буду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотр |
у били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је тамошње прилике те |
ући тако кроз ходник размишљаше о брату домаћиновом, премишљао је да тај брат није какав турски |
ече Мицко.</p> <p>И они се опростише са домаћином и осталим укућанима и упутише се право опет с |
са камиле и пошто се Мицко поздрави са домаћином уђоше сва тројица у кућу.</p> <p>Домаћин те к |
г, и, не прође много а стари попа једва домиле до њих из олтара и отпоче певушањем венчани обре |
зи, да га Турци не би ухватили, јер они доминираху онда и над Бугарском.</p> <p>Снег беше већ у |
отиња управо и натера, те напусти своју домовину — Македонију и дође у Видин, не би ли му се ок |
ећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим Господара свог ја жив |
помоли Богу и Св. Димитрију кога је на дому славио.</p> <p>И баш у тренутку када се поче крсти |
а га казним ако је непослушан.</p> <p>— Домуз-оглуј! — (турски значи свињски сине) узвикну Мицк |
— сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, док га не видеше на вешалима, а сада, када виде |
ећао толико снажан да је могао устати а донекле и ходати по тамници.{S} Из дана у дан и поред о |
да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али кад их несвестица беше |
ини турске војске.{S} Његови добровољци донекле су храбро јурили за својим војводом, но најзад |
карање, јурење и оступање, ишло је тако донекле.{S} Најзад Мицко успе те им са својом четом зав |
неки благ осмејак.</p> <p>Мара већ беше донела ракије, па послуживши их неколико пути, она се и |
са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу али наравно своју с |
ије долазила.</p> <p>Читаву гомилу урми донео је Мицко крај отвора и кад је последњи пут просуо |
ему.{S} Он је добро знао да ако му Зора донесе хаљине да ће он пробећи из ове земље неопажен.</ |
Ранђија седе до Симе а Мара изађе да им донесе ракије.</p> <p>— Ваљано чедо! — рече Мицко бацив |
ад вам рекох!...{S} Но чекајте мало, да донесем што за вечеру, јер сам баш к’о курјак гладан!.. |
<p>— Седи ти овде Али-Милева а ја ћу да донесем још преостале урме тамо у оном ћошку — рече Миц |
ста, а затим ослови своју кћер: — Дете, донеси што за вечеру... брже, немамо кад чекати!...</p> |
, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји |
ма и његов велики шеретлук и зеленашлук донесоше му велико богатство.{S} Он би се целог дана је |
S} Мехмед-паша се надаше, да ће му бити донета Мицкова глава, али му се та нада изјалови.</p> < |
ора.{S} Вечерњи лахор поче да пири и да доноси оно тихо брујање од звонаца са сељачких стада од |
ри управнику заточења да нас премести у доње хапсане и пошто будемо тамо одмах првог дана бацић |
казну своју издржавати.</p> <p>То беше доњи део подрума старе неке грађевине и ко зна да ли је |
ростасна стена са оштрим шкриљцима, као доњи огранци од простране Хамаде.</p> <p>Пут је настаја |
их тамо све док мене не преместе у ону, доњу тамницу.{S} Кад ме тамо одведу баци ми их кроз она |
<head> Мицко убија арапског светитеља и допада тешке тамнице. </head> <p>Мурзук је лепа окружен |
.</p> <p>— Па добро, причај сам како си допао тако тешке тавнице.</p> <p>— Дозволи ми да зовнем |
са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p>Краљ Милан се сад прилично |
> <p>Чим он сазна да је харамбаша Мицко допао турских чељусти и бачен у тамницу, одмах замоли т |
је година дана прошло од како је Мицко допао тако тешке тамнице, година је дана већ од како је |
јер се није могао заклети да и он неће допасти таквих јада.{S} Са собом је био понео коњака и |
и над једним отвором кроз који би сунце допирало, и он се реши да их премести у један угао тамн |
ао да није ни мало удаљено место одакле допире плач, и <pb n="177" /> јецање и од тада готово с |
апред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допреше и до самога војводе.{S} Кад опазе, да је он већ |
овољцима чисто се котрљаху низ брдо док допреше до овог покоља.{S} Турци сад беху толико пораже |
ланих Турака само се котрљаху а по која допрла би и до његових ногу, као да би га хтела својим |
познавао је тамошње прилике те је и он допуњавао причање Мицково тумачећи своме брату разне сл |
{S} Младе и бујне Арапке неће никако да допусте да им Мицко погине:</p> <p>— Баш и да не прсне |
ицков отац — Христа — никако није могао допустити, да његов син буде у тамници.{S} То не само д |
то невино дете?!...{S} Зар ти можеш да допустиш, да се угасе оне бајне груди, које толико чезн |
моћи да погоди зато га одмах замоли за допуштење, да га он гађа.</p> <pb n="134" /> <p>— Дај к |
као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим б |
Његов најстарији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за |
би готово те тако направише један богат доручак.</p> <p>Но тек што рашчистише са овим галебом а |
ници свађају с времена на време више из досаде.</p> <p>Улаз у лагум беше у једном мрачном углу |
е још пре двадесет <pb n="18" /> година досели у ово село и то из Македоније.{S} Мицко се брзо |
г истог табора Мицко а и остали брзо се досете злу и гледаху, на који би начин сад могли да пре |
е да је Мицко утекао, они се тек онда и досете, откуда је она рупчага, на даљини од преко дваде |
Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед чега и дозива момке са онако вапијућим гл |
имали ни појма.</p> <p>Мицко се сад тек досети томе јаду, сад тек увиде зашто њима овај појам б |
заклано јагње.</p> <p>Мицко се сад тек досети, чувши Мехмедове речи, да је Станија потурчена и |
овај појам беше неразумљив, сад се тек досети, да они и не знају шта је то снег.</p> <p>Одмах |
ка и виде да јури к њему.{S} Он се брзо досети злу али немаде куд.{S} Чим му се Мицко примаче а |
одрум уђе и сам Ахмед, но и он се одмах досети злу.{S} Неки се опет још раније беху искупили ок |
пустахија.{S} Они брзо појуре напред но досетивши се пљачке, опет хтедоше натраг.{S} Ту се начи |
Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га је он изневе |
едан ћошак од подрума јер се беше одмах досетио своме злу.{S} Најзад се уверише да је Мицко уте |
својим гуслама а сада овај Веле својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била |
е престајаше са својим шалама и смешним досеткама све до саме Грделице а с њим такође ни бурно |
псана.{S} Водите их у надземне тамнице, доста су били на мукама.</p> <p>Неколико Арапа готово и |
ујући тако са овновима, он се, Бога ми, доста обогати.{S} Начини себи на истом месту дивну кући |
и после неколико дана стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе измеђ |
прави див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према |
ела, што их починише бесни Турци!...{S} Доста сам и ја страховао са њихових ужаса, што их почин |
тре па само хрчу, као да су заклани.{S} Доста накресани, они донекле очекиваху на Јанка, али ка |
бога ми коље није вајде крити.</p> <p>— Доста сам се — вели Мицко — и ја нагледао грозних дела, |
заценуо па да прсне од смеја:</p> <p>— Доста, тако ти Бога, војводо!... цркох!...</p> <p>— Хај |
као што сам и раније поменуо, једна од доста трговачких вароши и на северној афричкој граници, |
и.</p> <p>Но сама околина Сокне била је доста добра.{S} Овде-онде било је дивних шумарака па и |
другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео нај |
ове земље а нарочито у ово време био је доста пријатан.{S} Путујући тако често су наилазили на |
.</p> <p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је н |
дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи |
слиш да ме обмањујеш!...{S} Зар ти није доста што ти тврду моју веру дадох, да ти ништа учинити |
ове најмилије сроднике, па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p |
од њих.</p> <p>За неколико дана, после доста мучног путовања Мицко најзад стигне понова у Грб- |
стоструко осветио!...{S} Ја сам вас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да у |
ентан човек који је седео у зачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— |
а, он се прилично обогати.{S} Већ имаше доста новаца и у готову.{S} Кад се Јанко сад осети мало |
.{S} А како и не би, кад он, ма да беше доста оронуо и ослабио од онога дана када га Турци ухва |
цко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и в |
м четом завара траг.</p> <p>Турака беше доста пало али и Мицко не прође добро.{S} Широка пољана |
рећи напред опази га и један пуцањ беше доста па да се та старина стропошта.</p> <p>Узалуд су Т |
х од Срба и Старосрбијанаца, којих беше доста у Браили, састави добровољачку чету од седамдесет |
а тако исто и Рашић морадоше да утроше доста времена око прикупљања доброваљаца, те сад беху ж |
апа била је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла прим |
јер лагум излазио иза једне рушевине и доста далеко удаљен од настојникове куће, где је и стра |
стада од питомих коза и оваца а тако и доста велики број арапских коња.{S} Приличан део беше з |
тац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Вид |
.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, но ако ми је слободно, ја бих те, господару, има |
обично зваху „Краварем", јер је неговао доста велики број крава.{S} Он се на овом лепом месташц |
т је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, одмах беше све тежи и тежи.{S |
је сад међу својима.</p> <p>То је било доста, па да Мицко постане љубимац свију сељана, назива |
школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остарио, данас |
е — тако се зову брзе камиле — корачају доста тромо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек |
у село Влаију.{S} Како беше у овом селу доста Турака, то они нападну и на њега, покољу многе Ту |
</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори му Арапин, смешећи се јер је |
имњацима, а тек овде-онде и по коју баш доста лепу кућу, која вам сам поглед измамљује.{S} По у |
ове хаљине кроз отвор.{S} Урми има још доста, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко |
.</p> <p>Ноћ беше дивна.{S} Бледи месец достојанствено је гредео по чистом плавом небу хладно п |
цка била је најтежа, што је могла да се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажиј |
м и тешко ономе, који би га само прстом дотакао.</p> <p>Весеље је трајало до неко доба ноћи, де |
. на вешала!...</p> <p>— Да га се нисте дотакли! — викну сад руски конзул, уставши и окренувши |
ни и хладни, језа те подилази кад их се дотакнеш и они као да јецају под тежином многих векова, |
једну оближњу берберницу, те се ту мало дотера. <pb n="94" /> Сад купи још и једне чакшире, гуњ |
ш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала овамо — ја сам тражио Хришћанина јер ме некрст |
ог места дизали читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правил |
Док се овде онде показиваше мрко стење, дотле је једна њена страна сва обрасла непрегледном буј |
.{S} Док су остали стражарили око куће, дотле са шесторицом Мицко појури у собу са голим и крва |
заблиста од радости сјај у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на |
ихов разговор, који би трајао можда све дотле, док најзад не би присилили Веле-а, да им што год |
у Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, буде продужавала б |
агрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом из њезин |
киту саграде, па још по коју и тако све дотле, док им најзад заморене слабачке ножице не клону. |
да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао |
ште али узалудно, јер Мицко још не беше дотле ни продро.{S} Они се надаху да ће га по трагу, ко |
<p>Пут је био тако исто несносан као и дотле.{S} Но, сад им <pb n="148" /> је било у толико ла |
>Док се сад Мицко разговараше са момком дотле Мита већ беше ушао у келнерај и већ натегао окани |
никаквог боја и сад ако хоћеш да чекаш дотле, а ти можеш и да останеш овде, а можеш и да се вр |
ду гости.</p> <p>На пола пута кроз село дотрчала је и породица Али-Милевина; радост и суза беху |
кови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да виде шта је то било.</p> <p>— Он... |
по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура, те га заједно са агама и |
јев и Стеванов, који баш у овом моменту дотрчаше, када Петар са осталим понављаше речи Михаилов |
им гласом.</p> <p>Милоје и Стеван одмах дотрчаше као бесни на оволику вику Митрину, која их беш |
помена.</p> <p>На ову очајну вику брзо дотрчи Петар а с њим и сви његови укућани.</p> <p>За им |
речицу и своје име.</p> <p>Арапин одмах дотрчи к вратима отвори их и љубазно се поздрави са Али |
и.</p> <p>— Зар ти ниси чуо, да ће овде доћи војвода Мицко?! — упита сад Мита.</p> <p>— Ја, јок |
ишких грађана, јер ови беху чули, да ће доћи од прилике у то време тај чувени харамбаша Мицко. |
то важно да разговарам.</p> <p>— Идем и доћи ћу! рече Зора затварајући врата. </p> <p>Зора је к |
здрави од ње са поруком: да ће им скоро доћи.</p> <p>Но како ветар опет поче да бесни и да носи |
, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гушу за гушу са непријатељем, а прилично далеко |
клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их очисте, јер чим |
ву треску, брзо скочи па, трљајући очи, дохвати пиштољ и пође ка вратима.{S} И саме буле беху о |
ртаху разне мисли.{S} Хтео је једном да дохвати јатаган, који беше одмах изнад његове главе обе |
асиљима према тамошњим Србима, то Коста дохвати мартинку и јатаган и одмах одлази у гору, да би |
ра на извор а обесни Турчин — Јешер-бег дохвати је, баци на коња и са још неколико наоружаних Т |
опца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, о |
<p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обешен. </p |
добити ово ваше дете! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друг |
на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи је ка галебу.{S} Но М |
дати више снаге.</p> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук. |
ад га Мицко својом десницом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.< |
не! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дохвати снажно пушку, хотећи да му је отме.</p> <p>— Не |
а, који се беше сав згрануо од чуда, па дохватив га снажно својим рукама, издиже га и силио тре |
ед овога скочи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најз |
је, а они се такође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладов |
рзо прибра и одмах скочи на седиште, па дохватив узде, ошину коње а чили вранци с места полетеш |
снажно отрже пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p |
владика Мелентије, који за одбрану беше дохватио сажарену кадионицу.{S} У оној тучи и комешању |
за опасност, која му прети, но гласник доцкан стиже.{S} Мицко тада већ беше ухваћен.</p> <p>Но |
ину главу са његовом.{S} Он се, заиста, доцније и покаје но узалуд.</p> <p>— Где је Миша? — грм |
зно беше сукобио са турском војском.{S} Доцније га Турци беху ухватили и казнили на сто и једну |
а прикупља овнове и то у почетку мање а доцније и читаве чопоре и исте је гонио по већим турски |
на бојном пољу, да би својим костурима доцније послужила Турцима као успомена на сећање храбро |
ш овде, а можеш и да се вратиш кући, па доцније да се тамо састанемо!...</p> <p>— Аја... ја се |
и припазио на Мицка.</p> <p>На два сата доцније појаве се опет Арапи а двојица од њих носили су |
посету у тамници, а то се посећивање и доцније врло често обнављало.</p> <p>Али, као што рекох |
амери да би се светина разишла.{S} Мало доцније оде он у једну оближњу берберницу, те се ту мал |
— у Видину.{S} Страшна олуја која мало доцније настаде, сиграше се са његовом лешином, гонећи |
ућу, кад ал’ Мише нема.{S} Миша се мало доцније беше досетио да ће Мицко сигурно сазнати, да га |
није мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу ономе невинашц |
гимназије у Ћустендилу — Тодор Иванчов, доцнији председник бугарског министарства.{S} И самим Б |
мо.{S} Мицко је узбуђено посматрао овај дочек сумњајући у искреност ових дивљака.{S} Зора га је |
ипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p>Дочек Мицков од стране породице Зорине и радозналих гра |
слободан „к’о тица на грани", то једва дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи с |
ом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} Сад настаде страшан окршај.{S} Добро |
ошто је Мицко стигао у Мурзук и свечано дочекан ставише га као под неки надзор ондашњих турских |
изашао са својом сестром напоље, да би дочекао ове пратиоце Мицкове.</p> <pb n="136" /> <p>— Д |
добровољачких бећара.{S} Најпре их они дочекаше са грмљавом од плотуна а кад већ беху прса у п |
велики број грађанства уз зурле и песму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види то |
јаку врућину, коју је Мицко са страхом дочекивао.</p> <p>Што се више дан примицаше у толико је |
нају — буди уверен да неће — рече Зора, дочепа хаљине и оде.</p> <p>— Пази шта радиш, моја је а |
ора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које му је сваког дана следовало испије га |
се племе узруја сви потрчаше у чадоре, дочепаше стреле.{S} Фијук стрела поче, а Али-Милева одг |
ога бога.</p> <p>Неколико снажних Арапа дочепаше Мицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево в |
српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах побего |
> <l>Чак далеко у земљу Арапску,</l> <l>Дочуо је Усо Арапине,</l> <l>Једнак чуо, једнак седла в |
га преда пламену а он се крену даље.{S} Дошав близу села Грнчара, он га, онако исто нападе као |
орио.{S} Одавде се упути ка граници, па дошав до исте, он преко Ристовца, пређе и <pb n="93" /> |
дозналост, то се један понова успужа па дошав до оног истог отвора, он одмах баци један крај вр |
до Врање, јер исти отуда и беху.</p> <p>Дошавши до Ниша, Мицко се ту веома срдачно опрости са Р |
стила.{S} Још не беше ни до пристаништа дошао а Турци га понова ухвате и одведу у исту тамницу, |
свешћен то се не може знати, али кад је дошао к себи и с великим напрезањем могао да се довуче |
} Сјајне звезде, до којих овај див беше дошао, одмах се губљаху, те изгледаше као да их овај ди |
пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао на место ранијег паше, који беше лепо живео са Ми |
Но не прође много после овога а он беше дошао у Врање и да сам учествује на свадби једнога од с |
д се беше затекао у кафани, или ко беше дошао да му честита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, д |
Он још са Петриње када се беше кренуо и дошао у Лом, још тада се беше упознао са овом крчмарицо |
е познао сад?...</p> <p>— Чуо сам да си дошао овде — у Видин па по причању о теби, рекао бих да |
ја из Македоније!...</p> <p>— А кад си дошао овде?...</p> <p>— Па, биће тријестак година!...</ |
p> <pb n="181" /> <p>— Добро је, сам си дошао у тамницу.{S} Од данас си по налогу везировом роб |
је гледао на све стране и као урођеник дошао је до закључка да скоро неће бити ветра.</p> <p>— |
рио.</p> <p>— Добро!... кад буде он сам дошао к мени, онда ћете добити ово ваше дете! — заврши |
> <p>Кад чу сад Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањ |
љући Турке.{S} Кад чуше они да је Мицко дошао у Калафат, одмах појуре к њему.{S} Када се већ бе |
никакова плена — сад им је Мицко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им М |
прође много а он сазна да је Мицко опет дошао у Врање, зато одмах поново пређе границу те и сам |
ли пролетеше му кроз главу.{S} Беше већ дошао до самих степеница и тада викне Али-Милеву:</p> < |
жно мартинком о врата; до који беше већ дошао, попевши се степеницама са својих шест друга на ч |
о и изгуби се у тмини. — Ако ли би Зора дошла викни ме.</p> <p>Више је пута Мицко долазио носећ |
еликог сам страха претрпела док сам амо дошла.</p> <p>— Пусти ми уже да ти дам урме — рече Мицк |
ход право ка оном месту одакле, беху и дошли.</p> <p>Но у том правцу није ишао ни пуна два сат |
пандура ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија.. |
убрзао ход.</p> <p>До већег сукоба нису дошли.{S} Пушкарање, јурење и оступање, ишло је тако до |
се ту и многи страни конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, д |
рачка.{S} Шта више то им беше као добро дошло, јер њиховом крвљу опраше своје скоро зарђане јат |
а, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче |
/p> <pb n="137" /> <p>— Браво... браво, драга сестро!...{S} Ја се нисам толико надао од тебе! — |
пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јунакињо, избавитељко! — п |
јмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах сместио у једну од |
/p> <p>Мара, кад виде да ће њен премили драган поћи, полети му у наручје, па обгрливши га своји |
