| <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не |
| иста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи |
| ош није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцни |
| а му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се |
| ица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накап |
| I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заб |
| на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједн |
| а мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она ст |
| му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком |
| ије више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими з |
| гова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <p |
| мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док |
| ви пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, |
| !{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И |
| ле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с |
| ош дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који |
| ичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, |
| е.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака. |
| о луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, ц |
| {S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнак |
| прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, ра |
| и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, |
| амештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он д |
| рачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, |
| ј излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад рет |
| оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надглед |
| .{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај.. |
| дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту р |
| —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Ани |
| ма са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама |
| ид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> |
| винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може д |
| је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, он |
| сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преуда |
| и, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остав |
| .{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ао отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се |
| S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато н |
| и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених брко |
| старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица. |
| арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Ани |
| е и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је |
| олунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осе |
| и зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је мно |
| оји је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек ми |
| {S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, |
| кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам |
| неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И ка |
| је деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има |
| И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није |
| нашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био |
| Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S |
| ко на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од пр |
| још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умес |
| , и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је |
| то више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у |
| едала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали д |
| .{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и дај |
| Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да |
| хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долаз |
| овара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} |
| софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уж |
| ужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} |
| лејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путањ |
| што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и как |
| је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислил |
| же, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „до |
| арање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, |
| .</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је |
| ма за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојник |
| покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто |
| ратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети |
| од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, |
| Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p> |
| овицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њим |
| има, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</ |
| говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, г |
| , кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од |
| ију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела ни |
| е он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха д |
| о отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак |
| ће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{ |
| е заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у п |
| које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж |
| своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући |
| , већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да |
| човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кр |
| м лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, |
| као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...< |
| седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не к |
| занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она |
| са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S |
| чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било |
| а као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног кол |
| Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, |
| <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окре |
| велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; |
| би, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестр |
| о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и но |
| {S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, ве |
| ни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{ |
| Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{ |
| дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи |
| х, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница |
| , да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се |
| пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није пост |
| и о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, |
| и, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако избо |
| посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{ |
| оврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешк |
| во, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најради |
| тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојн |
| дова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна |
| прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега |
| да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме |
| } Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{ |
| ет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богат |
| у, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, |
| о што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), др |
| l:id="SRP19022_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} |
| p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, |
| и.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисл |
| ла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад |
| и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, |
| . — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нароч |
| сто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити. |
| издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гле |
| ... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} |
| високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, о |
| А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала |
| он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудил |
| ана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> |
| ћи у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да т |
| месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и ч |
| у и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка уне |
| ила своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, |
| ући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потв |
| па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме |
| пак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом к |
| тко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари |
| е он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, доне |
| /p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> < |
| ицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака |
| , комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набр |
| и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар |
| се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа |
| од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празник |
| ице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах сила |
| то није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Си |
| била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од ка |
| ела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="3 |
| уни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку |
| се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу |
| свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу |
| ио он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису виде |
| ј влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се |
| ће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да одне |
| олико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, ја |
| ј и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} П |
| } Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чи |
| рв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> |
| и, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је. |
| а.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били нека |
| нина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И |
| обом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно по |
| ише уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како |
| ло притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само оч |
| чалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и |
| ила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако как |
| волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p> |
| шта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови бил |
| да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано |
| асапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато и |
| Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови ш |
| на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава |
| нако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешт |
| ред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— |
| ..{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из с |
| о успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим |
| сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> |
| а Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, |
| х, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да м |
| ехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у |
| ије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је |
| , удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, вели |
| ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била д |
| дударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудн |
| тка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се |
| воту.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, те |
| чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте |
| ош уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеж |
| другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све |
| е да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не зн |
| та Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пр |
| е би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{ |
| сапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах |
| на би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — |
| а браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек с |
| тишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од ст |
| у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варош |
| <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница н |
| Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" |
| ло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из соб |
| она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирк |
| и мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру |
| што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, |
| зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да к |
| заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, |
| засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдр |
| чио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, И |
| ицом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, |
| RP19022_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њ |
| ј залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да |
| А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ д |
| досна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто ради |
| она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, к |
| о о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S |
| да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Сам |
| мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није у |
| остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих |
| на сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће |
| те заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило |
| Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n |
| је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: |
| S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно д |
| а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то б |
| омињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, д |
| о прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада |
| ло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером и |
| а се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није |
| у, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори |
| ам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да |
| јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> |
| та је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поиграв |
| о, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже. |
| а другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за п |
| о и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, |
| како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом ш |
| рагичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући |
| пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто |
| истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не мож |
| из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говор |
| почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролази |
| ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и |
| ене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заје |
| и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Ан |
| пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора же |
| не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било |
| а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му |
| нужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није |
| ело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, м |
| </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене друга |
| же за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сиг |
| атрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка |
| о друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} М |
| /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, рад |
| стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој |
| ела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, |
| лук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају ј |
| амтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, |
| жавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла |
| о за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и ув |
| није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, |
| ајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као ј |
| тру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело. |
| а је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале |
| ода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јо |
| > <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, |
| чали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да ј |
| } И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како |
| > <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пу |
| Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичиц |
| акује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S |
| да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она с |
| у, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{ |
| о засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, к |
| јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовил |
| ни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како аш |
| или и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва с |
| огла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за |
| Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у двориш |
| су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко гра |
| ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује ш |
| и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или кра |
| је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио сл |
| еда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не зн |
| е, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочи |
| оворила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама |
| ћ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као г |
| кочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади б |
| до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па |
| толичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истова |
| се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео |
| био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" / |
| кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али оп |
| а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, ур |
| S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејам |
| , сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађе |
| зда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења т |
| расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кр |
| ј део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали |
| пкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} |
| ећ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све |
| е.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све |
| жа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као к |
| ћи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све би |
| лазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још паж |
| И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до |
| ао да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчи |
| д нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад виш |
| а у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема ку |
| чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и о |
| а јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно |
| пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; |
| обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} |
| ије од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго |
| ље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рам |
| , водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до ба |
| оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју он |
| свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чар |
| ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли з |
| ним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са ц |
| КОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907. |
| /p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="7" /> <div type= |
| ла да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аниц |
| ом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет |
| :</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бран |
| зговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће |
| тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, по |
| рила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би |
| ви, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње |
| ..{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шами |
| дно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али о |
| варала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, |
| да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега друг |
| S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свир |
| ала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је |
| еткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S |
| јући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чист |
| едала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кућ |
| ски за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте н |
| </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је м |
| дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су |
| је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у кој |
| пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинил |
| су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, |
| као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љ |
| еру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S |
| и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвес |
| му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.< |
| уго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о пре |
| не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла |
| тно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка |
| ићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са |
| а, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како |
| ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво криј |
| и Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да с |
| нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је |
| код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би |
| S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али т |
| смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако |
| 16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар |
| ирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И м |
| отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошу |
| } Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додируј |
| би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</ |
| нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох |
| шавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да с |
| а, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би и |
| са играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, |
| амо подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да с |
| се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пош |
| им зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, оставља |
| емала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако |
| рх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихо |
| алим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Исти |
| , дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и да |
| {S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљ |
| (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у к |
| јку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за |
| да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаље |
| адости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сад |
| иди мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико с |
| и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пре |
| креће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи |
| овори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој ја |
| А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поиг |
| емиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би ула |
| рно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи субо |
| имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је |
| ог тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb |
| њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као |
| не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини гр |
| а...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{ |
| живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, ма |
| рочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заис |
| и што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, |
| три да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му |
| бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу |
| је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да ј |
| инчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би |
| ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на с |
| ици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може |
| рутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш т |
| се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S |
| ом крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> < |
| и или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као |
| упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроб |
| нела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од ката |
| е.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се об |
| му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном |
| ила разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бу |
| апије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> < |
| ог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала |
| сете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећ |
| трпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, |
| а собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је х |
| то треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до |
| том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче |
| своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не |
| онесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од |
| на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код к |
| понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сва |
| спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, |
| ије могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али ш |
| м, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Ист |
| ..{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој |
| е скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о |
| ћи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, |
| 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, |
| тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважава |
| ила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се вид |
| ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навл |
| подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и и |
| но отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, |
| ун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је та |
| <div type="titlepage"> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНК |
| /p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа |
| да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, к |
| иве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог |
| о да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n=" |
| о, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по с |
| Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе. |
| к ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала |
| из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено |
| е виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настал |
| не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то бил |
| о умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане к |
| мала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није |
| оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} |
| је, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиро |
| је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове ко |
| ања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка св |
| ли.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: ле |
| n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да |
| .{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она |
| о погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље би |
| зла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, |
| ће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До |
| рочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта. |
| а деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} |
| ји је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће би |
| ј неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер |
| очело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унел |
| не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособн |
| се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање |
| и једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врат |
| о свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што трај |
| воју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа н |
| ла.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајк |
| леда у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђа |
| S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочи |
| е, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто |
| ојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{ |
| Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, |
| ве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> |
| опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мај |
| клањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више о |
| роб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда |
| <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући д |
| ким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виде |
| онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, |
| туку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да |
| чена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и |
| > именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још д |
| S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни уну |
| от, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима. |
| са хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљен |
| ређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунар |
| је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина |
| S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужн |
| ко није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали сил |
| једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Ал |
| људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се крију |
| до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано |
| ћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај |
| о и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обичн |
| p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од |
| раћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју стр |
| не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ св |
| ко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био о |
| и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче зноји |
| ћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“. |
| се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двор |
| д собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{ |
| јећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} |
| ="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, ис |
| траха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, |
| је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у т |
| ло тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомичн |
| а од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са |
| вни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је вид |
| ане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништ |
| што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, де |
| ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> |
| ије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук |
| жењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за се |
| , него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n=" |
| >Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму |
| о о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у |
| о је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео с |
| сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, |
| а“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај мах |
| е, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не |
| довица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су |
| чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи |
| о, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у н |
| ве то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојни |
| еси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од |
| е.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео д |
| сио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очи |
| а неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој |
| разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бунде |
| ојим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да |
| као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је |
| идна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као нек |
| у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да |
| села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су та |
| х, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у ку |
| о прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, |
| осао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао |
| се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и |
| овечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко дру |
| ову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задо |
| је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они њ |
| о стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, по |
| сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим |
| И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао. |
| је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад д |
| <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали |
| {S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и го |
| г бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим уко |
| се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у соб |
| празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најук |
| квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, как |
| дожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и уве |
| стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, ни |
| ти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био |
| у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед пали |
| , и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су |
| Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више ниј |
| вукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не |
| } И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, дв |
| као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, оп |
| {S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и ти |
| дскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и |
| било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, исти |
| јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове ро |
| ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, к |
| ртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> св |
| то је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она |
| , мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, н |
| чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила ј |
| сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и с |
| ојој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, |
| Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да |
| разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо |
| S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, це |
| укнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све |
| гова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгле |
| тра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његов |
| ругом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у |
| м је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му ј |
| зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се посл |
| а, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим |
| каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све |
| тарији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћ |
| им лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, |
| лили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и |
| меја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Си |
| бро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао |
| била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једно |
| о као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада |
| да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, ле |
| још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма |
| ударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред |
| су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: гово |
| дим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито |
| да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом ув |
| плашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита |
| што за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико |
| росилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и |
| Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стреп |
| му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, с |
| а два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гле |
| мештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису < |
| ештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилук |
| ти је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није к |
| А ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> < |
| а! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну |
| на, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате |
| .</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакш |
| уло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим ле |
| .{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са оста |
| реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешави |
| е је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, он |
| заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{ |
| , ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то |
| своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од бра |
| ти.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма |
| њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим д |
| лазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој |
| ињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли |
| да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде |
| да није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло |
| о је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p |
| > <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма |
| и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; |
| кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа |
| то је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је р |
| руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само ка |
| очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне |
| не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она г |
| омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и пла |
| ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред |
| но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа би |
| ка удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје чет |
| званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај ч |
| да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад |
| опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, |
| не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} |
| Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднад |
| нула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И |
| <pb n="7" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПО |
| ИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВ |
| та тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље во |
| ундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гро |
| S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, |
| ила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које с |
| се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој ј |
| ајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као ув |
| pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, ш |
| ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </body> < |
| ик, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, |
| ло, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, |
| вршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је |
| Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чек |
| једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се |
| сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да н |
| а пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје сел |
| И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестр |
| мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је д |
| хали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући |
| Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалил |
| И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треб |
| n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зе |
| од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, |
| путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на |
| пали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била в |
| едали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више у |
| } Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу |
| увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад не |
| Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био о |
| ој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њ |
| ћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више |
| се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те пл |
| више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседа |
| ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем м |
| свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, |
| ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; о |
| се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери |
| ежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до |
| своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изг |
| Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу.. |
| ећ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би |
| p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> |
| .{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али ош |
| без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њи |
| по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала |
| шкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа ј |
| у саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и ка |
| љка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Неде |
| таде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих д |
| песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу пе |
| кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо |
| браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.< |
| ама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али по |
| би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрад |
| е.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се |
| јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} |
| вој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже |
| вим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Ани |
| И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S |
| ="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће т |
| а и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био.. |
| тетом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на г |
| ашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мир |
| о нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу |
| постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће |
| ане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они боја |
| и бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— |
| је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна |
| е црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, |
| 2" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала |
| плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама в |
| олуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамен |
| ат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од њег |
| му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S |
| оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, |
| е.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар вазду |
| ужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба |
| аке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о т |
| да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да |
| његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био та |
| га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води |
| о гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала |
| да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазил |
| рачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто |
| е и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама кој |
| рела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој |
| енгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихов |
| лики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгр |
| а: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се бе |
| те оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S |
| Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} |
| дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том |
| раће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих |
| е бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, д |
| ма.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не ид |
| мо су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Б |
| ино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је са |
| Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему |
| д плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S |
| {S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по п |
| а силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у ва |
| и нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као |
| из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у ду |
| пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у ру |
| ила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све оста |
| вцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} |
| им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да |
| е први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{ |
| јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела |
| уку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као |
| јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном м |
| ћи почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш луп |
| ако она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ен |
| била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онакв |
| Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити |
| кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима |
| } Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо на |
| ачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, |
| .{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, |
| као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био ј |
| чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, јед |
| , да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разглед |
| говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је |
| а после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и |
| јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала ј |
| вицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не |
| силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи |
| е знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, у |
| го?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромн |
| о и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља |
| {S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби |
| и дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакан |
| изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева |
| асвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена |
| највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштова |
| у певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, др |
| Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас |
| је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се |
| после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да |
| > истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не |
| или на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешај |
| ослугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојни |
| ше грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тим |
| му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог |
| ће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су |
| е.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} |
| И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочит |
| , Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да |
| која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм ши |
| да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био |
| д нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква т |
| ајрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, |
| {S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке глав |
| ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као |
| што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p> |
| оја, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само |
| ла је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито |
| као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој д |
| могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали |
| е брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S |
| му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милов |
| ве до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говор |
| што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако ј |
| младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да |
| .{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код њ |
| ена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана по |
| - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато |
| је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, в |
| а не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није упла |
| и, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од с |
| јном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали |
| у није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи |
| а, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би |
| а може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене бр |
| што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцова |
| ућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...< |
| ашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, |
| у дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма |
| офром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, з |
| ла, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи |
| у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. зауста |
| у му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку.. |
| о остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, покл |
| голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је |
| да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је би |
| не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погле |
| И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша пе |
| је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, |
| ни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједн |
| Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове посло |
| а га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће д |
| еда... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна с |
| , пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему |
| браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна |
| рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчић |
| и како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и |
| ком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, п |
| И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је мора |
| </head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као жив |
| се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, ж |
| бодно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Зн |
| о убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, прево |
| лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исп |
| уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој |
| што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што с |
| плашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже де |
| не.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, са |
| , већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, |
| , она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке |
| ико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бол |
| он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли |
| -зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а |
| синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у о |
| ли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „бра |
| се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, |
| екала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и |
| , она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} А |
| ави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечер |
| е он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта пос |
| ј мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад А |
| и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, сед |
| те, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изглед |
| ма и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у |
| /p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали. |
| ; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, а |
| ш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћ |
| количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још ви |
| намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, |
| а понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се је |
| ради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од оно |
| о.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S |
| од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој |
| х до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије |
| мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кош |
| велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу. |
| мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они њего |
| врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} |
| алих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим |
| е.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширени |
| тављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се з |
| да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се |
| ме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу... |
| извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} О |
| не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да у |
| а их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао |
| рад, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преуд |
| рчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој: |
| био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирил |
| она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, г |
| јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као |
| {S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га |
| и одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она |
| траха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха дланови |
| поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздр |
| ојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она р |
| , послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није |
| на за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи |
| ју сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, |
| кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... в |
| злазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нек |
| гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти |
| pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и раз |
| сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо |
| сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, |
| абранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици |
| Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, |
| 36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу |
| {S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на сред |
| башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су би |
| е...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву |
| а од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена. |
| Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је |
| товила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је и |
| ањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајк |
| .{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ит |
| би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набр |
| х се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стре |
| су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако |
| а само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица в |
| гата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она с |
| смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да |
| мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико ј |
| , и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, би |
| стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело д |
| ина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе н |
| ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да |
| ка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт |
| ива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмо |
| јник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је И |
| смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу упот |
| {S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојн |
| куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гл |
| то с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на |
| остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој |
| себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој о |
| аме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати |
| упује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да |
| акав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете о |
| спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би ј |
| “, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је |
| ци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} |
| рема њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали |
| а, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док |
| о ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јо |
| камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха |
| к када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне н |
| у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.< |
| ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапниц |
| ђе им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су ко |
| ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапни |
| пију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— |
| већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, н |
| жи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупел |
| То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је пр |
| годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за |
| рли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурн |
| Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још |
| вих крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она |
| арало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада |
| чи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије |
| е остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они |
| уге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале п |
| носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поигр |
| а, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И зб |
| амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај де |
| гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрч |
| Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, |
| : да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасни |
| pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те д |
| оћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена |
| ш преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане ова |
| ет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше |
| е к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Му |
| он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да |
| , покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би к |
| кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али к |
| а гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{ |
| б покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је за |
| дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И |
| раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се |
| , као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Неде |
| е, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави |
| погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече ј |
| тово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјел |
| ку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, а |
| у отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као |
| ница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али ка |
| </p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму се |
| о ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, в |
| к прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, ве |
| лад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрл |
| да иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим вели |
| ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> < |
| од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испре |
| траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p |
| у једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог |
| ош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид б |
| И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека на |
| оћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, |
| тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да |
| као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} |
| а па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S |
| а весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и ц |
| јиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, теш |
| дељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако |
| ђашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише гр |
| оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставил |
| метила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледај |
| се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој м |
| о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи |
| ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би ј |
| и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софро |
| ћ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по г |
| ставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако о |
| чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> < |
| га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол |
| рао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради њ |
| е, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; |
| срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као |
| ш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> < |
| } Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у со |
| од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло |
| а <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих |
| Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда |
| не да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} |
| ој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тад |
| је да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, |
| S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, |
| а би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обраш |
| 7" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се он |
| извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га зауставља |
| у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, |
| ему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи |
| е нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширин |
| однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд и |
| е насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, пок |
| дрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, б |
| здваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одма |
| ати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он |
| 44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га |
| ао да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га |
| стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="1 |
| у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она ни |
| им, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку |
| е укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вад |
| је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штр |
| г зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... пр |
| ћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку |
| крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, ка |
| S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће |
| у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазил |
| је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, |
| за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изглед |
| је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како м |
| како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од с |
| , љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. |
| та.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га |
| ије је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само |
| или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p |
| риви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умр |
| је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49 |
| ће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и о |
| > момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по |
| ко сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се ви |
| рема касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обу |
| га, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за |
| шла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо ј |
| пницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или с |
| сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S |
| амо цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комш |
| зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Ча |
| ило муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала суз |
| нула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуш |
| гле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада |
| рчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже о |
| ључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворил |
| би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и уми |
| још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш во |
| ве испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} |
| мену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{ |
| и више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет |
| оље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи |
| шће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, наз |
| у, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, при |
| је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти за |
| атак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и |
| стави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ни |
| иних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p> |
| она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ поче |
| !</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као д |
| на стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не |
| p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он |
| јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрз |
| војој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их в |
| ла његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} |
| кут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојни |
| тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најну |
| роз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана п |
| да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће |
| с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Слу |
| ром играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се |
| где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене |
| есеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, |
| p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не |
| ке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и |
| само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, дарова |
| .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само |
| ејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што |
| о он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нароч |
| љала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треб |
| уће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је |
| колних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала |
| е на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи с |
| м отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а д |
| они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, |
| ла?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у |
| едељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p |
| њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се ка |
| као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе. |
| остојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што с |
| а су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједин |
| /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је о |
| ла је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А оп |
| ао од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} |
| — Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што в |
| појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни |
| а се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себ |
| е, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји |
| а, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница т |
| удаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело д |
| е зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто |
| и, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покој |
| е.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" |
| мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У |
| гов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као |
| ио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј |
| а је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њи |
| „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би |
| да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, |
| ју.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли гла |
| за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађ |
| SRP19022_C4"> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S |
| где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава |
| . само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је |
| једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза |
| е и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у кол |
| </p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} |
| да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мо |
| зразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на |
| за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућ |
| а, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно |
| е и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде |
| као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јо |
| једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обуч |
| овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, |
| ујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у |
| ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, пос |
| засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жен |
| њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао |
| дсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њем |
| а, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим у |
| , и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћут |
| соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на |
| е постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом см |
| ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна |
| осова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу. |
| ужбе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући |
| ах, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој |
| и се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчић |
| ада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак |
| је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље |
| плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јо |
| то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорим |
| S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то |
| онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под соб |
| кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресе |
| ку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распрем |
| више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на о |
| а?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела д |
| ково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у |
| ебе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама ц |
| да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="5 |
| умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није ис |
| одбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S |
| а мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста т |
| а да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега |
| док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{ |
| сталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој |
| осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ г |
| вен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и бокови |
| ћ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, оби |
| Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с |
| а тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, |
| ице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацим |
| сло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута |
| сију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те |
| субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се напла |
| е, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесен |
| она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</ |
| му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га |
| овеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице |
| те било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а |
| гледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исп |
| е без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долази |
| а се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрп |
| ће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб она |
| тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} |
| и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста те |
| кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од |
| белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст |
| о по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; |
| хови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јо |
| е умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врв |
| на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, ка |
| к га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућа |
| е на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто ј |
| а ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза с |
| ржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах ос |
| у је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још о |
| о гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна |
| ује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> |
| лазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би |
| уло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно пре |
| авља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што |
| га готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен |
| , у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо |
| 38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тре |
| јку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и полив |
| двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је |
| !! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да |
| плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за |
| p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка х |
| ћ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она у |
| на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и |
| S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова ви |
| овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлеп |
| ОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="9" /> < |
| за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову |
| штала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове к |
| и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хо |
| S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... |
| , сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући |
| ?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрл |
| и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она |
| , удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од |
| страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто |
| се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би с |
| дна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситн |
| да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, |
| треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није с |
| ју, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљ |
| позна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то до |
| Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа |
| и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, |
| рех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда |
| ети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који друг |
| ка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, |
| лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како он |
| ко стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плач |
| , не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се |