и се брзо бацила у наручја свога новога драгана и тако одмах заборави на раније мисли.</p> <p>М |
обузимаше у овом тренутку Мару и њенога драгана — Кузмана.</p> <p>Неколико тренутака трајао је |
вога зета а гарава Ајша управо као свог драгана, као свог заручника, будућег мужа.{S} Код ње је |
тихим молећим гласом говорити:</p> <p>— Драгане мој, „Белушко мој!{S} Кад си такова тврда срца |
а му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да му теп |
јадованка — песма:</p> <quote> <l> Мој драгане, дилбер-момче, где си саде, </l> <l> Да ти чедо |
Арапком — Ајшом.</p> <p>— Ах... збогом драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!... |
наоружан, хотећи да и сам освети своју драгану.</p> <p>После неколико тренутака они већ беху д |
бав а не и угасити је.</p> <p>— Зар ме, драги, остављаш! — муцаше Ајша тепајући му, када се Миц |
>„Тигар, разбојник, крволок!“ — Не, не, драги читаоци!...{S} Ми би, се огрешили о овоме нашем ј |
огиња, чу се очајни глас: </p> <p>— Не, драги!...</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, |
ад беше већ напунио пушку.</p> <p>— Не, драги капетане! — викну млада Арапка — Ајша и одмах дох |
<p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увидети да је то он |
Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ускоро ћемо стићи ка својој мети.</p> <p>М |
ај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља посла |
— упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш право, драги Османе! — рече стари Рустан-бег. — Јунаку се не п |
ету веру и народ свој. </p> <p>— Мицко, драги Белушко мој!{S} Пробуди се!{S} Ту смо, код оазе р |
а, нећете остати гладни.</p> <p>— Хоћу, драги Мицко, све ћу тако извршити као што си ми казао — |
што су Арапи.</p> <p>— Немој да грдиш, драги пријатељу на арапском језику, говори грчки или ср |
лева спасени смо!</p> <p>— Шта говориш, драги пријатељу?</p> <p>— Спасени смо кад ти велим, ход |
екрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћу ти помоћи колик |
м објашњава, зашто их је звао:</p> <p>— Драги пријатељи!...{S} Ја сам вас вечерас позвао да се |
/p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! |
рењем.</p> <pb n="200" /> <p>— Не брини драги пријатељу!{S} Ја ћу ти већ казати — добар је чове |
</p> <pb n="184" /> <p>— Све ћу учинити драги „Белушко“ мој само нас спаси од глади.</p> <p>— К |
Овде сам змијо једна!</p> <p>— Опрости драги „Белушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево т |
>— Збогом, капетан Мицко!... збогом мој драги и несуђени зете! — отпоздрави му старија Арапка — |
ћно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајша, која бе |
ли ти — викну домаћин.</p> <p>— Ја сам драги пријатељу!</p> <p>За кратко време хорило се напољ |
и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби буде добро биће и мени! — рече Зо |
, јер се опомињаше да отац те деце, њен драги „Белушко“ можда труне под земљом.</p> <pb n="170" |
пео рече Али-Милева. </p> <p>— На посао драги мој пријатељу, време пролази.</p> <p>И опет наста |
ти а да не клонемо.</p> <p>— Имаш право драги пријатељу!{S} Али како ћемо то да учинимо да нас |
.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко драги, „Белушко“ сви морамо изгинути.</p> <p>— Ко си ти |
ка и његове пратиоце.</p> <p>— Да идемо драги Мицко — „Белушко“ мој, рече Зора.{S} Браћа и Зора |
ини ми једну малу услугу.</p> <p>— Хоћу драги господару мој, рече Зора умилним гласом.</p> <p>— |
них пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков отац — |
је могло тако тронути као пољубац свога драгог бегунца Мицка.</p> <p>Мрак се већ поче хватати, |
Обојица су размишљали сневајући снове о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} |
, који је и даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он са |
ли су одлетале далеко — далеко у његову драгу отаџбину. „Освета“, то му беше идеал, то му беше |
едоземнога мора а одатле лађом за своју драгу отаџбину.</p> <p>Сад тек, када се већ беше решио |
и изгледаше као да се узајамно храбре и драже да опет почну свој стари занат.</p> <p>— Знаш Али |
дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најзад у том тихом блаженству и сама з |
еже и за тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... ж |
луд!...{S} Сем песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, ка |
ало хладнији песак испод каквог урмовог дрвета и тако одморио своје заморено тело а ноћу би неп |
би испод таког огромног високог урмовог дрвета, која обично беху само на врху обрасла лишћем, с |
прући у хладовини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје замо |
пренесу у хладовину испод оног урмовог дрвета које беше и сам Мицко опазио, али не хте да оде |
авући у песак у хладовини каквогурмовог дрвета и ту очекивати на хладније ноћне часове.</p> <p> |
падају у њему и преко чланака.{S} Нигде дрвета или бар какве баруштине.{S} Место бујних пашњака |
адосно Ајша и Мејрима и одмах појуре ка дрвету.</p> <p>Мицко се само смешкаше, јер и сам беше р |
ад, морао је зубима гулити кору од овог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="1 |
х шумарака па и читавих шума од урмовог дрвећа.{S} Било је и бујних пашњака на којима су се дал |
су наилазили на читаве шуме од урмовог дрвећа, које са својим џбунастим врховима задираше врло |
који шумарак а и читаве шуме од урмовог дрвећа, које необично добро успева по овим газама, и чи |
иске кућице, исплетене кором од урмовог дрвећа.</p> <p>Сва храна била им је урма и камиље млеко |
рање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа зас |
ице, лепршајући по оном росном лишћу од дрвећа.{S} Тим својим лепршањем обарале би оне са лишћа |
том лутању најзад да наилази на урмово дрвеће.{S} Истина и ово је било реткост, јер у путовању |
прегледном бујном — гором.{S} Небројено дрвеће... <pb n="10" /> танковрхе јеле... стари храстов |
ше место, покривено шумарцима и урмовим дрвећем.{S} Ал’ кад прођоше и варошицу Сеху, онда је на |
зима, од које је пуцало што ’но веле, и дрво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу |
морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од њихових |
исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и управи |
на једва ако би наишао на једно оваково дрво, али и то беше за њега велика добит.</p> <p>Ако би |
ног хода могло се видети по које урмово дрво, које као какав џин владаше над овом пространом пу |
ски цар дизаше се по које високо урмово дрво.{S} Сама пак долина беше покривена овде онде зелен |
е.{S} Ако почне да бежи а она ће надати дреку и њега ће опет ухватити.{S} Да је наговори па да |
а и она се одмах отворе, јер момак који дремаше за келнерајем, беше заборавио да закључа врата. |
естрављен овим призором истрча напоље и дречећим гласом викаше као бесомучан „пророк је убијен! |
благо.{S} Чим Јанко ступи у кућу, а они држ, те да и њега вежу, како би на тај начин и даље сло |
ежи ветрови.</p> <p>Најпре су ишли кроз државу Триполис.{S} Пут кроз ове земље а нарочито у ово |
продуже пут.{S} Пут је и даље ишао кроз државу Триполис, која и сама беше као каква пустиња.{S} |
најест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</p> <p>Осамнајест камила |
ским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника држала је још несвестица ни један не могаше ни речи одг |
помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицку од стране овога Арап |
шини укућани, чудећи се оваком Мицковом држању, јер они ништа нису ни знали за Мицкову намеру, |
ратовању са Турцима, о његовом храбром држању као и његовој смелости у српско-турском рату — 1 |
к не чу овакав изговор од Гинине мајке, држао је да је Гина још девојка.{S} Сада, пак, беше пот |
ај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи |
ичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, што се бојаху да им не умакне као и |
ећ почиње напуштати, али ја ћу се можда држати још који дан.{S} Да пођемо у име Бога.</p> <p>Он |
и сам Мицко ал’ се све до сада јуначки држаху на ногама.{S} Чим осети толику грмљаву и онолико |
друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше прева |
јој се Мицко икад више вратити.{S} Она држаше насигурно, да је Мицко већ погинуо, знајући да ј |
>Мицко се само смешкаше али се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он |
у златних лира! — одговоре бесни Турци, држећи га још својим грабљивим рукама.</p> <pb n="79" / |
е велике буре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђи |
мо где Јешер-бег пројури бесно на коњу, држећи чврсто Станију и оде право ка своме конаку а за |
— шта можеш ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p> |
} Мицко сад дохвати тај бачени крај, па држећи се чврсто за њега, он се најзад и сам успужа уз |
буде тако нежан и блага срца али — кад држи у рукама само дете, које српска мајка роди и одњих |
о ми мило кад га и данас посматрам, где држи по које невинашце у наручју, па му тепа — „бре ћер |
лугом убијао је свакога миша који би се дрзнуо да дође на осветљено место.</p> <p>Урме су му см |
екивали су да виде мртва онога, који се дрзнуо да убије њиховога бога.</p> <p>Неколико снажних |
а чекам! — викну Мицко још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните |
м продужи:</p> <p>— Је л’ истина да ти, дрски разбојниче, као што сам чуо, једеш и пијеш и са с |
..{S} 3ар ви, гадни царски измећари, ви дрски српски зулумћари, што покласте толику нашу невину |
се сад срдачно опрости са својим ратним друвима, осталим добровољачким вођама и пође са својом |
из двора, кад а на капији стајаше његов друг — Коста, потпуно ослобођен од даљег издржавања роб |
У истој тамници био је и раније Мицков друг, Јован Крстић, из Зајечра.{S} Он беше рањен на три |
.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг још из детињства, то брзо пође к њему, не би ли га |
као што рекох, највернији и свакодневни друг Мицков, то беше млада Арапка — Зора, кћи надзорник |
леди месечни зраци беху му и даље верни друг, но и они тужни, и они немо ћуте...</p> <p>Преврне |
<p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не одвајаше од његових руку.</p> <p>Прави |
х дана, месеца маја, његов ранији ратни друг у руској војсци капетан-Илија заједно са охридским |
ећ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше паша са агама и беговима. — Он |
епрестано паша. — Зар те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хла |
те не издаде твој друг?...</p> <p>— Мој друг?! — трже се Мицко а нека хладна језа већ му обузе |
код Рашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ |
к њему. </p> <p>Сад Мицко са своја два друга, потпуно наоружан и у хајдучком оделу, уђе у собу |
ака је посета изненадила Мицка и његова друга Али-Милеву.{S} Свеж ваздух у великој количини стр |
у више за странца већ потпуно као свога друга.{S} У бегство пак не сумњаху јер су веровали, да |
ад хтеде ући, отворише иза њихових леђа друга врата и домаћин их зовну.</p> <p>— Овамо пријатељ |
, и она је Арапка, и она је као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак.. |
м времену беше сетио неког свог ранијег друга, који беше сад на робији у нишком граду и сад беш |
сам добити у изобиљу за новац, али мог друга — Косту, никад!...{S} Ти ми га, господару једино |
му пусти са робије оног његовог ратног друга Косту.</p> <p>Исти Коста родом је из Македоније, |
} Гледајући онако снужденог свог ратног друга а познавајући бесне Турке, он му потпуно поверова |
када понова видеше свога старог ратног друга, који далеко од њих, неколико месеци ћуташе окова |
што види пред собом свог старог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код |
лободио једног мог побратима а и ратног друга, који је од пре неколико месеци на робији овде у |
какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак морали су га држати услед тога, шт |
краља Милана у Нишу па да му пусти тог друга са робије.</p> <p>Ал’ Мита само слегао раменима, |
копље, затим за Штипље, Велес, Прилеп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са сво |
воје потере, одмах нареди да се састави друга што пре и то много јача од прве.{S} Он беше дошао |
на њиховом телу није се могла приметити друга каква хаљина.{S} Кошуља то им беше све и сва.{S} |
, попевши се степеницама са својих шест друга на чардак. — Сад ћу ја теби показати и Ћиру и „Ал |
свети тужно Косово.</p> <p>Шта ће њему друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Дваде |
очигледно и одликоваху од осталих њених другарица, од осталих њених вршњакиња!...{S} Снажна — с |
и.{S} То вам је била она права детињска другарска љубав.</p> <p>Са временом и њихова љубав бива |
тако да их све запали и на многе његове друге лагарије ови му потпуно вероваху.{S} Чим би се он |
жете упитати и јеврејина Јуду а и многе друге!...{S} Сви ће вам се ако хоћете и заклети да је с |
али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге никако немаху, код ње се баш лепо огледаху.{S} Те |
Мицко је копајући наишао на отвор једне друге одаје која је била врло висока и пуна пепела.</p> |
е године као и прошле беху се упутиле и друге добровољачке чете за у Македонију.{S} Оне стигоше |
Ватра, ватра! — повика он, да би тиме и друге пробудио и спасао од ватре.</p> <p>— Кољи! — гром |
тридесет зграда, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатс |
ију рику.{S} То беше знак да дозивају и друге медведе. </p> <pb n="143" /> <p>Кад ови беху већ |
у јеку.{S} Борба је била и с једне и с друге стране веома упорна.{S} Ратна срећа била је проме |
другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране насипа засађено, правило им је дивну хладо |
длости турској.</p> <p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слоб |
ољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одатле скочи у двори |
баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дохвати тај бачени кра |
ти сам дати хиљаду златних лира а башка други!{S} А кад буде чуо за то још и наш пресветли госп |
, како би га могао задовољити некако на други начин. </p> <p>— Хвала, господару!...{S} Благодар |
е храбрио указујући час на један час на други предмет који би био близу оазе.</p> <p>Пред само |
причао Арапима, како све зна и чује шта други мисле и говоре, како он може из својих уста да из |
>— Бојиш се, Веле, бојиш! — упадоше сад други, дирајући га. — Што јест, јест, не треба крити!.. |
<p>Валија да побесни.{S} Остали паше и други турски великодостојници страшно се узврпоље.{S} Н |
вао и трпео највећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода и |
и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из истога села.</p> <p>Сад га сви |
ајући се снажно од оца, но у исти мах и други притрчаше па, задржавајући га, објашњаваху му да |
син беше запросио себи девојку и многи други из Мишине породице, као и други угледни сељаци из |
мартинка не хте упалити! — упаде један други. </p> <p>— Па ни саме наше мартинке не могаше му |
суд из руку и место њега принесе један други суд са кашом од пшеничног истуцаног зрневља.{S} К |
и да ће одмах умрети! — поче опет један други да би га тиме изазвао.</p> <p>Сад сви скренуше па |
и би.{S} Сиромах Кузман стајао је и по други пут у истој судници али само сада везан.{S} Он бе |
шта.</p> <p>Не прође много а он се и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој црк |
Мире, што но веле: „Куд један оком, ту други скоком!...{S}" Али, Бога ми, мој Мире, темељ кућн |
рлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта |
р гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb n="172" /> <p>Боже, |
а срца, која су толико чезнула једно за другим, која би можда и сагорела, да само Мицко не осет |
могућности и кад се то не би косило са другим каквим интересима.</p> <p>У оваквој двоумици кра |
јући се час са једним пријатељем час са другим — све су то били стари борци из оних бурних четн |
га, када се Мицко у савезу са Јуруком и другим војводама онако грозно беше сукобио са турском в |
— далеко и заустављале су се на сасвим другим стварима, на стварима у његовој милој отаџбини — |
>Не само на овом месту, већ и на многим другим, продирући овако час кроз пешчане равнице а час |
ена овде онде зеленим паљитима и многим другим пустињским биљем.</p> <p>Чим они опазе овако леп |
оју је непрестано извлачио, бацао је по другим мрачним одајама, које су биле празне а међу тим |
ем лежао, он појури да тражи Станију по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока |
ео да упамти то име, како би га после и другима саопштавао.</p> <p>— А одакле си? — чу се опет |
еска, који подизаше овај пламени ветар, других облака није ни било.</p> <p>Мицко се најзад реши |
S} Па и само лице много је лепше но код других...{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!.. |
бриљантних пчелица од сафира, рубина, и других драгих каменова.</p> <p>Та право је имао Мицков |
е, али само што у њима не беше никаквих других остатака, сем седишта изрезаних од камена.</p> < |
из Кајира, Триполиса, Тинбукта и многих других мањих вароши, али највише се тргује робовима.</p |
— сваког дана, па ма не било још којих других.</p> <p>Сем Зоре скоро као редован гост био му ј |
ја беше ушла да би му изнела мало воде, друго ништа није могао ни приметити.{S} Пошто се сад на |
!...{S} То не значи ништа <pb n="76" /> друго до бежати!...{S} Ја ћу у име Бога напред, па Бог |
ана.{S} Фесан није ништа <pb n="147" /> друго до једна пространа газа, којом се завршује источн |
а не изгуби и оно мало светлог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Сам |
Не ваља ти, момче, вино!</p> <p>— Нема друго!... то је ново! — одговори му момак.</p> <p>— Не |
, што но веле, на једно уво прима, а на друго испушта.</p> <p>Не прође много а он се и по други |
м песка и по којег урмовог дрвета ништа друго нисам ни видео!...</p> <p>— Како, како?! — упадаш |
S} Онај ко би ушао у шатор заиста ништа друго не би могао да види сем Арапку, где седи на неком |
беху једне те исте.{S} Слобода, и ништа друго.</p> <p>Марш је трајао непрекидно три сата и тек |
предати турској власти, онда нам ништа друго не остаје но да овде учинимо покољ, па куд пукло, |
аци ми их кроз онај отвор.{S} Ако ништа друго, хоћу бар да уживам кад умирем, хоћу да сам обуче |
на, недаш да бар слатко умрем ако ништа друго! — Муцаше Мицко кад се већ беше прилично опоравио |
пе, од којих беше утекао, јер ако ништа друго а оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p |
удо, кад се зна да ове земље нису ништа друго до праве пустиње и да је у њима тек у минимуму не |
гове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но да одмах отпочне са распитивањем п |
но сад донеси мало вина, па онда и оно друго, што ти ови моји господари наредише!... </p> <p>— |
брини, харамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити |
са лагумом беше потпуно готов, ништа му друго недостајаше, већ да се завуче у исти, да се прогу |
м беше конак опкољен, одмах се један од другова саже, а други преко њега испне се на зид и одат |
ицко је по мало рамао а тако и један од другова му, јер као што рекох, они беху рањени у овом п |
ше на путу.{S} Њега и још двојицу му од другова возио је кочијаш Мита Пуља <ref target="#SRP190 |
Двадесет седам цветова, двадесет седам другова, то вам је кита цветова а међу њима — цар ките, |
ку, одмах како Мицка тако и њевих седам другова баце у једну мрачну тамницу и то потпуно окован |
суђења харамбаши Мицку и његових седам другова, једногласно је одлучила: да се харамбаша Мицко |
но исто зрно рани и једнога од његових другова и то у ногу.{S} Сад Мицко већ беше прса у прса |
се туче, већ видевши шта би од његових другова, а он беж — те у Кристаћеву собу.</p> <pb n="22 |
е Мицка и заосталу седморицу од његових другова.{S} Сви беху тешко оковани.{S} Мицко је по мало |
о ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> <p>Мицко беше само |
тако ти Бога — викну један од Мицкових другова оном рањеном.</p> <p>Тај рањени, то вам је тај |
— захори се глас осталих као и Мицкових другова.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином п |
ном маху сад треснуше јатагани Мицкових другова а главе накресаних Турака почеше се копрцати у |
м учествује на свадби једнога од својих другова, који се беше заручио са једном Врањанком, пошт |
пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимовцу.</p> <p>Таман сунце на заход |
м Мицко уђе у Врање са тринајест својих другова одмах се скупи светина да би видела тога чувено |
, Мицко беше оставио седамнајест својих другова, да би они ту потражили себи склониште за зиму |
а се досуди по њиховом закону а осталих другова много блажија.</p> <p>Одмах за овим устаде једа |
ћ отишао са Костом у кафану код осталих другова, одмах настаде велика граја између ових.{S} Сви |
а и он да падне са седморицом заосталих другова, од којих беше већ један рањен као и сам Мицко |
иде да му погинуше већ двадесет храбрих другова, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином |
е плотуне.{S} Мицкових двадесет храбрих другова, двадесет дичних српских синова већ полеже, да |
rget="#SRP19024_N8" />, а остале његове другове још троја кола.</p> <p>Бесна два вранчића Пуљин |
пандури одмах одведоше Мицка а и његове другове у тамницу и понова их затворе.{S} Руски пак кон |
ће казном казнити Мицка а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је |
ништа више.{S} Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, |
ом поћи, јер сад треба да прикупи своје другове.</p> <p>Тако и би.{S} Тек што је свитало а Мицк |
ани се у Калафату.{S} Разместивши своје другове по приватним кућама, да их Турци не би приметил |
ругога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила |
стита срећно избављење.</p> <p>— Пијте, другови! — довикиваше Мицко. — Царева хазна плаћа!...</ |
е <pb n="15" /> образ!...{S} Ја мислим, другови моји, — настави он после кратког ћутања — да на |
распитиваше о здрављу Али-Милевином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати |
олако, таласајући се на земљу.</p> <p>— Другови! — почне Мицко одважно, када беху сви око њега |
ан ти пут! клицаху <pb n="29" /> његови другови са војводом Мицком и у том загрми плотун од мар |
ем а и са Гарашанином.{S} Остали његови другови беху се потпуно угледали на њега и понашаху се |
ма.{S} Ово исто учинише и остали његови другови.</p> <p>После оваког срдачног састанка пођоше с |
рци могли казнити.{S} Остали пак његови другови, ма да и сами очекиваху на много тежу казну, ип |
рабри војвода! — клицаху радосно његови другови и одмах дохвате своје јатагане и мартинке да их |
Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише да им се приближује потпуно здр |
јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војвода измакнуо, појуре |
<p>— Освета! — громко узвикнуше Мицкови другови.</p> <p>Мицку беше већ узаврела његова јуначка |
ркешањо! — викнуше сад и остали Мицкови другови, који на Мицкову вику брзо дотрчаше к њему да в |
а здравља.{S} Ово исто учинише и њихови другови, ма да се не познаваху, али их сад збратими зај |
ко бесне и опасне јунаке!...</p> <p>Сви другови прснуше у смеј и гледаху час у Турке а час у Ми |
о стиже у Калафат.</p> <p>Његови ранији другови, које беше он оставио још онда када оде у Лом, |
ти на каквом забаченом месту.{S} Остали другови харамбаше Мицка, њих седам на броју, које порот |
о са Мицком у кафану, где беху и остали другови, и он се од тада никако и не растављаше од Мицк |
де право у кафану, где му беху заостали другови.{S} Чим стиже у кафану, одмах им нареди он да с |
драги војводо!...{S} Збогом, моји мили другови, збогом! — викну Кузман и пође.</p> <p>— Срећан |
p>— А не!...{S} То су сигурно били наши другови! — одговоре им Арапи.</p> <p>— Имате ли мало во |
/p> <p>— А на коју страну одоше ти наши другови, што су пре долазили овде? — упиташе сад Арапи, |
ју по другим одајама.</p> <p>Његови пак другови за тренут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђо |
би требало лудо ни гинути.{S} Ја мислим другови, да ће најбоље бити, да ми одемо што даље одавд |
како већ беше настала хладна јесен, то другови наговоре Мицка, да напусте ово место и да се шт |
из куће и оде право у хан, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, |
видимо баш те његове мађије!...</p> <p>Другови га сад брзо почеше свлачити и одмах му нађоше о |
љусти, јер им Јанко са Мицком и његовим друговима већ беше донео вечеру, па сад почеше да једу |
у овој густој помрчини, Мицку и његовим друговима.</p> <p>Пошто однесоше Станију њеној кући, Ми |
д оканица ређаше и међу осталим његовим друговима.{S} Када је већ испразне, то се опет крену.</ |
о још одмах поче да преговара са својим друговима о овом краљевом налогу.</p> <p>После подужег |
ити за њима већ одмах похвата са својим друговима коње, натоварене са пљачком, и предаде их сељ |
јако притегао уз груди, изађе са својим друговима и оде право Костиној кући.</p> <p>Четворица о |
евима.</p> <p>Сад Мицко изађе са својим друговима а џамија букну сва у пламену.</p> <p>Тако вам |
се Мицко одмах искрца из лађе са својим друговима и од пандура буду поново отерани у још грозни |
Хану.{S} Ту Мицко одмах сиђе са својим друговима, да би се мало заложили и попили по коју чашу |
а земљу.</p> <p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Оста |
а харамбаша Мицко — да залије са својим друговима оштре јатагане врелом турском крвљу — да осве |
о услед тога буде принуђен те са својим друговима нападе на руски магацин у Ћустендилу.{S} Пошт |
а, којима се Кузман обасипаше са својим друговима и са својим војводом није било краја.</p> <p> |
} Непрестано се он договараше са својим друговима: како би то било, да једном нападну грчке поп |
док најзад Мицко не устаде и са својим друговима не пође.</p> <p>При растанку Гарашанин пружи |
се братски опрости и растави са својим друговима а он сам оде да ужива са својом омиљеном Гино |
а пишти.{S} Мицко брзо појури са својим друговима, но из далека се није дало ништа приметити се |
Румуније.</p> <p>Ту се сад он са својим друговима, склони код својих земљака, којих овде беше п |
<p>После кише Мицко беше сео са својим друговима да руча и то испод једне огромне стене.{S} Он |
то ближе докуче.</p> <p>Мицко са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нада |
иног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини.</p> <p>Сви укућани бризну у |
оказан, не би ли се нашли бар са својим друговима.</p> <p>Кад већ беху подаље измакли, Мејрима |
p>Одавде се Мицко одмах крену са својим друговима у правцу ка југу и после неколико часова улог |
ферим, јунаци! — викну сад Мицко својим друговима, подсмевајући им се. — Међер ви потукосте так |
о дао! — отпоздрави му Мицко са осталим друговима.</p> <pb n="80" /> <p>— Да л’ је туна харамба |
е примирја Мицко се са својим заосталим друговима врати у Београд.{S} Како већ беше зима настал |
.{S} Осим ланаца и струготина од гвожђа другог знака нису могли да нађу.</p> <p>Сад настаде јур |
богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога прим |
и Кузман стојали су заједно једно поред другог, и, не прође много а стари попа једва домиле до |
густо грање од ораховог <pb n="98" /> и другог дрвећа, које беше и с једне и с друге стране нас |
ака и ливада, колико забрана, воћњака и другог имања.{S} Скоро половини задругара није могао ни |
и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не верујем — рече Мицко љутито.</p> <p>— Си |
њи шушањ који би један учинио бунило би другога.{S} Сутра дан у подне када сунчеви зраци управн |
љубив се као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и |
Тако је он лечио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поч |
цкаше, којима је увек намера да вређају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру |
али читаве облаке од снега, дотле га на другом месту насипаху и на тај начин правили читаве бед |
о драгој слободи.{S} О чему су и могли другом сневати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за ж |
<p>На глас, да је Али-Милева са својим другом устао, и да се разговара са родбином и пријатељи |
Мицко са овим Арнаутином и оним својим другом, из Зајечара, још први пут кад опази Мицка онако |
Арапком — Зором, као са брачним својим другом.</p> <pb n="154" /> <p>За време од пуних шест го |
би они тако око ватре па причали један другом своје доживљаје и тако проводили време до неко д |
ома дирљив.{S} Одмах полетеше они један другом у загрљај, па, изљубив се као браћа, почеше пита |
а и са кадијом поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и |
ше, у највећој радости и узбуђењу један другом у загрљај, те се ту братски изљубише, као да се |
ва а Али-Милева и домаћин причаху један другом своје доживљаје из младости изгледаше као да се |
p>Сваким даном приближавали су се једно другом, сваким даном, учвршћивало се пријатељство измеђ |
он Мари а ова њему чисто полетеше једно другом у наручја.{S} Мара загрлила њега па наслонила св |
уго су тако разговарали и причали једно другом своје доживљаје.{S} Најзад ће рећи домаћин Мицку |
дана после њиховог познанства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме л |
пута приметио је он, како се они једно другом бацили у загрљај па се тако слатко љубе.{S} Њему |
аху.{S} Не прође много, а они већ једно другом беху у загрљају.</p> <p>Туна је све то знала, но |
ај час када ће се моћи погледати, један другоме се појадити и потужити.</p> <p>Ноћ прође на мир |
отпоздрави му Краљ и одмах пођоше један другоме у сусрет, те се јуначки руковаше.</p> <p>— Здра |
шава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над цел |
но широм разастрто.{S} Баците поглед на другу страну а оно кукурузи к’о гора.{S} Мало даље непр |
и они немо ћуте...</p> <p>Преврне се на другу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од |
<p>Они се брзо повукоше, гурајући се на другу страну, те тако начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко |
а седе са њим а браћа Зорина уседоше на другу камилу.</p> <p>Тако се тај мали караван окрете пу |
ешином, гонећи је час на једну а час на другу страну, те изгледаше као да га хоће мртвог успављ |
ти зид од подрума.{S} Док извади прву и другу цигљу, заиста потеже је било.{S} Како су пак цигљ |
било је готово горе него према Мицку и другу његовом.</p> <p>И тек после месец дана Мицко се у |
" /> <p>Но не прође много а кадија доби другу вест, да је Мицко утекао из тамнице.{S} Кадији у |
аху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађана срца, која |
наге харемске хурије а сам он појури у другу одају, да би потражио Јешер-бега а и Станију.</p> |
S} Веровала је да се је Мицко завукао у другу коју одају од подрума само да би је мало дирнуо. |
ог места, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје проша |
драгане!... збогом мој мили и несуђени друже збогом!...{S} Сећај ме се ја те до гроба не забор |
ме од пуних шест година његовог сталног дружења са Зором, док најзад није бачен у прави пакао — |
својим досеткама.{S} Да није било њега, дружина би скоро била мртва.{S} Овај би увек нашао да и |
е породице сам Мицко харамбаша и његова дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендил |
у његовој близини налази Мицко и његова дружина.</p> <p>Мицко, приметивши оволику навалу од нао |
авом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога војводе, одмах оборе силн |
— бурно клицаше његова храбра бећарска дружина.</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружино |
већ само посматраше, како његова храбра дружина бесно јури за њима, а ови се само котрљају.{S} |
главом, харамбаша Мицко а и моја храбра дружина! — одговори Мицко чисто изазивајући га, јер је |
<p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окупила око њега — слава вам!...{S} Ви |
Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као неку смешу од туге и радости |
та смераше да одмах пође.{S} Но како му дружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њ |
н, где му беху другови заостали.</p> <p>Дружина му већ беше око њега, запиткујући га где се ово |
горски цар!..{S} И у самим очима његове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша |
ашо... војводо! — викну један из његове дружине а то беше Кузман, који не могаше више да слуша |
еста — до Зрпопе, ал’ од Мицка и његове дружине ни помена.{S} Ништа му сад друго не помагаше но |
ваху сад они на казну од Мицка и његове дружине.</p> <p>Но како већ беше настала хладна јесен, |
њава са свију страна око Мицка и његове дружине.{S} Сад се појавише са свију страна сами густи |
усудити да пође противу Мицка и његове дружине.</p> <p>Најзад, буљубаша Бефтер успе, те састав |
ио, када се он беше издвојио од Мицкове дружине и пошао Симиној кући.{S} Његово хајдучко одело |
} Но плотуни не престају.{S} Из Мицкове дружине куршуми лете као из каквог вулкана.{S} Турци са |
итава гужва од њих, ал’ плотуни Мицкове дружине беху сад у јеку, сипајући непрестано врело олов |
т пођоше са Мицком, поред његове раније дружине, и с њим су били заједно све до Врање, јер исти |
вом покољу не изгуби ни једног из своје дружине а тако исто не беше ни најмање повређен.</p> <p |
чи и тако прими у наручја своја и своје дружине отровницу змију, која ће им само још за неколик |
мане, а ја ти од свег срца и у име целе дружине опраштам!...{S} Иди, венчај се и проводи у миру |
мах сад нареди он својој <pb n="119" /> дружини да бацају плотуне на већ блиске редове турских |
с напереним пушкама ка Мицку и његовој дружини.{S} То беше турска војска.{S} Она је била сакуп |
, који ће имати да суде Мицку и његовој дружини.{S} Поред ових виђаху се ту и многи страни конз |
е је он за време вечере Мицку и његовој дружини испричао, што их још више озлоједи на Кристаћа, |
вету не одуже харамбаши Мицку и његовој дружини.{S} Одмах га зато позваше још са бојнога поља, |
ло повукоше, кад опазише да се Мицковој дружини придружише још многи добровољци.{S} Но ови пак |
{S} То вам је прави веселник у Мицковој дружини.{S} Негда их увесељаваше старина Радоје својим |
— Баш згодно време! — рече Мицко својој дружини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној к |
у друга кита цвећа, кад је има у својој дружини.{S} Двадесет седам цветова, двадесет седам друг |
ад наста дирљиво опраштање Кузманово са дружином.</p> <p>И он а и дружина осећаху у срцу као не |
</p> <p>Тек што се беше Мицко кренуо са дружином, напустивши Петрињу, а плаха киша захвати их и |
сад они уједине своју снагу са Мицковом дружином и тако сложно <pb n="72" /> дочекају напад.{S} |
иже већ у Лом, он се и задржа са својом дружином у њему и то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и |
Водици, налази војвода Крста са својом дружином.{S} Како му пак овај беше најомиљенији друг јо |
овања у Солуну Мицко се укрца са својом дружином у лађу и би спроведен за Смирну, на обали Мале |
гостопримство, зато сад и оде са својом дружином к њему. </p> <p>И заиста, Миша их веома усрдно |
м добровољачким вођама и пође са својом дружином право за Ћустендил.</p> <p>До самог Ћустендила |
! — заврши Мицко и одмах пође са својом дружином и Јанком, оставивши само двојицу и брзо појури |
еговој близини, одмах се диже са својом дружином и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо |
ина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекујући на свој омиљени плен. |
</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајест месеци.{S} Ни хладна зи |
олини Видина.</p> <p>Мицко је са својом дружином истина био у Видину, но он је ту живио потајно |
се он најзад реши, да нападне са својом дружином и на ту породицу и да је на тај начин сву униш |
и пролеће, па да се опет вине са својом дружином међ’ планинским кланцима, да потражи бујну гор |
Мицка као и његово повлачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрест |
а предаде пламену, а затим се са својом дружином улогори близу самога села — у равници, да би с |
са Србима у Ресену, Мицко се са својом дружином здраво и весело врати у Видин.</p> </div> <div |
ду, не хте ићи у Босну већ се са својом дружином задржа у Београду, да би и сам учествовао у ов |
ибран, још од како се растави са својом дружином, затим брзо приђе Симиној руци, — пољуби је а |
јте мало! — викну он и појури са својом дружином у цркву.</p> <p>Настаде читав урнебес!...{S} М |
бедних сељака, он брзо појури са својом дружином и заузе бусију, недалеко од нападнутог села и |
им сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} Са исуканим јатаганима улете сад |
..</p> <p>Сад он одмах појури са својом дружином право ка Мишиној кући, оставивши момка недирну |
као и то да ће он учествовати са својом дружином у бугарском рату он сад не хте више ни ићи за |
пут, а Мицко се опет поврати са својом дружином на раније место.</p> <p>Турцима беху већ грозн |
евног гошћења Мицко се спусти са својом дружином најпре у село Степане а одатле у село Извор.{S |
воји од Мицка, одмах се упути са својом дружином натраг.{S} Пошто пређе Демир-капију, стигне до |
после неколико дана, стиже он са својом дружином и у сам Ћустендил.{S} Ту се братски опрости и |
о ка Мицку, знајући где је он са својом дружином.{S} Преко српских села пролазили су као прави |
л.</p> <p>Кад већ беше стигао са својом дружином у Врање, он одмах нађе једну кафану у којој би |
тражи склониште, где би могао са својом дружином провести зиму а у потпуној слободи и миру.</p> |
Краљ Милан, да је Мицко дошао са својом дружином у Врање, он одмах нареди тадањем окружном наче |
<p>У даљој борби Мицко је био са својом дружином придодат „Арнаутском батаљону“, који беше саст |
оше Станију њеној кући, Мицко са својом дружином одмах продужи пут за Ћустендил, ма да га нога |
Не!... то је харамбаша Мицко са својом дружином од самих бећара.{S} Храпаво и прастаро дебло, |
p> <p>Заваравши им траг Мицко са својом дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овч |
<p>Јанко је знао, да је Мицко са својом дружином у близини његове куће, улогорисан међ’ планинс |
и Али-паша, чувши да се Мицко са својом дружином налази у његовој близини, одмах нареди да се п |
омоћи.</p> <p>Сутра дан Мицко са својом дружином већ беше у гори.{S} Он је знао да ће румунска |
ка са Кузманом у Видину Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} |
>Још исте ноћи Мицко се крену са својом дружином право ка Пашагином конаку.{S} Ноћ је била већ |
ва.</p> <p>Сад се Мицко крену са својом дружином право ка Јешер-беговом <pb n="60" /> конаку.{S |
се сад здраво и весело крену са својом дружином ка Прилепу.{S} Кад већ беше у његовој близини, |
а нарочито са Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним |
иде да њега ту нема, он одмах са својом дружином пође његовим трагом и дође у Букурешт.{S} Ту г |
е и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам |
, одмах у оном јуришу баци са заосталом дружином своје вреле мартинке и и оштре јатагане и тиме |
} Сад Мицко немаде куд већ са заосталом дружином појури са голим јатаганима, да би се тако пров |
и по други пут примицаше са наоружаном дружином ка истој цркви.</p> <pb n="9" /> <p>Покољ.... |
ви на бојном пољу.{S} Са тако повећаном дружином пређе опет преко бујног Вардара и дође у село |
Тако се Мицко издвоји са својом храбром дружином и пође напред.{S} Уз њега сад беху пристали и |
ојнога поља, у своје село и ту и њега и дружину му гошћаху пуна три дана све самим младим јагањ |
пробавити док најзад не успе да састави дружину скоро од стотину људи.</p> <p>Сад Мицко, Коле Р |
рском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустендил, оде право на царски д |
и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на неколико дана у Лом, да би |
г оступања... немаде већ куд... напусти дружину, па се згрчи у једном шибљаку.{S} Потера, јурећ |
а заситио турском крвљу, одмах распусти дружину и врати се у Ћустендил, да би проводио понова б |
ма беше наишао на Мицка као и на његову дружину.{S} Са великом усплахиреношћу он најзад стиже и |
тарила на све стране:{S} Мицка и његову дружину нити нађе, нити им што науди.</p> <p>Мицко за с |
ареди валији у Солуну да Мицка и његову дружину отера у Смирну и да тамо издржавају робију.</p> |
са моткама, што беше за Мицка и његову дружину само играчка.{S} Шта више то им беше као добро |
ми осуше брзе плотуне на Мицка и његову дружину.{S} Сад настаде још бешња грмљава.{S} Мицко се |
ад брзо почеше да везују Мицка и његову дружину а он само шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и ова |
г, да спроведе само Мицка а не и његову дружину чак у Грб-Тарабулус — у варош Триполис, која ле |
Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам г |
цко нађе склониште и за себе и за своју дружину и то за целу зиму.</p> <p>Поседали би они тако |
Коста не беше сам, већ имађаше и своју дружину.{S} Са том пак својом дружином исто је онако оч |
ти ништа, он распусти на послетку своју дружину.{S} Сам пак он није хтео ићи из Ћустендила, већ |
ко би новаца требало за тебе и за твоју дружину до Ниша, јер је наређење такво, да ти ми дамо и |
<p>— Ја к’о велим, да ме примиш у твоју дружину!</p> <p>— Па?!</p> <p>— И тако заједно да упадн |
и такође беше сакупио већу добровољачку дружину, саставе своје добровољце уједно и са тако ујед |
ји испред саме бусије, коју беше његова дружица заузела, па заузевши један повећи грм, он клече |
таништа арапских.</p> <p>Никако, дакле, друкче, већ ако хоће да бежи а он то мора учинити ноћу. |