| те, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први |
| већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само п |
| ља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то д |
| бу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже ш |
| богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, он |
| додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова |
| ово се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и |
| , изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Она |
| прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице |
| „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p |
| во луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> < |
| икама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p> |
| ам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Неде |
| аједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Ал |
| као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући. |
| дговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредил |
| зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнак |
| ли гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва че |
| је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је уз |
| о продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ |
| тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и |
| и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да в |
| суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је ма |
| брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p |
| ли да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} |
| е, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе |
| чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и |
| , а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - не |
| г страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањ |
| махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, ве |
| о кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о |
| ћао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега д |
| у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се |
| ем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју кас |
| и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава |
| ="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако простран |
| егује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом |
| n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта |
| и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p |
| , плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће |
| сле за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и к |
| е.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му с |
| а гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче. |
| и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, |
| а сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се |
| е излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко |
| ећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен б |
| жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом |
| тварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све рад |
| пет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће |
| опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво леп |
| та то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену |
| Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче |
| а је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S |
| е из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} |
| аћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штого |
| тио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S |
| с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што тре |
| ај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница о |
| м, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ к |
| <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме |
| већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор |
| на није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „ме |
| продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и д |
| омоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, |
| ски жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу |
| е не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај |
| еће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, н |
| илила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели д |
| је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, леж |
| о...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена |
| „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p |
| ат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И д |
| , запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме уг |
| ечи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца о |
| је.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јес |
| неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мај |
| деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има т |
| заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у пос |
| . једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Ал |
| себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као дру |
| сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила |
| ова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Ан |
| ета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва |
| ом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту |
| окојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек |
| узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арн |
| била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помисл |
| ирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као |
| ну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S |
| з љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав |
| S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је да |
| та не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њ |
| у, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица кој |
| уку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је |
| и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одм |
| </p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се о |
| је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб поко |
| реудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети по |
| а тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као д |
| зила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, из |
| Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изг |
| пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запал |
| се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види |
| врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда ка |
| против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, ве |
| од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, к |
| своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице |
| огла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледа |
| ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, |
| су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пош |
| ове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена ње |
| аја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} |
| Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, сврат |
| , као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седе |
| дбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, |
| за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа б |
| од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, к |
| што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, |
| е само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је б |
| да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете д |
| ју одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зи |
| почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се |
| И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не |
| ло, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, |
| у, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, р |
| најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији |
| е, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно |
| то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жи |
| а за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твој |
| Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да н |
| аплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никак |
| је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући |
| д његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би |
| рјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p |
| ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући |
| ћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што тре |
| .{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у |
| а.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он ј |
| , а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ип |
| је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак ј |
| ема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришо |
| ле, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка ниј |
| али од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прош |
| о и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> < |
| гледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са |
| ла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дош |
| сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе |
| ника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од |
| тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да |
| траха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да ча |
| {S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је бил |
| он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Мо |
| ук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на с |
| оли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погл |
| а већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, |
| је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од с |
| — А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} |
| што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га |
| е, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела |
| , већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећ |
| ом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма |
| развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним |
| ептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" |
| .{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није |
| , али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га |
| но насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи. |
| Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, по |
| тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и од |
| остави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела ве |
| о: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, син |
| ј, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код |
| а, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, ув |
| и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Ш |
| .{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова дон |
| , пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако к |
| већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после |
| се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отр |
| а се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нар |
| у је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му |
| то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог нав |
| авала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће п |
| тка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила н |
| о...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, д |
| рљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у |
| ој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толик |
| ла да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пр |
| почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да... |
| , а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све р |
| Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећ |
| тем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ |
| то што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој |
| е освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, |
| се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље ост |
| роба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне |
| ако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и пос |
| као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу |
| шти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и по |
| ешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих |
| д из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је так |
| {S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи. |
| чету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала |
| ала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том ј |
| у.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је |
| , да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела |
| вала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преу |
| друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остал |
| то, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, |
| Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, |
| да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази |
| И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Он |
| аха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ |
| ди, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегн |
| судила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испре |
| — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту |
| ом, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, м |
| није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама |
| , да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</ |
| Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће м |
| Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да |
| не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} |
| тајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестрин |
| ла, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љуба |
| ужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла |
| , газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ниш |
| је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, |
| к кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Аниц |
| ца почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у вели |
| се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{ |
| ње, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме |
| еса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он рад |
| е оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} |
| брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљуће |
| и чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, |
| ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би как |
| с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p |
| да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато н |
| амо да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима узд |
| о да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> |
| дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула гран |
| го пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не по |
| , доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости |
| .{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви |
| е, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и |
| њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела |
| {S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мор |
| } Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрха |
| е лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, ост |
| ала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бив |
| ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нес |
| путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот |
| гате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ни |
| аспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита |
| згледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његов |
| и хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није с |
| оигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капи |
| чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле во |
| њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им |
| ница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се п |
| ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тад |
| Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек |
| ло, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајк |
| S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој пр |
| мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре |
| обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на пок |
| за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да м |
| се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради < |
| једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тад |
| а, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћ |
| сто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најг |
| вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" / |
| аћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, |
| еко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било м |
| ћи се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе |
| она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бр |
| {S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгл |
| оздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ |
| или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак к |
| дро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ |
| ни увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нароч |
| ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комш |
| апева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, |
| /p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе |
| покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како ј |
| рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледа |
| р зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Н |
| ан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, о |
| И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких ми |
| а погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах |
| зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали |
| о је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали |
| од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, |
| ила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од соб |
| м, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне при |
| авала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буд |
| преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и бр |
| Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свач |
| сти, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем |
| ек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што н |
| није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа стар |
| разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала |
| зговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебив |
| ок није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не |
| е имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И з |
| зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, ве |
| од у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улиц |
| уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је |
| >Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она ње |
| ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се заба |
| ло њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, оста |
| и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, |
| ха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто |
| > <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет б |
| она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више |
| у.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећ |
| о је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да до |
| у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерк |
| решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи |
| на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је |
| , још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ па |
| болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела |
| плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жен |
| ембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, ча |
| вају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревн |
| арајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, ч |
| а брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У |
| већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о |
| е.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ |
| то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и |
| пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу си |
| , одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога |
| нали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет п |
| осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје. |
| а.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред |
| а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да ј |
| заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изг |
| , она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад |
| одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да |
| сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> < |
| сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засел |
| сно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о |
| дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело |
| се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{ |
| од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да |
| на је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази |
| S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше |
| <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато шт |
| год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада |
| цовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мис |
| лико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као |
| на, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора |
| е лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као у |
| мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би |
| ије била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа |
| ђао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53 |
| S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав |
| ала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а |
| але прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долази |
| угодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занел |
| ослове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издв |
| ача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је |
| је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Ско |
| шти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жаго |
| не, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија с |
| таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела д |
| ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак. |
| бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, по |
| . </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се раскла |
| пољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, |
| у се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај |
| другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је мн |
| или и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој |
| гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по |
| ељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, мома |
| ишта не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ов |
| стала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја. |
| отрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У |
| сећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S |
| ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од све |
| о бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј |
| е да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порас |
| , све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових пр |
| и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док в |
| навала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У та |
| тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од не |
| икако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела зе |
| глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. сам |
| е њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да так |
| тински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љут |
| од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за |
| он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то м |
| дије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, пла |
| што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долаз |
| ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, |
| и је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама |
| ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочен |
| једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у ва |
| лада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој з |
| неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> |
| сле се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, тр |
| едња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: |
| а њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се з |
| <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, с |
| фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.< |
| од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био |
| као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} |
| том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} |
| {S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и |
| ноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о пр |
| ући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто |
| и : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{ |
| то да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> |
| е. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву |
| ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану. |
| пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с пот |
| и, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} |
| окоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</ |
| јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намеш |
| чито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S |
| — Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да |
| кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им |
| тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где |
| то, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} |
| а, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзи |
| икако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу |
| е о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесве |
| у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башт |
| није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Бил |
| а се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушки |
| амо то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је о |
| вца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе |
| у служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, пре |
| зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, |
| ош више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од п |
| волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — |
| ова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а н |
| о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, сед |
| гла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још |
| ли да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не |
| своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и ско |
| гађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, мл |
| ако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало ра |
| , оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе д |
| ешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види ви |
| S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да ш |
| е било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, |
| е на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење |
| бучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с бр |
| које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с |
| нодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње |
| ла је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало з |
| м се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћ |
| мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела |
| права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима у |
| 2_C4"> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од ст |
| о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање би |
| Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била дево |
| тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку од |
| ушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Же |
| како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала |
| вља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окре |
| кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, б |
| а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} |
| p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="7" |
| овао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зат |
| е, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, ж |
| а има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли ж |
| и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби |
| но после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, |
| дело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да о |
| и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут |
| ено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у |
| после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћ |
| , слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, |
| ао свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се при |
| изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрча |
| јени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су |
| ији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отворен |
| било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је |
| ..{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспав |
| већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући |
| елу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „ша |
| је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; на |
| у одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако п |
| дали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није |
| јни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила де |
| прата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући |
| жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу бо |
| а је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради |
| соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, ц |
| дрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и |
| уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, заде |
| Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепен |
| не да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајућ |
| ојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије воле |
| само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још м |
| не код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мај |
| опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зи |
| еднако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, је |
| вади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње |
| оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не |
| е.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се о |
| једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, ку |
| и: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује. |
| S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава |
| гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Ид |
| жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> |
| и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, ст |
| е говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне д |
| ине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што |
| ла жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће |
| ко умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју |
| долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка |
| И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима ок |
| види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</ |
| тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва о |
| зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још ви |
| , испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и |
| после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из |
| стане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула |
| ..{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> |
| је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као з |
| сле, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гр |
| опчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубок |
| чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни о |
| вала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле в |
| век чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, |
| ца, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, |
| прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пер |
| дале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на н |
| затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа |
| Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не |
| ћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се |
| кама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу |
| ју и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах д |
| а с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом |
| ташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио |
| као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти пе |
| тане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајућ |
| ред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништ |
| да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило од |
| нице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жа |
| /p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у |
| тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу с |
| ТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="9" /> <div |
| намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како |
| о.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих же |
| ло и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће |
| према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и пре |
| није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, |
| момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гл |
| е она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, |
| и, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигериц |
| ко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> |
| у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комши |
| чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не д |
| ед покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. |
| оплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био о |
| изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била |
| двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани |
| } У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код |
| он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И ка |
| о кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али у |
| еђена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће |
| .{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, |
| о њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадб |
| плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудил |
| ише...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита п |
| олила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А г |
| и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради |
| сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по це |
| рталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу |
| дно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неуг |
| 43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од ст |
| ренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе |
| /p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који |
| ама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у |
| атим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако. |
| е био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, |
| ше погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пр |
| једине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему го |
| м на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, ш |
| рених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване сна |
| идови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И |
| тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не пока |
| у, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побе |
| , с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му д |
| ха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче |
| опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Ча |
| мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па |
| каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима |
| ни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље |
| онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спав |
| ла је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је иш |
| Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n=" |
| је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у |
| Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми |
| ољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, |
| ота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим |
| том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову |
| на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и унос |
| ења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, за |
| велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, |
| би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, ис |
| заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки |
| лука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, |
| оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је |
| е прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико ј |
| пред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајеви |
| м, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецај |
| дом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те |
| ан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> |
| а за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнес |
| м кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и |
| о јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n |
| к, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мал |
| и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, |
| тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису во |
| х двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче п |
| па, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад |
| мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што |
| се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти |
| друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пр |
| ика долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од кап |
| иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сре |
| е да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И |
| а су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила н |
| је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из зан |
| е с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо |
| би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих |
| сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, ник |
| кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вра |
| дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да поглед |
| старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, по |
| само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не |
| затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{ |
| Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то |
| е зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гр |
| већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није |
| Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње д |
| док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави с |
| расити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су с |
| ла је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, ко |
| комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, |
| /p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јо |
| свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала |
| не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела |
| — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би |
| еома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, |
| а.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, |
| , тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све |
| о, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се нек |
| увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога но |
| када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, |
| тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год б |
| виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapte |
| од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бод |
| S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, |
| их с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за |
| икако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао |
| ће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до сам |
| че...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живот |
| ететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.< |
| ме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за |
| е пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад се |
| тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемира |
| те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како |
| — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окус |
| и се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био т |
| као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће |
| а шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <p |
| кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде |
| ни, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> ст |
| да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се уми |
| .{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — |
| која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — |
| обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она |
| га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— |
| це, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дет |
| д снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S |
| ћи јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то |
| Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, |
| од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји н |
| , да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и по |
| о сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а кам |
| т њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није |
| S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладил |
| са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венча |
| } Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет им |
| љали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликова |
| на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И |
| <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Разви |
| уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да |
| } Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина бра |
| ла да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиг |
| руго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знал |
| ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не че |
| казујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} П |
| </p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први |
| да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће |
| равали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио |
| д, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, смат |
| а дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} |
| да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на по |
| ири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, |
| о је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не з |
| а, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта д |
| /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојни |
| док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом ка |
| pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, д |
| најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом |
| е тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она о |
| била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како |
| на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно |
| а што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И |
| Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита |
| p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била па |
| име — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не с |
| па, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од бог |
| ко излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, |
| а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} С |
| елу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је |
| већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, |
| розорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка |
| на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и |
| седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је нај |
| рањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да о |
| да покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју ку |
| чи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, се |
| После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} М |
| {S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, а |
| .{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаљ |
| и они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19022_ |
| а буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пази |
| м покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као |
| е <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> < |
| ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела |
| S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И по |
| на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од прво |
| а, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> |
| ао тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p |
| боко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирн |
| се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио |
| то ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из го |
| бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговар |
| ј, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А |
| слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви |
| нику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се св |
| асположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је оставља |
| занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакањ |
| у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бој |
| једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по ком |
| дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p |
| о!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж |
| ника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, ув |
| изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S |
| ње, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја... |
| {S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> |
| И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење ку |
| S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је прат |
| уђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекл |
| ко радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница |
| дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још |
| а, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети как |
| ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве ди |
| сечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настариј |
| епа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, оствар |
| ш не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, пра |
| оде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих |
| не, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабуч |
| емље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, д |
| се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробљ |
| крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели |
| се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодн |
| оливано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И |
| нима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче |
| враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсиј |
| заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} |
| поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с к |
| овека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе з |
| е од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па |
| покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и се |
| ма толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је је |
| нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила тро |
| е капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} И |
| укао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} |
| елазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да |
| а кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, д |
| но се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница |
| блачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила |
| рема туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дир |
| разник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе |
| , чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И |
| да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се |
| да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а |
| дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много |
| шна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагињ |
| .{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, в |
| о је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пушта |
| ишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко |
| } А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ ј |
| мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале |
| све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не |
| ој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду он |
| {S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући се |
| .{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, см |
| И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као крив |
| на, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито |
| ој, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је |
| ле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој во |
| миње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... шт |
| ји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, бил |
| у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, |
| аца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце... |
| xml:id="SRP19022_C1"> <head>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излази |
| p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p |
| p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА |
| жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна |
| не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као |
| ица, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га п |
| то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да д |
| а је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна |
| ишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У то |
| привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, |
| онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, |
| тали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрец |
| јући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, |
| знала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа |
| уда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто |
| свести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p |
| .. дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се |
| , два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да с |
| и, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, |
| и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка |
| <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> |
| о у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гом |
| а им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру |
| трали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све |
| о, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му |
| ојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Ан |
| о на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је |
| опао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћ |
| га уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, д |
| мисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је |
| е смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај кој |
| и.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође |
| ећ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би пом |
| {S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S |
| јника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек мог |
| а слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, |
| а два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не |
| , а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Д |
| и његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, |
| ије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред т |
| и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочи |
| клог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајал |
| ви пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И |
| ао давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По |
| ве куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тад |
| их не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обу |
| од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по ње |
| уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, с |
| скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим ул |
| днако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb |
| окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, |
| плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је |
| пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише |
| ко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита |
| их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{ |
| у на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе оду |
| није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, |
| ој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о пре |
| ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> |
| ила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S |
| на им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не |
| омљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле озно |
| , одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има т |
| д сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, да |
| ан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће |
| S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другом |
| и, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разгова |
| , удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</ |
| за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући ски |
| ичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојн |
| ђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, т |
| воје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек он |
| .{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{ |
| ве што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, кака |
| ио увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није |
| Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо |
| оси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница зад |
| ошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Д |
| понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мај |
| } Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора |
| тану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и |
| е за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На |
| ?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, д |
| о све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били пр |
| век би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, |
| <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а он |
| редило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би ј |
| била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и ост |
| сети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почн |
| вреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оста |
| стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, з |
| му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му |
| на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да пром |
| а што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да |
| а Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покој |
| лаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за |
| што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нис |
| ла да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је виш |
| ...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што |
| у ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка |
| в празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Це |
| ћи да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засук |
| асапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре |
| према и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла |
| ом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да м |
| а њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да |
| да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али |
| никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава. |
| , и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој ј |
| есе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, |
| зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала |
| ну бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, он |
| ло или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би так |
| } И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери |
| , родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику |
| .{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха |
| ила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би ј |
| {S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла |
| тавио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци |
| а, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} |
| једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе ка |
| му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену |
| ј ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби нег |
| ако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи њег |
| /p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, |
| ећ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зат |
| </p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме н |
| рошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он |
| ваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; с |
| ку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити ј |
| зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после от |
| ду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, је |
| о што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, |
| ао остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки н |
| браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као о |
| до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, |
| је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео |
| ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је сло |
| то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је н |
| ко она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и јед |
| замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као шт |
| преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о |
| његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S |
| е, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену |
| егови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S |
| вори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељу |
| вара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И |
| на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чи |
| а у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <p |
| аче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младос |
| очито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што |
| потребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, ш |
| пет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила |
| ави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала |
| ази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб |
| ући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да с |
| ј и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од упла |
| из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада |
| pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, н |
| ј, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кос |
| з крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту |
| о није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва пр |
| не, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јо |
| ј мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним |
| до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирк |
| да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> < |
| асмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојн |
| је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек |
| и брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и н |
| па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изло |
| у они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њих |
| вно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано |
| ећ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да о |
| је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S |
| јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S |
| она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба д |
| о ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Ан |
| она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{ |
| а да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили |
| } Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није про |
| и, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито он |
| .. и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да |
| У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43 |
| у га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Г |
| тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало! |
| онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео |
| те, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она ш |
| ула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала ј |
| просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди |
| што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гура |
| уће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разгово |
| отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, о |
| ш више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у то |
| ицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у кр |
| а једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, |
| тре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, из |
| здвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она |
| {S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је |
| уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, уп |
| зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> < |
| е лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се |
| ајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило |
| ћу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19022 |
| ишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ |
| Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Цига |
| апослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве |
| е, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка |
| Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први |
| ас збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог |
| ако неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљ |
| ешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И |
| е у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислил |
| клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако сто |
| и.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако с |
| еда, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испр |
| носи, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њо |
| воју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се о |
| шћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варо |
| е, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме |
| овори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} |
| јући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и |
| ђе... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч |
| водили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, б |
| Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а от |
| , она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аниц |
| о било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке муже |
| о човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и би |
| бавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спав |
| у, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућ |
| орити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да раз |
| пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од свет |
| оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у |
| ј мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стре |
| , седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може св |
| дело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, к |
| дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочи |
| S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у |
| зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута |
| о врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и стр |
| морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дош |
| каш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, |
| ди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му пева |
| то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју |
| после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знал |
| ва, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречи |
| а јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан |
| мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али ве |
| нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, |
| зе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да |
| да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да ми |
| } Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ |
| не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане так |
| је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отр |
| <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он |
| ио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису м |
| ко сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} |
| ао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ни |
| треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, ком |
| з куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их н |
| исуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с м |
| да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{ |
| ет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду |
| рали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват |
| епећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" |
| и.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не |
| е она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јо |
| о, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње куртал |
| родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујућ |
| Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до рук |
| енка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S |
| несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу |
| Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима ис |
| више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како о |
| S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> остане |
| а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се н |
| љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме |
| И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те |
| ажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страху |
| а.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за |
| b n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца |
| p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу. |
| е комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ ник |
| преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комши |
| Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не са |
| ак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати |
| <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Д |
| светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, |
| да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква |
| њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека |
| акви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није м |
| а.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је А |
| ум широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али |
| зи, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав |
| оворили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је |
| реплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:< |
| х не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде |
| ј својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинич |
| м с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, прем |
| у, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот |
| о би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивај |
| ених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рук |
| рицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S |
| о чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да |
| ролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али од |
| д би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек он |
| би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забод |
| се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу |
| а готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? |
| е пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> |
| ма њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према |
| И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, род |
| дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци м |
| {S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења хо |
| , да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој |
| вили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на |
| се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живо |
| се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Ко |
| исто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, виш |
| нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синч |
| ито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дет |
| ћ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не мог |
| шло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим |
| није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела |
| , дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод зна |
| и, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је |
| ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копч |
| или, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за р |
| куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Са |
| исли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе |
| а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете б |
| му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек к |
| у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, беш |
| рас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, г |
| адала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, ил |
| у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од св |
| чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију |
| од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, д |
| а, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и |
| е да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од сн |
| од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне д |
| шла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшика |
| равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо с |
| лашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жа |
| , пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и н |
| с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини |
| у му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене маха |
| почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу |
| ш више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као |
| да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се о |
| и јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрал |
| ћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да |
| а.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно |
| > <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћо |
| апросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} |
| Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, |
| даји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после |
| узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао |
| ословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они би |
| рила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па д |
| се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она ти |
| и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb |
| ет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} |
| и га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, мо |
| {S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас! |
| кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.< |
| — Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва |
| е хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{ |
| ле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто |
| дао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога |
| као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати |
| ји су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак м |
| > <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, |
| ена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n= |
| ице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао из |
| е као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти |
| јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора по |
| е оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год |
| , ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, н |
| о га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш |
| у не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се |
| аћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n |
| ела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или ни |
| } Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако |
| је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с л |
| носио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, о |
| ијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и |
| ширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване с |
| ацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— П |
| ђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да |
| ру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци |
| n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког са |
| а и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, п |
| n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи |
| што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, с |
| ј очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, |
| том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодуш |
| е, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из |
| се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до сам |
| енио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису |
| ећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе ш |
| кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се |
| љен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури |
| да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг ку |
| јка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, н |
| мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би |
| а се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не ви |
| тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, с |
| , „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила |
| чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из ва |
| е од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшиј |
| е од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А |
| на дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој изл |
| е не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се н |
| , врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она |
| о путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по жив |
| > готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кућ |
| е јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, ст |
| инске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дига |
| д се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с го |
| о мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} |
| стина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па |
| ош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни |
| е.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, |
| мо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи |
| раћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође |
| кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа св |
| тим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић |
| као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, пре |
| ла нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, |
| ица је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају |
| и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој м |
| е одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p |
| Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А |
| и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је нед |
| „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа д |
| , одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увре |
| скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Н |
| просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је има |
| веку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се |
| , био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућ |
| и кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он |
| .</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг |
| кала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошеви |
| ж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би д |
| а осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је |
| , већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n |
| ="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би не |
| ледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као |
| јеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољу |
| ом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла н |
| на имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као и |