а и морате да му судите по њему, никако друкше!...{S} И длака са косе ако му буде фалила против |
ини далеко чула и опет ништа.{S} Никако друкше, но да копа подземни лагум испод тамничког темељ |
гова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога зета а гарава Ајша управо као свог |
че и обуче ово ново одело, те тако доби друкшу спољашњост, но што пре беше.</p> <p>Овако обучен |
рана није била тако опасна, и појуре на друм.{S} Кад тамо, а оно читава чета од Бугараша — коса |
пустивши Ћустендил, оде право на царски друм, који води за Кочане, Кратово, Скопље, затим за Шт |
помагати.</p> <p>Сад Мицко заузе царски друм, који је водио између Прилепа и Велеса а преко брд |
силно треснувши својом главом о пешчани друм.</p> <p>Сад Мицкова дружина, чувши мартинку свога |
Није било Турчина, да се упусти на овај друм, који беше Мицко заузео, а да не остане мртав на њ |
иза стена и шумарака дођоше и до самога друма.{S} Одмах примете они, како бесно јуре три Арнаут |
рво и камен, њега није могла отерати са друма.{S} Ноћу би силазио у оближња села а рано изјутра |
ог Града.{S} У самом подножју брда а на друму био је један стари хан, који тада држаше неки Ђор |
лижња села а рано изјутра већ је био на друму.{S} Тринајест месеци, као што рекох, непрестано ј |
ке, које би сусрео или сустигао на томе друму.{S} Код Турака беше завладао толики страх, да се |
до Чечинске механе, која беше на самом друму.{S} Кроз кључаницу од затворених врата приметише |
далеко од нападнутог села и то на самом друму којим ће пустахије сигурно проћи.</p> <pb n="88" |
вериге од Бабунских планина.{S} На том друму остао је са својом дружином неколико дана, очекуј |
е време нико и не смеде појавити на том друму.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше |
леп и друга околна места.</p> <p>На том друму Мицко је са својом дружином провео пуних тринајес |
предавања.{S} Она му је редовно правила друштво, кад год би он био пуштен из тамнице, што је би |
е час ономе.{S} Но Мицку већ додија ово друштво али не услед тога, као да их је мрзео.{S} Напро |
ов казивао је да ни најмање не воли ово друштво.{S} Само по кад и кад махнуо би руком, као у зн |
био и сада ослобођен од ланаца и правио друштво Арапима при јелу.{S} Наравно, они га нису сматр |
/> <p>Ове последње речи, као да је цело друштво узнемирило, али домаћин савлађујући страх приђе |
Пошто Мицко оде са сведоцима заједно, у друштво, право у Мамутову кафану, то је сад настала пиј |
је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један човек |
ао да га сад тек први пут виђају у свом друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекују |
а Турцима, одмах са својом дружином а у друштву са својим пријатељем Илијом војним капетаном, н |
з детињства он је увек најрадије имао у друштву своју вршњакињу Станију.{S} Још као деца они се |
траг.</p> <p>Тек што беше Мицко ручао у друштву са Туном и Аном, а турски бимбаша ступи у хан с |
и њега позваше, да би и он с њима био у друштву.</p> <p>Мицко беше већ саставио чету од преко т |
.</p> <p>У последње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са |
Ја сам вас вечерас позвао да се овако у друштву колико почастимо, толико и да вам се пожалим на |
рђаву Станији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се |
тренутака а ви је већ видите као булу у друштву са осталим харемским хуријама.</p> <p>Но обесни |
ви људи море?! — брзо питаше Кристаћ, а дрхтавица већ беше завладала њим, да он једва изговараш |
и коси, очи усахнуле а трепавице су му дрхтале од слабости.</p> <p>— Пријатељу! рече Мицко. — |
му зору заладнило је тако да су обојица дрхтали, а нарочито Мицко који је иначе био оронуо са з |
дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p>Савет старих људи беше се састао да реш |
ше! — викну сад Мицко веома силно а сав дрхташе од љутине.</p> <p>— Кажите да се одмах пусти! — |
друштву.</p> <pb n="66" /> <p>Јуда сав дрхташе, очекујући, шта ли ће њему сад Мицко наредити.< |
турским чиновником, јер Јуда скоро сав дрхташе од страха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— |
раме.</p> <p>Момак гледаше убезекнуто, дрхтећи сав, у Мицка, који му веома страшан изгледаше у |
у смеј када Јуда заврши љутито, истина дрхтећи али претварајући се.</p> <p>— Бре, аферим ти, с |
/p> <p>— Мрски робе! — цикну валија сав дрхтећи, па окренувши се ка пандурима, који већ беху уш |
во ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда и показиваше место у записнику дужника је |
а један од њих у највећем страху, чисто дрхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду |
пасти ове, — шапутао је Мицко више пута дрхћућим гласом.</p> <p>После сваке оваке молитве као д |
осматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни онај делић света, јер му ј |
ихова пророка.</p> <p>Мицко је отишао у дубине апсанске и после четврт часа тек извео је Али-Ми |
ине са највећом вредноћом носио земљу у дубине тамнице.</p> <p>С времена на време су морали пре |
у пештеру а Мицко и Али-Милева уђоше у дубину пештере.</p> <p>— Ту ћемо се одморити и сачекаће |
. </p> <p>Једног дана поче Мицко снажно дубити земљу као са неким убеђењем да ће свршити лагум. |
егово детињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славног |
аван се кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико н |
они сад упалише једну буктињу и пођоше дубље у конак.</p> <p>Већ почеше полако да се пењу степ |
тињство — постепено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града |
кретао једном истом брзином све дубље и дубље у пустињу а разговор беше умукао и нико није смео |
м експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у саму државу Фесан а у варош Мурзук.</ |
пре био само га сада беше у један много дубљи подрум у т. зв. „Зандан".</p> <p>Турци га познадо |
та, а друго да не би упао у какву другу дубљу тамницу.{S} Само је две или три одаје прошао оста |
и ће то Мицко доживети...</p> <p>Подрум дубок, мрачан, далеко-далеко од његове миле отаџбине.{S |
рапин или Арапка ван <pb n="129" /> оне дубоке рупчаге јер их онај хладнији ветар беше чисто ду |
олико сустали, да су дању морали копати дубоке јаме у песку и да у њима, у њиховој хладовини по |
водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући воду по вадама она је се так |
дова од шатора, испод којих се скриваху дубоке јаме као склоништа или станишта ових Арапа.{S} М |
а мало умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давна |
тајац око оазе.{S} Само би по кад и кад дубоки уздах из Мицкових груди реметио ту нему тишину.< |
услед овога веома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше |
-Милева леже на једну простирку и заспа дубоким сном, а домаћин оде у варош.</p> <pb n="201" /> |
аја.</p> <p>Најзад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом |
цка".{S} Често га они помињаху са неким дубоким страхом и говорили о њему као о каквом непобеди |
асти шиб.</p> <p>Воду су црпили из врло дубоких бунара, јер не беше нити у самој вароши нити у |
, спасени смо.</p> <p>Мицко се пробуди, дубоко уздахне и тромим погледом посматраше велибиље ко |
сног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветарац већ поче |
т сасвим издвојили, са погнутим главама дубоко замишљени.</p> <p>Тако се та растројена гомила п |
/p> <p>Мицко је својим снажним мишицама дубоко гурао гвоздену полугу у земљу одваљујући комад п |
сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану земљу и тако тражио и последње оста |
знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што су му мишићи на телу дрхтали.</p> <p |
ху тужно спустиле своје главе, повијене дубоко — до земље, као да јадиковаху, што им нема госпо |
уђоше са Кузманом у собу, поклонише се дубоко и одадоше понизно „селам".</p> <p>— Дозовите и б |
.{S} Чим му се Мицко примаче а он му се дубоко поклони и одаде селам, како су га отац и мајка п |
..{S} Млатарење и запомагање одјекиваше дубоко у цркви.</p> <p>Ту се беше десијо и грчки владик |
прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!. |
оморине нестале а јесење доба већ беше дубоко завладало.</p> <p>Тек што се зора умилно насмеши |
и.</p> <p>Но и то се сврши.{S} Ноћ беше дубоко завладала.{S} Сви сватови беху се већ разишли.</ |
ку! — говораше сирота старица а сузе из дубоко усанулих очију не престајаху.</p> <p>Сад Кузман |
тренут а галеб се стропошта са дрвета и дубоко зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капе |
о после неколико корачаји и сам се зари дубоко у песак јер и он беше рањен.</p> <p>Арапи пошто |
ни речи не одговори, само се могло чути дубоко дисање, које је тужно одјекивало кроз пусте одај |
Тај траг беше од Мицкових ногу, газећи дубоко по врелом песку.</p> <p>Млада Арапка као да доби |
да морати да се раставе.{S} Сви се ипак дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом дру |
се одмах, као са неким страхопоштовањем дубоко поклонише кадији Бектару, а он отпоздравивши им, |
/p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лула није ништа више ч |
pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само дубоко дисање двају јунака, који с највећим нестрпљењем |
ивот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хоризонт и последњим зрацима својим поз |
ло код куће.{S} Густа помрчина беше већ дубоко завладала.{S} Они разговарајући се пуштаху читав |
иким растојањима дао се видети у каквој дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом кој |
рајевима вароши беше становништво још у дубоком сну.{S} Јер послове, које су ови сиротни станов |
није бачен у прави пакао — у бесконачно дубоку рупчагу, добио је и два сина — два млада Арапчет |
ада је жега била у јеку и када су често дували они врели и загушљиви ветрови, морали би се заву |
— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толико!...</p> <p>Н |
аху се по соби а мирис овога мисирскога дувана чисто опијаше. </p> <p>— Момче, — поче кадија вр |
и се пуштаху читаве облаке од сагорелог дувана, а Костина кћи служила им је непрестано љуту ком |
усте и према светлости беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N |
један од пандура. </p> <p>— Напуни луле дуваном и запали их! — рече кадија пандуру. </p> <p>Пан |
јзад ослови Мицка да се служи коњаком и дуваном.</p> <p>— Хвала, господару!... пио сам доста, н |
орана непрестано их је служио коњаком и дуваном.</p> <p>— Је ли, Мицко! — упита сад Гарашанин, |
{S} Благодарим ти више и на коњаку и на дувану!...</p> <p>— А што, јуначе?... — упита краљ Мила |
е место.</p> <p>Ветрић је лагано помало дувао нихајући лишће на палмама.{S} И поноћ се већ приб |
дана сада беху дани мало хладнији, јер дуваху скоро преко целе зиме расхлађавајући свежи ветро |
ојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпљење је расло ужасном брзином.</p> < |
ве одела и обуће, па и само тело.{S} Из дуга времена Мицко се поче светити својим малим неприја |
S} Науснице му тек беху загарављене.{S} Дугачак фистан од белог платна а доле такође беле — сук |
<p>Пут по Средоземном мору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрест |
ина лагум беше потпуно готов.{S} Био је дугачак преко двадесет метара, а то, само из тог разлог |
дне степенице које су излазиле на један дугачак ходник.</p> <p>Никога од послуге није било а хо |
би се могли избавити био би, да копају дугачак лагум, како би бар на десет метара од куће чува |
ко прсију а један око паса.{S} О појасу дугачак јатаган, пиштољ-кремењак и један оштар ханџар.{ |
опа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше нашао ван тамнице, а поред |
ју као каква змија.{S} Коса густа, црна дугачка, па се разлила по леђима к’о снопље.</p> <p>Пра |
аше јој изглед као да је стотину метара дугачка, изгледаше као да у вечност гледаш.</p> <p>Зидо |
див.{S} Коса... густа... црна... доста дугачка па на више повијена.., чисто бљешти према сунцу |
чисто земљу потреса.{S} Коса црна, врло дугачка, јер се обично бораше гологлав, лице опаљено од |
иста, штит би му био излишан!...</p> <p>Дугачка мартинка увек му беше верни друг — она се не од |
ла је врло проста.{S} Сем грубе и доста дугачке кошуље на њиховом телу није се могла приметити |
од њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и један велики револ |
г отвора, он одмах баци један крај врло дугачког конопца а други је сам држао.{S} Мицко сад дох |
ла.</p> <p>Како пак она беше тад обукла дугачку загаситу кошуљу, у облику на „фереџе" турских б |
ама које су врло слабо осветљавале овај дуги ходник.</p> <p>Мицко прислушкиваше не би ли чуо гд |
вне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замори, не |
ка славне прошлости па се не миче...{S} Дуго, дуго лепршала је она тако док га потпуно не замор |
су знали, зашто се ово овако догађа.{S} Дуго сад он мољаху и преклињаху Мицка, љубећи му крајев |
дјекиваше кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би с |
ед њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Дуго се они сад разговараху, час о овом час о оном и та |
а изађе из пештере, посматрајући небо — дуго је гледао на све стране и као урођеник дошао је до |
Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупао силом |
аше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме час оно |
говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни |
на врата.</p> <p>— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завл |
право у ону хладну гробницу, где их за дуго сунчани зрак не би озарио, да нису већ имали готов |
празне и пусте, у њима се можда још за дуго неће чути човечији глас.</p> <p>Најзад дођоше и до |
летела Мицку у загрљај и тако га љубила дуго — дуго све дотле, док се најзад Мицко не би ишчупа |
и Зора седоше да једу.</p> <p>Оброк је дуго трајао а запиткивању Зорином не беше краја.</p> <p |
ини испод једног урмовог дрвета и ту је дуго тако лежао, расхлађујући своје заморене груди свеж |
елења, били су мишеви глувачи.{S} После дуго година нису имали никакова плена — сад им је Мицко |
о разби, заузе Голо Брдо.{S} Но овде се дуго не задржаваху већ пођу даље.{S} После неколико час |
љен у породици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућ |
исто место где су и пре седели, и ту се дуго разговараху међу собом а нарочито Мицко са Станими |
олико пути, она се измаче мало подаље и дуго посматраше, Мицка, стојећи као какав кип, а час — |
ородици њиховој.</p> <p>Мицко се дуго и дуго борио, беше му тешко да се опет враћа у кућу одакл |
у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике и најза |
звољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалности за |
кроз пусте одаје апсанске.{S} Дуго су и дуго Мицко и Али-Милева прислушкивали да би се уверили |
авили пред овом стеном и са неким чудом дуго посматраху у ону рупчагу.{S} Најзад се један од ов |
.</p> <p>Оне вечери када је Мицко онако дуго очекивао на Косту код његове куће, тада се Коста б |
да му сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом |
дмах морао бацити пред њим и да га тако дуго љуби и моли за опроштај.</p> <p>Исти, дакле, Шах М |
и.</p> <p>Време му је већ и сувише било дуго и већ је почео очајавати, да му план неће добро ис |
и сваки своме чадору.</p> <p>— Не смемо дуго спавати, ваља нам зором путовати — рече Али-Милева |
!...</p> <p>Но Веле опет ћути.{S} Пошто дуго онако гледаше у рану, поче је сад обвијати крпама, |
сагореваше.</p> <p>Тако заједно ишли су дуго — дуго, разговарајући се и ћеретајући час о овоме |
в беше у јеку.{S} У том љубавном заносу дуго и дуго ствараху се у њеним мислима дражесне слике |
беше дозвољено, он би је у овом моменту дуго и дуго слатко љубио и грлио а из превелике захвалн |
е Мицко сам у чуду. — Веле да овако још дуго има да продиремо и да ћемо наићи на још горе пуста |
сваког дана не приђе и да га тако дуго-дуго посматра, својим пламеним очима, са погледом пуним |
ота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако разговарали и причали једно другом своје д |
осматрао Мицка од главе до пете.</p> <p>Дуго је слуга размишљао, изгледаше му познат лик — као |
о Јанко напред а стражар за њим.</p> <p>Дуго су тако ишли и то непрестано неким странпутицама, |
док се вратим кући да се смирим.</p> <p>Дуго су разговарали о Мицку и његовој судбини.{S} Али-М |
е.{S} Помогни ми, мени грешнику.</p> <p>Дуго се Мицко молио слави својој Св. Димитрији.{S} Посл |
још и једну облигацију, по којој му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста |
им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p> <p>Оне |
<p>Ово је била једина оаза после овога дугог пута.{S} Али-Милева је знао да ово племе мрзи пле |
и хлеба, те се ови мало и окрепе после дугог путовања од неколико дана.</p> <pb n="87" /> <p>— |
огаше разазнати кога грде.</p> <p>После дугог гунђања и псовке могло се по разговору разазнати |
ршио може сваки помислити.</p> <p>После дугог саветовања како ће и на који начин, којим правцем |
S} Пошто се довољно одморио после онако дугог путовања и пошто се снабду са храном то се сад по |
ше у природи понова све пробуђено после дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чи |
разумеваху.</p> <pb n="127" /> <p>У том дугом путовању и непрестаном разговору Мицко, Бога ми н |
е оморине.{S} Они се с Мицком на толико дугом и тешком путу беху толико здружили, да га сада и |
и, јер јој се сваког часа надаху, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> |
ће ова морска птица сигурно слетети на дудово дрво, које беше на неколико корачаји удаљено од |
јер се исти већ беше спустио на речено дудово дрво.{S} Мухамед брзо дохвати пушку — капслару и |
ата. </p> <p>Зора је као срна скакутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа б |
сам му и платио јер ја не волим никоме дужан да остајем!...</p> <p>— Тако, војводо, тако!... н |
и с времена на време није дозвољавао да дуже спавају.</p> <pb n="191" /> <p>На глас, да је Али- |
— Али-Милева! — рече Мицко. — Ако овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p> |
ко добро дошао.</p> <p>Да је болест још дуже трајала пао би им Мицко као плен, орањавили би они |
да је што запита.</p> <p>Најзад, после дужег разговора, опростивши се са свима, Мицко изађе из |
ти слободно у свет.{S} Што је лагум био дужи у толико је мржња према Турцима била већа. </p> <p |
не тамнице.</p> <p>Све што је лагум био дужи у толико је расло нестрпљење њихово и са најгрозни |
ег пута.{S} Истина овај је пут био мало дужи али много бољи.</p> <p>Они се из Гарб-Тарабулуса б |
зни према тако великом зликовцу и после дужих преговора <pb n="169" /> решише да Мицка баце у т |
ћи, Јуда и показиваше место у записнику дужника једном од судија, где беше Мицка задужио са сто |
..</p> <p>У Кузмановим мислима већ беше дужност према свом војводи надјачала љубав према Мари и |
ези ипак је осећао неку очинску љубав и дужност спрам деце па и спрам Зоре.</p> <p>Зора паде на |
радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав и дужност надметаху се о првенству у његовим мислима.</p> |
но Јуда, јер он очекиваше на много тежу дужност.</p> <p>— Сад, упамтите добро, што вам рекох, п |
ћи.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобрио богу св |
и конзули, који беху дошли, не из какве дужности већ више из радозналости, да виде тога харамба |
ку Гарашанин пружи Мицку преко тридесет дуката:</p> <p>— Узми, војводо!... колико за једну кафу |
му он дуговаше неких педесет цесарских дуката.{S} Зато Коста и дође оне вечери онакав својој к |
у вала не помогоше ни кожне бисаге пуне дукатима! — говораху неки, који беху огорчени на Христу |
енутака дивно се заруди источно небо, а Дунав као да поче да гори.</p> <p>Једна турска лађа већ |
/p> <p>Тек што је свитало а он стиже на Дунав.{S} Звездано небо биваше све блеђе и блеђе к’о да |
<p>Са тако повећаном четом Мицко пређе Дунав и после неколико дана стиже у Београд.</p> <p>У т |
м.{S} Пређе Крајову па преко Калафата и Дунава стигне у Видин.{S} Тек што беше стигао а он чу д |
ну Мицко са својом дружином пређе преко Дунава и настани се у Калафату.{S} Разместивши своје др |
} Одморивши се прилично, он пређе преко Дунава у Румунију и дође у варош Слатину, на реци Олти, |
би приметили, он одмах пређе опет преко Дунава и оде у Лом.</p> <pb n="40" /> <p>У целом Лому б |
турска лађа већ се спремаше да се крене Дунавом за Браилу.{S} Мицко се брзо увуче крадом у лађу |
ао из вароши, он сад још више пожури ка Дунаву, идући непрестано уз обалу реке Лома.</p> <p>Тек |
стигне у Браилу, доста велику варош, на Дунаву недалеко од границе између Русије и Румуније.</p |
провца стигне у Лом, који лежи на самом Дунаву источно од Видина.</p> <p>На овом путу пробавио |
гроб!... „На млађима свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} |
<p>— Јатаган море, па у гору!... какав дућан, није он за мене! — говораше више пута Мицко сам |
ма свет остаје!“..{S} Дућан.., знаш, ко дућан... без старијег нема ништа.{S} Ради овога, синко, |
видиш, ја већ изнемогао, па дај њега у дућан, к’о велим, у школу је доста ишао, нека га сад у |
шврља!...{S} Та ја кад год се вратим из дућана а њега никад код куће....{S} Час је у пољу, час |
ина више пролазила а он постајаше према дућану све хладнији и хладнији.{S} Не може он то да под |
, сјајно, — као у неком богато уређеном дућану.{S} Кад уђете унутра, а оно чисто мирише.</p> <p |
м, у школу је доста ишао, нека га сад у дућану, нека и ту школу изучи.{S} Али која вајда!...{S} |
вога, синко, од данас ћеш бити самном у дућану.{S} Хоћу да изучиш и ту школу, да навикнеш и на |
следње време више је био у друштву но у дућану.{S} Непрестано се он договараше са својим другов |
иже.{S} Готово нечујно, као да се какав дух од првих становника минулих времена, приближава к М |
а мило што се једва једном помири његов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и |
е Бог на небу, Исус Христос син његов и Дух Свети то је моје Божанство.{S} У другог Бога не вер |
бе ћу исто тако, само ако будеш онаквог духа и онаквог срца као што беше то код онога распопа! |
ро сву своју снагу већ и само присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са они |
аху као за свог свеца, као за неко више духовно биће.{S} Он је непрестано причао Арапима, како |
е јер их онај хладнији ветар беше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше |
не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло за хориз |
овде да и даље овако таворим.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, |
лону. <pb n="113" /> Али весела млађана душа тек се сад раздрагала, када пред собом гледа по не |
Ане.{S} Још се и не ожени с њом а њена душа оде у рајско насеље.{S} Од како Мицка ухватише и з |
то у почетку изгледало гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пр |
ре!...{S} Аја... кад мени још овде дође душа до зуба а шта ли ће бити тамо!...{S} Није вајде, м |
увише згрешио пред Богом!...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{ |
а!{S} Остави ме овде да мало спавам — и душа ми је већ уморна!</p> <p>— Два часа имамо времена, |
сад без њега кад јој код њега и срце и душа.</p> <p>Уверивши се дакле, потпуно, да јој је Мицк |
еше к’о умрла.{S} Снаге ни најмање, али душа као да је у рајском блаженству.{S} Ватра, која је |
е спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешких уздаха грло му се сушило |
звали.{S} Та и он има срца, та и он има душе, и он може бити нежан отац и муж!...{S} Чисто ми м |
прцају а њему као да се велики терет са душе скину.</p> <pb n="81" /> <p>— Бре аферим, јунаци! |
пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дана, ме |
је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет дана |
ешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узјахаше |
о се мало заложе и разгале своје уморне душе румеником вином, то одмах продуже пут. </p> <pb n= |
у могли чинити само људи без срца и без душе, такови ниткови као што су Арапи.</p> <p>— Немој д |
и да припале по коју воштаницу за покој душе својих умрлих.</p> <p>Тек што беше осамнајесту нап |
Мицко их заволи... заволи свом силином душе млађа Арапка шта више освоји му и само срце!...</p |
ити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред саму з |
ше чисто духом задахнуо и тако повратио душе.</p> <p>Мицко беше сав клонуо.{S} Већ је месец дан |
умирила јер и сама осећаше његов дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељ |
у је сваког дана следовало испије га на душек и за тим издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је |
е беху одмах скочиле са својих свилених душека, када беху чуле ону треску од срозаних врата, па |
ругу страну мислећи да ће му лакнути на души, прах од песка замагли а мисли и даље бује!...{S} |
ицко беше веома узнемирен.{S} У његовој души владала је потпуна расулост.{S} Сео на једном трул |
е је дао приметити неки немир у његовој души.</p> <p>— Сине, ти ми ниси нешто весео! — примети |
пет враћа у Србију, да би мало и својој души дао спокојства.{S} Ипак, њега не догони овамо тешк |
а клица усађена је у самом срцу у самој души, у сјају и нежности самога <pb n="140" /> карактер |
разлике мисли непрестано бујаху у њеној души, и као да јој срце заједаху.{S} Њена љубав била је |
ло је спавати а још горе не спавати јер души одмора треба.</p> <p>Душа му је плакала а од тешки |
вином.{S} Другови његови се храбрише, у души им се поче развијати јунаштво и сваки је од њих ум |
ости... морам! — одговори јој Мицко а у души осећаше и сам велики терет, што ће морати да уцвел |
ке оваке молитве као да му беше лакше у души, изгледа као да добија нову снагу.{S} Убеђен у Бож |
еома тешко.{S} Сви осећаху дубоки бол у души ал’ узалуд.{S} Станија као да се беше наљутила па |
њи пут просуо урме на гомилу са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искре |
у очима а све дотле, са великим болом у души непрестано очекиваху на тренутак, па да Мицка нест |
ад се са сузним очима и дубоким болом у души раставише.</p> <p>— Збогом, збогом... мој храбри и |
з Мицкова затвора.</p> <p>Са горчином у души, радознали, очекивали су да виде мртва онога, који |
зекнуто, са неким грозничавим страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима |
вета, јер му је било тешко и претешко у души.</p> <p>Ни после једне године дана Мицко није сазн |
-Милева беше већ на пола пута.</p> <p>У души Мицковој виђала се радост и зебња, он је бодрим ок |
исповеди, лакнуло <pb n="163" /> би му души.{S} Свуда је само туђин и некрст све су то људи пр |
а мирисне љубичице.{S} Но њихове невине душице још не беху засићене тиме већ и даље нагле, да ш |
харамбашу Мицка као за највећег убицу и душмана турског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе. |
аном у руци поносно шета поред убијених душманина кољући поново онога, који би давао још каквог |
орђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — захори се глас осталих као и Мицкових другов |
ну: </p> <p>— Шта би?</p> <p>— Смири се душо моја, вода је у близини.</p> <p>— Ах Боже мој! узд |
иста још исте ноћи нападну и раставе са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила. |
мах, својим оштрим јатаганом растави са душом.{S} Најзад он нађе и Мехмеда, који се беше сакрио |
морност, да је се човек морао просто са душом да се бори.{S} Но Мицко на пркос овоме са својим |
<p>Паше, аге а и бегови сад тек дахнуше душом.{S} Одмах почеше облетати око Мицка, право да вам |
<p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим срцем својим, и немогаше се уздржати |
е и остале ланце, да би сам мало дахнуо душом.</p> <p>Мицко чим се нађе овако слободан одмах се |
ало светлуцала те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само |
ни најмање.</p> <p>Сад Мицко мало дахну душом:</p> <p>— Буди хваљен милостиви Творче! — прошапу |
ава к Мицку.</p> <p>Страх и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога |
е Мицко а нека хладна језа већ му обузе душу.</p> <p>— Да, да, твој друг — Кузман! — клицаше па |
, не могавши да каже баш оно, што му је душу и срце највише парало.</p> <p>— Опрости бабо, изда |
, то су му оне све више и више освајале душу.{S} Све му је било теже раставити се од <pb n="139 |
да ћути, то није могао, јер би она пре душу дала, но да се с њим растави.{S} Да је убије па да |
апско створење, што ће морати да понесе душу и срце ове младе Арапке.</p> <p>Најзад Мицко пође, |
о гадно, али њена душа освоји му срце и душу.{S} Но он је сад у толико пре заволи, но само Ајшу |
.{S} Свеж јутарњи ваздух раздрагао би и душу највећег бедника а камо ли ове превеселе масе, кој |
ико распалили, да му најзад савладају и душу и да га тако оставе са овим грубим а нежним створе |
ике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p> <p>Љубав |
и.{S} Нека тајанствена туга обузела јој душу па једва дише.{S} А оне црне очи?!... чисто варниц |
лости!...{S} Али ја сам човек и ја имам душу и срце као и ти!...{S} Ја могу да појмим врло добр |
ти грчки „алфови и гамови", баш ми лепо душу извадише.{S} Истина српске речи, али... а ја!...{S |
ог дрвећа и тиме и даље одржавати своју душу.</p> <pb n="131" /> <p>У оваком лутању скоро од тр |
тињи ништа да примети а још мање људску душу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не |
види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p>Али-Мил |
овеку да испију и тек онда да му и саму душу одузму.</p> <p>Нигде људског бића.{S} Тек овде онд |
ш јаче отровала његову и иначе отровану душу.{S} Не прође много а он сазна да је Мицко опет дош |
што бимбаша?</p> <p>— Ти бар имаш једну душу која те воли, а ја, ја сам бедан, мене нико не сме |
но ни то није могло да ублажи увређену душу Мицкову.</p> <p>Сутра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} |
ила сретна што су њени родитељи увидели ђа то није човек без срца као што је цела варош говорил |
утака а кочијаш Мита опет поче да тражи ђавола.{S} Неће враг никако да мирује.</p> <p>Мицко се |
{S} Хајд, хајд!... али наићи ћеш ти на „ђавољу рупу", па ће бити „јао!“ али ти онда не поможе н |
ти а Алах ће ми помоћи.{S} Колико сутра Ђаур ће признати!...</p> <pb n="37" /> <p>— И ми се над |
у и понизно прошапута:</p> <p>— Једнога Ђаура пандури воде, хоћу ли их пустити?...</p> <pb n="3 |
андур одмах уђе.</p> <p>— Доведите оног Ђаура из тамнице! — викну кадија.</p> <p>После неколико |
рхтећи прошапута:</p> <p>Чудно ли је да Ђаурин на суду буде са оружјем.</p> <p>— Војвода ће нам |
силни бегови, шта заслужује овај „бесни ђаурски пас", који ми ни у самој поноћи, ни у самоме сн |
удновато?!...</p> <p>— Ти си, ти си то „ђаурско куче!“...{S} Ти си Мицко харамбаша! — упаде срч |
ко зашкрипи:</p> <p>— Зар ухватисмо то „ђаурско куче?!...{S}" Алаха ми, ни длаке неће изнети од |
ен.</p> <p>— Па, ваљда није мој покојни ђед! — одговори му онај исти, што га беше мало час изаз |
ико дана он се стави под команду руског ђенерала Чарњејева, који беше главни командант над руск |
рања кроз турска села стигне у варошицу Ђерђелију.{S} Тог истог дана, када он уђе у саму вароши |
истог дана, када он уђе у саму варошицу Ђерђелију, Турци су празновали бајрам и скоро све што б |
ар још један поглед да баци на ојађеног Ђорђа, али ни тога не беше.</p> <p>Са сузним очима изне |
ружина није била на окупу, то он остави Ђорђа да код њега преноћи, објаснивши му да ће сутра зо |
оза на под.</p> <p>Ма да Станија ослови Ђорђа са: „Не, драги!“ — ипак он и сада није могао увид |
а Мицко чудећи се, када већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђор |
развића.</p> <p>Но и Михаило није мрзио Ђорђа.{S} Пазио га је баш као своје дете.{S} Никада он |
ти сам! — говораше му отац, држећи још Ђорђа, који се већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђо |
одмах напери у своја прса.</p> <p>— Не, Ђорђе! — викнуше остали и брзо му истргнуше пиштољ из р |
е већ беше мало умирио.</p> <p>— Немој, Ђорђе, немој!...{S} Сам ништа не можеш а тако сам можеш |
енут ока посекоше све харемске буле.{S} Ђорђе се овде показа као прави јунак.{S} Његов оштри ја |
те изгледаше као да се с душом бори.{S} Ђорђе се извалио на једној клупи па само хрче.</p> <p>Ч |
и прошао овим путем.</p> <p>— Ја, газда Ђорђе, ја!...{S} Што си ми се ти нешто наљутио?... </p> |
било!... </p> <p>— Добро, добро, газда Ђорђе... што било, било, но сад донеси мало вина, па он |
ога он полагаше и највећу наду, звао се Ђорђе.{S} Још из детињства он је увек најрадије имао у |
о, брзо!...{S} Ах, освета! — јадиковаше Ђорђе а вреле сузе већ почеше да блистају у његовим сја |
м, идем... пуштај!...{S} Освета! викаше Ђорђе, трзајући се снажно од оца, но у исти мах и други |
м <pb n="60" /> конаку.{S} С њим пође и Ђорђе, до зуба наоружан, хотећи да и сам освети своју д |
ко и устаде.</p> <p>— Освета! — настави Ђорђе. </p> <p>— Освета, освета!... смрт душману! — зах |
један стари хан, који тада држаше неки Ђорђе-Цинцарин.</p> <p>Пошто већ беше превалила поноћ, |
сто добара, момче!...{S} Гле, ти ли си Ђорђе, откуда ти овде? — упита Мицко чудећи се, када ве |
д подрума и оде да точи вино а Цинцарин Ђорђе да хвата пилиће.</p> <p>Сад се и остали нађоше у |
p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све потанко исприча, како га је поз |
сусрет.</p> <p>— Здраво, војводо! викну Ђорђе, када беше већ сишао с коња водећи га пошав у сус |
бојници!... — Освета.., освета! — викну Ђорђе и хтеде одмах појурити но Петар га задржа:</p> <p |
љу.</p> <p>— Освета!... освета! — викну Ђорђе и дохвати јатаган, који беше иза њега на зиду обе |
урског.</p> <p>— Идем ја, отац! — викну Ђорђе.</p> <p>— Добро, иди! — одговори му Петар, ма да |
уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — јаукну Ђорђе у овом тренутку, па пошто извуче пиштољ, он га од |
непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о брат и сестра, а т |
ожалошћен услед своје љубимице.</p> <p>Ђорђе брзо опреми коња, узјаши га и појури као ветар.{S |
нешто ћереташе са својом Гином.</p> <p>Ђорђе, распитујући за Мицкову кућу, јурио је на коњу и |
..</p> <p>То беше Фатима.{S} Но јатаган Ђорђев, к’о плахи ветар, у томе тренутку не могаше се з |
ости, чедо моје миљено! — тужно одјекну Ђорђев глас, који се беше нагао над Станијом, љубећи ск |
ко дирну ово јадиковање и оволика љубав Ђорђева према Станији.{S} Нешто то, нешто пријатељство |
ао онаку срџбу код њега.</p> <p>— Коста Ђорђевић, из Македоније! — одговори му Мицко веома брзо |
о опростивши се са својом Гином пође са Ђорђем и са још неколико својих другова право ка Јаћимо |
ији, што је она непрестано у друштву са Ђорђем. </p> <p>Ђорђе и Станија пазили су се баш к’о бр |
<p>Сад Мицко уђе са својим друговима и Ђорђем и у само двориште од конака.{S} Остали момци, ко |
ве.</p> <pb n="55" /> <p>Када Станији и Ђорђу беше осамнаест година, њихови очеви почеше да пре |
је то била Божија воља.</p> <p>Не само Ђорђу већ и осталим било је услед овога веома тешко.{S} |
а беше изашла. — Јесте ли јој бар нашли ђувегију?...</p> <p>— Па... нисмо још! — настави Сима.< |
дух чист па мирисан, као да је у каквом ђулистану.{S} Овде-онде по лишћу каквога шумарка још је |
љоном он се јуначки борио на Шуматовцу, Ђунису, затим на Морави, Делиграду и Ражњу, када беше в |
пролетњем чару освану и давно очекивани Ђурђев-дан.{S} Још није добро ни свануло а већ се маса, |
p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она дивна кита храбрих јунака да се и она ма |
мире, добро, само ја сам се решио да до Ђурђева дана не правим никаквог боја и сад ако хоћеш да |
аше.</p> <p>У Врању је сад остао све до Ђурђева дана.{S} Природа већ беше скинула свој бели зим |
она мало наужива у оном <pb n="118" /> Ђурђевском уранку", али само светећи своју погинулу бра |
роши да и сама учествује у оном дивном „Ђурђевском уранку“ у бујној и веселој природи.</p> <p>Н |
гдекојег и пробурази, да би се уверио, е је заиста мртав.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ад Мицко некролог над мртвом лешином. — Е, моја ти, арнаутска суваријо!...{S} Мицко тек сад има |
да ме везујете услед тога!...</p> <p>— Е, добро... одмах!...</p> <p>— Биће де, кад вам рекох!. |
, рече да си од њих утекао!...</p> <p>— Е... ја утекох али кад видех да ћу умрети тако усамљен |
ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— Е, мој капетане, ти си се баш доста намучио! — одговори |
е баби што си тако снужден?...</p> <p>— Е, мој добри бабо, тешко ми је и претешко!...{S} Ја сам |
судија, смешкајући се у Мицка.</p> <p>— Е... аферим, аферим!... нека му је срећно! — заврши тур |
а и гура му силом урме у уста.</p> <p>— Е, мој драгане, куд си ти то наумио! — поче сад Зора да |
н другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када се дружина беше већ окуп |
>— И треба! — одговоре остали.</p> <p>— Е добро, кад баш тако велите а ја вам још сада кажем, д |
ењима у овој пешчаној пустињи.</p> <p>— Е... сад збогом, моја драга сестро... збогом, моја јуна |
што га беше мало час изазвао.</p> <p>— Е, мој брате!...{S} Зашто имам да се бојим смрти, кад к |
два дочека, када му отац рече:</p> <p>— Е, синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду дост |
по рамену поче гласно да виче:</p> <p>— Е... зар нисам паметно урадила?...{S} Видиш ли ти шта и |
својим речима и да би се понова уверили е је он заиста мртав. </p> </div> <pb n="85" /> <div ty |
ми га мајци не би онде сишао!...</p> <p>Е, ал’ видиш, ја кад намислим некуд, ја никога и не пит |
још јаче и стаде дрмусати врата.</p> <p>Е нећем да ви отворим па пукните! — викну Цинцарин љути |
ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи |
и док сам ја с тобом...</p> <p>— Добро, ево моје руке, нека нас милостиви Господ сачува сваке н |
за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! — промуца тужно Михаило. — Избави нам с |
во?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узнемирено и дрхтећи, Јуда |
да нема ни Бога ни Светог Илије!...{S} Ево већ тридесет дана од како продиремо непрестано по о |
орни од пута и да вама треба одмора.{S} Ево новаца па отидите у какав хан на преноћиште.</p> <p |
ушко“ мој, нисам могла пре да дођем.{S} Ево ти хаљине, великог сам страха претрпела док сам амо |
ха. — Шта велиш ти на ово?....</p> <p>— Ево, господине, ево... ево ја — сто гроша! — поче, узне |
ицка и изнеше га пред светину.</p> <p>— Ево вам крвника и убице нашега бога; судите му како зна |
атише на овом истом месту оне Арнауте а ево се опет чује звиждање.{S} Брзо скочише сви, па и са |
на слободу чију сласт и благодет ужива ево само два дана. </p> <p>Дани су пролазили и све је м |
..{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тобом и у ватру и у воду!...</p> |
м тражио Хришћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу |
е, браћо... чак из Турске царевине — из Европе! — одговори им Мицко, не зазирући ништа ових про |
о понео коњака и кинина, јер је знао да Европљанин мора у овим крајевима прележати грозницу.{S} |
а тишина.{S} Страх би сваког варошанина Европљанина морао хватати од оваке неме тишине.</p> <p> |
ја за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији организам и у здравом стању не може да |
аћин. — Често пута кад поведем по којег Европљанина да му показујем пустињу, дође ми стара крв, |
а Арапка има толико љубави према једном Европљанину, и распитивао је, како је и на који начин т |
.</p> <p>— Душа моја не имала мира, као Европљанину капа на глави, ако ти се што деси док сам ј |
ећу арапску варош Сокне.{S} Према већим европским варошима ово и није варош већ повеће сиромашн |
како увукао у коју лађу и тако прешао у Европу.</p> <p>Но срећа га беше понова напустила.{S} Јо |
ти беле колутове од дувана, он је само „еглендисао“<ref target="#SRP19024_N4" />.{S} Час је неш |
е јади?...</p> <p>— Море, отварај брзо, еј!... немам кад више да чекам! — викну Мицко још јаче |
"SRP19024_C1.7"> <head>VII.</head> <p>— Еј, Веле!...{S} Ама гукни штогод, тако ти Бога — викну |
. зар још питаш честити пашо?!</p> <p>— Еј вала!... ако ти то, синко, будеш учинио, знај да ћу |
сам баш к’о курјак гладан!...</p> <p>— Еј вала, и ми смо! — дераху се Турци, који беху веома н |
арио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу господар Мицко, хоћу! — викну |
о овај пепео! рече Али-Милева.</p> <p>— Еј, драги мој пријатељу имаћемо ми и неколико недеља по |
и наравно своју сопствену крв.</p> <p>— Еј вала! — викну сад Јанко веома радосно, кад опази где |
о зрно погодило, па и не дише.</p> <p>— Еј, Веле! — опет ће један кад им већ додија оно ћутање |
исли почеше да бујају у глави.</p> <p>— Еј Зоро, Зоро!... гром те, да Бог да, на путу спалио, п |
осто није могао ни наћи.</p> <p>Сад ова експедиција није хтела да пође оним ранијим путем, који |
пустињске пределе.</p> <p>Најзад се ова експедиција крену из Гарб-Тарабулуса.{S} Мицко је сад б |
<p>Како се баш тих дана спремаше једна експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се упр |
јаху да им не умакне као и оној ранијој експедицији и да после због тога одговарају.</p> <p>Пос |
од месец дана Мицко би послат са једном експедицијом од седамнајест Арапа још дубље у Африку, у |
у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијом од Арапа, да у њој издржава робију од сто |
ем, којим беше Мицко пошао са пређашњом експедицијом од седамнајест Арапа, ма да беше краћи, је |
есет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, пошто беше већ ско |
— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> <p>— Отварај бре |