| х као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне |
| ледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу |
| не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајк |
| могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помисл |
| рало, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером |
| док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да ка |
| >А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, н |
| богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих |
| све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што к |
| х од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празн |
| такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се |
| и.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћ |
| анице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором |
| о свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} |
| ви; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да |
| о купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више с |
| нако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{ |
| сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како и |
| > <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту |
| дударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било |
| кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} П |
| А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци |
| а шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, св |
| осао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде |
| друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, |
| е јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело прите |
| х... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек |
| ћа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви о |
| чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не |
| ћи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар |
| о треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, к |
| о више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплаше |
| из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их |
| ротив њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А |
| , помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сам |
| то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још |
| p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није |
| ок беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је |
| али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао |
| да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се ни |
| вора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећ |
| лазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, с |
| присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с |
| друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Ал |
| и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једн |
| сли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на се |
| о изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p> |
| нако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, |
| му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их дво |
| неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чи |
| ће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе |
| не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму |
| рема Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, ком |
| једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, |
| уо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А |
| прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела |
| } У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n=" |
| ретрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и поју |
| е бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изг |
| то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не с |
| <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и |
| сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загл |
| е само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даро |
| у...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада |
| </head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово забор |
| игурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати |
| унага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа |
| и је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек мира |
| лакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} |
| ш уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, |
| зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} |
| нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила |
| анке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело |
| астало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браћ |
| аму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред |
| њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, по |
| о пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек им |
| довца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од сна |
| н ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, |
| о сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу му |
| ују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, п |
| а зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу |
| још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од |
| е волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, |
| е, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку ниј |
| ба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне д |
| ћи, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, по |
| страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да |
| одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ ж |
| ивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није мог |
| } А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, |
| забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да сп |
| ла да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p |
| виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и |
| свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућ |
| Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хла |
| обом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" |
| , да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више г |
| заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пи |
| ишта не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуо |
| ш како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и на |
| с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог проси |
| се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не у |
| отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отиш |
| зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, |
| ело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача ра |
| једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <p |
| та, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, |
| у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сад |
| и, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и пи |
| и шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади |
| тало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као д |
| а би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, |
| од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} |
| е, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И |
| по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу кој |
| му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S |
| отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певу |
| вега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле. |
| изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с њег |
| к, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, мл |
| хале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с бра |
| жила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање |
| егова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а |
| ...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> |
| Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она |
| и бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одгов |
| јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p> |
| чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с |
| ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није |
| S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана. |
| ћу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудил |
| е био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p> |
| и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад |
| кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за |
| милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не п |
| ваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају с |
| Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она зна |
| тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, |
| } Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе |
| ћ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено ор |
| и, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави |
| ом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима |
| винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По сто |
| ћи вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би |
| јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за |
| било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошча |
| одишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито! |
| а отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, |
| ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошч |
| још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у |
| не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p |
| одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, |
| , није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Б |
| а ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо |
| тку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку |
| ницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S |
| ах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као |
| пропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држ |
| поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући м |
| 1" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из ком |
| еткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљ |
| је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој ј |
| , пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе |
| је и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, |
| ој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S |
| Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи дра |
| , покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је зн |
| } У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:< |
| исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као шт |
| а, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де |
| оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „ |
| поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво |
| и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било веч |
| да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, с |
| сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </b |
| беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљ |
| њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слобод |
| и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, план |
| ер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људ |
| ла је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као |
| што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она |
| плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, |
| да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{ |
| би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, д |
| којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе не |
| би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашн |
| ј кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећ |
| домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улиц |
| околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурал |
| але, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страх |
| {S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђ |
| ћи сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није |
| е.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она т |
| једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке |
| обље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакш |
| поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, ка |
| ли нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај ње |
| да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, |
| е се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} |
| маћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем ид |
| И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и |
| се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке |
| легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да јо |
| амо жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву. |
| S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима |
| никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и т |
| је кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што |
| те.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p |
| је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово |
| ој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не по |
| ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој |
| смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за ма |
| о треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била |
| ора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а кам |
| зо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чар |
| и свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго |
| аха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и ос |
| ородица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око кр |
| , и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код кућ |
| ко ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати |
| на да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, |
| .{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, |
| има, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} |
| и је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер |
| их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ ко |
| упних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освеш |
| а тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно |
| тпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она |
| траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби |
| е што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; о |
| ку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учвр |
| ук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div |
| ђења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</ |
| није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, н |
| III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младож |
| жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се н |
| његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипа |
| и су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: го |
| према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, о |
| да, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па |
| зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, леп |
| к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{ |
| а, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> имено |
| јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, бр |
| игурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад |
| опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад |
| х да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говор |
| ром отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а |
| а погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у |
| Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала |
| ш више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој |
| а јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб раз |
| ад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозор |
| не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговар |
| пеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пош |
| ила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће ј |
| мо како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица чо |
| а јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожењ |
| иже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, |
| Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} |
| веће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као |
| одна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код ку |
| } За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, |
| двојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као |
| дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она |
| ме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, в |
| ио и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли с |
| је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле |
| излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу н |
| Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.< |
| ћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, |
| мах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чарши |
| а је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> < |
| тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, |
| ако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, к |
| ек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> |
| страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, пр |
| А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да виш |
| послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је т |
| и су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пођ |
| на би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, |
| оди своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прим |
| и увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављ |
| му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшил |
| ника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусни |
| и; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је |
| ући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одглед |
| бођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диж |
| она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тр |
| да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, поче |
| ћи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишт |
| , и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показ |
| нако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа нем |
| мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} |
| а се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочи |
| лазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису |
| Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва в |
| нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не в |
| су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да он |
| опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакш |
| што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре с |
| зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за г |
| брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је |
| ао одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У |
| је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо! |
| еже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бо |
| дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старач |
| ужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовим |
| о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине |
| ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала ј |
| е пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, ко |
| рзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се н |
| и не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, |
| и сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све |
| .{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сам |
| о су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их |
| ганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, |
| напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се |
| и да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} П |
| им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, не |
| и се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не и |
| мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за |
| .{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ п |
| зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак м |
| ће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама муже |
| ни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више по |
| ј дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога ј |
| онесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виногра |
| ју пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, по |
| што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И изми |
| ш ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада н |
| Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, |
| нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би ви |
| опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнад |
| ове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек |
| зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалости |
| а јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дн |
| , греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, |
| p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила |
| ла :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, |
| ај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана за |
| умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, о |
| за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница н |
| д браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од |
| ерена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна с |
| и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући те |
| о за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало при |
| очела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек посл |
| девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечер |
| долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та |
| у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с |
| S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широ |
| , девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је би |
| >У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је д |
| иђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А |
| родужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до |
| поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свир |
| ... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на сабо |
| S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџ |
| у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од свак |
| у дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепс |
| али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза ка |
| вирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче |
| г тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвр |
| те... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ит |
| и, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га јед |
| кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери |
| њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те на |
| а да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека |
| бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Бил |
| на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој |
| почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако н |
| апију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају ј |
| гог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, |
| лача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да |
| иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на |
| обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{ |
| , трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу и |
| дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се ј |
| љка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувал |
| се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} |
| а, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да с |
| не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због |
| {S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S |
| ње јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то ум |
| она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} |
| а, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговар |
| игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим |
| ња.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод с |
| тила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, |
| ије хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понек |
| } А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има |
| прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као |
| , пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе |
| а, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, ал |
| мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је |
| в.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, |
| анице.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, т |
| осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде |
| а и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, њег |
| њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не м |
| на се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како п |
| свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| апије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим праз |
| ептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од стр |
| две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са о |
| тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко посло |
| месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када |
| ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, |
| д свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили мн |
| вима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале ов |
| мо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, д |
| лижава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије |
| ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не |
| Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још |
| и од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је |
| знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, |
| ј се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било |
| је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— |
| да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробу |
| } Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пре |
| орена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и ст |
| га, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, |
| тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, реше |
| , да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у сво |
| име наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и |
| Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме н |
| гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно |
| за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да из |
| а би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p |
| пада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до |
| ете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, так |
| S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој п |
| вила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је |
| баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у ка |
| {S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одгова |
| као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} Т |
| бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збу |
| Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново. |
| њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n= |
| b n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисл |
| разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покр |
| , спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која |
| засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма |
| т, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па з |
| Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају |
| валили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стол |
| е ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу ка |
| ТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД |
| силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да |
| м њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они |
| о истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.< |
| тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у |
| е њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богат |
| они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их уте |
| а.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, ка |
| ао остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење |
| зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли |
| ћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола |
| а да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да |
| посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и |
| екрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове |
| ноћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и |
| S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама |
| } После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само ж |
| са шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од сти |
| их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива в |
| раћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа |
| треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили |
| <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и |
| тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пош |
| метило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро |
| мо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи в |
| буче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни |
| ој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек би |
| Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима |
| ко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и посл |
| ad> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога |
| p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом. |
| а Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка х |
| алих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</ |
| уте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, |
| Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца |
| јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну |
| чи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише |
| А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у стра |
| а, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p |
| чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика |
| на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку |
| {S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p> |
| " /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћ |
| спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зов |
| било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла стр |
| у, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гл |
| гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапниц |
| олазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек |
| ом мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурам |
| ла је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, к |
| на да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, |
| арочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ |
| мо се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он |
| се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, А |
| p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, јо |
| д њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за |
| ено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је |
| подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи |
| комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он |
| цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче |
| лени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке мес |
| вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека д |
| дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат |
| лео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, |
| друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се о |
| јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сес |
| е једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по |
| рочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим |
| и да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет прод |
| о међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{ |
| ове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвоји |
| утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу... |
| ина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као |
| после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Те |
| често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по |
| ога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p |
| код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни |
| аљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба к |
| као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то с |
| а, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане ум |
| у се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стаја |
| од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, |
| ли су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајућ |
| за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама |
| , обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не |
| хале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у |
| доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница |
| Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мај |
| } Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепе |
| браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чарши |
| као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње |
| не у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пре |
| стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра |
| што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држа |
| саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што тре |
| капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоц |
| није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је |
| што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом ње |
| ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И |
| неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а н |
| } Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрас |
| , али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађај |
| ушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, |
| ћ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, ниј |
| е толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и |
| олазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да |
| већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, |
| дба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па |
| .</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као |
| навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је |
| освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, |
| куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истин |
| од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} |
| реке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Циган |
| ца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као каж |
| тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане |
| реудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</ |
| оњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И |
| глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она |
| мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више |
| ку и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што |
| седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, |
| она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њ |
| ишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ |
| полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Св |
| а, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ој |
| ха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што ј |
| јнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја? |
| се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> < |
| вет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче |
| p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца ос |
| шчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Пог |
| мрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њ |
| улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сас |
| е би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за со |
| енија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете з |
| ојим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, он |
| га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, ниј |
| , оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово |
| да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све |
| и саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој |
| уж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ |
| ка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, |
| шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поц |
| је...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито н |
| е ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним |
| а осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, |
| е не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p> |
| цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само окол |
| већу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је |
| лити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а |
| дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се |
| све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци. |
| ојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити |
| браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћ |
| на није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одск |
| а синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто с |
| S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни |
| у се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије |
| </p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а н |
| И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да г |
| к испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда |
| ечи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу упл |
| аше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, |
| , да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакну |
| ..{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p |
| под винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По |
| вирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на |
| ој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да ј |
| ше оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли |
| олазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни |
| овом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том сла |
| и натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у |
| а спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њ |
| друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, |
| асапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изу |
| лимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, ни |
| је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавал |
| обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је |
| дељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{ |
| <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела |
| 46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не ви |
| , само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, |
| ашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? |
| они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често дола |
| великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од |
| варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, ш |
| ала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледат |
| ју ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, к |
| , приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одрж |
| у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе |
| увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престаја |
| е могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући |
| ута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе мар |
| усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} |
| све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, |
| азове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где |
| онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко |
| , он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује г |
| евина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплак |
| ..{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се зап |
| мисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{ |
| дговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толи |
| ве због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били проти |
| крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајк |
| у...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да он |
| оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али за |
| целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова |
| и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато н |
| све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не п |
| е, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, м |
| ове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... |
| а њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, ча |
| е, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Б |
| и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које с |
| не да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пр |
| на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина.. |
| одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресл |
| појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{ |
| у и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносн |
| ан.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што |
| страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb |
| ла је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, |
| ући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био ја |
| Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> |
| јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и |
| носио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћ |
| обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијск |
| они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њи |
| /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али к |
| Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала |
| е.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је |
| ла на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, |
| јући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Ј |
| дном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, ве |
| ког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради |
| за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> |
| певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ бил |
| мшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не |
| нђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла. |
| елу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="5 |
| га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да |
| на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И |
| > <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је |
| тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је |
| јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда |
| ала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У такви |
| ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђ |
| ко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста св |
| иближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да погова |
| ље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то |
| пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са с |
| и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетк |
| {S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле |
| ему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта |
| врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S |
| рови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како |
| , упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао |
| ло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као |
| S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах |
| рејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој |
| песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је о |
| , где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађ |
| крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, упл |
| и.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је бил |
| тура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га д |
| није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе ка |
| ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело |
| више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, св |
| окојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, к |
| ну, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, по |
| рах од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није |
| једном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у |
| до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} |
| енчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка |
| еље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негуј |
| да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе н |
| и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="ch |
| ли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне по |
| злазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гроб |
| ио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, |
| тала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био |
| аршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила п |
| био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, на |
| убави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — |
| је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само јед |
| /p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а |
| ла би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће |
| раха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га |
| на и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долаз |
| <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, м |
| стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{ |
| ир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова нар |
| луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— |
| </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка |
| ришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о то |
| за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад |
| з најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И ч |
| , кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, нико |
| едном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али о |
| то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шт |
| тив покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и |
| мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, расп |
| ицу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није |
| били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: |
| S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је м |
| ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— |
| ећ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа н |
| који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гро |
| ћ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се |
| ла матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи |
| .{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да и |
| а се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> |
| , можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до |
| , што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела ник |
| леба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смел |
| увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка б |
| и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb |
| Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледа |
| <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћ |
| ојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је б |
| топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећ |
| у, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су |
| .{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.< |
| пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није |
| е било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође |
| њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је бил |
| иле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак < |
| ећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} |
| борави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изглед |
| , неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њим |
| бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га |
| је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из |
| ану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, |
| о је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мрт |
| сли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се |
| била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да |
| било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро |
| а хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, |
| страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу |
| покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мисл |
| е је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> он |
| ега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затв |
| о у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, је |
| ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, |
| е, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и |
| башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, б |
| а никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је у |
| тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја п |
| еве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвуч |
| нио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледа |
| је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и |
| да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њи |
| pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети |
| ена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p |
| им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као |
| дала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А |
| доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно шт |
| требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још как |
| е, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се ве |
| а:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељ |
| ем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак |
| еба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, н |
| о му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају |
| спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била |
| е, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} |
| да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} П |
| охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је |
| је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог |
| учи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покој |
| м месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јови |
| ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој сл |
| акала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било |
| е давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да нећ |
| обе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изне |
| а, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спр |
| је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било |
| ало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И та |
| је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са ч |
| ћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— |
| кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће |
| очетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместил |
| p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у |
| еће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p |
| ћи шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне и |
| богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подс |
| дирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући |
| ...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане су |
| се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— |
| руго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши |
| а прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спав |
| p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} |
| а није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, про |
| мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се сле |
| , већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удови |
| ади <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, ц |
| ући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни |
| p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, |
| сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема |
| разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седе |
| крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, се |
| ла да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу |
| у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али |
| рибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад |
| ђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље |
| емрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њег |
| .{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто с |
| м осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ п |
| го је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, пода |
| кала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, уп |
| знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је |
| ђе до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! |
| није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не |
| ема пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикл |
| куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} |
| нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа баш |
| ме, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обич |
| мила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла. |
| ади, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толик |
| а је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} |
| е бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избег |
| мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чул |
| дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли |
| одно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела |
| хале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио |
| ек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном ве |
| ења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спр |
| да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дира |
| жу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, и |
| ј.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од та |
| за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослобо |
| ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато |
| пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шт |
| што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <p |
| уде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзл |
| 55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништ |
| и гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора |
| b n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, |
| варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била та |
| од, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљ |
| ного њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спрем |
| те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по нек |
| игне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} |
| То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут виде |
| до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навук |
| било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, |
| ће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> |
| о миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог д |
| д страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецк |
| који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће |
| ико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је ради |
| е да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их |
| се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед п |
| гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења ув |
| ице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, |
| е знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то |
| ад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они |
| и, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, п |
| S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, |
| од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изл |
| пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преуда |
| преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући |
| обом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео |
| треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дуб |
| Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је оста |
| о од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му |
| е он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад г |
| ућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати нат |
| ела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој |
| ра за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био |
| чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, пову |
| у је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто ј |
| ор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њем |
| , Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И |
| у прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после |
| Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> |
| помену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим жена |
| аћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад г |
| , пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, п |
| уго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у с |
| и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што |
| који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И |
| ли о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} |
| браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до |
| е с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако сло |
| вљао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе пос |
| капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усре |
| — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет би |
| А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, криј |
| на је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако |
| ије се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, о |
| } Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, к |
| ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прс |
| било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непом |
| како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она |
| о ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала св |
| сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи |
| роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је |
| та њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха шт |
| на пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на |
| живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сустал |
| плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу жи |
| равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је |
| обратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазн |
| би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери |
| {S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више |
| у је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да |
| ико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запр |
| И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — |
| <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад м |
| повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако |
| .{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, |
| јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, ј |
| буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру |
| а се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужи |
| еши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p |
| ле баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у |
| е ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала |
| ојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док |
| ој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да |
| ћу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек ч |
| цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден |
| све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју с |
| да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да |
| а јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек |
| а, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, |
| је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али |
| е и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби гост |
| ко било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S |
| ив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и |
| осматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, та |
| , пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи |
| а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, п |
| , тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а |
| уж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита |
| } Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде |
| ослу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је |
| } Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ак |
| плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да |
| ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад |
| Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Е |
| } Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, |
| /p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невес |
| било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његов |
| ари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола с |
| вим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раме |
| У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говори |
| ијања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укочени |
| им, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је ка |
| су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, баш |
| сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао |
| не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе |
| он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S |
| е и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, |
| махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} |
| опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, ко |
| остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Н |
| е почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу у |
| шњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Ист |
| ремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једв |
| укчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није |
| n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не |
| ка, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила |
| спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех |
| се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала |
| то, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче... |
| сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и |
| шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="5 |
| види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па чит |
| и штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{ |
| b n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза кућ |
| соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, |
| ила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се |
| го не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспос |
| јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спрем |
| "14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, |
| е, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само о |
| каној, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> то |
| смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и |
| х, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} К |
| Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се |
| спомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи. |
| ене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је |
| ла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год |
| , кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} |
| ..{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле д |
| ала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, |
| тави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} |
| ње било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, и |
| ни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, |
| зломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, |
| вољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему |
| и Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек |
| да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</ |
| p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> з |
| азвије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћин |
| арање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак приб |
| стина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, |
| је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само к |
| ске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, д |
| све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа по |
| да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брин |
| е не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи |
| ила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад |
| бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек к |
| сплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, мла |
| лу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници. |
| а радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S |
| мљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — |
| се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле |
| илажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за |
| у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Јед |
| гога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигур |
| би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како |
| долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама ј |
| ену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више о |
| оворила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, |
| бе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: |
| га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то к |
| >Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо в |
| ви што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку о |
| } Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра ис |
| би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове |
| ала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb |
| ђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од тр |
| , поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p> |
| а.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерн |
| ровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би |
| <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, с |
| ва кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала |
| а, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта пит |
| око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нароч |
| била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела род |
| S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина |
| ом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и по |
| се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи са |
| Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако |
| као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што т |
| зо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па |
| ије дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована. |
| се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану с |
| тали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона. |
| је, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена |
| ски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она |
| ицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у |
| тно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се с |
| ставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, з |
| те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је |
| p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до ре |
| у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослобо |
| , — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је ко |
| Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на де |
| башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пр |
| , питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко. |
| о има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је |
| воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе |
| ито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плач |
| НА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као |
| само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом унос |
| ино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету |
| о очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а најв |
| дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, |
| а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је д |
| и, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p |
| о само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој ј |
| е куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила |
| , и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је |
| њу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике |
| е мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> |
| нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, |
| жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а |
| {S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јо |
| није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налази |
| ређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његов |
| вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S |
| ка с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније |
| кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога. |
| руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестринс |
| Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму |
| те, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да |
| еде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче |
| вела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јел |
| , као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му и |
| е она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за г |
| ана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и |
| } Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти. |
| она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за ч |
| лаву, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од |
| и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да |
| , тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div ty |
| е дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога |
| модневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падал |
| у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим у |
| ден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с |
| а кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од |
| заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад ду |
| _C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није |
| као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се |
| куда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на |
| видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и оду |
| на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући |
| о жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S |
| вамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њ |
| у ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражи |
| ама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било |
| ује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ит |
| ара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла |
| знојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је |
| цама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала |
| кога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе |
| неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> < |
| те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не |
| јекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе неде |
| <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдит |
| по, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ |
| ролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, |
| било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх св |
| ником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, п |
| није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није ч |
| ма није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и је |
| јку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отиш |
| и, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као свак |
| кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада |
| ији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила прек |
| </p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће |
| да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад т |
| сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ |
| х очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је |
| евима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, |
| и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најста |
| кво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нем |
| игла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за |
| ита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови |
| а: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир м |
| да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана |
| ки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, |
| браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо |
| печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне |
| а, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S |
| одно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако б |
| ала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу.. |
| ирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његов |
| ме послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао |
| е њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је он |
| код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> |
| апнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њ |
| буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју |
| се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се |
| ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А |
| очне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као ув |
| ила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред п |
| ше би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача |
| да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта |
| у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њих |
| ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</ |
| n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће |
| се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад |
| лач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опе |
| агиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се ум |
| она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за |
| ..{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете |
| це...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толи |
| сетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, |
| даји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покој |
| не, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што |
| још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак |
| .{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, |
| А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било т |
| } А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси |
| ...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ ка |
| ица ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да так |
| ду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И з |
| долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав |
| е куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа |
| а падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се пода |
| оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада к |
| нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са о |
| а и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због |
| на с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се. |
| ника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гр |
| — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је |
| о да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се он |
| .{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да п |
| би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не м |
| а живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући |
| покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су смат |
| нове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, |
| ше није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетк |
| хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, |
| с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада бр |
| д.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у варош |
| питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет прек |
| </p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она ј |
| мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћ |
| рала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, |
| што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су |
| је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, |
| јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа |
| кла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата |
| ајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни да |
| јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила б |
| румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и у |
| а.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, з |
| штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не |
| су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{ |
| " /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, ил |
| се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто ви |
| им, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, |
| азило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они |
| е ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и |
| ти шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} |
| е поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од |
| ј — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се |
| то се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се т |
| е су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што ј |
| је саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привиј |
| ј је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи н |
| љењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од н |
| ашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, |
| ли оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим |
| цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се |
| ad>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није |
| брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb |
| а.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад д |
| сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понека |
| то се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога |
| .{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} |
| не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој |
| овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — поче |
| ио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као |
| е.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, соч |
| продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{ |
| гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, |
| било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем |
| дила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених |
| као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ с |
| уштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље |
| би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за ког |
| се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевај |
| мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се м |
| ри за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави |
| рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} П |
| просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала кап |
| некад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, |
| омиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она |
| де да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и о |
| ни су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут |
| мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од с |
| траха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико |
| хе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомиња |
| тишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради уп |
| и, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређ |
| од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, |
| умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, |
| одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито |
| ободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што |
| је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не пре |
| а ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, |
| а се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и зас |
| таво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, заг |
| а само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лиц |
| га човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из со |
| !..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у м |
| е њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче ја |
| ај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Нави |
| јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, |
| е увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређе |
| је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивал |
| н је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чин |
| м страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да ч |
| сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек |
| а.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе |
| и што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продуж |
| ила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као д |
| а разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и сн |
| >Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страх |
| ливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а |
| њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима су |
| рст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима цр |
| браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као млад |
| ко ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као н |
| се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамиј |
| об, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њ |
| аки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад |
| та побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бо |
| иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и |
| неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким ред |
| до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, |
| се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћи |
| ојој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би мат |
| нако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи |
| ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа в |
| а још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, |
| еће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се |
| еца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, |
| н неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш |
| не да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код му |
| ре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситниц |
| } Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући |
| розора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к се |
| собито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако м |
| собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса о |
| ази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="ch |
| S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје с |
| о: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као њ |
| И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, поч |
| ој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, пла |
| она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око каса |
| о вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко с |
| иликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, ал |
| е несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мор |
| n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре |
| мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те кас |
| угарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим |
| напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили |
| рса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, разв |
| , капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> < |
| шњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он |
| ео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазил |
| прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред |
| родужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ от |
| , црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све виш |
| рвог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније |
| ућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег |
| , да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с |
| ено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнул |
| правност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се |
| {S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мири |
| нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко |
| .{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га ј |
| видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменим |
| осле годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знал |
| , да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине под |
| допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — си |
| рецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="2 |
| .{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која |
| ћ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због то |
| то донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода вин |
| недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Ј |
| ла се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што |
| да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аниц |
| еудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа |
| то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да с |
| .{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шве |
| ници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, |
| ори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „ње |
| а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред св |
| ни његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лиц |
| е оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је |
| ло, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад |
| <pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p> |
| та он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Јед |
| неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S |
| узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида |
| м, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се н |
| га дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} К |
| аја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне |
| , да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек |
| е сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису |
| иња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Љу |
| она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се |
| као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} |
| у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукл |
| чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Цр |
| живајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и |
| } Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или |
| помињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере |
| неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим ви |
| е махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Изн |
| од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преуда |
| ка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница с |
| ли, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам н |
| и увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једно |
| ђе за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала |
| еба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупља |
| А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, |
| трпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо |
| мена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, са |
| исто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> |
| томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница поч |
| само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не |
| не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И за |
| ирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она |
| неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче |
| од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А |
| ћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да о |
| да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала коли |
| излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију |
| и кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуд |
| па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже ч |
| чне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посе |
| к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јо |
| ада и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... к |
| с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала с |
| ме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што м |
| о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, о |
| улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанс |
| ости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо ј |
| чао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} |
| фром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се |
| дмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, |
| смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила |
| то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није |
| наква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, го |
| му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, |
| не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се в |
| ским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и к |
| д дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се де |
| н, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к |
| од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијск |
| ку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ос |
| акав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се ум |
| зила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, сви |
| ло што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да |
| био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И |
| ки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, |
| омаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, |
| ојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као ос |
| за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибр |
| је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајућ |
| Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за |
| Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истин |
| ри дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутр |
| акала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, |
| да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави шт |
| } Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не ш |
| јка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је |
| ошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала |
| ике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{ |
| Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не вид |
| а треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, по |
| празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила |
| окојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да |
| својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пре |
| плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што |
| амо комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију |
| сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, |
| знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аниц |
| ила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, ве |
| ше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се |
| али, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада сам |
| пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсе |
| у, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сад |
| {S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање |
| ивот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, пој |
| ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре. |
| макла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш? |
| шке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и |
| а види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} |
| тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n= |
| јку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно бога |
| гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Ок |
| да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од стра |
| није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође уз |
| ити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} |
| тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутњ |
| да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штог |
| > <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не б |
| да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале. |
| е деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви |
| шта није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} |
| е да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> < |
| дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису св |
| а га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу к |
| пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S |
| распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} |
| упелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као |
| се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на ње |
| та друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док |
| кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача цр |
| ате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехо |
| <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да о |
| а га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од |
| ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јо |
| страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватају |
| улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као |
| то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој |
| чинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S |
| >— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, прод |
| брекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, и |
| тајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије |
| авља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва т |
| есту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине |
| мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слобо |
| ије могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогун |
| о би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу |
| већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n=" |
| а њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> |
| амо једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се |
| полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, |
| дњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мал |
| не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и кој |
| је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свир |
| , људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах п |
| , не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није |
| естра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изаш |
| И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, доб |
| > <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је дру |
| икла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гл |
| мевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице н |
| к чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, пла |
| и она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима |
| д 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, д |
| вљају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо ј |
| ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз кр |
| затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако |
| .{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „меш |
| :id="SRP19022_C3"> <head>III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, ка |
| о не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, |
| , а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb |
| није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније |
| Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници |
| нограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да |
| S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| а и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да п |
| још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврст |
| не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада |
| четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на |
| ом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно? |
| е што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала д |
| сече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, |
| ма, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој до |
| ило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она |
| њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капиј |
| крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, ве |
| чем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица по |
| раћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се |
| и, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им |
| е од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже |
| бодна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што ј |
| ато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплаш |
| нама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не |
| јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="3 |
| та, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју |
| ке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто |
| ва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела не |
| ју мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или |
| а ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на он |
| а, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, |
| .{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики |
| државају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је |
| ећ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Ал |
| , ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мал |
| овима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> |
| оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што |
| првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после |
| ој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре сам |
| томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, |
| > <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, |
| е чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га по |
| оју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње м |
| Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре. |
| елог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>На |
| ла капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што |
| страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још |
| је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јо |
| прт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисл |
| премa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да с |
| ало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као ста |
| ом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, г |
| да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би |
| тао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лиц |
| , и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S |
| ба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} |
| уди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, |
| мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по |
| нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши оп |
| и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила св |
| {S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{ |
| <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове же |
| гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони исп |
| ио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као |
| седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек о |
| пију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} |
| А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да |
| ажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој |
| име, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види |
| уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, |
| их она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако л |
| е кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трч |
| је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, |
| ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут по |
| запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је |
| ахали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, |
| осао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и оп |
| ила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе |
| ро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а |
| онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, с |
| да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, |
| е била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака |
| к онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води свој |
| дала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је ле |
| зила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{ |
| ви.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Сре |
| или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су је |
| ола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</ |
| ачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и |
| S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, |
| гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо з |
| е дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећ |
| је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S |
| уж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гос |
| у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, бил |
| ше, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога |
| ћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, |
| ачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је јед |
| а живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их |
| } И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начини |
| о тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} |
| ела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје |
| већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све ја |
| нице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, пр |
| јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући |
| аче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Ниј |
| игурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како изл |
| ваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </bod |
| <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила с |
| ...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запе |
| /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зат |
| ку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{ |
| : или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина |
| Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита н |
| ...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао |
| “.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још |
| , волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мис |
| по свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула |
| већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ћ |
| је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и ос |
| она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} |
| кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она |
| да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да |
| шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да |
| већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је |
| ла неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и |
| њу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се |
| рни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није |
| > толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово |
| ла навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, |
| ом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} А |
| се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се му |
| варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и |
| ли веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, обр |
| га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, упр |
| А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, го |
| ори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зе |
| и све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и к |
| ослу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да |
| на није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгл |
| ожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им т |
| метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, труд |
| чић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи с |
| да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи |
| оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио ду |
| могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Нег |
| А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога |
| нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих т |
| аже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нис |
| ње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући |
| е по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... те |
| е оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S |
| ва јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} |
| о капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се б |
| питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увил |
| белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћ |
| на, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, в |
| а је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, ч |
| ви били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он |
| нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да ја |
| емој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, кло |
| али у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гле |
| она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете о |
| ђена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која |
| кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одла |
| д ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заб |
| азила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, боје |
| њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са остали |
| у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чарши |
| ића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n= |
| а од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону |
| .{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— |
| улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видет |
| натим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по кој |
| , а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила |
| а... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и |
| обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што к |
| а зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још в |
| иње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том |
| скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту |
| Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу сп |
| га и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспосл |
| ће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она |
| на и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвар |
| а, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу |
| ву, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.< |
| њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пре |
| сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се н |
| е до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, |
| {S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне с |
| да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ип |
| био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућан |
| аки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глав |
| а 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито! |
| је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у ку |
| јачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча |
| сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</ |
| матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може |
| ГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА |
| >ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</ |
| ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, |
| били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, ка |
| чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се т |
| ечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику |
| јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај с |
| е падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, |
| ле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од |
| ли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и о |
| ај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега. |
| и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дет |
| и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од |
| лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тог |
| а...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом и |
| е чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чис |
| и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој |
| душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би < |
| а његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погле |
| да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то |
| ада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко |
| ок је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај п |
| зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све |
| ка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива |
| аји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита |
| , да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не за |
| отом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, |
| Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса |
| вољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир |
| рибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равно |
| ледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих |
| најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, н |
| >Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: |
| е, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, |
| творе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихв |
| вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајд |
| , узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њ |
| она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами |
| жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на |
| да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{ |
| S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, б |
| ћао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и |
| је по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ п |
| ојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} |
| којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да |
| до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је б |
| ј је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намешт |
| амију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S |
| -Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда |
| ; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће изди |
| говарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећ |
| ужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пр |
| сох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње |
| е, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, |
| иских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на проз |
| S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, по |
| на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из ча |
| ју на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, |
| лободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као уве |
| е капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно свак |
| еда свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Аниц |
| спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{ |
| опашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи |
| може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњим |
| Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветров |
| чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, |
| се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нис |
| аху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза |
| ећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, |
| нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова блед |
| ме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и би |
| /p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и ка |
| т, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врат |
| е белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у к |
| S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако |
| ећ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p |
| оговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво ј |
| омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице |
| је што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, |
| чито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео |
| како чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, |
| два су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна за |
| .{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом |
| м куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је |
| нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би |
| како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад субо |
| увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печ |
| а од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела. |
| баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен |
| од ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, б |
| тећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила |
| девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њим |
| одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бо |
| ирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај |
| } Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди |
| .. а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко |
| о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је т |
| јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} З |
| су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Ани |
| "> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИК |
| гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећал |
| а кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је ув |
| из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, обла |
| есту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му пр |
| у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза |
| ену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, |
| 1" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део |
| никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ |
| нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете |
| ћи по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као |
| онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напос |
| ко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословањ |
| заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дају |
| за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> < |
| шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду |
| же зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни бра |
| о сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се |
| сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није с |
| а, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не |
| рећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или |
| </p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се з |
| то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов |
| их жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И з |
| већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким |
| она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се |
| аћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући ока |
| вљају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, |
| ва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетил |
| аручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, |
| а,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} О |
| те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже |
| аким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао ј |
| {S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљав |
| ним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана |
| лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румен |
| ава око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а |
| изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочил |
| нала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни |
| је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, кој |
| они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице |
| рса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала |
| ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су |
| даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће |
| шта.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у |
| ор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песм |
| б, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са |
| крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руц |
| има и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к с |
| давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва |
| е сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла |
| пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и |
| } Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из не |
| ни, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Коли |
| преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се р |
| скрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо |
| ="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им |
| у, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно ш |
| осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће ти |
| ха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање |
| у, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} Посл |
| више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе |
| ајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси ј |
| дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго ш |
| ју.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{ |
| и.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче |
| стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да |
| ут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и пр |
| грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, |
| би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} |
| јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то шт |
| мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, |
| ка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, мом |
| ића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану |
| тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се |
| ли су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само с |
| p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет боја |
| е могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не |
| робу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стр |
| м, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се шт |
| к му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха |
| } Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а п |
| у, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им с |
| сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црн |
| а сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по њег |
| и тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, |
| че он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла |
| потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, м |
| на сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У |
| уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта |
| и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера |
| укла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није |
| м лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гле |
| рала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпел |
| {S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, |
| дби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела |
| плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, муж |
| Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, са |
| , седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на |
| је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме |
| Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} Пос |
| већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да ј |
| ићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђ |
| пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као д |
| празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњи |
| у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да оде |
| И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, теш |
| све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је простран |
| ко с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет |
| , дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} |
| ечен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чис |
| нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне посло |
| Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде |
| н га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{ |
| уго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и |
| пет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођ |
| .{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не мог |
| азио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не |
| не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, |
| што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све рав |
| твом, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а |
| није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису |
| ак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било |
| силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и поту |
| о живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ посло |
| венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као бран |
| и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај ј |
| е више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, |
| газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; |
| мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња умор |
| ледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове кућ |
| о кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све |
| као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="2 |
| се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређ |
| ећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха |
| их жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико б |
| ио је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и о |
| а у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела |
| сана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у ко |
| у.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уре |
| рех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било |
| дмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После о |
| ако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком вод |
| чић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобо |
| ло за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има к |
| а. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но с |
| ао увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то у |
| пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да |
| гне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Г |
| авао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, |
| те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и |
| осле опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино |
| ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И |
| пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, |
| то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и |
| терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад |
| ћи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је |
| Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, тур |
| чене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо оп |
| да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли |
| а.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и |
| као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије |
| ако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник о |
| евносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо |
| , дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кућ |
| почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора |
| и тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то свој |
| и, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кв |
| ну бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по ку |
| {S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа ј |
| еже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и прол |
| би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, ка |
| азгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је |
| е било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она |
| о.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да глед |
| ј који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — |
| о ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је |
| ихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнул |
| заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околни |
| уша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се |
| себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и заје |
| } Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у |
| овога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а |
| е чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, п |
| ла и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако про |
| зраз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио |
| и, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав |
| било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, с |
| ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прош |
| већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне |
| ље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, а |
| не, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за |
| е, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плач |
| носа у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач |
| крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто |
| г њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, |
| ао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећају |
| .{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, наме |
| , а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посе |
| себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера |
| них суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћи |
| но што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако и |
| лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на |
| ла је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капиј |
| да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Сам |
| то њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотри |
| Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а н |
| код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да о |
| аће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно |
| од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} |
| .</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена ск |
| еле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> < |
| о му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га пос |
| Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Н |
| устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и |
| зи, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и бр |
| потицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она |
| {S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:< |
| кову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, са |
| чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а н |
| ете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, заб |
| да не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој к |
| р ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| о што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода |
| пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а не |
| а онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ то |
| ам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи би |
| д бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се д |
| сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изне |
| м гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два д |
| е <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај |
| забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, |
| Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним |
| е из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} |
| е, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набре |
| рајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним |
| ој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до г |
| да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кр |
| да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полу |
| веће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не при |
| ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, |
| би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне до |
| по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb |
| а оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу |
| А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нем |
| о, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остав |
| ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да |
| S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си? |
| а што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освести |
| за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се ис |
| а нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, кв |
| жу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грд |
| како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, |
| ју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јо |
| оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчи |
| на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и |
| још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Ал |
| ли би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" / |
| су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и узд |
| S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око б |
| га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, у |
| ћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да |
| ј срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оста |
| марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је: |
| ту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињу |
| браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што |
| га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра |
| лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак о |
| и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да н |
| њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, |
| ица је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипа |
| у нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кр |
| на душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада б |
| после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка |
| дарали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било п |
| У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p |
| кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна |
| S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А ова |
| огао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, к |
| према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да с |
| Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крад |
| оћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуш |
| , да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу |
| , већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, из |
| шта више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, нап |
| хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујн |
| да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да ц |
| у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој т |
| ала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у |
| но је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опе |
| ији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника дола |
| об.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек |
| де <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, н |
| та ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде как |
| свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А |
| изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Це |
| што друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више |
| дужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} П |
| она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући |
| иоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију |
| а вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда |
| би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да пр |
| а, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А о |
| и тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, зва |
| врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се уд |
| глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би |
| до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, |
| овима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би |
| ке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дет |
| није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ |
| прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре осв |
| кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу |
| у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натрес |
| да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач. |
| S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали |
| шна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долази |
| неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да |
| p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов про |
| саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она |
| А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепооч |
| она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, |
| .{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је шт |
| , за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, |
| м последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са син |
| би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одг |
| ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана |
| еце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опе |
| на би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би |
| ла равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би |
| тали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нис |
| о сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Б |
| ме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А |
| е после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му н |
| улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази пор |
| ћа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидо |
| дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — |
| спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нест |
| пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај пос |
| да би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и ч |
| да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А |
| .{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и п |
| о понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она ил |
| срећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора до |
| ице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим дру |
| себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“ |
| а — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, по |
| га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од |
| ио јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала |
| ала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, рас |
| , ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њ |
| а хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да |
| ви ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да так |
| а.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца |
| вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, |
| сле отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ра |
| ме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као |
| е грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на |
| ноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бо |
| најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући |
| је спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бе |
| е десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек т |
| само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је ни |
| p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете |
| рахом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека |
| оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек |
| аћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напреч |
| етање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} |
| е му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гр |
| а, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знал |
| га човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да |
| ру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим муш |
| S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механ |
| и, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, па |
| богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху |
| је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код њ |
| шта од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истин |
| два држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, |
| ула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али с |
| она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао |
| двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у с |
| мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ.. |
| се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, |
| пијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с врево |
| " /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је ле |
| <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се пом |
| исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена |
| иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње |
| друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цре |
| екад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или кој |
| /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би |
| летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час |
| ма...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије свој |
| аборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} |
| уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затре |
| S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу |
| сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпу |
| скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци кра |
| гушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада |
| ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави. |
| ... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном к |
| белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више |
| о су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је д |
| се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „ло |
| из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не |
| да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, |
| реди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{ |
| није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не см |
| {S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће се |
| зује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича м |
| иђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била ми |
| а гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што |
| ог страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он о |
| гога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као |
| ђе, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се |
| {S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судов |
| нио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан. |
| , повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био |
| ра, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а |
| и у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Би |
| ли.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и д |
| се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој |
| и ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А |
| виси, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, |
| шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље рад |
| нини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирн |
| тетом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго |
| по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Ча |
| викла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, |
| ј се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њ |
| те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и да |
| pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, проду |
| ао да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљ |
| под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо |
| ада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да т |
| њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била |
| а извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, |
| , нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, |
| сећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисл |
| ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да ус |
| о дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да |
| обе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S |
| {S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако |
| .{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло о |
| д више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и |
| .{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} |
| далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, св |
| им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује |
| ући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и т |
| не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, |
| ћ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, н |
| падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак |
| који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био з |
| ући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој |
| а, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање. |
| чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пу |
| Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући как |
| , као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да |
| а у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко дола |
| ио отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост се |
| ли постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад ј |
| сто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што |
| било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопча |
| то осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И |
| дом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледај |
| дица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији |
| сох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>И |
| и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило |
| новат.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао |
| ака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој н |
| ан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, |
| куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ |
| а је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би п |
| своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер н |
| ћа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уре |
| , што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који с |
| не судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђ |
| рну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Сна |
| не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у |
| > била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница у |
| , удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицал |
| оји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд |
| жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим же |
| Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се у |
| ј се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља |
| аиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајућ |
| што радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу |
| задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошч |
| д слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да |
| који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболо |
| ну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако |
| агрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је г |
| капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, |
| да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S |
| застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају |
| ић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је |
| естила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жен |
| у је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> < |
| жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синов |
| танца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једн |
| , Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</ |
| . прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, |
| у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о |
| ме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби |
| , свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто не |
| .{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до праг |
| узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— О |
| чајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на |
| тају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јо |
| ди ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао |
| ући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку јед |
| ји, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, |
| чини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два вино |
| то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је |
| А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И |
| то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо |
| " /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се |
| брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако про |
| види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим д |
| тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу |
| ли јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као св |
| е није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је |
| било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Ј |
| кине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} П |
| икуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је т |
| амније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мал |
| ом је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило |
| некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино |
| зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом пос |
| .{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, |
| дужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивај |
| “...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је б |
| али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису б |
| е почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као мол |
| Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис но |
| ирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, |
| да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је |
| а:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не |
| којник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити |
| и, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он |
| еспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она |
| бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почн |
| кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји с |
| } Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, |
| њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гл |
| Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао |
| дао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са св |
| кала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, |
| S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао |
| ајмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је д |
| е га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено з |
| — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> |
| к кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици |
| p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Ра |
| ке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, посл |
| а угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта |
| наш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било теш |
| он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} З |
| ла.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуб |
| ен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан |
| о, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Сам |
| што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га |
| молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њ |
| једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казу |
| ље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суб |
| оравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се т |
| се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „у |
| али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" |
| како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је |
| рочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више п |
| пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — |
| ике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, |
| ли и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, о |
| а га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па т |
| , — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући. |
| S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој к |
| се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио |
| ла и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста |
| загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито.. |
| n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, |
| ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је к |
| , покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа |
| и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом у |
| Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће дет |
| че жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, ра |
| јећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа) |
| само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а н |
| атреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, в |
| ио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражи |
| како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустав |
| леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим |
| отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} |
| ио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му ј |
| већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу њег |
| ла, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је |
| вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пу |
| јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се в |
| аво, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p |
| о они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува |
| са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог брија |
| мо једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} |
| 53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с |
| тео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или |
| илом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас м |
| наду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем |
| милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А д |
| нице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стај |
| зменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле. |
| робудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замрш |
| ају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} В |
| .{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком |
| о је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би |
| јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, |
| V.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb |
| укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зат |
| и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слоб |
| рат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег |
| .{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога и |
| ли је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћ |
| , већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јо |
| , не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је |
| почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла |
| ао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело друг |
| ој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, с |
| с <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од стр |
| јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па |
| ило, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, |
| апева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га |
| им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе |
| азговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, |
| о по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хо |
| ирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно |
| а јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалу |
| но што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина н |
| А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад за |
| тово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више |
| а иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што о |
| несена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. |
| су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је |
| тала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ в |
| ађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж |
| {S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда |
| , а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва |
| о.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раст |
| .. она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било |
| </p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сест |
| понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, в |
| и није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа н |
| .</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> < |
| би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је в |
| најка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> |
| споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех |
| шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој до |
| ису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још |
| ом, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледају |
| n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, п |
| ац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од сти |
| ему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио |
| нутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би зат |
| еда како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад с |
| враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући |
| ало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он |
| се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је к |
| стали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да сед |
| ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не по |
| е више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици |
| вањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као прем |
| играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и |
| } Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако |
| са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, |
| вега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јо |
| ла.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што |
| > <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов |
| га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — |
| куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке |
| као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова |
| об, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дет |
| ушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва |
| бучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просја |
| пет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су |
| орасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрн |
| на, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је |
| тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, |
| Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из д |
| мо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништ |
| ика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, |
| е, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло о |
| њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као |
| глодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници |
| и јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унес |
| ваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...< |
| сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила доди |
| учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а нај |
| еколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом прола |
| кву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке ње |
| ела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из маха |
| але њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са ост |
| ође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се на |
| уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чист |
| зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети из |
| уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах |
| , отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида саги |
| ј кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отво |
| отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тад |
| ре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи |
| акше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И зане |
| што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза в |
| штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p |
| се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца |
| .{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у ње |
| да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко! |
| ори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа |
| а је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пр |
| атери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође |
| јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стој |
| ом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" / |
| не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Ан |
| излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој |
| “ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео |
| ико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти |
| , повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, ули |
| а, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме |
| о онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао д |
| тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па з |
| скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојаз |
| ним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башт |
| ма у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у ча |
| И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Неде |
| е стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њи |
| ћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? трг |
| бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се з |
| ра жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.< |
| ли, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она |
| шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо л |
| дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, |
| надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} |
| и.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> |
| е да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу д |
| ази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и поми |
| дну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сва |
| о се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђав |
| инчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb |
| ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас < |
| спред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истин |
| премајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време пок |
| би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао. |
| шли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и |
| о је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је дол |
| сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је пре |
| аха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n= |
| само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су |
| узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачи |
| не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да |
| ом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се |
| та је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, с |
| ило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се п |
| ом и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово пре |
| је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се. |
| сладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младо |
| мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зн |
| , усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А |
| кла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је зами |
| ити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И |
| , и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, |
| ред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је о |
| а му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разб |
| верца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је сел |
| енови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, |
| није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она |
| p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је п |
| и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојни |
| љуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га ни |
| ћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="5 |
| иковали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <p |
| а чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапн |
| ерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и га |
| и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p |
| ни или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смер |
| а његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> |
| дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том поче |
| чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али д |
| е.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође |
| а гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно |
| покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је |
| S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни р |
| дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ћ |
| , вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како |
| , као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није би |
| воје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући д |
| “, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било ј |
| ете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље |
| радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да |
| н просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тог |
| ва, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као |
| тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако н |
| и, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, с |
| како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буд |
| е воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол пр |
| ило, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође суб |
| било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, |
| је да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, |
| ше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све т |
| у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против |
| бог тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави |
| I.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењ |
| аја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је он |
| ивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага |
| отови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта д |
| полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{ |
| S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} С |
| „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, |
| одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих же |
| није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на свом |
| како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да |
| де се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста |
| И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и |
| су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође |
| ња виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим о |
| нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} |
| ачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га |
| сно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: св |
| ајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемири |
| сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцал |
| не, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од стр |
| аге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одгово |
| о богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да с |
| да, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... |
| не, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи |
| а.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се |
| од гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пад |
| очела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и |
| аче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је.. |
| е је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ни |
| један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{ |
| да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер |
| се за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сам |
| и није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је |
| ше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као |
| шна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој ма |
| целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспал |
| гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и канди |
| ећ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били |
| пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст |
| и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и |
| неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" / |
| аби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право |
| , јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређ |
| ио је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још з |
| први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сн |
| истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала |
| еносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А |
| , стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међу |
| а.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихо |
| суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој н |
| ећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на |
| ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се саг |
| ве су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, |
| у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлиј |
| е почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да |
| А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И |
| а, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад |
| ло што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, при |
| та га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи ш |
| ва. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb |
| то не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав |
| е он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила |
| кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од њ |
| ажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од |
| ете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као |
| себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волел |
| седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништ |
| узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, |
| обро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и би |
| е је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет ка |
| ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би |
| пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћиј |
| , час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио |
| увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} |
| гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном ру |
| јући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мај |
| је трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући |
| е, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њег |
| и удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{ |
| и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака |
| да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, н |
| ла капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! |
| етко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана. |
| је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, вид |
| шином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чар |
| са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од |
| а.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипа |
| аљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нан |
| да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћа |
| њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчић |
| да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почн |
| има за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије ч |
| и већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес |
| суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао |
| због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> |
| и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као |
| у употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто |
| бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста |
| јку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних о |
| брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, ј |
| да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима бри |
| су у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, |
| И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборавља |
| инчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје |
| е, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим |
| о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, к |
| јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, А |
| и их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, с |
| љи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, |
| оди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да |
| сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је |
| ве унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, п |
| матрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, у |
| у. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} |
| ме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше |
| јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини |
| ла.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да ле |
| S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећа |
| према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нек |
| Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идућ |
| дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комш |
| ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на пл |
| и дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} |
| ? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нан |
| е отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још |
| ишта! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, там |
| иш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо |
| о да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Ми |
| ћанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмев |
| зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти |
| за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто из |
| у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, |
| му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се из |
| и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из |
| више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у ко |
| да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Ал |
| како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он ид |
| било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његови |
| ти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она |
| ла, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и |
| лака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао. |
| ју.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да |
| целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} |
| оши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> ј |
| рисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У то |
| д њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом |
| ље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, ј |
| ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.. |
| да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, |
| до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића |
| и се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" |
| но, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брз |
| нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега з |
| ој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурају |
| кање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мис |
| освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, |
| тају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p |
| нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на пр |
| боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, |
| се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни изла |
| ика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод |
| да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојник |
| и, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, ц |
| пећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње |
| је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња к |
| {S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој |
| у строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што с |
| цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима з |
| из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} |
| а бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Ча |
| има уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, з |
| ад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога |
| оћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, бог |
| хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори |
| што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <p |
| смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се |
| јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им с |
| е издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, о |
| а ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И |
| о би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на муж |
| о учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два в |
| себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се о |
| мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази |
| пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: |
| оде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бр |
| ђашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, |
| pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудил |
| д страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длан |
| јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био |
| да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне |
| х, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, у |
| ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и си |
| очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, у |
| ма Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комши |
| н скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, поко |
| .</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- |
| је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ коли |
| , бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па он |
| је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је |
| катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, ј |
| и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жен |
| трахујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледал |
| браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту |
| би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала д |
| велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад |
| а синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она |
| ао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, н |
| личици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га м |
| о да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поје |
| х мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више с |
| о, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њ |
| ир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дет |
| ирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да |
| олико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, и |
| е криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је |
| јник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу |
| до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијен |
| 9" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како ј |
| је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хте |
| редњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледал |
| а чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји |
| ла.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући |
| му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу н |
| , урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли има |
| не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропаш |
| {S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући |
| ко је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, воле |
| же.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само о |
| почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види д |
| <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то пр |
| S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали с |
| S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само с |
| ути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он |
| ош више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његов |
| нда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су н |
| аје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита |
| ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, н |
| јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гро |
| ики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И те |
| тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> |
| /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да |
| се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам ње |
| могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</ |
| {S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n |
| ана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. ш |
| којникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменул |
| женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, стра |
| мање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, не |
| реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би пр |
| леда: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово ис |
| иле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана |
| и уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном ре |
| , тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе |
| своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И |
| им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не пит |
| ена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојен |
| ница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојник |
| то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери ка |
| ећ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отвор |
| зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даљ |
| ошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хо |
| а је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго |
| хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућа |
| , окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажн |
| .. „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештав |
| ће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комш |
| емиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није уз |
| е:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, о |
| е сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, |
| ви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је |
| жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готов |
| рживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она |
| м.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А |
| тру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих |
| е, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били |
| зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много |
| је смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S |
| .{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је с |
| шта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, и |
| на.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему |
| преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је зна |
| н се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још |
| лач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, |
| љака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет |
| ећ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког |
| два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка ј |
| ео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто |
| ахујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже њ |
| хово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{ |
| ако оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али |
| е били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, |
| а се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је |
| јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се |
| ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују |
| и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показуј |
| деле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TE |
| ци, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и њег |
| ред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, |
| — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што |
| и, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, нам |
| рци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђен |
| и се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи т |
| иди да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна ј |
| е из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и |
| ха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и |
| исто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, на |
| ње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грд |
| сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће шт |
| слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и свак |
| <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n=" |
| ије био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа |
| а свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати |
| S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни ка |
| Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, |
| је је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на |
| ено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ни |
| кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али се |
| почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазил |
| ко у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајућ |
| ица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста |
| и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а |
| ирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као |
| да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од |
| да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нан |
| отврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} |
| од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреј |
| мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дет |
| еудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло вре |
| снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опр |
| кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, |
| а.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пр |
| удаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће |
| S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо све |
| мрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад с |
| .{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци |
| тају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже |
| уте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хо |
| ила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет о |
| 6" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиро |
| икама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме ни |
| иње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, |
| зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питај |
| а је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} |
| , поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шт |
| на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, |
| а.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко |
| ела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију стран |
| ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зат |
| авала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весељ |
| као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела м |
| е тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, |
| А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, све |
| штај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p> |
| ило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је о |
| и.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, |
| ах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као |
| е или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре о |
| S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, н |
| а су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> уг |
| њом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена м |
| није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је |
| .. жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре |
| своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет |
| Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да |
| би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред |
| се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често д |
| кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног |
| ре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може |
| овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, би |
| е и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само з |
| жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било |
| више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обе |
| бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су |
| ато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купуј |
| та, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би у |
| и.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка |
| е они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>На |
| , већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда |
| сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у |
| куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </d |
| д мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да |
| оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мај |
| ађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називају |
| заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, д |
| ни, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да б |
| тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и п |
| све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави |
| ћа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полиц |
| жу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И |
| ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста |
| покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још |
| и, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто пла |
| Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а |
| } Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву |
| коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, к |
| је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем одел |
| ила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко |
| } А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој |
| о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је дол |
| с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој с |
| кад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато |
| на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је |
| , да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу |
| то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, |
| ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи г |
| лом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да |
| нуо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, |
| Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S |
| а јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Ин |
| шне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да н |
| овора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су р |
| збацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, п |
| е допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће |
| b n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала |
| е.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с |
| ојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди |
| > <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с |
| у!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи с |
| он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ |
| или.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да изл |
| о да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Св |
| њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ни |
| ошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверц |
| ју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да |
| зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, бе |
| , и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су с |
| долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је д |
| 28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Ан |
| } То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га |
| весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} |
| бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је о |
| јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, |
| анесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нар |
| Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хт |
| вала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко |
| е радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она |
| зи, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је мо |
| на), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у |
| S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да оста |
| а плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи о |
| готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, |
| мо јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p> |
| едам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио |
| ој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p> |
| срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта св |
| леда, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове см |
| азвила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у кра |
| екла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А |
| окојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то зн |
| д куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сам |
| е њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од сви |
| , с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, к |
| иди свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? пита |
| заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заи |
| И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то |
| помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ ж |
| не... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да |
| ма, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Боја |
| е од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Је |
| а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зн |
| игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе |
| не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и |
| да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би шт |
| тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па ка |
| авља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друг |
| "59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, по |
| ци, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљен |
| по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Ри |
| >— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сам |
| ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пеш |
| преми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако ис |
| а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада |
| тав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па |
| прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} |
| Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изи |
| Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе м |
| ек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке |
| од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се к |
| ле, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гле |
| ив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као мил |
| о, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све ве |
| ена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад |
| кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још |
| ко се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је |
| ерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док м |
| дино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сест |
| pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— |
| } А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако о |
| } Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете ниј |
| сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи баш |
| у, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види. |
| ао отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је ле |
| и и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу |
| /p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од |
| ји, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплака |
| решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} |
| ет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад с |
| апита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћ |
| за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино |
| је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудил |
| то је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само с |
| и, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала |
| лазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{ |
| лед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са |
| а излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div typ |
| е досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, наз |
| ружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, |
| већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским жена |
| више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њ |
| ће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа ниј |
| била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса. |
| Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе не |
| асла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, б |
| у.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешк |
| раће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили. |
| то, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој |
| а од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чул |
| ћу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стреп |
| а, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи ш |
| су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, по |
| А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освај |
| </p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, |
| ла око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дир |
| жевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{ |
| .</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,< |
| у о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови п |
| се, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} |
| махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчал |
| како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и посл |
| намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} С |
| те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} |
| ити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога с |
| ираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетк |
| глед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, |
| оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само |
| је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица ника |
| ратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чист |
| ој, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је бил |
| ло, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас |
| премно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} |
| ива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што г |
| /p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на |
| </p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале б |
| pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек о |
| ио истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је |
| ди по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко так |
| њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила с |
| ео куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је ис |
| вој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење |
| огађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, иму |
| ога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му зати |
| је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{ |
| венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била |
| ала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка |
| ја је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она п |
| којникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, у |
| а и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће би |
| гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{ |
| укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он |
| озорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије |
| чак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, |
| еосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад |
| аћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као оста |
| туда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певуше |
| у разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она |
| м, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава |
| руги неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакал |
| гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је б |
| вила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скуп |
| Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} |
| а нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне сно |
| . јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шт |
| у ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се се |
| е, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствар |
| држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, зат |
| ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то н |
| не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А о |
| носи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на ње |
| ..{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али |
| сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ |
| гог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не зап |
| оли, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна |
| ишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од неког |
| уло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана с |
| , па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ ј |
| } Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; |
| она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, п |
| е осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши |
| сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, |
| оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није |
| и изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још |
| <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слу |
| ућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са ж |
| вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође |
| рц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове |
| ој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане д |
| p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да ј |
| а гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређен |
| ој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брат |
| кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек |
| уда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А |
| } А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да в |
| } Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен с |
| тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} |
| } Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајк |
| синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим осл |
| ј се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави д |
| , звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, ма |
| рије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила |
| за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> |
| згледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морал |
| почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је ост |
| е од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док |
| ив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, < |
| сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молил |
| а то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва |
| {S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства |
| ој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за |
| и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, диж |
| ткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса игра |
| ре, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушн |
| очито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, |
| е капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћај |
| ера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да |
| ор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољ |
| ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на |
| ако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, ка |
| видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, |
| руги из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе г |
| ад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али усле |
| м грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{ |
| модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах. |
| што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, ј |
| ..{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S |
| ди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од |
| ано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило |
| ј, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула |
| ојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- |
| осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S |
| ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита заш |
| ку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за к |
| то је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отрес |
| е с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, |
| па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да |
| и покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, ш |
| они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да |
| је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} |
| је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} И |
| већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била њ |
| еда, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када поч |
| Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, ве |
| ислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они тр |
| трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бун |
| да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом з |
| не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ит |
| е, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} |
| он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, м |
| је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — неп |
| ледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била ње |
| и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито же |
| то су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он т |
| кови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, |
| су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није би |
| његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребља |
| ошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, т |
| а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађ |
| као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, |
| S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како |
| ек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је остави |
| /p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и |
| ило, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} На |
| .{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Ани |
| чат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од њ |
| м, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онак |
| е говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још |
| већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, тр |
| је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвам |
| дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као усп |
| евањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће |
| почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и леп |
| /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто он |
| урно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад б |
| се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> |
| мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништ |
| е би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су с |
| штовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је глав |
| ка, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, |
| елику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — |
| тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, испра |
| је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница б |
| о био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за |
| е пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друг |
| себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и к |
| сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, |
| за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи |
| ца његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све т |
| та, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од |
| пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хва |
| це и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} |
| е од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p |
| би у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже сам |
| он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кук |
| и капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника |
| е?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, |
| е знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно |
| ли дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не |
| осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само |
| ужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да ти |
| ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софро |
| оћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој |
| ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, |
| аве, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што ј |
| , забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање |
| је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла |
| је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му |
| ора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад о |
| јој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{ |
| .{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а ка |
| а.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у |
| о је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" / |
| а и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је та |
| „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, |
| ји, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно |
| ишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти |
| у свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у ма |
| {S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у ц |
| и у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражали |
| 40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, поче |
| к осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — |
| мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, |
| т.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и |
| то год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко |
| е да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Ча |
| .{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, |
| не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер с |
| и у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу з |
| ао у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ни |
| страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако |
| која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S |
| {S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се |
| собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с |
| он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и о |
| у богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и за |
| е и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она |
| .{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, ч |
| Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за бр |
| плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је з |
| по одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни |
| а ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли.. |
| ака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, |
| су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла |
| уде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале |
| жна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, х |
| Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25 |
| њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега к |
| сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет |
| плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, зна |
| е јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће |
| да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јак |
| /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они ти |
| го у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да |
| е, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, |
| Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више |
| ако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и да |
| ке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с ти |
| дали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, |
| јим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као б |
| Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гле |
| , стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, |
| други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у |
| S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p |
| Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу довод |
| увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им к |
| која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале |
| доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два с |
| свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, |
| годно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, |
| а и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу |
| излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко |
| ла му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме |
| ових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је п |
| страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су |
| зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се |
| рак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, |
| рно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да |
| сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису мо |
| на пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се он |
| соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла |
| даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога |
| е та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у ве |
| огледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео |
| ј кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило |
| ли, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дете |
| ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене |
| а ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је |
| руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида |
| а њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето |
| у.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде |
| <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, не |
| ово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, |
| да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с д |
| д ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом |
| аћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увред |
| ј је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на кап |
| год знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Ча |
| нахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш |
| а за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се |
| нину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, а |
| .{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи |
| де, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе |
| је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису д |
| она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је м |
| } Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од |
| те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А |
| ном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво |
| ло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је |
| за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је о |
| морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је |
| да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слобод |
| p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пи |
| {S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сут |
| ри као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, ш |
| долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице |
| нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она ниј |
| е ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво п |
| ћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb |
| улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усам |
| <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби |
| ње дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибран |
| није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, |
| телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Кл |
| амо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, на |
| су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их к |
| .{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу |
| {S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципе |
| Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је |
| овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, в |
| се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на |
| , мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и |
| о... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</ |
| евером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која |
| сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно |
| ка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... т |
| . — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуш |
| , као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} |
| диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење |
| ање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, го |
| у страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела ника |
| - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, т |
| , што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога |
| е о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад |
| А</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> <pb n= |
| S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се т |
| и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би то |
| се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у |
| вљала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Ан |
| кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим при |
| ницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала |
| мах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није |
| њење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја. |
| е минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла |
| >А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи |
| погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу уз |
| ву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, |
| нај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односил |
| и за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, реч |
| ница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све |
| ко од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да |
| а.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуд |
| е, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек зна |
| , усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{ |
| атио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, |
| ој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да жи |
| ћи или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искић |
| нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући |
| Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, го |
| /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа о |
| д ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, |
| амо што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испра |
| е била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затв |
| вана.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго |
| , нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато в |
| ла, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану |
| је и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— |
| свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхта |
| еба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S |
| .{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, п |
| јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја п |
| жу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} |
| онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач |
| ела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, ди |
| бигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутр |
| им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни |
| им њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој |
| би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, з |
| епо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирил |
| тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни п |
| е, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће |
| и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су |
| да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да |
| к на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су |
| S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје |
| пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе от |
| ој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпо |
| више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се би |
| њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одел |
| отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се шт |
| у јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} З |
| свађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} |
| Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} |
| заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вра |
| идова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вија |
| , као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни по |
| ет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друг |
| је су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж ј |
| ј је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а |
| окојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто с |
| ницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала |
| и, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А |
| реба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, п |
| асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене |
| ој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева |
| т изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем посл |
| ва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, |
| зео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да |
| } До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која с |
| и к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на |
| ој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како |
| ега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах |
| није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту |
| њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије пр |
| у, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало зв |
| а готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешт |
| а за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не |
| тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, п |
| е, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцован |
| изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна |
| мах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на |
| се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да жив |
| јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетк |
| и? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично у |
| дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту |
| {S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n= |
| "60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта рад |
| прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио в |
| и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као к |
| му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је |
| ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где |
| , те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице |
| да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као |
| јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смел |
| одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем к |
| епо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни |
| .{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо |
| и се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве но |
| ш пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети |
| није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледај |
| јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборав |
| есвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би н |
| намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комши |
| {S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу до |
| е, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Ма |
| срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, |
| /p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, |
| поочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу |
| њаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неуго |
| ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, |
| о крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „разв |
| е?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу |
| ело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, ру |
| плакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским г |
| од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њег |
| ула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се гов |
| шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога шт |
| Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је оп |
| случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заис |
| то они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога |
| е види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, к |
| је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с |
| и оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека дру |
| оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, шт |
| седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> < |
| а, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:< |
| те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, |
| чи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још |
| опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живо |
| {S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим с |
| у се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код к |
| , готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући |
| једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбин |
| ла да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако |
| а, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је т |
| ед очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, по |
| њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој.. |
| ве ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити ј |
| {S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћил |
| ће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и |
| сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина |
| одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И исп |
| ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка шт |
| бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чис |
| оји су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није |
| ици и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „ле |
| 58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они |
| г изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је мо |
| ра почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је |
| дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила |
| > <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ н |
| рцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чу |
| репи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође |
| може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва д |
| неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашн |
| да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те |
| , а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Он |
| д ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато |
| ном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, м |
| да синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даљ |
| ако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека |
| a, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чу |
| угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, прибли |
| узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Д |
| авајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, чет |
| је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли |
| да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и |
| , жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући |
| "18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Мити |
| тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} |
| ала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16 |
| ув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, мо |
| е било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} |
| о да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, |
| <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој с |
| ш и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и |
| аборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} А |
| плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, пон |
| ека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предус |
| њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присус |
| та вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим |
| и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, оста |
| гледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неко |
| наке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговара |
| хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да А |
| да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела. |
| боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога |
| и она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да от |
| од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за св |
| за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око њ |
| <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је |
| е што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, л |
| ња товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> |
| сао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежањ |
| в је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{ |
| ло по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, у |
| тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер ув |
| тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, гр |
| им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то св |
| тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако |
| о јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој к |
| им те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{ |
| рају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше |
| е смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из |
| о окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва н |
| удева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су |
| ве буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих |
| ито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћ |
| отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, сло |
| ти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, |
| што од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дуб |
| Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не рад |
| а се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свећ |
| ало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за с |
| Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готов |
| махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, |
| вирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скам |
| е... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као д |
| ћу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој |
| навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, |
| же са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они |
| љанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мит |
| атим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни.. |
| че, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и н |
| они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на п |
| да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете |
| а, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је пр |
| синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу. |
| дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не |
| /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се |
| јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} |
| S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад |
| и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да рас |
| ти пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, бра |
| врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, |
| аче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Ани |
| се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{ |
| .{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у св |
| да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и он |
| то, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она о |
| раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што |
| е ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја с |
| ејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, ка |
| абајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у |
| ...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n=" |
| мислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је |
| > <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наи |
| име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није |
| целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да де |
| рахопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било ј |
| видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не др |
| у доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је |
| Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, |
| ојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљ |
| да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздиса |
| за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина пр |
| ик.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчат |
| је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада |
| егови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак |
| бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у с |
| ано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, там |
| мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задово |
| е претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празни |
| ицу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао не |
| ах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, |
| хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је гов |
| аш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако |
| ајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Та |
| ечили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све т |
| кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо |
| ава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке ба |
| почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шушт |
| робуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда |
| плакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажар |
| а јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није ч |
| е се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако с |
| покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> < |
| те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње веч |
| у, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе |
| : све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо |
| летку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би |
| , али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капи |
| , гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо. |
| Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуб |
| више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових |
| домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, с |
| спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, |
| Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало б |
| много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву |
| трепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повук |
| авикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад |
| и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из к |
| ад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као |
| } Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане |
| е и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, |
| е што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то з |
| о се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издвај |
| то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изг |
| наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гор |
| је шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела |
| празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљев |
| ћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је ум |
| } Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија ј |
| ет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, а |
| е више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими заг |
| S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{ |
| ала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали доб |
| а запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p |
| ва деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у то |
| и који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад |
| ва тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што |
| И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и д |
| Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и о |
| </p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p |
| Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> разви |
| о „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да |
| ом већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово |
| аха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, А |
| је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају. |
| S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада |
| братим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p |
| икова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је |
| мињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S |
| и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошн |
| сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која к |
| латком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одуда |
| ије био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, д |
| у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она |
| и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бо |
| био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се вра |
| беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је св |
| бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгле |
| ага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа м |
| траха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да пл |
| “, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, |
| раже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби г |
| таве њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче |
| е тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога чов |
| олико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу |
| кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је п |
| ру пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, з |
| вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински |
| и, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више он |
| <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па |
| е жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућ |
| ли коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у до |
| на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да |
| стави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на к |
| е.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за с |
| шика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, дон |
| а их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћ |
| о мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, |
| олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена |
| 1" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се та |
| је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и пола |
| ила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да |
| репи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој зало |
| кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, боје |
| ало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су |
| као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу |
| у ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да |
| јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мр |
| тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она |
| ди шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али |
| е, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и |
| ј прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапуре |
| </p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој ју |
| шке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош |
| јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши |
| механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала |
| ма, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па ј |
| јали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка г |
| ек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала |
| дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, к |
| ој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сес |
| одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим |
| } Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опрош |
| рак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док ни |
| водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с г |
| умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, бу |
| ештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до |
| тавила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа |
| Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато ниј |
| ара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И |
| овори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, гре |
| век могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад криш |
| чне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, с |
| ед Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постој |
| рати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, |
| , покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије |
| id="SRP19022_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Н |
| — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочит |
| исоким зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, ост |
| а и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, |
| в; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом ње |
| ла.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо |
| они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане |
| , да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради њ |
| пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да |
| то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И |
| е уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{ |
| то су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на |
| <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дв |
| ошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква |
| запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави |
| дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запржив |
| е курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на |
| ије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она |
| ад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сма |
| ла његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбин |
| како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што |
| н као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S |
| обу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код |
| ење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не за |
| му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као |
| од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у с |
| Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Ср |
| јиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... |
| и он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који с |
| мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не |
| по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од |
| носи се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> |
| Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гу |
| од њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и |
| седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Го |
| по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и |
| ти, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости |
| , а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> < |
| плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би |
| ао да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А на |
| азвише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да |
| и на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи |
| да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да |
| мах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жен |
| ћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде |
| а, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо |
| ете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она з |
| се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито |
| би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, |
| купљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о то |
| p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута |
| пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мај |
| д: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног пр |
| ара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћ |
| <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто |
| ју Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скуп |
| се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лу |
| , не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— |
| римети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако |
| , и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није с |
| д иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га |
| ори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је ос |
| ју јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила с |
| , већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као |
| јку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка |
| ва и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком |
| се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих не |
| агиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> < |
| а као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито д |
| га рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и |
| хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, |
| ка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна |
| рала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи |
| реме покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ шт |
| ање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете |
| задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље т |
| Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, бр |
| се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га зауст |
| и се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њ |
| оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа к |
| ? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца |
| ка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лам |
| е калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лиц |
| огла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио |
| , ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ог |
| о траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре слу |
| и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискај |
| ра, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао |
| е.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није |
| а је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није би |
| , црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да |
| онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она |
| ак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за |
| сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" |
| ном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у ком |
| , намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештен |
| Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она ни |
| ао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао |
| н разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, по |
| да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{ |
| чићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине |
| ек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни брков |
| небивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које има |
| ајвише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, |
| бро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмица |
| истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће баш |
| а вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или ника |
| приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из ча |
| д се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет |
| ла:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину |
| е ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био заглед |
| лажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово он |
| чисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дуга |
| чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то ј |
| ло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се о |
| о друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} |
| м би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође |
| во отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! п |
| ма и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— А |
| шко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да бу |
| и другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијс |
| се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голи |
| p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајк |
| дајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, и |
| њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, ник |
| ед њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше п |
| евојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом тра |
| ила на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у сел |
| ва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њем |
| а освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> |
| рукчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А св |
| ад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за соф |
| јвише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, |
| тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} |
| хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата |
| што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да |
| браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb |
| чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне |
| је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, п |
| се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за |
| <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, |
| дбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пр |
| та нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се о |
| и нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали |
| у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у |
| девицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрча |
| ици учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с |
| је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{ |
| ће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> |
| наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мир |
| обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни б |
| кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали |
| д њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота |
| амо њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну |
| та не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада |
| дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма |
| репећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И |
| уче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским |
| њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, |
| задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба |
| ла од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад |
| је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, |
| p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће |
| , одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{ |
| азда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа |
| ад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? |
| о не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да |
| ој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена |
| тида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S |
| ке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одудара |
| иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да бу |
| ој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S |
| ужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и |
| д, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, |
| {S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита... |
| а срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро... |
| плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли ј |
| отово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сам |
| да би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због |
| кана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гроб |
| а, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, н |
| еди, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мо |
| рећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} |
| } Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, |
| <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, ка |
| и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће |
| , тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за |
| и јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p |
| њући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка о |
| и јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p> |
| на је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цел |
| {S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, |
| она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Ис |
| n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не мо |
| луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цви |
| ицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, |
| несе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она с |
| <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, ве |
| ... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли |
| здвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледа |
| ити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. д |
| о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мај |
| и их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Уш |
| ћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не изл |
| ика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се |
| му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али ра |
| већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кр |
| ћ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог |
| ом свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна |
| не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на |
| врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она се |
| ..{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и |
| ла.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И та |
| овцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, |
| на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно |
| већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити о |
| село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често п |
| , мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту |
| рен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта вел |
| ћала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочит |
| ој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само јед |
| оре, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} З |
| за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, ко |
| не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и поч |
| дворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> |
| пије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи г |
| она...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је оби |
| га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му |
| било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, |
| ла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се |
| в дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, гл |
| азују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се о |
| /p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан |
| дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, |
| растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, |
| његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плач |
| пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, |
| ека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да др |
| да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Ит |
| ла код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово |
| е била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, по |
| њег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нем |
| ље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, |
| света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она о |
| е што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; |
| јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, |
| е она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је беже |
| мо сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја |
| ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пр |
| , згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је |
| као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног колич |
| едало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, |
| ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како по |
| ика, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb |
| ада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, |
| зо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још |
| би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад |
| су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једна |
| смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, |
| најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата га |
| јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, ст |
| толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као |
| то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди поко |
| Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се |
| .{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тим |
| ва? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ |
| ло да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, од |
| Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{ |
| вају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је? |
| нала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било м |
| Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужава |
| <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, н |
| лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а |
| , „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак |
| ћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође ј |
| увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и ра |
| м, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да ј |
| не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда |
| .{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је би |
| ти јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, з |
| И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да |
| натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама |
| реудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље |
| ан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а д |
| ије жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покој |
| засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали |
| ље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нар |
| држава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучен |
| да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће |
| ћа, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} |
| чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој у |
| чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгур |
| учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би |
| јком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и догов |
| ло, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И |
| и оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Нав |
| та. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји |
| вукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали |
| навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не |
| >— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види |
| би негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, уз |
| на, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргл |
| слу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било он |
| оју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима гост |
| тало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће |
| да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При |
| ишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна |
| , Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; ј |
| тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио но |
| њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није |
| о их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! |
| ош мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било |
| оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случа |
| у за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се |
| како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица чове |
| учајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста |
| " /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино. |
| ="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то |
| } Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, и |
| и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала ј |
| кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мат |
| на, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19022 |
| да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре н |
| ква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да с |
| неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране |
| а да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толик |
| ш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребац |
| осле вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и о |
| њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак н |
| ећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.< |
| да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дак |
| ошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако криј |
| да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освест |
| ипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p |
| са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи |
| м не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, в |
| може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и ж |
| ираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оста |
| } Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се о |
| есне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> |
| , била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их д |
| огод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седел |
| , а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури |
| и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила |
| кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" |
| а мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију |
| јни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма д |
| да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете |
| о, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лиц |
| , и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, |
| удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, ни |
| ће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p> |
| за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се о |
| носи у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} |
| задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако |
| е смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У то |
| ише њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И |
| јама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, |
| се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао < |
| и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или уд |
| на од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати |
| а зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| вуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је |
| евођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да |
| чено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нар |
| а да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим |
| као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, к |
| та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> |
| , сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И |
| жно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нароч |
| длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39 |
| лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— |
| е још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ |
| мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> |
| е, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб |
| не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дет |
| ека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— |
| широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања |
| она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљ |
| добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, с |
| {S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце ст |
| ем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се вра |
| .{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слоб |
| да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} |
| у били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан |
| осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После |
| ела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S |
| је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће |
| творио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као |
| мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте |
| ок то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у св |
| је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S |
| сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, |
| о наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се т |
| ема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, н |
| о оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, |
| све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж |
| код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем |
| .{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести |
| исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да |
| уби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне |
| ..{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је на |
| тово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што |
| е воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да п |
| дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Ис |
| као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и |
| ни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дош |
| Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“ |
| плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћиц |
| А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, |
| и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, |
| ла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај м |
| ојури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до њ |
| кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни ну |
| амо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на |
| н је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> |
| од бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што |
| , покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе |
| ој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка. |
| } Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, ниј |
| сте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као с |
| м, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и |
| ао милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука н |
| ; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађај |
| оље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она |
| нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији |
| стављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка |
| еј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се |
| те; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истин |
| обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај |
| , и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грд |
| адују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцањ |
| а има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет с |
| а, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут |
| може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немо |
| пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синч |
| Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају пр |
| е повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је б |
| мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" |
| јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p> |
| ом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па |
| </p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда |
| није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то н |
| о, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Н |
| ма које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујућ |
| ла.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оску |
| сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што |
| окушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакал |
| ила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница про |
| да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и ј |
| рале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опе |
| по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навла |
| шено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отре |
| ка накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и |
| јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згр |
| да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гро |
| ају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само |
| први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им ј |
| пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који |
| рлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} |
| та, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита |
| , укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> < |
| рећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — |
| У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А |
| има хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчет |
| ђутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита |
| и од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су уму |
| е, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха. |
| гледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједн |
| ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, с |
| еког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи.. |
| а је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да с |
| о понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча б |
| о.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита |
| певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти.. |
| очео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни. |
| лију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Зати |
| е у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је |
| који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, исп |
| је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био р |
| , и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва рад |
| е показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремањ |
| неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се |
| S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућ |
| шча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно ш |
| поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се |
| p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, у |
| ожда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до кап |
| д, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, о |
| ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очиј |
| ћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у |
| му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита шт |
| жена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} |
| а немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њо |
| , груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се |
| је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да |
| ...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат. |
| да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорил |
| да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљи |
| ница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што |
| ело, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише |
| свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само |
| ка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег |
| за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и |
| </p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака.. |
| ореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би |
| миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога |
| тане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ |
| мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од њ |
| </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чед |
| “ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се |
| зи му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и |
| плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p |
| е, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је в |
| се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама пут |
| и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и |
| када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако |
| и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, |
| мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирн |
| , трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" / |
| че.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново |
| кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није |
| се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузу |
| оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као |
| дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се нак |
| се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакриве |
| роб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} |
| , чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друг |
| муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, с |
| је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако |
| иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој |
| бијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није |
| ато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немо |
| ...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били |
| смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је би |
| а уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — |
| не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, |
| ља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све у |
| едећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледа |
| , као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и т |
| су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дув |
| о је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло |
| ...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, |
| а воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапал |
| од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад на |
| јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модриц |
| на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што |
| р пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцим |
| у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на |
| ури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, |
| ље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нар |
| к тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Неде |
| d>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним |
| лао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређ |
| д не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, с |
| уза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, |
| га, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошк |
| сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на п |
| ио је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздр |
| азбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одје |
| ивога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му др |
| мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, |
| цу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини. |
| е и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, |
| што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи |
| ио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, |
| а, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} По |
| /p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Там |
| >— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Он |
| је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, |
| амо што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од ст |
| >— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш т |
| четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Он |
| реко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене с |
| вео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А |
| ца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га |
| .{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она |
| ељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покој |
| а сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено |
| се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, |
| /p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и |
| {S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице до |
| укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме. |
| и како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад |
| ла девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити |
| оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики |
| ије смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурн |
| јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не |
| бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и |
| на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} П |
| е неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S |
| погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у к |
| ише, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици јед |
| згледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго н |
| било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, |
| о на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног м |
| p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снаг |
| ају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, др |
| еже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" / |
| и се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, |
| мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло ма |
| > <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли? |
| нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен |
| хујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале д |
| и, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, |
| нила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с к |
| е гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он ј |
| ш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукл |
| а свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу в |
| оноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бри |
| } И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви би |
| Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даљ |
| то мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о пр |
| друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али |
| се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сн |
| унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошт |
| које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој л |
| дала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје о |
| тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само |
| амо о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница ње |
| ди како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха |
| готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, к |
| своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада |
| ући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је бил |
| ол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајућ |
| осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од ост |
| n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле с |
| рочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако ср |
| о виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} |
| о лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, син |
| ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> до |
| ју је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, д |
| рког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> < |
| зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као |
| нио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} |
| снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох |
| ек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далек |
| ом, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају |
| дно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жал |
| ад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: п |
| њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још |
| реудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла |
| } Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, се |
| чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чист |
| <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, у |
| ука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно |
| њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S |
| затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> ј |
| Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га бран |
| Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да |
| о мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га к |
| ој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову к |
| ца преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од |
| ао стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори |
| ста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да |
| нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, |
| e="chapter" xml:id="SRP19022_C1"> <head>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му ј |
| itlepage"> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> < |
| КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ |
| ио стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела д |
| није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале ј |
| је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу |
| старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{ |
| е Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S |
| да, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност |
| усте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, сва |
| х, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове |
| кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче |
| грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви д |
| е тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, |
| као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Д |
| тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњур |
| , стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу ку |
| спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чарши |
| затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојн |
| ач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, д |
| а.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седењ |
| е она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као не |
| а зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је |
| ајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, ра |
| ја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, |
| {S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби м |
| бе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино |
| есног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче |
| S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p> |
| ој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је |
| ароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш < |
| за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — м |
| страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6 |
| јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако |
| узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла |
| сећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да ј |
| пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, поко |
| иреним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, |
| е да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> |
| ду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у стр |
| ито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста |
| га би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њ |
| стало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, ве |
| а, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад ј |
| > <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она |
| нчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај |
| </p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да |
| } Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А оп |
| ио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се |
| ије можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово и |
| е од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не м |
| уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а |
| узурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се ви |
| рнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (с |
| зна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта |
| е.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, ал |
| очетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клеч |
| те, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли он |
| ије иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана |
| ко заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, |
| оме гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку |
| <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играл |
| и опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и |
| ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им |
| и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцим |
| ми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу |
| лила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код |
| била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него |
| је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од н |
| д дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према т |
| ојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се |
| ве остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седе |
| зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њини |
| д донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па |
| главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој си |
| сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Бил |
| је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе |
| овану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том чов |
| ="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} |
| ем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, |
| ћ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и |
| у, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда |
| човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у |
| од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она |
| и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је из |
| то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала |
| е враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему... |
| ену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама. |
| било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, |
| , или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, св |
| јци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Ан |
| ице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и |
| } У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе |
| њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница ниј |
| е би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пр |
| овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, по |
| ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и |
| 19022_C3"> <head>III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је аш |
| l:id="SRP19022_C4"> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплаш |
| родужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и поп |
| а.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, о |
| ће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни |
| ких дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> го |
| ако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, та |
| на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, и |
| нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али ник |
| о по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана |
| утра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећ |
| кли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: |
| год, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— |
| улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за |
| мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</ |
| А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у св |
| е била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва. |
| некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ |
| неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више |
| <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — |
| држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у маха |
| а, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Гла |
| знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и |
| како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; мо |
| , да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ прол |
| не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} |
| ом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, |
| сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме ни |
| мах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би |
| ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као ј |
| Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред оч |
| о бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p> |
| игла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар |
| да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази |
| х му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да с |
| ст, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад вид |
| {S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не |
| јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирк |
| оћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, д |
| би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} |
| нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S |
| ад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не б |
| ишта било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не |
| >Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати |
| чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и пита |
| ек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурба |
| а, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, |
| <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{ |
| а и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж |
| ела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, ка |
| све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање |
| посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би |
| ело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из ба |
| излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се |
| том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на с |
| тварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, |
| јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који |
| у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p |
| уште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја |
| вали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си |
| потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је |
| смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тог |
| ача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то |
| > <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамн |
| де као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све |
| <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{ |
| ашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних |
| ајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не |
| ика, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их в |
| а чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се на |
| пи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по ча |
| ала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад |
| у, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с му |
| ца.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу. |
| од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А он |
| шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и |
| обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>О |
| се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ет |
| о се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче |
| а одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке ули |
| ак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим д |
| како не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, |
| <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само под |
| о, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главн |
| n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позов |
| отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је |
| .{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, ч |
| би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, |
| ио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мир |
| х се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију. |
| ужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја |
| уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за ш |
| сто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, ка |
| јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегн |
| ко уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у |
| себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} |
| е дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да |
| ем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према с |
| с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, |
| S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак н |
| рачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p |
| кала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и |
| кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима |
| осте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би об |
| је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. |
| } И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асур |
| } Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, |
| јка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли |
| знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један про |
| вакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете по |
| {S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што ј |
| , као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је би |
| искајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, че |
| отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одм |
| /p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n=" |
| ј.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Ми |
| зала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како о |
| а другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она н |
| е заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равно |
| S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, с |
| пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се |
| а, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је |
| Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино |
| ере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад св |
| х продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да |
| то је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, н |
| а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није по |
| ај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога |
| Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње ид |
| еба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ |
| помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тел |
| > развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да |
| као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бе |
| о на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она на |
| би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, д |
| ко, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој |
| јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да п |
| ш више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Је |
| није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њин |
| показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да |
| ући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци |
| ије пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и |
| х свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је |
| ам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан |
| ом јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио м |
| ош измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом наг |
| ке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; она |
| Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> |
| о његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови п |
| не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разгов |
| Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору ка |
| а, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући |
| {S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, д |
| , домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не |
| </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му |
| це дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих м |
| а то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сва |
| је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак |
| /p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеј |
| сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И |
| мајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојн |
| ажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и н |
| е после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: |
| чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нар |
| н умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад гото |
| а навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} |
| зи на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да к |
| ац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, |
| ла је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Ит |
| ма толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се в |
| ивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{ |
| није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапн |
| дела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и р |
| су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села |
| окопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, о |
| што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собо |
| /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с ком |
| едном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке з |
| нчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али о |
| но.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим |
| {S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, |
| али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је с |
| од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; ал |
| старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, о |
| према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви о |
| обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнак |
| раћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да |
| у се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко |
| лавно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, А |
| о као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и |
| био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, |
| е и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да ј |
| у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу |
| као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њен |
| у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући |
| обудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раш |
| стала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, моли |
| цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капи |
| амењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су и |
| } После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и |
| рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спреч |
| Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несре |
| ва и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити ј |
| од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и |
| томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва |
| рође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у св |
| p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављ |
| ност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више |
| а.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се н |
| Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усам |
| да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи св |
| и јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад |
| е, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, гово |
| ала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аниц |
| д би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим прили |
| , него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, б |
| у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао |
| опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако |
| ти, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о |
| м је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, ра |
| већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се о |
| а као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, |
| удећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут до |
| им види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије |
| пет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се не |
| , да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је б |
| ле отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гро |
| тило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла |
| /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комши |
| љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине |
| ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој |
| н, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи |
| има, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим ла |
| и, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{ |
| или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за с |
| е почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да |
| сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћуј |
| дале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с |
| да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на |
| а, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би |
| ТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈ |
| {S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено |
| ставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада |
| плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да |
| .</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показуј |
| у преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу |
| обегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А о |
| ава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи |
| а собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не в |
| Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уст |
| остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapt |
| уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p |
| ка, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} |
| за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види |
| нчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њив |
| ну се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом |
| ђен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже. |
| ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.< |
| да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморн |
| није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" |
| било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују |
| ом.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршиј |
| пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има |
| , Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, д |
| кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пи |
| изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да б |
| слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачки |
| ма, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од |
| ли већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и |
| ујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, |
| капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра к |
| мо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладн |
| у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом |
| е“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p |
| је истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да о |
| , загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у з |
| једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, |
| раћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од св |
| сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} И |
| бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она б |
| ајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан. |
| о да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улази |
| азда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчи |
| ошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и сам |
| била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чист |
| село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато та |
| ници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, уда |
| се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И |
| а увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због |
| сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да |
| ку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки |
| тва; или, кад јој изиђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мо |
| скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако |
| ари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде |
| врбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— |
| чела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је |
| оследња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела у |
| аљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb |
| као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада криве |
| ала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван |
| у она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14 |
| ремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој куп |
| варали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глав |
| ој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, је |
| та не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, |
| њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога ј |
| а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одоброво |
| бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамиј |
| онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одуда |
| и.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртва |
| о они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зат |
| и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би с |
| вио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргл |
| као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене кућ |
| азе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... |
| ве га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, |
| јапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| , хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу д |
| свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва ср |
| трано, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње ку |
| д је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још о |
| а и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они |
| S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, |
| мрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали дево |
| , ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, к |
| собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на са |
| д капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> к |
| бу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе |
| pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута жен |
| ли силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну |
| девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</ |
| су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и са |
| шких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне об |
| онекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимљ |
| орављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да и |
| е.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно |
| ала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, г |
| ... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он |
| а, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући з |
| је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би |
| младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао |
| . предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће б |
| обу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка ј |
| 0" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и |
| није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих |
| и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нек |
| зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И так |
| очи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, д |
| ваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, кој |
| мо су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући п |
| , да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је д |
| е остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила. |
| оји други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад дон |
| дајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, |
| , управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај |
| ње соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богат |
| тављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружи |
| ва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као |
| као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да |
| , чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осе |
| била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека |
| у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се рад |
| ришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, |
| од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није би |
| да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато |
| Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка |
| p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" / |
| , Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, а |
| лу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>Посл |
| минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да |
| х две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, ма |
| знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад с |
| је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништ |
| сли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.{S} И он |
| етрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу о |
| ш мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није |
| љу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас р |
| вануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа |
| ; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима |
| ну тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, и |
| ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} |
| било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао |
| у, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њ |
| д њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћи |
| о је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као |
| Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе д |
| клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пит |
| и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и |
| о, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу. |
| ет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе |
| вали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући |
| је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, |
| се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преуда |
| > <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило одело притегне, поново се за |
| у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, |
| pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зн |
| кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано |
| би му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим г |
| ија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и |
| етету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш |
| идније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле т |
| /p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и ж |
| а како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </ |
| остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а |
| треса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње |
| C3"> <head>III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика у |
| о <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког |
| очне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако |
| столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их |
| ам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одоб |
| по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да с |
| виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеж |
| тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" / |
| на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова |
| та може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју к |
| S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се о |
| и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> < |
| ме они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сам |
| и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, |
| е нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онак |
| истила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да |
| уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p> |
| есеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На |
| надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри д |
| још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да |
| ао увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је о |
| {S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тад |
| и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у |
| осила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, по |
| раћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на |
| ј се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој до |
| Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила |
| > <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више |
| е за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љуб |
| раг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у полов |
| јнику.{S} Набрајају јој поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пре |
| <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који ниј |
| да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јо |
| не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да |
| о која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која |
| љи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете |
| им <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као уб |
| ко њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља |
| е само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са А |
| тавили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је о |
| е била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвал |
| еве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не |
| т, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази |
| епоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, |
| <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, |
| јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бе |
| их рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до |
| е би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јо |
| а отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— |
| S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело |
| >Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она к |
| и како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне п |
| пнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до |
| ицу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p |
| да и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се |
| ва крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, |
| старији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певају |
| , чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> |
| тај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се |
| црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тр |
| стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те |
| испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова по |
| већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему ј |
| , задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, ко |
| ана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге |
| ле је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као |
| и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; из |
| жи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пр |
| трахујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже |
| да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што |
| уће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Та |
| њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи |
| после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на |
| акопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дуб |
| се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме в |
| ко.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али |
| ваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с д |
| јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на к |
| би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни |
| а... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није би |
| не.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и |
| а, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, об |
| а би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђ |
| жавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле |
| , мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ни |
| увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми |
| тогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} |
| це, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, |
| роћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад с |
| а.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући |
| ођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би |
| S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека |
| а је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; |
| ле.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћо |
| су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од |
| азда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља |
| снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! б |
| а није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и н |
| ете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} |
| ива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да с |
| лаву, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме |
| ... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам |
| агор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и пе |
| како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Ал |
| да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него па |
| тављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се |
| ...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као бра |
| и по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајал |
| из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се |
| е! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре о |
| а он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и |
| ћала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, |
| ли, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Не |
| отрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже |
| зе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ за |
| мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа |
| е, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да |
| а башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар |
| ће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црн |
| {S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косо |
| <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} |
| чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело |
| Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо |
| и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба |
| зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ј |
| еугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, |
| а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа |
| устало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затвор |
| ; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек би |
| у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако умо |
| да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се сл |
| "35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког сауч |
| ина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, |
| на је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће |
| јући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако зад |
| д стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља |
| и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, сило |
| мшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајај |
| има, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти |
| јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, |
| во онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз п |
| и су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили |
| а, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био |
| — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, |
| , у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене |
| се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ |
| њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки р |
| 7" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва в |
| мо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије |
| , упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткал |
| док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и п |
| мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стој |
| га, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојник |
| аместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то д |
| с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, м |
| сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена |
| младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и |
| и трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шве |
| да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добр |
| ни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је |
| е уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свећ |
| тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су |
| била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" / |
| лисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, т |
| да браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показуј |
| јка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и т |
| добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} |
| амерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то с |
| м води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уп |
| пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, св |
| ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, |
| од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглав |
| разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне |
| показивао на поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али ниј |
| ту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређа |
| head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборав |
| што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; ост |
| у обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилук |
| ритегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и |
| џинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролаз |
| ред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весел |
| е не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хо |
| а, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемирав |
| јка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али |
| } Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним |
| улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вр |
| мија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав |
| то...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, з |
| му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да м |
| дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред кућ |
| <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу |
| омадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућа |
| мо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију |
| ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Ј |
| , кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала |
| > <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, |
| олеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, |
| ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из п |
| еднако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је |
| чику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто |
| испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а |
| оћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празни |
| матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за |
| ној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не |
| долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе н |
| шко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, пла |
| у.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} |
| е равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их |
| а гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој д |
| <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долази |
| S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у р |
| ћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена ч |
| але, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут |
| сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку |
| у...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба ј |
| чере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало ш |
| већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <di |
| уго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је н |
| и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже |
| капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах |
| на.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме ни |
| у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то |
| а му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{ |
| трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би |
| тећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вич |
| а Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, |
| кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим вид |
| е га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Ка |
| и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Наро |
| ила је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се п |
| био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици поч |
| а лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скор |
| згледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљал |
| а шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, |
| ређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, ка |
| ачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила д |
| се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од |
| чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова пр |
| мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до |
| у јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог ч |
| ла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избил |
| пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни |
| као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи |
| себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетни |
| ућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо |
| {S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гос |
| дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на |
| ку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како |
| он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану сток |
| а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и |
| башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара |
| рала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удад |
| ар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак н |
| Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук |
| атрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједине згоде |
| о ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица |
| је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер ка |
| и јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела вр |
| ...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побр |
| још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекал |
| може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, |
| челе и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долаз |
| нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и |
| ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од њего |
| {S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја |
| ледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не |
| јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је |
| кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући |
| и се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори з |
| и као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је |
| ћи.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи ка |
| се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S |
| видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштри |
| авикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред |
| заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа ј |
| } Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> |
| {S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ |
| страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе |
| би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто ост |
| сети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је че |
| ећ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је |
| мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само он |
| сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а |
| и за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећа |
| адбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака у |
| опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет |
| према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права с |
| S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је бил |
| , јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, ц |
| еба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се м |
| е била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Ист |
| лу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи |
| ј их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код њ |
| Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да ј |
| жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да |
| ла, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од |
| ре, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, |
| палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а по |
| едао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже ост |
| разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад |
| ју, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећ |
| грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита. |
| м, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, запов |
| годи, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испун |
| у, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је тр |
| ћи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако |
| њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођ |
| ко свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испо |
| а, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај |
| је више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не |
| грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све |
| тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — ј |
| упре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, |
| ви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице |
| ештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије б |
| за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а им |
| твачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан у |
| никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> т |
| е, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, дру |
| ека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространост |
| а трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се |
| најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} |
| , <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред |
| све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, |
| из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> бил |
| n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као о |
| ило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно па |
| као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, оставља |
| ачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је нал |
| а гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке |
| штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> го |
| е, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за раз |
| уша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> |
| ...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по соби, за |
| а је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мал |
| ас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмањ |
| ебало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{ |
| ава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била рав |
| , остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико д |
| ранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне |
| м женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина |
| е под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа позна |
| нако с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашин |
| } Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из |
| ашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било |
| као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне о |
| на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они |
| и своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима |
| је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и с |
| , слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јо |
| био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мал |
| ишта није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрип |
| мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње |
| ечила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знају |
| и ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнад |
| њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад |
| /p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад ј |
| /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> |
| же сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, |
| јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, оду |
| ћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што с |
| о у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По |
| пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и заје |
| , бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се беле |
| набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, оча |
| и око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечин |
| стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башт |
| крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— |
| , дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она |
| готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније. |
| ди још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо и |
| седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и |
| , на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњима испред мејана. |
| рочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој с |
| Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим сели |
| ром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пр |
| но, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то |
| црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а он |
| едно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек |
| н, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пла |
| је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“ |
| рви пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, |
| што пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не |
| е може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне |
| еда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се по |
| пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> |
| њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, са |
| , задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, ш |
| ијатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив п |
| уди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали |
| но да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све з |
| еким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се |
| нове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу |
| ету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за гре |
| о Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско |
| чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родб |
| и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, |
| она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, |
| и да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна бра |
| ту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је |
| раца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? п |
| >У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око |
| одно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, там |
| ругога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће т |
| ди банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону. |
| <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу |
| дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она |
| што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свира |
| а не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено зано |
| и унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке |
| је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као о |
| n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изг |
| ој, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дв |
| из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотур |
| певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зо |
| , да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укоче |
| азишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је ј |
| тили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — |
| га у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S |
| привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, |
| аја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла о |
| апоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тр |
| кли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дот |
| деле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што |
| штра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други |
| им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и ка |
| Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: |
| ио слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он по |
| спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>А |
| у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о |
| уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p |
| сетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из |
| За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, је |
| еговом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се |
| И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као ч |
| и што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се |
| гова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа н |
| ач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до ча |
| да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се уп |
| а — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се |
| head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n= |
| и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој |
| е никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, вел |
| ко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о то |
| нако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да м |
| о видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око |
| а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне |
| пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одма |
| хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је |
| ју, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње |
| ешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно д |
| био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао |
| , као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А о |
| ре, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чи |
| ој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као |
| чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што |
| Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, |
| ела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, |
| ита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато к |
| а је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмањ |
| јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не дру |
| , нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту |
| ?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је.. |
| ило у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је глед |
| и.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га |
| и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је |
| устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, ка |
| ладожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, о |
| аха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за |
| њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, т |
| тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она дв |
| се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други и |
| инка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она у |
| трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут |
| на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да с |
| знесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако |
| главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узима |
| и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће |
| траха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи о |
| 4" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, |
| је, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом изл |
| зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ |
| злазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јо |
| убави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био |
| ица пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изглед |
| оје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у |
| ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто |
| ?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Пок |
| акала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако н |
| егових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се |
| све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је о |
| у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла |
| што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј |
| звила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „н |
| о Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео |
| дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери |
| оливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта |
| све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све ради |
| ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у ж |
| испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она н |
| , да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за |
| шта да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи |
| и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, реч |
| почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико |
| умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не |
| би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће |
| равају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије, |
| ј воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту |
| границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало |
| се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</ |
| рвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не |
| увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито |
| огледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, и |
| пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, муж |
| , <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем тру |
| је било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојк |
| зговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S |
| вара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивају |
| мала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато |
| њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља |
| њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, |
| дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и бил |
| дговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да |
| д је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада од |
| дно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, |
| .{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је нач |
| а видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почел |
| гама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много |
| и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој кој |
| а не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово д |
| та од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега |
| с му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Б |
| ва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош |
| Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снај |
| већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Он |
| с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли д |
| мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа |
| ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га даруј |
| уће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до |
| не куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је |
| очито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала |
| {S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је |
| ћ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије позна |
| ило све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, |
| ви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јо |
| .</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укоче |
| а јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад |
| ка, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су |
| .{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем мес |
| било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{ |
| p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} |
| хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сест |
| стила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љ |
| Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нароч |
| д мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дош |
| слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће |
| но, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као св |
| да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне |
| Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, н |
| бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже. |
| чело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе... |
| је и какав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када |
| дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази н |
| та је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак |
| <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну. |
| ане допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — |
| проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још м |
| ше ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се т |
| но му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али |
| слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} |
| да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако |
| гу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га ба |
| се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком з |
| а, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапр |
| јући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и јед |
| а је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је б |
| итав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, |
| и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад к |
| за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па |
| а, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово |
| .{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка |
| ега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, |
| а.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж |
| о је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад |
| а да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из по |
| </p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости др |
| среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, шт |
| ета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више ша |
| не.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају своји |
| ч, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигра |
| стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, |
| и почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њ |
| ко оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Она |
| о млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене у |
| вао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило |
| љка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је пал |
| исли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, кој |
| и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} |
| о плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: |
| аиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице наз |
| ћи да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћер |
| ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на |
| с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она |
| се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог. |
| за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њ |
| епи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло |
| од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> |
| на, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује к |
| ала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се о |
| пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или |
| Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљава |
| ве оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју |
| сти да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и |
| помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да |
| крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>П |
| /p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обуче |
| м слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче од |
| би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела |
| </p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако |
| вене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван |
| Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p> |
| се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, ис |
| ржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни |
| за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у нек |
| а му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану ко |
| атвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од ј |
| којника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и |
| м.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни |
| сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, расту |
| а.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет, испијајући оканице, онако с коњи |
| ји је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ит |
| тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, А |
| ног моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама |
| } И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у со |
| ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникну |
| се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — н |
| ао увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{ |
| о, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па |
| скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово |
| аћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у в |
| ти се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај т |
| није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, ш |
| знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и т |
| Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој |
| одбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком |
| Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и |
| о меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он |
| пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{ |
| смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човеч |
| ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећ |
| је могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га |
| то, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљ |
| — Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој |
| о је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би мате |
| а би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, м |
| {S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору |
| д Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> |
| ед мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то |
| као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са ост |
| оби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела иду |
| ећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је |
| да и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа |
| ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да |
| ала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то |
| ошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смеју |
| ни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се |
| амну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мај |
| и навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика |
| жећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— На |
| уца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, |
| 23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој |
| забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од |
| е главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире |
| .{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику д |
| ивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као |
| спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника |
| ла...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко об |
| <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је ба |
| и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тел |
| ена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угреј |
| } Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, забор |
| да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, гот |
| рије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, к |
| ав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна |
| } Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на |
| о по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава |
| миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол |
| .{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од ње |
| о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме? |
| ица је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, |
| .{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су пре |
| еднако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по как |
| ито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим зад |
| не свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клек |
| о одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то свој |
| ла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда |
| а је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од |
| е до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњи |
| исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разила |
| тар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрл |
| апеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— |
| ..{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу... |
| вестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S |
| вао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо уч |
| н, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена род |
| јој и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од у |
| атворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на гробу и |
| {S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије с |
| готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис од |
| ао да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} |
| у, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све |
| поједине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему |
| и су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као ј |
| а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не |
| назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с |
| и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:< |
| да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно г |
| , снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</ |
| аји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као г |
| Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилел |
| ва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине |
| ине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када б |
| и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвес |
| свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} За |
| >— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ рад |
| head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао ње |
| — Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S |
| ла, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, |
| ила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома р |
| о, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p |
| бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити |
| родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је |
| а није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио |
| p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, |
| умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење та |
| почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговара |
| испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида |
| кидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је б |
| алницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао |
| се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муца |
| се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све разишло, она је уш |
| мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла |
| та зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пу |
| ако се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ |
| да сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму |
| комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... |
| ану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, тр |
| , већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за не |
| А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, ви |
| тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био ј |
| ако ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад |
| н бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледа |
| Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао сил |
| услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> |
| жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, рашир |
| и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се виде |
| она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да над |
| а до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не преп |
| ој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би |
| не, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте. |
| аиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да с |
| јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, |
| саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као |
| селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} П |
| али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, пост |
| о тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, |
| је било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко |
| се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им |
| и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како |
| ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић |
| ђосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепс |
| је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а о |
| а скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истин |
| е умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда |
| } Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} |
| што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав п |
| некад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, |
| као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је |
| и на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; свак |
| она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнак |
| о зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још виш |
| ало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена |
| чњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу ни |
| сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S |
| ми, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, к |
| .{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око сл |
| рани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је о |
| ући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S |
| илно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама |
| е тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове см |
| уком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу с |
| у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа о |
| очела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, |
| а се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, |
| да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек ка |
| а.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људи |
| е да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, уп |
| ети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од о |
| по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом |
| са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх |
| то јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, к |
| шту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева |
| тле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> < |
| му њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим |
| ућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и му |
| ма госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, |
| капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би |
| ад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} |
| већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, |
| од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој и |
| ао што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само |
| о, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче |
| ло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад б |
| и саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капиј |
| е...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ко |
| во од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је |
| за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји |
| код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, р |
| це.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесн |
| арлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испречили се и зауст |
| е из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили |
| а радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се |
| .</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Ост |
| увени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарење |
| који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало др |
| бота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, |
| , не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не пон |
| то долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса |
| и су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И теш |
| срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао на |
| их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било |
| отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи о |
| е звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чув |
| стале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала с |
| удила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита о |
| реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је |
| инећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ни |
| о не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кр |
| јку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скуп |
| готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S |
| >А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} |
| на је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> |
| , напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море |
| ожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, огол |
| ицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашч |
| да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам |
| дила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо |
| ав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: кој |
| ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у |
| уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет ј |
| олако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени |
| не оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете |
| еси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зау |
| ад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма |
| од свих као издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће |
| /p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знају |
| з комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла |
| ењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им |
| ло, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, |
| у зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, |
| не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p> |
| е одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n=" |
| њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месц |
| ј као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу |
| чући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чу |
| воју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.</p> <p |
| љава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још виш |
| е, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, какв |
| о њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут |
| а као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чек |
| б и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је |
| пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да |
| а изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете |
| зи.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме |
| рађене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да |
| ујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно |
| и с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задрем |
| , и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му |
| што неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, д |
| игерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дет |
| тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бит |
| да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недељ |
| ине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говор |
| /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страх |
| е његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не забора |
| жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде |
| } А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} |
| тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је б |
| иђе пред очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мрт |
| а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, |
| , а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина те |
| е би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарал |
| рно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, |
| } Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према |
| пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та |
| очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је нам |
| >Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури |
| з њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, сп |
| та не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотв |
| /p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба. |
| тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али |
| нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем |
| е, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове |
| на, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не ви |
| > <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> |
| одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— |
| е мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах |
| цу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} |
| о ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, н |
| и да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобо |
| те.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окре |
| те, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другариц |
| увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{ |
| ако она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p |
| } Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена |
| ури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарају |
| па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задово |
| , жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није ви |
| јући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају муж |
| и у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред ка |
| кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није би |
| њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико |
| ра је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај |
| и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њи |
| кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи |
| посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вар |
| } Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у ст |
| јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хле |
| мшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, ниже од осталих... и |
| , с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљ |
| био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} |
| но, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и матери |
| Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита |
| Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто нов |
| јку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, ди |
| одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидов |
| и што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за |
| сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега о |
| лико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ пр |
| њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И |
| сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, |
| та.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни |
| капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! зап |
| у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, |
| за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују |
| ло тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових п |
| трог, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се у |
| ље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> |
| свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снах |
| м као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем |
| риве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да |
| је.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, |
| ад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру |
| а, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио |
| црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не нап |
| ове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покој |
| је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је |
| кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане он |
| као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта |
| ове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као |
| повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога п |
| ча, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплакан |
| А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је |
| тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње |
| кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И ув |
| И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилаже |
| да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито |
| она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, св |
| тва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема |
| а копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза сво |
| .{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојн |
| лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа как |
| , једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим т |
| не, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — |
| одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, |
| два се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда? |
| же да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да и |
| и за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за |
| ће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и |
| сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се |
| А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечер |
| , донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, д |
| има састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне |
| своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта ј |
| ама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика к |
| b n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама |
| а, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Ани |
| азна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не гово |
| био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је |
| ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала |
| у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрет |
| а је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А |
| када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{ |
| хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад |
| /p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, пла |
| ћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и |
| ори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S |
| нија, па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама |
| себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљ |
| ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног пла |
| е дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Ани |
| Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је до |
| ошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећ |
| ој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и умо |
| у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући оста |
| собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> |
| био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и бра |
| после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не з |
| напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би |
| ја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника |
| би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, ка |
| на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, д |
| дао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа |
| } Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде |
| и нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и ул |
| е види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, при |
| и, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, осет |
| с одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњ |
| после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је |
| док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вече |
| ини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S |
| ли; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уз |
| или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако д |
| остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на с |
| ова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} Н |
| пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И |
| о у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамиј |
| И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p |
| лони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је по |
| децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет ј |
| и, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим |
| е падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом соб |
| лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остал |
| кама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је т |
| Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, |
| то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док |
| осле месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудај |
| и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па |
| ку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комш |
| ти као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мр |
| је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p> |
| } Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пија |
| ећ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — и |
| а је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са шир |
| оја се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене. |
| една, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што тр |
| дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} |
| а чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мај |
| ане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> |
| треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, он |
| ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{ |
| зило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису би |
| половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко.. |
| офре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, ужив |
| дане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учи |
| не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драги |
| Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до |
| о.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш |
| поље, на мужа јој; — он је сада и онако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да кр |
| — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала |
| што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али |
| на.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва |
| с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби |
| а себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жа |
| окојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> |
| уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој |
| нутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту |
| до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак д |
| је хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и деве |
| пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а ов |
| " /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> |
| </p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p |
| е... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да д |
| : ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Ан |
| з комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n=" |
| до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ши |
| Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, ст |
| дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбин |
| је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мо |
| неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу |
| <p>на њему њена и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са |
| јну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково бил |
| целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31 |
| епо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{ |
| ајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по с |
| ли, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као |
| егова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од ње |
| вила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чул |
| ијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до њ |
| свести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с |
| ред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека |
| о да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, |
| и, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, |
| ри им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржава |
| венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало звани |
| b n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се ј |
| то је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. |
| дједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом уко |
| .</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или |
| енађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{ |
| и, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак |
| мештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није се могло.{S} Кад |
| естао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа н |
| о, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, |
| ости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неу |
| S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак исп |
| ра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затвар |
| били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван. |
| је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице |
| тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у б |
| а јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би |
| не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После |
| о у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчиј |
| а договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се ј |
| А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, в |
| куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зн |
| аму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха од његове смрти, мало прибрала, сва се одала том |
| е одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако |
| пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци |
| њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гр |
| је грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, д |
| у прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, |
| ко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па н |
| излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гро |
| муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка н |
| " /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, |
| шта не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, н |
| } Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ит |
| ћник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а |
| грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори |
| иди, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као |
| p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није |
| ла је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује |
| синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље ј |
| ађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближуј |
| дао <pb n="35" /> је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког г |
| одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У то |
| сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још |
| не тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакш |
| и да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову |
| ој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су усле |
| ате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, |
| из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхо |
| би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на |
| и, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког да |
| кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што са |
| апију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му |
| сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, дон |
| мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да |
| Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} |
| све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, |
| ници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> |
| а до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јо |
| и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њем |
| се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи |
| хове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И примет |
| о, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себ |
| а Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да |
| су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, кој |
| једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одгов |
| у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и |
| вет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице бил |
| а јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не |
| ирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чека |
| г, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му с |
| дарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропус |
| тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, |
| почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, до |
| их ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала. |
| /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, |
| а заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само д |
| “ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они |
| право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“... |
| оче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрки |
| е за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помаг |
| чито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, су |
| је хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, д |
| јка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако ради |
| } И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој леп |
| шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је б |
| код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом |
| у, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од |
| до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, к |
| и његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом |
| {S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма ко |
| изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви |
| ном, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су |
| о, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, би |
| у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S |
| тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи т |
| } Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнак |
| усније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој ду |
| ија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка |
| е намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И т |
| одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p |
| , с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а ос |
| ти људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кр |
| вирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} |
| SRP19022_C3"> <head>III.</head> <p>Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је |
| ли, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, п |
| сније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким |
| а, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бр |
| питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они |
| лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, |
| у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила рос |
| се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жен |
| мо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале ње |
| зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до с |
| хова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уре |
| није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна |
| вно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n= |
| Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика. |
| ажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комш |
| n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца |
| стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} |
| ала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да |
| е, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполив |
| „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш |
| себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за |
| ет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који |
| .{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, к |
| адила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека |
| е би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај пла |
| ћ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње прено |
| лас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} М |
| ла, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му |
| ри орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, б |
| } А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе. |
| о га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш |
| живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је в |
| о су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, |
| Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, |
| д коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је |
| шчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, и |
| ас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обр |
| сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је п |
| ији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} |
| } И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да и |
| капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, ш |
| {S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи |
| за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, |
| ај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а |
| ет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, |
| о крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се кап |
| једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, |
| ваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> урад |
| ...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он! |
| узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно гово |
| и, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала: |
| их, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, |
| д њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Так |
| тетом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, |
| је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она у |
| ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и киц |
| ало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{ |
| , увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да жив |
| ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану с |
| Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимо |
| јући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрде |
| е:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек са |
| играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, оча |
| зећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђ |
| тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о |