лаћене!...</p> <p>— А јаој!... о ћирије елејс’н... ћирије елејс’н!.., помагај!... убише!...</p> |
— Оружани?!... педесет?!...{S} О ћирије елејс’н.., ћирије елејс’н! — поче Кристаћ да се крсти, |
ју. </note> <note xml:id="SRP19024_N4"> Енглеидисати значи исто што и башкаритисе, уживати. </n |
ши му сви сретна пута.</p> <p>На једној енглеској лађи беше се Мицко ускрцао која је путовала н |
појаса.</p> <p>— Коме селам, море?!... ене де!... зар Турчин Каурину?! — одговори усплахирено |
латара репом, а очима само креше!...{S} Ене де, куд ја одох!...{S} А јест, почех да ти говорим |
="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Детелину |
ше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка ј |
ote> <note xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP190 |
ска војска, <pb n="64" /> чији се један ескадром још задржаваше у Ћустендилу, или српска.</p> < |
рати, оставивши у Ћустендилу само један ескадрон војника.</p> <p>Мицко је сад могао безбрижно д |
Па!... шта је то било?!...</p> <p>— Па, ето!... ја бих вам могао издати тог харамбашу Мицка, од |
ада већ беше познао Ђорђа.</p> <p>— Па, ето из Јаћимовца! — одговори му Ђорђе.{S} Сад му он све |
бар двојицу, тројицу!...</p> <p>— Па... ето... на пример кафеџија — Мута па Ламбро бојаџија а м |
њега велику радозналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох |
.{S} Повукао се он од свега тога!...{S} Ето сад хоће да се и удоми овде у Ћустендилу, већ је се |
лови: </p> <p>— Служи се војводо!...{S} Ето коњака... дувана, узми!.., шта си се забринуо толик |
ива вас толико, колико њена околина.{S} Ето, чим, се изађе у поље а напусти Ресен, већ се човек |
— Сад смо спашени! — рече Али-Милева. — Ето видиш ову кућу, показујући руком на једну кућу с де |
е! — тепаше му његов комшија Милојко. — Ето и мој Мире, вршњак је твоме Мицку.{S} Знаш, баш се |
сад Мита.</p> <p>— Ја, јок!...</p> <p>— Ето, ово је наш војвода и харамбаша, ово је тај Мицко! |
ог ратног друга а и побратима.</p> <p>— Ето, побро!... ја ту, код тебе!...</p> <p>— А које добр |
поред ње нађоше и неке траве.</p> <p>— Ето, не рекох ли ја! — викну онај рањени, кад спази ово |
безекнуто на даље његове речи.</p> <p>— Ето тако!...{S} Ја бих ступио у његову дружину као да и |
са својим комшијом — Милојком:</p> <p>— Ето, ама не рекох ли ја мојој Неши по сто пути: море же |
и она — опаметиће се, још је дете!“ али ето како се опамети!...{S} Хајдук, разбојник!...</p> <p |
а каква несрећа услед овога, ја сам вас ето позвао да се мало почастимо и нашалимо, ал’ и да се |
у нишком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли кр |
разболео,</l> <l>- - - </l> </quote> <p>Ето како се харамбаша Мицко проводи у гори.{S} Још му н |
к и чисто не видите кад ступа...</p> <p>Ето, таква Арапка заволи Мицка свом душом својом, свим |
и грмљавини нису имали ни појма.</p> <p>Ето, у такву варош Мицко сада ступа са оном експедицијо |
о изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са том граном пелена пође на сам Ђурђев дан она ди |
грли са својом браћом у природи.</p> <p>Ето, такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створ |
едмет чуђења радозналој светини.</p> <p>Ето, после толиких ратовања, после толиких тешких бораб |
вде — онде обрасла густом гором.</p> <p>Ето у таком поворју разноврсних предела лежи Ресен — ме |
она Мицка поче да зове и зетом.</p> <p>Ето зато Мицко и остави дружину у Калафату и дође на не |
ј земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и тепа умилним |
, попрскано својом врелом крвљу.</p> <p>Ето какав вам је тај злогласни Мицко.{S} Још му ни пуни |
о, где је сада Мицко?!...</p> <p>— Лом, ефенди, Лом! — викну Кузман радосно, па к’о ветар истрч |
хајде одмах с нами!... </p> <p>— Аман, ефенди!...{S} Није он ништа крив! — муцаше Сима, превиј |
ћи узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру„ ја ти дајем м |
ши да пође.</p> <pb n="33" /> <p>— Аман ефенди!... немојте!... — муцаше и даље Сима, преклињају |
дног дана дође из Цариграда неки Ибраим-Ефенди бимбаша.{S} Из неких политичких разлога беше за |
, је ли? </p> <pb n="38" /> <p>— Јесте, ефендија, јесте!...{S} Мицко га уби!...{S} Молим.., пуш |
у.</p> <pb n="22" /> <p>— Сви погинуше, ефендија! — викну он у највећем страху.</p> <p>— Хајдуц |
преплашен и викну:</p> <p>— Неки људи, ефендија, прелазе преко зида:...</p> <p>— Људи?!... пре |
ушавши рече:</p> <p>— Бегови су дошли, ефендија!... </p> <p>— Нека уђу! — рече кадија...</p> < |
изговараше ове речи.</p> <p>— Страшни, ефендија!...</p> <p>— Страшни?!... </p> <p>— Оружани!.. |
поче веома одважно:</p> <p>— Хвала ти, ефендија, а хвала и вама силни бегови на тако мудром са |
о је к’о громом поражен.</p> <p>— Аман, ефендија! — цикну Кузман са гласом пуним бола, — умрех. |
да виде шта је то било.</p> <p>— Он... ефендија... он још синоћ — рано оде некуд колима! — јед |
као пијан, дође до пред сама врата.{S} Ефендија је са чуђењем посматрао Мицка, ни у сну не би |
утећки примио мараму изгледало му је да ефендија у болести бунца, те му с тога ништа није одгов |
<p>Неколико дана после овога разговора ефендија се јако разболе и у бунилу дочепа млеко које м |
е старешина страже и уверивши се, да је ефендија заиста преминуо, јави одмах управнику вароши.< |
издане.</p> <p>На вику Али-Милеве да је ефендија умро, дође старешина страже и уверивши се, да |
се уверио да ово није обмана, већ да је ефендија заиста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефен |
сом.</p> <p>— Ја сам ваш пријатељ! рече Ефендија.{S} Мицко једва устаде на ноге и нихајући се т |
— Поред свега ово је ипак страшно? рече Ефендија надзорнику хапсана.{S} Водите их у надземне та |
p>— Мицко ти си сретнији од мене — рече ефендија једног дана слабим гласом.</p> <p>— Зашто бимб |
<p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> <p>Обојицу заточеника др |
— И твоја сила неће за дуго бити — рече Ефендија презривим гласом.</p> <p>Завладао је тајац ник |
иста заробљен.</p> <p>Пре заточења беше ефендија весео и пријатан, али после оне наредбе управн |
и су једини свакодневни гости Мицкови и Ефендија се није могао начудити, откуда да једна Арапка |
ући се и поче се крстити. — Ја, честити ефендија, нисам никада ни чуо за тога Јешер-бега а камо |
л’ наоружан?...</p> <p>— Јесте, честити ефендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека у |
чело ислеђење.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори Мицко.</p> <p>— Ти се, Мицко, опту |
то одговорити.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одговори му веома одважно Мицко. </p> <p>— |
рски чиновник.</p> <p>— Ја сам, честити ефендија! — одазва се Мута и приђе ближе ка чиновнику.< |
он Мицка.</p> <p>— Па... јесам, честити ефендија! — одговори му Мицко веома ласкаво.</p> <p>— А |
доказати?...</p> <p>— Још како, честити ефендија!...{S} Сви овде, у Ћустендилу, знају да се ја |
!...</p> <p>— И на још педесет, честити ефендија, да!... не поричем!....</p> <p>— А што, гадни |
вац!....{S} Никад!...{S} Ја сам честити ефендија, само осветник и ништа више!...</p> <p>— Ти ли |
p>Свакога дана обилазио их је у тамници Ефендија храбрећи обојицу, и стотинама пута говорио им |
</p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни речи не одго |
аше ни речи одговорити.{S} Најзад викну Ефендија на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, каз |
p>— Шта рече?{S} Ја, ја, роб? — узвикну ефендија огорчено.</p> <p>— Ја ти кажем, не шалим се на |
селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло води из Грчке, а овде се |
м гласом узвикну: — Још вечерас Кристаћ-ефендија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега жи |
, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодневни гости Мицков |
чи им не могаху трпети светлост.</p> <p>Ефендија их је лечио из милосрђа јер се није могао закл |
им страхом у души.</p> <p>— Које добро, ефендије? — упита одмах Сима, нудећи их да седну.</p> < |
та ћу ти казати!{S} Ово су хаљине онога ефендије који је умро овде у тамници.{S} Ти ћеш хаљине |
о чекати да Мицко обуче хаљине покојног ефендије.</p> <p>Сваки минут беше дуг као дан, нестрпље |
ди ону свилену мараму, коју је добио од ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> < |
у!...{S} Но кажите сад ви мени, честите ефендије, шта бих вам ја могао признати и рећи, кад ја |
азамата трудио се свим силама да докаже ефендији како су били принуђени да Миц- <pb n="180" /> |
/p> <p>По заповести управниковој умрлом ефендији свукоше хаљине у затвору и извршише све што им |
ристио том приликом и прикрио је хаљине ефендијине, рачунајући, да ће му ма када оне требати.</ |
се све бојим да Арапи не нађу те хаљине ефендијине; јер ако то буде вратиће нас и опет тамо где |
pb n="183" /> <p>Два месеца после смрти ефендијине прође, а још никако нису могли да пронађу на |
ужини, када се беху већ кренули Кристаћ-ефендијиној кући.</p> <p>И заиста.{S} Кристаћева кућа б |
ого што шта, ал’ питам ја тебе, честити ефендијо: а где је сад твоја толика памет, да ти је нис |
етврт часа тек извео је Али-Милеву пред Ефендију кога је једнако хватала несвестица. </p> <p>— |
p>Прође један дан, други па и трећи али ефендију никако не пуштају на слободу а понашање стража |
ође у тамницу управник вароши и видевши Ефендију рече му званичним гласом:</p> <pb n="181" /> < |
есвестица биваше све већа и на заповест Ефенђије одведоше их у тамнице чији су прозори били зас |
<p>Али-Милева и Мицко беху већ устали, жагор који су радознали сељаци производили с времена на |
а јој је муж скоро умро и да још за њим жали.{S} Овај кројач све дотле, док не чу овакав изгово |
пут и урлик читавих породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замис |
S} Нас је мало, истина храбрих, који не жалимо умрети, али не би требало лудо ни гинути.{S} Ја |
</p> <p>— Славе ми, војводо, баш не бих жалио да умрем у овом Лесковцу и то због овога вина!... |
е доживљаје који су били интересантни и жалосни.</p> <p>И домаћинов брат као лекар познавао је |
шкрипи зубима.</p> <p>Најзад се и овај жалосни спровод крену ка Паланци са великим тријумфовањ |
обешенога Кузмана а да не пусти по коју жалосницу — сузу.{S} И сами Турци беху бесни све донде, |
ма и зверовима у људском облику.</p> <p>Жалосно је било погледати како се један јунак сломљен б |
едаше као да је целу варош обузела нека жалост.</p> <p>Једног дана чу се запевање над отвором, |
њено тужно и невино срце да препукне од жалости?!...{S} Ах!... и мени се срце леди, кад само по |
е слабачке груди а од превелике чежње и жалости за њим.</p> <p>Не прође много а Мицко се на при |
оја вас тужно дира и опет увесељава.{S} Жао им беше што ће се после оноликог заједничког четова |
лази у гору, да би и сам враћао Турцима жао за срамоту.</p> <p>Турци су га, заиста, добро и упа |
ас се доста наклао и наубијао и неће ми жао остати баш и да умрем!...{S} У вашим сам рукама па |
ани у далекој земљи, то му је било опет жао.</p> <p>Ето, зато она и љуби сада Мицка, зато му и |
рах и гњев прожма душу Мицкову, беше му жао што не види непријатеља свога, што не могу да се оч |
е према Зори.{S} Са љупким погледом пун жара и чежње посматрајући Зора Мицка поче тихим молећим |
.{S} А она два сјајна и црна ока као да жаре!...{S} Ход лак и чисто не видите кад ступа...</p> |
војводе раставе са договором: да и даље жаре и пале по турским селима и да су увек у близини, к |
а упадну и у саму Бугарску, и да по њој жаре и пале све дотле, док се год овамо, на бојишту, бу |
ако здружени најпре пређоше границу, па жарећи и палећи турска села, пређу преко Струмице, за т |
овно на три сата пре смркнућа почиње да жари својом несносном топлотом и тако траје читав сат.{ |
пријатан све док сунце опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би |
а, будућег мужа.{S} Код ње је више пута жарка љубав толико планула, да је она без икаквог зазор |
оче да бесни и да носи читаве облаке од жарке прашине у његовим очима, то он опет пође ранијим |
а и језа, сетивши се Мицка и оне његове жарке љубави, но тад би се брзо бацила у наручја свога |
у зору и тек када сунце поче опет своје жарке зраке расипати по земљи стигоше у Мурзук.</p> <p> |
сила, која га је непрестано отрзала из жарке Африке.</p> <p>Не прође ни неколико дана од његов |
месец дана од како непрестано иду кроз жарки Триполис.{S} Остали Арапи, ма да беху већ приличн |
ушу то он брзо и залута.</p> <p>Суморни жарки дани не престајаху.{S} Песак врео а ноге пропадај |
е опет није почело жарити.{S} Под таким жарким сунчаним зрацима клонуо би и највећи јунак.</p> |
дугога сна а као круна свега овога беше жарко сунце, чији зраци дивно злаћаху овај пролетњи шар |
ио срећу ономе невинашцу, које он онако жарко љубљаше, те се још одмах беше решио, да се никако |
оше у праву пустињу где ничега нема сем жарког песка.</p> <p>Сунчани зраци беху тако врели да ј |
заспи.{S} Бујно тело Арапкино, заморено жарком љубави би најзад савладано и она се сад спусти у |
подмукло.{S} Он немилостиво раскида ову жарку љубав, која сад свом силином букташе.{S} Онај дак |
моћи бити крај Мицка, човека, кога свим жаром душе љубљаше.</p> <p>Путовање је трајало до пред |
После кратког времена већ се на великим жаром окретаху ражњеви а пециво поче да се дивно румени |
шљаху о путовању, како да се путује.{S} Жега беше ужасна и несносна, по таком времену није се м |
о даље крајеви су били све пустошнији а жега није престајала.{S} Нешто урме а и воде, што беше |
ого бољи но до сада.{S} Истина, сунчана жега овде је била много јача но на ранијем путу, али са |
ао све бољи и лепши.{S} Истина, сунчана жега беше у јеку, али густо грање од ораховог <pb n="98 |
Арапи се најзад разиђоше, јер, сунчана жега поче да припече.{S} Мицко понова би закључан у там |
пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на путу онолико колико Ми |
ма није ништа сметала ова врела сунчана жега.{S} Њихов корен задирао је дубоко кроз пешчану зем |
аму варош.{S} Обично у то време сунчана жега престајаше и место ње се јављаше <pb n="144" /> ос |
ли су по најчешће ноћу.{S} Дању када је жега била у јеку и када су често дували они врели и заг |
ши Фесана месту рођења Зориног. </p> <p>Жега беше ужасна.{S} Свуда около докле оком можеш видет |
вори, јер се Мицко беше наљутио.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то л |
илева да нам је нестало хране и воде, а жеге су ужасне!</p> <p>— Можда ћемо наићи где на воду.< |
е тежи и тежи.{S} Услед огромне сунчане жеге владала је таква суморност, да је Мицко још првог |
дине.{S} Услед овога, место оне суморне жеге и опеке несносних дана сада беху дани мало хладниј |
оног несносног дана, место оне суморне жеге, сада дубоко владаше мрачна ноћца а хладни поветар |
<p>Слушаоци — Арапи, који само пламену жегу познаваху и каткад, само мало хладнији ветар са ве |
бити љуба.</p> <p>— Мицко јеси ли много жедан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто |
и мало воде, тако вам вере, јер сам баш жедан! — упита сад један од њих. </p> <p>— Па, има! — о |
дана а он већ потпуно клонуо.{S} Глад, жеђ а и она дневна суморност потпуно га савладаше.{S} У |
едан? упита га Зора.</p> <p>— Јесам.{S} Жеђ ме просто умори.</p> <p>— Стрпи се, драги Мицко, ус |
дуже два часа опет да ожедни и да ће га жеђ пробудити, зато је и он безбрижно спавао.</p> <p>Ал |
мо присуство духа.{S} Непрестана глад и жеђ испише му заједно са оним пламеним ветровима и жест |
, њему је једино пиће, којим гаси своју жеђ, вино.{S} Сигурно зато и оде у винаре.{S} Многи вел |
рме опет не могу, јер све више изазивљу жеђ а вода у мешинама врела!...{S} Шта ћу сад? — питаше |
овако дуже потраје ја ћу овде умрети од жеђи и глади!</p> <p>— Ја верујем да ти је тешко али се |
<p>Пред само подне Мицко онесвешћен од жеђи и глади паде са камиле.</p> <p>Али-Милева се беше |
ноликог лутања и онаког трпљења глади и жеђи, то сад брзо заспа тихим сном.{S} То исто учинише |
да ћу умрети тако усамљен услед глади и жеђи а ја, Бога ми, баш их лепо и потражих!...</p> <p>— |
оно бар неће код њих умрети од глади и жеђи.</p> <p>Но ни у томе не беше успеха.{S} Просто ни |
послом, да преко дана по оној сунчаној жези изилазе из оних подземних кућица, то су обично обу |
скопали, побећи у свет.{S} Ја бих баш и желео да нас опет тамо преместе.{S} Сада смо оздравили |
е редове сакупљених Арапа, јер је сваки желео да упамти то име, како би га после и другима саоп |
сму дочекаше Мицка.</p> <p>Сваки од њих желео је да види тога белога човека и јунака за кога је |
д и кад махнуо би руком, као у знак, да жели воде.</p> <p>Љубав и чедност са којом га Зора обас |
их ступио у његову дружину као да и сам желим да будем с њима да бих вам га тамо првом згодном |
амтите добро, што вам рекох, па; ако ми желите добра, а ви ћете морати овако сведочити! — заврш |
..</p> <p>— Говори старче слободно, шта желиш?...</p> <p>— Ама знаш... моја баба и дете баш би |
ачељу рече доста слободно.</p> <p>— Шта желиш пријатељу?</p> <p>— Не бојте се, ја нисам хрђав ч |
т помогни ми колико можеш.</p> <p>— Шта желиш, кажи!</p> <p>— Мене је грозна невоља дотерала ов |
„Зандану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилн |
ља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надја |
Ајшу тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за освет |
ко заслужио, зар да ми се ни ова једина жеља не испуни! — размишљаше Мицко у себи а очима не пр |
ом.</p> <p>Управо, ово беше само Симина жеља, да га посети његов — тако чувени земљак а не искљ |
вичај!{S} Ја сам несрећан тамо, моја је жеља да одем у своју домовину; ја <pb n="162" /> љубим |
јатељство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста см |
гов — тако чувени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у сам |
ражара није могао ни помислити да је то жеља Мицкова.{S} Нико није могао ни сањати, какве плано |
зних предрасуда, платио испуњење својих жеља као што је то Мицко морао учинити.</p> <p>Једне но |
на тишина вечито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда |
се и стално држаше, као да он о њиховим жељама нема ни појма.{S} Он се истина љубљаше са младом |
у радо сагласаше своје осећаје са њеним жељама.</p> <p>Мицко се само смешкаше али се и стално д |
домаћин.</p> <p>— Нисам гладан али сам жељан слободе.</p> <p>— Кажи ми одакле си и шта си?</p> |
д. зарати и Русија са Турском.{S} Мицко жељан и даље борбе а нарочито са Турцима, одмах са свој |
p>Нису имали каде да говоре међу собом, жеље код обојице беху једне те исте.{S} Слобода, и ништ |
анства они једно другом и открише своје жеље.</p> <p>Гина је у многоме личила на његову пређашњ |
избави ме ропства, беху уздаси и једине жеље Мицкове. </p> <p>Кратко би само време посматрао не |
ли, да ће за неколико дана већ стићи до жељене мете, — до Мурзука.</p> <p>И заиста, после десет |
ужи пут.{S} Но Мита му већ поквари овај жељени план.{S} Тај вам је човек у стању да пије целог |
иру.{S} Освану дан, и најзад дође и тај жељени час, дође подне. </p> <p>— Изађи на светлост неп |
тела би муњевитом брзином, тражећи свој жељени плен.</p> <p>У средини саме горе видите бокор, р |
њихове храбрости неће моћи да постигну жељени успеси.</p> <p>Сад Мицко већ поче да прикупља до |
дубоко радоваху, што се војвода одазва жељи њиховом другу и што ће сад моћи да споје два млађа |
тридесет момака.{S} Радо се пак одазва жељи ових добровољачких вођа и одмах придружи своју чет |
Милана, па га Гарашанин дао по његовој жељи, на то вам ни сам Мицко не уме да одговори.</p> <p |
ам се да ћете ми се радо одазвати мојој жељи!...</p> <p>— Хоћемо!... хоћемо! — захори се глас о |
ио, шта више он се радо одазиваше њеној жељи, те јој Мицка редовно сваког дана пуштао из тамниц |
краљу Милану, да би му се радо одазвао жељи, али пошто је Мицко већ умро у тамници, то му шаље |
, морају још сутра да пођу за Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славн |
p> <p>Но момци Јешер-бегови још не беху жељни за сном.{S} Они те вечери потражише сан у вину.{S |
својом дружином исто је онако очекивао жељно на плен као и сам харамбаша Мицко.</p> <p>Но Кост |
> <p>Сад Мицко брзо дохвати суд и одмах жељно поче да шмрће као какав смук.{S} Но, одмах после |
е, на који би начин могао сад да одбије жељу Мицкову или, боље рећи, како би га могао задовољит |
ста оде начелнику који му сад и саопшти жељу краљеву.</p> <p>— На позив Његовог Величанства, кр |
Ја ћу се трудити свом снагом да ти ову жељу ма како испуним а што год будем даље извршио по ов |
ви му паша, упитавши га одмах за његову жељу.</p> <p>— Биће добро, честити пашо, и за вас а — н |
"#SRP19024_N7" /> да исти изјави његову жељу харамбаши Мицку, како је он рад да га лично види.< |