| јући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали: |
| пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, јо |
| т је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак н |
| и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к |
| не.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се од плача, и |
| се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећник.{S} Срећан ли је он!</p> <p>Она од страха ј |
| оме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но |
| ва, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, |
| то је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, дру |
| ју се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања.. |
| гледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А к |
| за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био сл |
| ито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И ка |
| авније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, стар |
| овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци в |
| пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже |
| >А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а др |
| вим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се |
| Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме у |
| тали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тим |
| излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насла |
| сно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трго |
| дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта ј |
| ла.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као шт |
| не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара |
| n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни ку |
| удаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још бр |
| е моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да п |
| у знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмак |
| са, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудил |
| Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија |
| клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шам |
| ла <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је из |
| моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут за |
| код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи к |
| просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајц |
| и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајн |
| а би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Само је одговарала:</p> |
| ла се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било му |
| т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преу |
| е.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све ј |
| види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на |
| на. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не |
| ољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</ |
| S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више |
| Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, из |
| е могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји |
| јазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити ка |
| 45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би неде |
| имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као изд |
| она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да |
| греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, о |
| блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешк |
| чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њ |
| ићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би лег |
| амо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка јој, препла |
| код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су |
| е вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама |
| шко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, ра |
| да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љу |
| се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали |
| овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да с |
| о да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови |
| и опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоће |
| од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када ј |
| е губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке у |
| че.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет |
| } Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћ |
| нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да ми |
| х, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пић |
| дели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као |
| с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојк |
| за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала |
| бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, |
| била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из каф |
| је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} П |
| але брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Са |
| зила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој д |
| ма, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људ |
| Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући д |
| а је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, ниј |
| ослове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је тре |
| сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све шт |
| тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке |
| отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ра |
| S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче г |
| ојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођење |
| .{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који |
| нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од с |
| ха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад |
| другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испред покојника, цепте |
| од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> <p> |
| већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зат |
| , само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима |
| би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче |
| ту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет |
| још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, |
| , синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ај |
| .{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале сам |
| за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења |
| помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, |
| ка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p> |
| већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да и |
| гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: |
| , већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она. |
| име не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крил |
| је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину |
| погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред |
| вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на |
| се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готов |
| .</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичај |
| ика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама |
| више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам |
| ла као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена. |
| и, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, |
| као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а |
| варајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хв |
| то би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јел |
| ок не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као |
| више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено |
| <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није и |
| м својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, |
| могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што |
| ва, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха |
| А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику |
| га, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се и |
| а, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела |
| покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знал |
| Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли |
| а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је |
| пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка |
| би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе |
| као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после |
| /p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, испл |
| о слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, остави ме.</p> <p>Нарочито |
| ајбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула |
| а јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из |
| и у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} |
| еђу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} |
| њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свиј |
| ћа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се. |
| грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од тол |
| гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршц |
| ка, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је |
| >— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се |
| ђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за |
| се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све он |
| S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто оп |
| ће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, се |
| ле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с д |
| нцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увред |
| ака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, |
| ј од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} |
| њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што ј |
| с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи ј |
| помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама |
| , лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских д |
| ш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.< |
| а реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што ј |
| а као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа |
| ћајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почел |
| ињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста |
| и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је о |
| ли рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гл |
| — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ |
| рашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти |
| ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, ка |
| Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S |
| Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи |
| ч почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, п |
| плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти ј |
| .{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запев |
| донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> |
| у су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећ |
| . до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „бр |
| Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> < |
| в.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> ост |
| о је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче |
| .{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ забо |
| да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узне |
| да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, |
| није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешал |
| тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери |
| она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...< |
| днако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало г |
| ница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви п |
| име не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, сти |
| осте, као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала |
| е грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово л |
| трахује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђ |
| се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име |
| и, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и |
| њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, из |
| ица осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> развила“ |
| био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да п |
| оњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} О |
| е је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изиша |
| ао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов |
| пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, ид |
| њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови |
| то рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, дом |
| грањује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар |
| тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша как |
| а је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита пре |
| е, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо |
| едала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на |
| и, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, к |
| еднаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, |
| > <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" / |
| јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, |
| , развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „дома |
| он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да |
| отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак п |
| ећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" /> |
| као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирн |
| S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да |
| ар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, че |
| да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</ |
| а то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На пог |
| да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, |
| руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и т |
| мишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што т |
| јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да |
| ди ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од |
| вар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли |
| , најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква бра |
| је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, ве |
| а истина. </p> <pb n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себ |
| чудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато |
| {S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, |
| о, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне поми |
| нама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с м |
| с коњима испред мејана.{S} И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{ |
| а.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поч |
| стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n=" |
| , бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном |
| <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, ка |
| кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободил |
| о њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно |
| рво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после бац |
| толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити |
| е то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дир |
| нам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако б |
| нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би |
| је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из |
| мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како ма |
| итај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} |
| Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да |
| а, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упро |
| ви према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и |
| ла, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћа |
| ди стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што ј |
| и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, пра |
| ске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао |
| нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, уд |
| е Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што каж |
| тив њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А с |
| ра.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећај |
| днако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, в |
| каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не сам |
| урно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, |
| ијући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за де |
| лостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не пом |
| :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, ка |
| ена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна сам |
| у, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само |
| она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према А |
| вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређ |
| е говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не |
| и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, |
| } После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; |
| никако на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто о |
| Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> < |
| а ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под т |
| оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да |
| , већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су би |
| у, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет л |
| ражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он на |
| ринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да |
| ту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа |
| . — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да |
| S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није мог |
| ет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{ |
| у свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p |
| ад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле |
| је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од њ |
| Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, |
| рок, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ и |
| осећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас |
| Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он |
| од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у но |
| игу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с |
| е то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо пре |
| не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у |
| I.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <p |
| е налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> тру |
| шта друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала |
| лижује јој се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао |
| ко.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као |
| /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га ис |
| у.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку д |
| ковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дан |
| је постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила |
| ила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чиш |
| .{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретк |
| <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова по |
| да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за |
| ЈНИКОВА ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да |
| а нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, |
| ђе, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких |
| њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је |
| Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојн |
| p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је г |
| зио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, ко |
| умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и р |
| ео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке |
| дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, |
| м пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не д |
| више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почел |
| ухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти |
| претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само т |
| , остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, та |
| руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; вар |
| гове смрти, мало прибрала, сва се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што |
| зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, теш |
| што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ит |
| о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, |
| Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се тол |
| цу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала к |
| х, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њ |
| Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{ |
| од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је |
| доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала |
| е толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је |
| о је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди |
| /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једн |
| а томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као |
| ли јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада. |
| ећ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да |
| андило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, оставља |
| муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједном стао пред њ |
| и њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био |
| д ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беш |
| азивајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, бил |
| вила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато |
| S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад у |
| е отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n="35" /> је онако скамењену од стр |
| </p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} Побратим!{S} Тај срећн |
| мбили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајућ |
| нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још |
| ла за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде к |
| што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је ми |
| имано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, |
| елика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар с |
| да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скуп |
| ко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се. |
| ојих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси ку |
| уку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нис |
| едају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао |
| је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се |
| исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} |
| адила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А |
| ене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенги |
| Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... |
| седом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако...{S} Па још мрка |
| д руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупа |
| кад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се у |
| жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дал |
| очила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, ј |
| чићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му |
| Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и |
| на му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се |
| о).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела д |
| м да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} |
| , пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до ка |
| лада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У |
| вљеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, с |
| дила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, |
| је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у |
| неблагодарне, с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа н |
| ема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он сп |
| реје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да |
| као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било по |
| ито!</p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она |
| слобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, |
| му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и |
| Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да |
| увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, |
| </p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што ви |
| игани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, с |
| ог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидб |
| а избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње |
| не са себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се |
| ове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ће |
| Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако ка |
| — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И |
| они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> < |
| деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том с |
| да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет ј |
| и се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, |
| заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, ж |
| па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе |
| чких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима...{S} Сусрећ |
| жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га |
| не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом |
| јглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, с |
| насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} |
| већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навикл |
| једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестал |
| их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" / |
| Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не |
| распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, оти |
| добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој по |
| њала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, ка |
| се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, пон |
| о је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и |
| остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала как |
| се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њ |
| осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радо |
| ена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" / |
| едном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насм |
| показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S |
| , што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за т |
| ну.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће |
| аршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, уби |
| да Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља си |
| је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био |
| лико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, |
| ија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и |
| од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодуш |
| рик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена |
| женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете јо |
| а Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је Ита престао д |
| да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p> |
| вам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било ј |
| ко не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их |
| ане снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, скупљајући сву снагу, |
| саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вра |
| } Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, поко |
| нат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа ни |
| <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је |
| ља и појури испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како ј |
| ењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дир |
| ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и |
| , младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с де |
| адила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све ос |
| еби у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ража |
| у увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке п |
| опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S |
| све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, се |
| бегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} |
| а себе одело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изв |
| ага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донел |
| , али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису |
| ку децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и |
| дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боко |
| лазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, |
| аљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узен |
| ном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се |
| ек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица |
| она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.{S} |
| давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира |
| грава око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, |
| реудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још |
| м оне су разговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала |
| се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и |
| очео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирк |
| о, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио рук |
| је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико |
| , те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре |
| , одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све |
| до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окреч |
| сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не |
| његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од |
| не, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" |
| азвила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се ч |
| ући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске |
| а уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шт |
| ова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И она |
| е ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног п |
| је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— А |
| е гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећ |
| нога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} |
| } Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је |
| ислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да к |
| је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, п |
| S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, д |
| би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себе одело, разузури се, ос |
| ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по |
| о.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа |
| од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет. |
| И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али |
| и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потр |
| После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једи |
| ио ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} |
| е била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више не |
| јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су ус |
| једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна |
| што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увре |
| није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и де |
| говцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{ |
| S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, |
| кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, |
| зо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је од |
| ад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако ј |
| шију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред |
| седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, |
| рис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоо |
| " /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, је |
| већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: св |
| ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо |
| ред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, дома |
| ене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је |
| и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно ј |
| и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да ве |
| та и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечер |
| А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Ниј |
| они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, |
| /p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој |
| ника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он |
| рко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула. |
| и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, к |
| авукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика ниј |
| његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа |
| мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, |
| "41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи д |
| дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излаз |
| плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајала.{S} Једно |
| ала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, ка |
| о не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој д |
| За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и |
| чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p |
| би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, осло |
| оштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да |
| девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, кој |
| војени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле с |
| има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, |
| виклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристај |
| а.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по |
| е, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} Пос |
| арији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отвор |
| оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у |
| чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчаре |
| као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: аш |
| док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај |
| чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила. |
| да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од |
| обеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и пр |
| одби је она.{S} И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и воле |
| седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима шт |
| а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели глас |
| ајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... |
| ће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да |
| страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли |
| ао гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} |
| ј, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру |
| ри, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгл |
| о грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној |
| ... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да сл |
| сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, |
| слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махал |
| ко како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све б |
| други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплак |
| бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла слободно |
| узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешт |
| е био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Д |
| амо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкч |
| ио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{ |
| јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и у |
| куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знал |
| али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомично, раскомо |
| ао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодно му је |
| ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; св |
| аш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А |
| а још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се д |
| од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као неку уте |
| к у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући ос |
| мужа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као |
| да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: д |
| лим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и г |
| м собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p |
| ад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и б |
| рзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је |
| морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трп |
| е који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало |
| се рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, ја |
| <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је |
| е диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извиње |
| е све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајц |
| е терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био мл |
| о говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала |
| еда кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је |
| су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не |
| и се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</ |
| } И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да |
| макли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћ |
| а више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна поч |
| одухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушт |
| је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само |
| зи, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, |
| а руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; в |
| А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом |
| } Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још изма |
| улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} |
| готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Ка |
| {S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком |
| а кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу |
| свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, |
| а новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затва |
| с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, |
| ик оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без |
| преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично |
| и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, ниј |
| е подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, |
| треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била с |
| његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби |
| сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш |
| смевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имал |
| — Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а к |
| ати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S |
| је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на |
| и ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто |
| ужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чим |
| Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{ |
| се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оц |
| весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи свако |
| чаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би |
| није, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би |
| никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да |
| ко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове с |
| на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било п |
| аместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва се сећа: |
| ђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је могла сло |
| гао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ |
| он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи. |
| ли доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити го |
| уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло |
| .{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта |
| :</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположе |
| ижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, д |
| е да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И ув |
| е, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрча |
| ала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Ч |
| ла да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у њ |
| тер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друг |
| ила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да не |
| себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} |
| p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, он |
| намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, |
| S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опрош |
| тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно о |
| тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као |
| на буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као |
| д њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{ |
| уштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сва |
| адосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код к |
| као од неког страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хт |
| али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја! |
| лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст из |
| ћи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, изви |
| како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није т |
| ана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, |
| скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, н |
| ке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да |
| не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и о |
| шилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, ка |
| е.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи |
| ек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} |
| {S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била |
| и кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила |
| це и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, |
| м брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић ј |
| и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, а |
| а не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осет |
| е.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита |
| чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури исп |
| ок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, о |
| дбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци вре |
| уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, м |
| ледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгле |
| 15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свег |
| што да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш лупарући, удара |
| им телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} |
| авани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} К |
| и у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свир |
| на осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије |
| вет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мењ |
| ете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надг |
| <pb n="55" /> <p>Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.{ |
| кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, |
| одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> < |
| амар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{ |
| у се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} |
| ичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они |
| > <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синч |
| ој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пу |
| <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би |
| ед кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Из |
| цу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... ж |
| урно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, од тада је мог |
| нала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да |
| ђе узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где |
| и ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчај |
| е било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала. |
| и...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, п |
| дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, |
| , каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне |
| а, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудај |
| ешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши |
| о у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио |
| вајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане.. |
| м „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма |
| и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је з |
| које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном |
| а га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p |
| тен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама.{S} Њо |
| да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му певали:</p> <p>„П |
| станеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што ви |
| рају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Запов |
| још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, |
| >— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из к |
| да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех |
| се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p> |
| <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И |
| увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао |
| тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају п |
| а убрза.{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније |
| S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и дола |
| би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрем |
| да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на стол |
| ли сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пролази поред капија, капиџика, сниских кућ |
| Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробљ |
| рак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко |
| ада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада ј |
| ри испред ње кући.</p> <p>Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић |
| е дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отв |
| то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало |
| главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда |
| , готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оста |
| да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота |
| уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући. |
| е као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није |
| ајстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, |
| их није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не и |
| да од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајућ |
| S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те |
| ако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, с |
| мо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <p |
| лела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле д |
| виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош во |
| дном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва вре |
| ела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико сва |
| >— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истинс |
| ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетил |
| је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак на |
| лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим ст |
| p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, |
| непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта |
| шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пошто скине са себ |
| > <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха |
| и је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се |
| за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је д |
| пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жен |
| тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помисли |
| јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато св |
| ва, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био |
| ка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ниш |
| равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљ |
| рамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би веч |
| а сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> |
| готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави софру, не позове:</p> <p> |
| Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било |
| , Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, п |
| р као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвој |
| не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело |
| е долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је |
| ици и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спр |
| она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, |
| еље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва |
| ош оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, |
| ова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим, јаким рукама, кос |
| ква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, го |
| свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови |
| да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, од |
| ијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од онога што м |
| оиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој сн |
| . поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> |
| , по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Ити |
| к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према кас |
| аду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с не |
| .{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му све |
| а дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав |
| ну дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе |
| ца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Как |
| а из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њи |
| , сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> |
| и, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је |
| ао кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмодневни |
| ти, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, ве |
| да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за и |
| требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, |
| тра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као чо |
| синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би |
| е као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њ |
| акав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљ |
| дили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је остави |
| пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био |
| а, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики |
| би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње т |
| ећ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да |
| ђало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} |
| н, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{ |
| јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких о |
| амо су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој |
| х жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дозн |
| м трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да с |
| о:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би |
| , почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, обр |
| скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова |
| више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој др |
| „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмак |
| ешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ит |
| у као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као једа |
| као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> < |
| мшилуку.{S} У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештал |
| да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно о |
| {S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада с |
| мљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћути, нане, молим те!{S} И онда, ску |
| јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она |
| p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не па |
| ао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, ка |
| оред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му |
| но“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, |
| осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово |
| ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има о |
| она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој |
| већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су с |
| о јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој с |
| илазио.{S} И кад се све разишло, она је ушла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели |
| а и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би та |
| /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо н |
| се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе |
| вираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да |
| ло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, оти |
| ред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно с |
| } И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том |
| ате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч |
| нећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда |
| пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усн |
| а, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заје |
| амо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије. |
| {S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње глав |
| траности друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је |
| а пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржава |
| е од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није х |
| жа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и |
| ини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опе |
| је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад |
| — За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па пр |
| пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да |
| игао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћ |
| он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то |
| реле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не ш |
| вносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашт |
| Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.< |
| о, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као |
| и под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигл |
| то је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилил |
| ница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели д |
| икога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала |
| њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако |
| се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и висо |
| ама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Д |
| каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница ниј |
| да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из к |
| , да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њ |
| свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, ве |
| нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не |
| чи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кош |
| зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} |
| кочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз с |
| е окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, ал |
| и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из з |
| у...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</ |
| олико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и |
| кано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А |
| о, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи |
| о држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у он |
| се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрв |
| ечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. |
| ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мр |
| како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи тако је остала. </p> <pb n="55" /> <p>Мајка ј |
| та, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, це |
| е била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена |
| ћи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало |
| једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не о |
| , озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>Т |
| све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му он |
| ја...</p> <p>И измиче испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, |
| ане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не вид |
| да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита |
| ајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче |
| га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак св |
| ија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Ц |
| су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући д |
| } У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда. |
| јури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} |
| н одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к с |
| ко тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осе |
| е диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиро |
| д као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, сл |
| о да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакр |
| ошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да |
| босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му ј |
| упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су |
| кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали о |
| Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка ли |
| е чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет је тера од себе :</p> <p>— Иди, |
| и већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова с |
| а руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од |
| ним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с |
| младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дете |
| и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па |
| Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела ко |
| сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.{S} Само су једнако мотрили на |
| ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му п |
| <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставил |
| ји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те из |
| ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и |
| ка.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница |
| </p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито к |
| ..{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разуме |
| кама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А мо |
| ан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прел |
| седи сама у кући и никуда не излази.{S} Чак ни на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што г |
| дало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало |
| о издвојили, одмакли, постали силни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не |
| а на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А |
| не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе он |
| аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она |
| куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, б |
| е за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истоварен сам |
| ; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да у |
| путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово |
| По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А |
| је чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празник |
| о, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када до |
| мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у св |
| кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао и |
| ира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједно |
| децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и ви |
| гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе |
| ка, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улиц |
| Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, ал |
| дно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат за |
| и: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био |
| већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једв |
| о мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, |
| ети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни ч |
| би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да |
| Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђ |
| дмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади |
| осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S |
| о не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и прост |
| за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и про |
| акше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек |
| се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло р |
| ак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји не |
| ушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чу |
| о.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код |
| о трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у очи сваког пра |
| сла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p>Ита одједно |
| ке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, |
| рино ситно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док ј |
| би мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила |
| је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на г |
| оче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У т |
| сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено |
| м на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само |
| добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе сви |
| се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним к |
| > <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћа |
| и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, |
| се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако |
| трани, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у |
| по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја |
| вет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене баја |
| који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што поне |
| дужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље |
| ина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац |
| плакала.{S} На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од пл |
| а нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А о |
| ици.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обува изувене |
| сто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, вр |
| покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, |
| да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме |
| купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се |
| ума, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, о |
| трчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури |
| капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој |
| дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водил |
| {S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је |
| љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за |
| м, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу. |
| бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте |
| али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, за |
| p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и т |
| преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>М |
| у...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се |
| ао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бива |
| ва, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је |
| да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} |
| Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова.. |
| ла да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би |
| а, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— |
| није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада |
| а сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио |
| већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да |
| у утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди м |
| рочито кућу, коју је сада још пажљивије чистила, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи с |
| ашта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, к |
| тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; но |
| али, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког стра |
| е, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чисто са страхом, <pb n="15" /> уплашено, пошто пољуби |
| мела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да мо |
| знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што |
| осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на г |
| вљај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој |
| уго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још д |
| ој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почн |
| е тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узн |
| калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови били су |
| ришту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не |
| тавио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца.. |
| } Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и в |
| инко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд и |
| ла и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање је |
| гових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је |
| тима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} После два дана д |
| S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јо |
| е код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча |
| , а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разо |
| ти као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из н |
| их.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пил |
| а ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то д |
| не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано! |
| стављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овам |
| Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз |
| ку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.</p> <p>Целе ноћи та |
| њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, ра |
| кове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </di |
| бинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ та |
| ери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, ч |
| ак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је много живео, |
| 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заист |
| је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисал |
| по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гле |
| {S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво от |
| ха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај |
| не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела в |
| његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима |
| /p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув |
| ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем |
| зио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, |
| је, молила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S |
| и да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, |
| било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је |
| њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће |
| мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, к |
| али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе ноћи обигравал |
| очеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу о |
| д касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И |
| купљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила уми |
| трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не оставља |
| о ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, х |
| .{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <p |
| шилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како |
| глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јо |
| е рамена тресу.{S} Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасн |
| ама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бо |
| стило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лиц |
| ре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{ |
| од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не мо |
| ја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало!</p> </div> <div ty |
| е, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што |
| , још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ ув |
| бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се |
| ао они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко б |
| а је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њ |
| само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био з |
| И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије...{S} Од тада је |
| носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али |
| јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе на <pb n="1 |
| } И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све |
| ека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему хо |
| .{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још упла |
| био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, |
| оришту са осталим светом.{S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; св |
| свајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, ск |
| ским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умет |
| <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас <pb n="40" /> р |
| .{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, ил |
| p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца она.</p> <p>— Како ништа?{ |
| уку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понав |
| је, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, |
| , мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шта хоће.{S} Слободна је...{S} И тако, мирно, тешко, ча |
| у са обрашчића. </p> <pb n="16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гле |
| , дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ни |
| оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Он |
| осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} |
| увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није ни |
| и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо пре |
| ио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци нај |
| ога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасн |
| да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голем |
| и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, на |
| ет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтед |
| бро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи сво |
| а скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цим |
| апије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и поч |
| /p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907.</p> </div> <pb |
| пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она |
| а као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напро |
| ља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као к |
| бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долаз |
| , бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог м |
| ост, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, к |
| искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња.{S} И чим она ту |
| д њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи |
| Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па |
| че испред покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда и |
| мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њо |
| љда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој пом |
| ако!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намеш |
| рице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то ув |
| а све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љуба |
| чини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким |
| S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, |
| Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца |
| и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћ |
| у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Ан |
| аха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад |
| да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" /> шт |
| <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорил |
| јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.{S} Ни Ита, кој |
| не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као от |
| ада почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да ви |
| дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кућ |
| једа на саму себе:</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> < |
| да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, д |
| :</p> <p>— Луда ја!{S} Што ја ћутим?{S} Што ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, д |
| /p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је т |
| коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, ч |
| ица само очи и јабучице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, |
| рате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То |
| , још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S |
| што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од |
| ј Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само дол |
| капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли |
| вари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко |
| познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} |
| ва и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Аш |
| ом и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може |
| азује чији је:</p> <p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њ |
| p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и по |
| усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од страха што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чим |
| јући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> <p>У том би по |
| и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазил |
| об и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} |
| лаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочар |
| а да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упали |
| И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, за |
| другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети с |
| {S} Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до |
| Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала |
| ође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Са |
| творену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још ви |
| Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <p |
| је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела |
| рбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гро |
| ако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву |
| , не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би о |
| да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овам |
| е себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да у |
| све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако до |
| оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год ј |
| мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А |
| ја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би |
| распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време |
| .{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра л |
| ирине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети како јој се синчић вра |
| ица умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умењ |
| није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за |
| е узимано тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покој |
| ли.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одева |
| > <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја бр |
| олазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса, да |
| то затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за т |
| ребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају |
| остави што на пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мај |
| Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} С |
| ..{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутр |
| ла велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ств |
| је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, |
| тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа |
| од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удес |
| ву муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они |
| а гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се скл |
| да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодн |
| у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би |
| ица почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одго |
| одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па |
| и, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излаз |
| е и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после |
| <pb n="53" /> и кицошки обукао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава |
| ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојни |
| ако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне на сав глас да |
| чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се |
| грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала о |
| на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{ |
| ећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> |
| ћи од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете. |
| то су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, с |
| се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у ч |
| Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледа |
| чиме не увреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од |
| на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крвав |
| рдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме на |
| одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се, одговарал |
| Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гл |
| усиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она |
| еда да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њ |
| нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао |
| њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} |
| робу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло |
| но, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, рав |
| из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, к |
| у већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, так |