х Јуда, очекујући узнемирено на Мицкову жељу.</p> <p>— Ефенди Мицко ја ти дајем моју тврду веру |
ов дух са тим, да испуни речену Мицкову жељу.</p> <p>Сад и самом Мицку лице сину од радости:</p |
Рашићевој кући, јер им он изјави своју жељу, да је рад, да му целог тог дана буду они као гост |
о, да надзорник мораде пристати на њену жељу, да однесе ону баклаву Мицку.</p> <p>Мицко брзо по |
јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни враже, док те ниса |
јало је непрестано.{S} Мухамед и његова жена Мејрима не сматраху га никако друкше већ као свога |
p> <p>У соби беше баба Ранђија — Симина жена и кћи му Мара.{S} Пошто се Мицко поздрави с њима, |
тра-дан одмах одоше ка Мицку:{S} Мишина жена, сеоски попа из истога села, онај Мицков јатак, у |
а криво.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаш |
је виле родиле и однеговале а не обична жена.{S} А била је вредна, што но веле, к’о кртица.{S} |
опазило Мицка а мајка једна млада лепа жена ућуткиваше га милујући га по образу.</p> <p>Домаћи |
знам шта је са тим дететом! одговори му жена, но у исти мах као да је неко прободе ножем по сре |
<p>У соби владаше само плач и лелек.{S} Жене онесвешћене од страха, беху попадале а деца се зат |
увени земљак а не искључиво жеља његове жене и детета.</p> <p>Кад већ уђоше и у саму кућу, Сима |
н мора ићи у своју постојбину код своје жене и деце, како овако могу сви да пропадну јер их вла |
p>Својим марљивим радом а и радом своје жене као и браће, која беху као тресак, већ дорасла за |
ем и горким плачем као и јецањем Мишине жене и сина јој, па на молбу осталих а нарочито његовог |
— ми — јунаци — а да га после нас пију жене! заврши сад Мита и пође кад већ беше испразнио ону |
у свима чадорима име Али-Милева!</p> <p>Жене и деца посматраху ова два јунака као полубогове а |
вора? — рече Михаило, чудећи се, својој жени, која баш тада истресаше ћебад.</p> <p>— Тако ми б |
ко пет стотина лира и преда их Костиној жени, која услед смрти свога мужа беше за сада лишена с |
поштовања а не какве љубави.{S} Љубав, женидба — те помисли беху далеко од њега.{S} Његове су |
е, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством.</ |
арији син — Мехмед беше већ дорастао за женидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина т |
сталим али без икаквих помисли на какву женидбу.</p> <p>Овако држање, овако понашање према Мицк |
екох ли ја мојој Неши по сто пути: море жено, не пуштај ти то дете да оно којекуда шврља!...{S} |
ј дубокој јами по који Арапин са својом женом и децом који са страхом очекиваху на скоро пламен |
.{S} У њима беше један Арапин са својом женом и сестром и једним малим дететом.{S} Ови беху још |
ве до јагодица и само им се очи виде, а женске међу тим иду слободне без марама на лицу.</p> <p |
вање над отвором, тешки узвик изнемогле женске.</p> <p>— Али-Милева, мора да је међу Арапима ве |
јесте та што су овде како мушки тако и женске потпуно наги, сем једног малог парчета коже од у |
сви људи тамо тако бели као ти? — чу се женски глас из оне гомиле.{S} То беше већ одрасла кћи н |
дну ходника чули су се гласови мушки и женски, изгледало је као да се препиру.</p> <p>Као увек |
еше све и сва.{S} Но и то беше само код женскиња а код мушких само спреда једно парче од коже.{ |
седелаца.{S} Били су како мушки, тако и женскиње, потпуно голи, сем оног парчета коже, што су и |
становници у Шату.{S} Како мушки тако и женскиње, били су веома развијени са црном и веома сјај |
уге, од преко шесдесет које мушких које женских лица.{S} Истина, било је од њега и много стариј |
у са болом у души узвикну.</p> <p>— Ах, женско никад није било искрено! —</p> <p>— Немој тако д |
ијатељима својим дође и старо и младо и женско и мушко у посету.</p> <p>Сваки је са поносом изг |
а.{S} Чујеш ли, да баш над отвором неко женско плаче.{S} Ко ли то може бити?</p> <p>— Мицко дра |
земље неопажен.</p> <p>Само је сумњао у женско створење јер је због њих више пута страдао па, в |
еднога људског бића, како мушког тако и женског а не у спољашњем сјају тела.</p> <p>Мицко је ов |
ико не види.</p> <p>— Познајем ја добро женску душу — рече Мицко љутито.</p> <pb n="186" /> <p> |
ош кога овде? ...</p> <p>— Имам... имам жену и једно дете!...</p> <p>— Нека ти их Бог поживи! — |
ене на Мицка, да штити од Турака његову жену и омиљено му јединче — Гину.</p> <p>Мицко се после |
е убијеног галеба и метну да се пече на жеравици.{S} После кратког времена печење би готово те |
у беху Турци потпалили, да би над њеном жеравицом испекли неколико дебелих овнова, који већ бех |
остале Турке, а ови безобзирице са свом жестином, не могавши одолети Мицковој чети, нагоше бежа |
влачење са својом дружином, појуре свом жестином за њим, бацајући непрестано плотуне, да је се |
рније од Ресена.{S} Они сад појуре свом жестином.</p> <p>И Мицко их још из далека беше опазио, |
е од правог Мицковог пута и појуре свом жестином.{S} Сунчана жега њима није могла да смета на п |
Но ови пак овако охрабрени појуре свом жестином и обарајући плотунима масу Турака улетеше смел |
анински кланци.{S} Најзад морадоше свом жестином да појуре правцем, где беху остали добровољци |
па одбацивши их далеко унутра, они свом жестином улете, са голим јатаганима, у конак.</p> <p>Ча |
је код ових нестало муниције а они свом жестином почеше да обарају и најжешће плотуне.{S} Мицко |
лисе пак разбегоше куд који јурећи свом жестином, оставивши сву пљачку, коју беху похарали од м |
таве са душом.</p> <p>Киша те ноћи свом жестином беше навалила.{S} Севање муња не престајаше.{S |
ћ беху у близини Ћустендила, са великом жестином нападоше они сложно на турску војску и она би |
је војвода измакнуо, појуре са највећом жестином напред, па обарајући Турке <pb n="77" /> допре |
тамници, још тога часа она беше опасана жестоким везама, везама љубави за Мицка.{S} А како и не |
ошто се испеше у кола, то сад по-појуре жестоким касом.{S} Коњи се беху прилично одморили, па с |
му заједно са оним пламеним ветровима и жестоким суморним данима и последњу снагу.</p> <p>Пошто |
ја ће им само још за неколико тренутака жестоко изуједати њихова јуначка срца.</p> <p>Ето, са т |
ком најзад га пробуде, ма да се он беше жестоко занео.</p> <p>Чим се он пробуди, извуче из песк |
.</p> <p>И заиста, сви беху похватани и жестоко кажњени.</p> <p>Мицков отац — Христа — никако н |
кла неколико младих јагањаца, те се ови жестоко гошћаху до неко доба ноћи.</p> <p>Сутра дан, по |
гарској.</p> <p>Рат у то време беше већ жестоко плануо.{S} Већ је неколико дана од како је у је |
око прикупљања доброваљаца, те сад беху жестоко појурили, да би што пре стигли до одређене мете |
њу Станију.{S} Још као деца они се беху жестоко заволели.{S} То вам је била она права детињска |
еше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се Турци већ беху приближили.{S} |
часова јуришали су тако Турци, сипајући жестоку ватру и најзад дођоше до самог села Влаије.{S} |
пре и сами беху.{S} Сад они појуре још жешће, да би што пре избегли ову грозну опасност.</p> < |
и кад чују моју мартинку нек сипају што жешћу ватру до даље команде!...{S} Гледајмо да нам ни ј |
ногама па јурећи ка овима нададоше још жешћу и страшнију рику.{S} То беше знак да дозивају и д |
> </quote> <p>Ретко ко од Турака остаде жив а од Мицкових другова беше само један погинуо.</p> |
јен од света, година је дана од како је жив закопан.</p> <p>Један делић неба могаше само посмат |
би се морао распасти, али човек остаје жив — рече домаћин.</p> <p>Али-Милева леже на једну про |
може дисати. </p> <p>— Човече, јеси ли жив, — Викну Ефендија на турском језику.</p> <p>Нико ни |
.</p> <p>— Чедо, Кузмане!...{S} Јеси ли жив? — промуца баба Ранђија, која беше поред Марине пос |
несвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичије помоћи, далеко од својих бли |
— рече Мицко очајно.</p> <p>— Је ли он жив?</p> <p>— До сада је био, можда га је овај чист ваз |
с, а уверен сам да и оном који би остао жив не би лако било.</p> <p>И човек најчвршће воље мора |
писац писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </tex |
а покаже, да је и он ту, да је и он још жив.{S} Мало даље, опет видите стадо младих јагањаца, а |
дође к њима.</p> <p>Мицко кад опази ова жива људска бића, ове Арапе а њега као да понова огреја |
ог да, на путу спалио, па се мајци више жива не повратила!...{S} А што ми бездушнице једна, нед |
ише од месец дана, од како нисмо видели жива човека!... </p> <p>— Којима? — упиташе брзо Арапи, |
иска кућица, и то је био знак да у њима живе мало угледнији Арапи, или какав Турчин.</p> <p>Пос |
такав вам је тај пролетњи чар, који све живе створове буди после оне зимске успаваности.</p> <p |
рдна пустара.{S} Пешчано море.{S} Нигде живе душе сем испод шатора.{S} Место оног несносног дан |
онда је настала права пустош.{S} Нигде живе душе, нигде каквог биљног зеленила.{S} Тек на пет |
ти, нагоше бежати, не би ли само изнели живе главе из ове погибије.</p> <p>Мицко само расте, ње |
е и пешчана мора, у којима неће наћи ни живе душе а камо ли хране и воде.</p> <p>Најзад сви узј |
дивно ишаран а испод њега крију се к’о живе гује: оштри а дугачки јатаган, један љути ханџар и |
па им и то није доста већ их још онако живе-умируће натичу на коље. </p> <p>Саставише се тако, |
еше те изнесу, ако ништа више а оно бар живе главе одавде, али и грдна множина мораде остати на |
је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога, што је Мицко убио |
урзук — у јужном Фесану.</p> <p>Овде су живели све сами Арапи, сем неколико Турака — староседел |
— Војвода!...{S} Мицко!... дозволио!.., живео! — клицаше веома радосно и узбуђено старац, улазе |
ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова храбра бећарска дружина |
"subSection" /> <p>У истом селу Пјатри, живео је поменути Кристаћ-ефендија.{S} Он своје порекло |
заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови другови, кад га опазише |
о зари у песак.</p> <p>— Ура... ура!... живео капетан! — клицаху радосно Ајша и Мејрима и одмах |
ваздух за неко време.</p> <p>— Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! |
овако срећно избављење.</p> <p>Ура!... живео мој драги капетан! — клицаше и млада Арапка — Ајш |
Ура!... живео наш славни харамбаша!... живео наш војвода Мицко! — разлегаше се глас храбрих бе |
рашан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху они радосно, када га вид |
тру и у воду!...{S} Куд ти туд и ми!... живео војвода Мицко!.., живео... — бурно клицаше његова |
.</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаше и сам Мухамед са својом Ара |
.</p> <p>— Тако је, тако!... ура!...{S} Живео војвода Мицко — клицаху остали.</p> <p>Чује се зв |
краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео харамбаша Мицко, наш храбри војвода! — клицаху ра |
</p> <p>И гле... пољубе се!...</p> <p>— Живео наш храбри капетан!... живео наш мили зет! клицаш |
а Ниш, а по жељи краља Милана.</p> <p>— Живео краљ Милан, наш славни господар!...{S} Живео хара |
ији, која такође беше заузета.</p> <p>— Живео војвода Мицко, живео! — клицаху радосно његови др |
ове дружине изгледаше страшан:</p> <p>— Живео наш харамбаша!... живео војвода Мицко! — клицаху |
џеру.</p> <p>Недалеко од његовог логора живео је на једној усамљеној а дивној узвишици, покриве |
ниска кућица бела к’о снег.{S} У њој је живео неки Сима т. зв.{S} Сакаџија.{S} Сакаџијом га зва |
био изузетак, јер је на површини земље живео један створ, живела је Зора, која је и поред тога |
лица.</p> <p>Одмах спрам Михаилове куће живео је неки Петар Васиљевић, један од најприснијих Ми |
х Мухамед.{S} Он је такође био Арапин и живео је у овој истој вароши.{S} Сви га пак Арапи сматр |
тле у село Пјатру.</p> <p>У селу Пјатри живео је неки Коста, који се још пре двадесет <pb n="18 |
ка турском паши у Паланку, где је и сам живео, тврдо убеђен, да ће га паша одмах наградити, чим |
о на место ранијег паше, који беше лепо живео са Мицковим оцем.{S} Одмах је сазнао за Мицка, ка |
се толико воле.</p> <p>Но у истом селу живео је и један Турчин по имену Јешер-бег.{S} Његов на |
гово гостопримство.</p> <p>У истом селу живео је и чувени бег, кога у Лесковцу зваху Пашагом.{S |
то пуних 20 дана.{S} Наравно да је и ту живео потајно, кријући се од Турака.{S} Одморивши се пр |
овцу зваху Пашагом.{S} Он је у Лесковцу живео повише година и отуда дође у Извор још 1885. годи |
</p> <p>Може се рећи, да је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе прода |
роче.</p> <p>— Аја!... силом се не може живети!...{S} Смрт је већ на прагу!... морам умрети! — |
ће!...{S} Такав разбојник и не треба да живи! — одобраваху му остали.</p> <p>— Нека уђе! — прод |
<note xml:id="SRP19024_N7"> Исти и сада живи у Београду као пенсионер. </note> <note xml:id="SR |
<note xml:id="SRP19024_N8"> Исти и сада живи као винар. </note> <note xml:id="SRP19024_N9"> Сад |
а показиваше Мицку, чак чадоре у којима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти н |
..{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, сине, кажи! — питаше даље Сима |
одаје.</p> <pb n="179" /> <p>— Јесте ли живи, одговарајте — рече Ефендија арапским језиком.</p> |
ја на српском језику:</p> <p>— Јесте ли живи, казујте, ја сам ваш пријатељ.</p> <p>Као кроз сан |
рад, где под заштитом Србије и дан-дањи живи. <ref target="#SRP19024_N11" /></p> <milestone uni |
ну не би човек могао замислити да један живи створ може издржати такве муке.</p> <p>Мицка је би |
дружина.{S} Како су пак знали да Мицко живи у Ћустендилу, то они нареде своме конзулу у Софији |
о „Куп Мајор“, који, по чувењу, и данас живи у Босни.{S} Исти, као Србин, чим је чуо да се српс |
и ћу, мишљаше он, ако ми није суђено да живим онда је боље да умрем него да се мучим.</p> <p>И |
<pb n="162" /> љубим Господара свог ја живим и мрем за Господара свог и народ свој, без њих ми |
Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато, да и Мара живи!... </p> <p>— Кажи, син |
писао ову књигу, Мицко је још био жив и живио је у Београду. </note> </div> </back> </text> </T |
ашну тамницу и он је ту тако онесвешћен живио неко извесно време — ни жив ни мртав.{S} Без ичиј |
атства.</p> <p>Христа је тада врло лепо живио са ресенским пашом.{S} Чим паша увиде, да ће и Ми |
ужином истина био у Видину, но он је ту живио потајно, појављујући се у вароши у обичном грађан |
бојном пољу, али се ипак велика множина живих повуче.{S} Но и многи добровољци часно оросише св |
устави огромна маса од Турака, како још живих, тако и покланих, и они се сад јуначки дохвате гу |
ских власти.</p> <p>Тако под присмотром живљаше Мицко неко извесно време а радознали грађани по |
ошто Бадемлић беше изашао, то наста још живљи разговор.{S} Час се говорило о овом час о оном, д |
а би посматрала ово грозно дело.{S} Све живо са нестрпљењем очекиваше овај дирљив ал, и свечан |
породица.{S} Једно жали за другим а све живо.</p> <p>— Ја не могу да замислим шта то може да бу |
жеш видети владаше мртва тишина, све се живо беше сакрило од превелике врућине, само овај мали |
ицко после толико дана први пут примети живо створење у људском облику, које се беше згрчило у |
дете мајци ми из наручја, па га натичу живо на бајонете и бацају — да виде, ко ће га моћи даље |
— Ја бих вам га довео у клопку па да га живог ухватите!...</p> <p>— Зар?!... где, а како то син |
екосмо, да нисмо одавна видели никаквог живог човека да прође овде а они одјурише брзо тамо — к |
илева.</p> <p>— Бога молим, нека ми пре живог узме, него да се још оволико мучим, колико сам се |
е просто да и мртвога насмеје а камо ли живога.{S} Он сад не престајаше са својим шалама и смеш |
— Богме, таки јунак не попушта па да му живом месо одсецате! — упаде Осман-бег.</p> <p>— Имаш п |
ма.{S} Мицку као да порастоше крила.{S} Живописно пролеће дало му је нову снагу.{S} Он се сада |
погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, шта је |
?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскудицу, |
огао да увиди, колика му је опасност за живот претила, када је он морао да тражи и оне, од који |
Мицком описујући у најтужнијим сликама живот њихов у тамници.</p> <p>Домаћин је слушао немо по |
цко у тамници, те је он заборавио, и на живот а камо ли још на какву освету! — читаше му сад Ми |
да оде к њему, јер већ беше презрео на живот.{S} У тој хладовини брзо ископаше једну рупчагу, |
епено улазећи све дубље и дубље у његов живот.</p> <p>Недалеко од славнога града Прилепа а изме |
ако сретно прођу, добиће слободу и нов живот.</p> <p>Са највећим напрезањем поче Мицко да се п |
иле хиљаду хиљада мисли.{S} Он, који је живот свој толико хиљада пута мећао на коцку за Бога и |
{S} Кад одавде сретно побегнемо, мој је живот у твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот уз |
паша, окренув се ка Мицку. — Ако ти се живот још мили а ти, синко, бежи још зарана из ове земљ |
никако не одвајаше од Мицка он јој беше живот, душа, рај.</p> <p>Сунце је одавно дубоко зашло з |
зад, заврши:</p> <p>— Ах, војводо!... и живот и све, све што будеш заискао од мене све ћу ти да |
падао у тешке околности где му је чак и живот о концу висио.</p> <p>Сваким даном приближавали с |
он сурва у врели песак презревши већ и живот и свет.</p> <p>Тело се већ укочи, вилице се стего |
цка одмах у њу, да би му тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очим |
твојим рукама.{S} Ако си намеран да ми живот узмеш, онда ме боље остави овде да и даље овако т |
нисам удавио и смождио.{S} Докле ћеш ми живот гристи?{S} Остави ме иди од мене.</p> <p>Непомичн |
укао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</p> <p>Свака па и најмања еп |
изучиш и ту школу, да навикнеш и на тај живот, тек онда могу лакше и умрети, а овако ... не дај |
време беше толико заволео, да би и свој живот радо дао за њу.{S} Услед овога он и не хте сада д |
род свој, без њих ми је чемеран и горак живот.</p> <p>— И ја ћу с тобом драги Мицко, где теби б |
година се овај домаћин повукао у миран живот и сада му онај бурни живот изгледаше као бајка.</ |
и да ће их све обесити и онда нашта му живот.{S} Зато се он и уздржа од напада, мирно устаде, |
ру скакао, удаљен од свега онога што му живот наслађује, он је увек био гњеван на све што своји |
...{S} Моја је душа већ отрована!...{S} Живота више мени не треба!...{S} Ја сад живим само зато |
ћи своме брату разне случајеве из свога живота међу Арапима.</p> <pb n="205" /> <p>Дуго су тако |
ишћанина јер ме некрсти гоне ево целога живота.</p> <p>— Драги пријатељу и по Христу брате ја ћ |
> <p>Свака па и најмања епизода из тога живота била му је драга.</p> <p>Мицка је домаћин одмах |
затвори за увек.{S} Последњи знак њеног живота, то беше тежак уздах.</p> <p>— Чекај, драга, — ј |
е слободе и <pb n="45" /> онако умилног живота у Петрињској гори, сада мора да лежи у мрачној и |
..{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и хоћу и до последње |
чевидно да исприча по један доживљај из живота Али-Милевиног, трудећи се, да и себе уврсти као |
зналост.</p> <p>— Па... ето!...{S} Мени живота више тамо нема!{S} Ја ево дођох к теби, па с тоб |
глава му беше сва у крви и једини знак живота показивао је у томе, што је дубоко дисао и што с |
чељустима да му одузме и последњи знак живота, у истом тренутку указа се Зора, где бесно јури |
у Триполису, а тако исто и њихов начин живота.{S} Једина разлика јесте та што су овде како муш |
бро разгледао на стени мора да има нека животиња.{S} Ја више нећу да спавам. </p> <pb n="194" / |
<p>Пушка из Али-Милевине руке одјекну и животиња се простре на песак.{S} Приђоше јој и Али-Миле |
нису сматрали као каквог роба или какву животињу, већ као за свог обичног друга, у ланцима пак |
о кроз маглу од песка неку четвороножну животињу.</p> <p>— Али-Милева, видиш ли онамо као да не |
е га одмах познати; и тада је свршио са животом.</p> <p>Па најзад се беше решио да путује и без |
бесним Турцима а који им и даљим својим животом задаје огроман страх.</p> <p>Но и сама његова с |
за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p>Мицко беше јако дирнут оним запомагањем |
ну Мицко, чудећи се. — Ја то име у моме животу, Бога ми, никад нисам чуо!...</p> <pb n="41" /> |
сад распитиваше потанко о целом његовом животу, како о детињству и четовању у Влашкој и Бугарск |
даље водио рачуна о његовом драгоценом животу, то беше краљ Милан.</p> <p>Чим он сазна да је х |
онога, који би давао још каквог знака о животу.</p> <p>Не могаше старина од Грка да оде у цркву |
то време не би заточеник давао знака о животу напуштали би свако даље старање о њему.</p> <p>С |
ладости.{S} Једино дете што му остаде у животу, то је Станија.{S} Михаило је ово своје мезимче |
о са својим друговима, којих беше још у животу преко тридесет, нададе жестоку паљбу, чим им се |
о беше само заручио и ма да је он још у животу.{S} Ипак, он не могаше да пропусти прилику а да |
Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова затражио, одмах нареди вали |
{S} Ни Један Турчин не успе а да изнесе живу главу.{S} Сви беху полегли к’о снопље, поклани, по |
це и појури кући, не би ли само затекао живу Мару. </p> <p>Он је видео још при поласку за у суд |
ицом тако снажно дохвати за гушу, да му живу јабучицу у моменту ишчупа.</p> <p>— Чудновато!...{ |
не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а и |
, као код нас пшеница, кукуруз и остала жита.</p> <p>Као кроз саму Лубиску пустињу тако и овде |
страни пустила се поља, широм засејана житом, које кад и најмањи ветрић почне да пири, а оно с |
xml:id="SRP19024_N9"> Садањи Епископ у Жичкој епархији. </note> <note xml:id="SRP19024_N10"> Д |
са Турцима, он мораде јуначки пасти као жртва.</p> <p>Његови другови, кад примете да им је војв |
погинуше и многи добровољци.{S} Ту као жртва поред осталих паде и војвода Коле од Секулице а и |
уса Христа, који би и последњу кап крви жртвовао за свету веру прађедовску, да верује у варалиц |
а сам дан турског бајрама принесе дивну жртву Мухамеду.</p> <p>Одавде се Мицко одмах крену са с |
.{S} Зар ти ни толико немаш милости, да жртвујеш само једио признање, па да спасеш то невино де |
отице седнете да се одморите.{S} Чујете жубор поточића, који се тихо — крадом провлачи поред бу |
ломи о оштрим стенама са неким потмулим жубором а маса хладних капљица брзо одлета у ваздух, ст |
нестрпљење њихово и са најгрозничавијом жудњом очекивали су онај дан кад ће се моћи винути слоб |
наке близу села и тиме му је учвршћивао жудњу за местом спаса.</p> <p>На пола сата пред само се |
ојима живи породица његова.</p> <p>— Не жури Мицко, овде ти ни коса на глави неће фалити, — реч |
кабла.{S} Но они се не заустављаху.{S} Журили су што више могаху у правцу северно од Петриња.{ |
пута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао из варо |
ји се лепо распознаваше.</p> <p>Они сад журно пођу за трагом.{S} Не прође много а они већ приме |
начине Мицку пролаз.{S} Сад Мицко поче журно да корача а и бимбаша са осталима тако исто, но с |
има својим позлаћиваше беле облаке који журно <pb n="161" /> бегаху у супротном правцу.{S} Мрак |
о неки пут кроз отвор гледа облаке како журно беже један за другим слободно без страха.</p> <pb |
аква горостасна стена, сада беше бледа, жута као боник на последњем часу.{S} Врели сунчани зрац |
</p> <p>Људи из тога племена имају кожу жуто-црне масти и веома су питоми и добри људи.</p> <p> |
p> <p>Мицко га прострели погледом пуним жуча и гњева, јер и овај беше један од његових крвних н |
ија мора погинути!...</p> <p>— И треба, за њега живот и није — одговоре остали-но зашто, зашто, |
у.{S} Оне не могаше одолети а да овога, за њих прелепог и умилног, човека не испрате мало подаљ |
ати, до Триполиса?</p> <p>— Ако Бог да, за четири дана бићемо у Триполису.</p> <p>— Али видиш А |
ко да не знам за тог царског одметника, за тог зликовца, кога ни у сну не могу да заборавим!... |
дружином пређе преко славнога Прилепа, за тим преко Овчег поља и стигне <pb n="17" /> у Ћустен |
. </p> <p>После ручка и кратког одмора, за које се време и коњи прилично одморише, поседају опе |
удалио од вароши.</p> <p>Пут је заиста, за време ноћних часова био доста лак, али чим свану, од |
мршава.{S} Сем урмових коштица и воде, за другу храну и пиће готово нису ни знале.</p> <p>Над |
е исте ноћи беху га одвезали од камиле, за коју беше везан ланцима, затим беху му скинули и ост |
ају другога!...</p> <p>— Та оставте ме, за име Бога на миру, док бар ову ногу не завијем! — вик |
неуморни рад трајао је две и по године, за које је време много уздаха и очајних узвика из груди |
а је то сигурно хајдук из Мицкове чете, за кога се беше чуло да је у околини Видина.</p> <p>Миц |
лећи турска села, пређу преко Струмице, за тим преко Вардара и стигну на Шар-планину.</p> <p>У |
бровољци, који беху мало раније отишли, за кратко време већ беху пронашли турску војску, која с |
р на ужету везивао читаво завежље урми, за исхрану њене породице.{S} Свакога дана благодарила м |
.{S} Она је била увек к’о везана с њим, за сво слободно време.{S} Ако почне да бежи а она ће на |
ваљен милостиви Творче! — прошапута он, за тим се брзо попне на онај трули пањ поче турпијом бу |
је он за новац живео, новцу се клањао, за новац би и самога себе продао.{S} Новац му је био св |
шком граду. </p> <pb n="108" /> <p>Ето, за тога Косту Мицко сада и размишљаше да замоли краља М |
/> <p>— Новаца? ... не треба ништа!... за то је платила турска хазна (благајна)!...</p> <p>— Н |
беху две слике:{S} Марина и Мицкова.{S} За Мару би душу дао, али би радо погинуо и за Мицка.</p |
Арапке сломило намеру једног јунака.{S} За први осмејак обасу га пољупцима а снажне руке беше м |
ва грозна пустош није одмах настала.{S} За неколико дана од поласка из вароши Сокна ипак су мог |
љено од њихових шатора.{S} И заиста.{S} За неколико тренутака чу се силни пљесак галебових крил |
ије војска се крену још даље на југ.{S} За кратко време а она већ беше стигла у варошицу Радоми |
им мартинкама да им се ови приближе.{S} За неколико тренутака Арнаути, бесно јурећи, већ беху у |
ли вранци с места полетеше као виле.{S} За неколико тренутака улетеше они каријером сад и у сам |
акутала дуж улице право кући својој.{S} За непуно четврт часа била је она опет у апсани код Миц |
ни мање, беше један велики губитак.{S} За њих он више није ни постојао.{S} Плотун бацају онако |
рад удвојеном снагом и одушевљењем.{S} За непуне две недеље изнесоше они половину пепела, више |
ља морали су редовно залевати водом.{S} За то су имали нарочите врло дубоке бунаре, па сипајући |
подруму, он већ поче да копа лагум.{S} За ово му послужила једна дугачка шипка, коју он беше н |
ору био је доста дугачак а и опасан.{S} За све то време Мицко је непрестано разговарао са оним |
коња, узјаши га и појури као ветар.{S} За неколико часова он је већ био у Ћустендилу.</p> <pb |
ј већ зарђали јатаган турском крвљу.{S} За кратко време састави дружину, па напустивши Ћустенди |
после неколико дана опет крену натраг — за Врање, јер се тамо надаше бољем успеху. </p> <p>Но и |
асположењем, одмах одмах крену натраг — за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством н |
реплашени погледаше Мицка сви укућани — за неколико тренутака не рече ни једне речи.</p> <p>Јед |
а зла!...</p> <p>— Марим ја — вели он — за школу!...{S} Ни мој отац није знао за њу, па... бога |
ендија! — одговори му бимбаша.</p> <p>— За њим нека уђу одмах четири потпуно наоружана пандура! |
атрајући Мицка изађе у ходник.</p> <p>— За бадава шаљете слугу, мој се пријатељ неће маћи с мес |
<p>— Па.... носим! — одговори Коста, а за тим, после кратког ћутања, чисто заповедајући, громк |
S} Надзорник отвори врата и први уђе, а за њим остали.{S} Они хтедоше да <pb n="47" /> га опет, |
урме да се можемо три месеца хранити, а за то време ћемо, ако Бог да бити међу својима — рече М |
>Кратко би само време посматрао небо, а за тим би се склањао у дубине тамнице да не види ни она |
естаде силно крчање претоварених кола а за њим бурна песма и грмљава од пиштоља и мартинака, ко |
једничком његовом ратовању са Турцима а за тим и на који је начин допао он ове робије. </p> <p> |
тала ни јека од удараца оштрих секира а за овим пуцњава и пад већ исечених букава.</p> <p>Пут ј |
— прошапута полако он, прекрстивши се а за тим журним кораком појури, да би се што пре извукао |
ати и самога Мишу, само да пусти дете а за ово му загарантоваше и самим својим животом.</p> <p> |
окла онолику царску војску на Петрињи а за тим на Златарском пољу?!</p> <p>— Ја главом, харамба |
поздравише, одавши један другом селам а за тим се разиђу.</p> <p>Кадија-Бектар и даље остаде у |
>— Пушка мора да рикне као какав гром а за тим да прсне сва у комаде!...{S} Ја ћу, истина погин |
арамбашо!...{S} Не питај за што друго а за ту околину, море, чини ми се да ћу погодити и најмањ |
о Станију и оде право ка своме конаку а за њим тако исто бесно је јурило још неколико наоружани |
прекрсти и први уђе у лагум, Али-Милева за њим.</p> <pb n="188" /> <p>Из лагума чуло се само ду |
ви мах и не осети.{S} Пошто сад прикова за под и млађег сина беговог, који беше заједно са оцем |
ито је владала ноћ.</p> <p>Жеља Мицкова за друштвом испуни се једне ноћи.{S} Можда ни један чов |
p>— Ми хоћемо пет стотина брава, овнова за царску војску а и хиљаду златних лира! — одговоре бе |
чи као рис на Мелентија, па дохватив га за браду ишчупа читаво повесмо.</p> <p>Најзад се и бој |
пушку из Мицкових руку, па дохватив га за десницу, у маху га увуче у шатор.</p> <p>— Седи! — к |
ђе још ближе ка Станимиру па ухватив га за раме, са веселим изразом лица и са великим нестрпљењ |
{S} Мицко се брзо упозна с њим и узе га за свога јатака.{S} Тако сад Мицко нађе склониште и за |
/> између ове светине и Мицка, и они га за све време веома радознало, чисто чудећи се, слушаху. |
као оно око избавиоца христа, молећи га за последњу помоћ.</p> <p>— Харамбашо, ево наше главе! |
о му истргнуше пиштољ из руке тешећи га за мртвом Станијом: како је то била Божија воља.</p> <p |
као браћа, почеше питати један другога за своја јуначка здравља.{S} Ово исто учинише и њихови |
ашића, Мицко се јави са своја два друга за аудијенцију код краља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан |
сад веома мирно, јер се беше решио, да за то време никако не прелази границу и да прави <pb n= |
неко време изранити.{S} Кажи твојима да за њих има хране овде код мене.</p> <p>Од тог часа била |
изнад његове главе обешен о зиду, па да за тренут посече ове гадне турске голаће, хтео је али с |
енидбу.{S} Јешер-бег пак немаде мира да за свог сина тражи Туркињу, већ баци око на Станију.</p |
м оштрим канџама!...{S} Ја већ видим да за мене нема више живота на овоме свету ал’ зато баш и |
ашао и по коју сазрелу урму, то би онда за њега била права благодет.{S} Но ако овога није било |
>— Ти, Мамуте, кад будеш позват од суда за сведока, мораћеш на саслушању рећи, да сам ја целе о |
д његових зидова дођу најзад и до улаза за у конак.{S} Пошто се полако испеше степеницама, то в |
и грмљавине и много што шта што овде ја за толико дана нити видех нити чух.</p> <p>Киша!... грм |
.</p> <p>Жега беше све већа, несноснија за саме урођенике а то ли за болесна Европљанина чији о |
је да види тога белога човека и јунака за кога је цео Фезан причао читаве бајке.</p> <p>Џин — |
чио и своје другове.{S} Он другога лека за то не тражи.</p> <p>— Е, другови! — поче Мицко, када |
акође баце са камила, па дохватив Мицка за руке и ноге, брзо га пренесу у хладовину испод оног |
дуре.{S} Ови одмах ухвате по зади Мицка за руке, а на пашину лупу дотрчаше још неколико пандура |
дубоки душевни бол, јер је и сама знала за његову давнашњу жељу.</p> <p>— Па макни ми се, бесни |
већ беше толико занео, да је сад умрла за њим.{S} Целог дана ама да макне своје ватрене очи са |
раће, која беху као тресак, већ дорасла за женидбу, и даље је нагло корачао са својим богаством |
ђу Арапку — Ајшу, која је онако чезнула за њим.{S} И што год су више овако заједно били, то су |
грдном пљачком, која је на коњима ишла за њима, а на челу свију био је Бафтер.{S} Он јахаше на |
је то курјак и да му само џигерица ваља за јело.</p> <p>Али-Милева извади нож распара је и изва |
дану" провео пуних осам месеци.{S} Жеља за осветом а и кајање, што не остаде код оне умилне Ара |
повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за овако срамно нанети му злочин, надјачаше |
тако само и заволео.{S} Али његова жеља за повратком у милу отаџбину, његова жеља за осветом за |
ство са оцем му — Петром а нешто и жеља за осветом над Турцима учинише, да Мицко заиста смераше |
био налог од краља Милана, да се спрема за рат противу Бугара, јер ће исти ускоро планути.{S} З |
еницама, то већ беху пред самим вратима за улаз у одаје.{S} Неколико њих снажно ударе сад у вра |
такомбу, која служаше ондашњим властима за место где ће преступници казну своју издржавати.</p> |
љубав према њему, колико је она везана за тога човека чврстом везом љубави а могла је, наравно |
сине, — продужи кадија, ухватив Кузмана за раме, који већ беше пошао ка вратима: — видиш ја заб |
ну воде и до двадесет урми, то је храна за свакога заточеника.{S} Али Мицко је био изузетак, је |
она сада као була Фатима буде и венчана за Мехмеда, најстаријег Јешер-беговог сина.</p> <p>Како |
во.{S} Тужно пак запомагаше Мишина жена за својим дететом, које и сада никако не престајаше да |
а девет година;</l> <l>По Солуна не зна за Дојчина,</l> <l>Они мисле да је преминуо.</l> <l>То |
а каквом његове другове. </p> <p>Казна за Мицка била је најтежа, што је могла да се досуди по |
ултан, бојећи се да краљ Милан не сазна за то, да је Мицко још у животу и да га не би понова за |
ђу својим кућама па кад надзорник сазна за ово, а он се реши да Мицка преда њима и да га они сп |
је знао да ће румунска власт, чим сазна за ово злочинство, дићи читаве хајку за њим.</p> <p>И з |
p>Мицко не оклеваше много.{S} Чим сазна за ово, одмах појури са својом дружином ка џамији.{S} С |
.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим сазна за погибију своје потере, одмах нареди да се састави др |
кне устанак у Босни.{S} Мицко чим сазна за ово, одмах оде капетану да потражи савет, не би ли м |
аља Милана.</p> <p>Чим краљ Милан сазна за ово одмах нареди, да се ови пусте к њему. </p> <p>Са |
решнику.{S} Војевао сам тридесет година за правду и правицу!...{S} Господе опрости!</p> <p>— Шт |
! — заврши Мицко и дохвати Мишиног сина за руку, па заједно са својим друговима пође ка планини |
и за вечером Али-Милева запита домаћина за неке Грке патриоте.</p> <p>Домаћин им даде реч да ће |
он изађе из собе.</p> <p>Сад је тишина за неко време тако дубоко владала, да се сем крчења лул |
има богато а лађа плови и плови.{S} Она за другог непријатеља, сем буре не зна и радо свакога п |
а да послужи.</p> <p>— Мицко, од сад па за пет сати бићемо у табору мојих људи — рече Али-Милев |
ати?{S} Сваки од њих имао је доста пара за живот, сваки је од њих уживао и трпео највећу оскуди |
за Паланку.</p> <p>Но његова зла намера за издајством није се могла овим искоренити.{S} Велика |
{S} Свакога дана благодарила му је Зора за оваку доброту.</p> <pb n="178" /> <p>Варош сама изгл |
, но опет саже главу.</p> <p>Опет наста за неко време тишина.</p> <p>Кузман беше страшно узбуђе |
е место рођења — у Малешево и тамо оста за неко време на миру.{S} Но како Турци не престајаху н |
ака.{S} То беше потера.{S} Тек што киша за неко време престаде, а зраци се већ од сакривеног су |
м.</p> <p>То је био сав јеловник Мицков за време целога тамновања, то му је била исхрана.{S} Вр |
војих најмилијих, удаљен од народа свог за кога је у воду и ватру скакао, удаљен од свега онога |
те и сам дође у Врање.{S} Сазнавши сад за Мицково станиште он одмах појури к њему.</p> <p>— Зд |
у, услед дуготрајне кише, остављаху сад за собом јасан траг.</p> <p>Ресенски Мехмед-паша чим са |
аљано чедо! — рече Мицко бацивши поглед за Маром, када ова беше изашла. — Јесте ли јој бар нашл |
е вечери много што шта пазарио код тебе за моју Гину!...</p> <p>— Еј... кам да си!... хоћу госп |
да, не рачунајући амбаре и друге кошеве за жита.</p> <p>Апелујући на толико богатство Мишино, а |
а Мицко поче да остварује своје планове за бегство.</p> <p>Одмах, дакле, после неколико дана од |
продавши им и кућу и покућанство а све за лажне дугове.</p> <p>Био је заиста прави зеленаш.</p |
Ватра, која је беше обузела услед туге за Кузманом, сада је буктала свом силином.</p> <pb n="3 |
на више.{S} Но ово му никако не испаде за руком.{S} Но да би му Арапи учинили ово по вољи, да |
зну, већ да је потребно и да се награде за онакво њихово пожртвовање против турског насиља.</p> |
лони у једну оближњу кафану и ту остаде за неко извесно време а у намери да би се светина разиш |
.</p> <p>— Ти се, Мицко, оптужујеш овде за неко злочинство! — настави чиновник и поче да чита о |
се. — Још је није ни видео а већ залуде за њом!...</p> <p>— Не, војводо, ја њу познајем још од |
ворити тамницу, да би он могао да изађе за извесно време.{S} Надзорник — Зорин отац отвори врат |
ама, да им за ово јаве.</p> <p>Кад вође за ово чуше, одмах почеше лакше и крадом да се примичу |
тва и патриотизма.</p> <p>Из Атине дође за Цариград и не свративши у Цариград дође у Варну одат |
} Она је још онда радо пристала да пође за мене, али ти ја то до сада никако нисам смео поменут |
една експедиција од девет Арапа да пође за Музрук, то се управник реши да Мицка пошље сад са ов |
храброг Србина не могаше стално да веже за ову пешћану пустињу нити Ајшина нити Зорина љубав.{S |
никако не престајаше да лије горке сузе за својом уцвељеном мајком.</p> <p>Најзад му сви обећаш |
два пања у пустој гори да, лијући сузе за својим сахрањеним подмлатком, вену све до последњег |
ији начин осветио Мицку.</p> <p>Руља је за руљом стизала и на челу сваке руље ишли су најхрабри |
д ефендије, напуни је урмама и свеже је за конопац.</p> <p>— Дижи ове урме и однеси их твојима, |
уре.{S} Кузман седе са Маром, држећи је за руку а поред њих седе и Сима са баба Ранђијом.{S} Ду |
</p> <p>А старина Радоје?!{S} Он вам је за време боја увек повучен, а онда када борба престане |
лу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада била највећа светиња, у слободи би били кадри с |
јвећу оскудицу, и један и други знао је за топлу, страсну љубав.</p> <p>Слобода им је за сада б |
м и поче узмицати натраг.{S} Сматрао је за лудо борити се са оволиком навалом, већ се реши да, |
и и псујући.{S} Сваки од њих сматрао је за свету дужност да удари Мицка не би ли се тако удобри |
синко, у школи си доста био.{S} Ако је за вајду доста је и толико.{S} Видиш, ја сам већ остари |
борави на раније мисли.</p> <p>Мицко је за ово мало доцније и чуо, но да не би порушио срећу он |
у тако повратили живот.</p> <p>Мицко је за сво ово време још гледао очима, али тело му скроз бе |
Принцип: циљ оправдава срество — то је за њега била права светиња.{S} Он не бира срества већ с |
е био прави витез.{S} Клати Турке то је за њега била забава.{S} Колико их је он презирао а још |
та говорио им је, како ничија сила није за дуго.</p> <p>Ефендија и Зора били су једини свакодне |
ечери наузима... наузима... шта ти није за ону његову Гину, па ни пребијене паре!...</p> <p>Сви |
предао смрти у наручја, само да му није за то сметала <pb n="122" /> присутност страних конзула |
> <p>Завладао је тајац нико од њих није за неко време ни речи проговорио, сви су били пренераже |
, момке.</p> <p>Она је знала још раније за Јешер-бегову намеру, па се томе сада и досети, услед |
као и свака друга млађа Арапка — Арапке за удају, али ипак — ипак...{S} Многе црте, које друге |
ошто Мицко овако награди лакоумне Турке за онако вештачки план, он се сад здраво и весело крену |
{S} Но како власти у Врању беху сазнале за оно злочинство, што га он беше извршио над оном српс |
{S} Но овде му то не пође баш понајбоље за руком.{S} Услед овога он се после неколико дана опет |
чекивао на поноћ, као најзгодније време за нападај.{S} Хтео је да све поспава тихим сном и да с |
/p> <p>Часови су брзо пролазили и време за извршење смртне пресуде бивало је све ближе и ближе. |
смевши се никако усудити, да му помене за ту ствар.{S} Он је сад могао и сам да осети, како би |
ти.</p> <p>Али-Милева узме пушку, запне за ороз и пође на пећину.{S} Посматрао је и десно и лев |
у, послужио као срество за даље трагање за Мицком.</p> <p>Сада, када кадију беше обузео бес што |
о ранише.</p> <p>Но и то његово очајање за Аном брзо се стишало.{S} Не прође ни десетак дана од |
ами одступише, не хтевши и даље да јуре за оноликом масом заосталих Турака.{S} Но и Турци не см |
ни сељаци не могоше да пропусте а да се за оваку освету не одуже харамбаши Мицку и његовој друж |
у, или српска.</p> <p>Сутра-дан беше се за ово дочуло и у Кратову, услед чега многи Турци одмах |
апин.</p> <p>Назва Бога и скривајући се за једну палму која беше пред вратима упита ко је.</p> |
је беше поред њега прошло, хватајући се за нож, који беше дубоко зарио испод појаса.</p> <p>— К |
естити пашо! — викну Мицко ухвативши се за јатаган.</p> <p>Мицко се овде и сам издаде да је вој |
едњег седишта позади у кола, ухватио се за трбух, па да прсне од силног смејања, чисто да се уг |
му.{S} Кад Мицко примети ово а пошто се за сада беше доста заситио турском крвљу, одмах распуст |
|